Nezaobilazna stavka svih reakcija ekonomskih stru\u010dnjaka na (post)pandemijski oporavak ti\u010de se ne\u0161tasice radne snage, kako u regiji, tako i \u0161irom svijeta. Vuk Vukovi\u0107 je istra\u017eio \u0161to ka\u017eu brojke i kakve se prilike nude radnicima i radni\u010dkom pokretu u takvom kontekstu. <\/p>\n\n\n\n
I ovogodi\u0161nja letnja sezona donela nam je lepo vreme, zaslu\u017eene odmore i priliku da se provetrimo posle godinu i ne\u0161to dana provedenih u svoja \u010duvena \u010detiri zida. Donela je, svakako, i ekstremne (a sad ve\u0107 tako redovne) vremenske pojave i uobi\u010dajeno povi\u0161ene nivoe anksioznosti spram mogu\u0107eg kraha savremene civilizacije kakvu poznajemo. No, s tim se sad ve\u0107 \u017eivi.<\/p>\n\n\n\n
Leto na izmaku bilo je i vesnik negde boja\u017eljivog, a negde ve\u0107 zahuktalog ekonomskog oporavka od posledica izazvanih vanrednim epidemiolo\u0161kim merama. O\u010dekuje se da \u0107e se na tu notu nadovezati i poslednji, jesenji kvartal, period bez mnogo praznika ali sa previ\u0161e posla, a u kontekstu povratka mnogih radnika i radnica na svoja radna mesta. Iako krive novozara\u017eenih i umrlih prete da ponovo odlo\u017ee realizaciju tog sna svakog sitnog menad\u017eera, svi su ve\u0107 uve\u017ebani pa se o\u010dekuju pozitivne ekonomske performanse. Jedino \u0161to ugro\u017eava idilu, mada jo\u0161 uvek samo u nekim pesimisti\u010dnijim glavama, jeste potencijalni kolaps kineskog tr\u017ei\u0161ta nekretnina.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, kako je gde obnarodovana normalizacija i povratak na posao, tako je na povr\u0161inu izbijao faktor mo\u017eda zanimljiviji od tr\u017ei\u0161nih kolapsa: nesta\u0161ica radne snage. Problem je trenutno izra\u017een u skoro svim delovima sveta i u velikom broju privrednih grana. Za pandemije se, kao istinski biopoliti\u010dke pojave, ve\u0107 zna da \u010desto neposredno uti\u010du na tokove i odnose izme\u0111u rada i kapitala, ponekad razvijaju\u0107i u njima nove elemente kojima business as usual<\/em> ne daje da do\u0111u do izra\u017eaja. Posle epidemije kuge u Evropi u XIV veku nastupio je dinami\u010dan period klasne borbe izme\u0111u zemljoposedni\u010dke vlastele, selja\u0161tva i ono malo slobodnih radnika-zanatlija. Realne nadnice rasle su vi\u0161estruko u decenijama oporavka od kuge, mada se vlastela, u\u017easnuta padom svojih prinosa, brzo konsolidovala i setom nezamislivo restriktivnih “zakona o radu” zadala va\u017ean udarac ohrabrenom selja\u0161tvu, ograni\u010davaju\u0107i iznose nadnica. Tako se i “crna smrt”, kao i ona obi\u010dna, pokazala velikim borcem za jednakost.<\/p>\n\n\n\n Nekoliko stotina godina kasnije, tokom epidemije gripa 1918-1919. godine, velika smrtnost radno sposobnog stanovni\u0161tva ponovo je proredila redove onih koji \u017eive od svog rada, \u0161to je ponovo dovelo do rasta nadnica usled smanjene ponude radne snage. S druge strane, u proceni ekonomskih posledica ove epidemije ne treba izgubiti iz vida ni Prvi svetski rat ni revolucije i preokrete koji su zahvatili dobar deo razvijenog i manje razvijenog sveta. Period ve\u0107ih ekonomskih koristi za radnike trajao je mnogo kra\u0107e nego u slu\u010daju \u010detrnaestovekovne kuge, jer su se burne i zlatne dvadesete zavr\u0161ile ve\u0107 1929. godine.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to je zajedni\u010dko ovim dvema pandemijama, a \u0161to ih razlikuje od trenutne, pak, jeste upravo velika smrtnost radno sposobnog stanovni\u0161tva. Epidemija korona virusa je za sada najvi\u0161e \u017eivota odnela me\u0111u najstarijima, u tom smislu treba znati kad se zaustaviti sa istorijskim analogijama. S obzirom da virus ovog puta nije odneo \u017eivote polovine stanovni\u0161tva u kriti\u010dnim podru\u010djima, ne mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e ponuda radne snage na tr\u017ei\u0161tu biti utoliko manja, \u0161to bi povratno izazvalo ne samo rast nadnica, ve\u0107 i samouvereniji i sna\u017eniji nastup radni\u010dke klase \u2013 ne nu\u017eno u vidu organizovane kolektivne akcije, ali bar kao odbijanje da se rad prodaje po ba\u0161 svaku cenu.<\/p>\n\n\n\n Pa ipak, tako ne\u0161to se upravo doga\u0111a. Vode\u0107i komentatori upozoravaju na mogu\u0107nost inflacije podstaknute rastom nadnica, a firme u mnogim granama u isto toliko zemalja izve\u0161tavaju o pote\u0161ko\u0107ama u popunjavanju radnih mesta. Manpower Group, tre\u0107a najve\u0107a HR (Human resources) firma u svetu, nedavno je sprovela anketu<\/a> me\u0111u skoro 45 000 poslodavaca u 43 zemlje koja je pokazala da dve tre\u0107ine (69%) anketiranih poslodavaca ima problema da zaposli dovoljan broj ljudi. To je ujedno i najve\u0107i procenat u poslednjih petnaest godina, a dr\u017ei se na istom nivou ve\u0107 dva kvartala. Te pote\u0161ko\u0107e najizra\u017eenije su kod velikih firmi (sa preko 250 zaposlenih) i u onim sektorima koji nisu u stanju da ponude fleksibilnije radne aran\u017emane (u smislu radnog vremena i mesta rada). \u0160to se ti\u010de lokalne i regionalne raspodele, najve\u0107i problemi u zapo\u0161ljavanju izra\u017eeni su u Evropi (Rumunija, Bugarska, Francuska, Nema\u010dka, Belgija, Italija i \u0160panija) i Aziji s Australijom (Indija i Singapur, a u ne\u0161to manjoj meri i Hong Kong i Tajvan). U pogledu granske raspodele, najvi\u0161e je firmi s ovim problemima u industrijskoj proizvodnji (72%), a potom u finansijskom sektoru i sektoru nekretnina (71%), prevozu i skladi\u0161tenju (69%) i poljoprivredi, rudarstvu i gra\u0111evini (68%). Velika grupisanost ovih procenata oko sedamdesetog podeoka govori da manjak radne snage ipak nije granske prirode, ve\u0107 da se skoro podjednako nailazi na njega u svim granama.<\/p>\n\n\n\n Na strani beneficija koje su firme spremne da ponude kako bi privukle nove zaposlene, ve\u0107e zarade nalaze se tek na tre\u0107em mestu, posle obuke i usavr\u0161avanja i fleksibilnijeg radnog vremena. Mo\u017eda bi trebalo te prioritete malo ispreme\u0161tati, pa \u0107e se na\u0107i i ko da popuni radna mesta. Kao pikanterija, zanimljivo je da \u010dak 9% firmi planira da elimini\u0161e testove na drogu ili olabavi proces zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n\n\n\n Na strani radnika, bar prema podacima<\/a> ameri\u010dkog sajta za zapo\u0161ljavanje Monster, najvi\u0161e anketiranih (51%) \u017eeli upravo ve\u0107e zarade, a \u010dak tre\u0107ina navodi burnout<\/em> kao razlog za promenu posla. To i nije neo\u010dekivano ako se ima u vidu jedno istra\u017eivanje<\/a> Microsoft-a me\u0111u svojim zaposlenima u kojem je ustanovljeno da im se radna nedelja produ\u017eila za 10% otkad su pre\u0161li na rad od ku\u0107e, \u0161to se najverovatnije mo\u017ee ekstrapolirati i na druge firme u informati\u010dkom sektoru (ne mo\u017eete re\u0107i da niste bili upozoreni<\/a> na to jo\u0161 u maju pro\u0161le godine!). Prema jo\u0161 jednoj HR anketi<\/a> (valja ih uzeti sa rezervom, ali trenutno boljih nema), 78% mla\u0111ih radnika u SAD navodi da ih je pandemija podstakla na razmi\u0161ljanje o tome koji posao ho\u0107e da rade i \u010dime bi se bavili u \u017eivotu. U sve to uklapa se i do sad ve\u0107 dokumentovano protivljenje povratku na radna mesta koja nisu adekvatno higijenski za\u0161ti\u0107ena i obezbe\u0111ena.<\/p>\n\n\n\n Situacija u globalu, ili bar u razvijenijim dru\u0161tvima, navodi na zaklju\u010dak da je pandemija zaista, kako se od nje i o\u010dekivalo, razgolitila neke neprijatne istine o na\u0161im dru\u0161tvima i pomalo pretumbala o\u010dekivanja, strahove i \u017eelje dobrog dela radnog stanovni\u0161tva. U isto vreme, kakva-takva dr\u017eavna pomo\u0107 radnicima u onim sektorima koji zbog zatvaranja nisu mogli da obavljaju posao, izvesno ih je osokolila da se vi\u0161e ne vra\u0107aju na slabo pla\u0107ene, u\u017easne poslove uglavnom u uslu\u017enom sektoru (brza hrana, hotelijerstvo, itd). Uprkos kritikama kapitalisti\u010dke desnice da je pomo\u0107 za nezaposlene u ovom vidu ote\u017eala dugoo\u010dekivani povratak na posao, nema dokaza za to jer prekid programa te vrste pomo\u0107i nedavno u SAD nije doveo do zna\u010dajnijeg rasta u broju zaposlenih. Dodu\u0161e, u SAD je mo\u017eda ne\u0161to drugo u igri: sa stagniraju\u0107im nadnicama za radnike na najni\u017eim lestvicama u hijerarhiji, a sve gorim uslovima rada, kao i krizom stanovanja koja je samo poja\u010dana posle nedavne odluke Vrhovnog suda da se iseljenja iz domova moraju nastaviti, mo\u017eda zaista vi\u0161e nema ko da radi. Mo\u017eda je taj deo doma\u0107e radne snage zaista spr\u017een i izba\u010den iz svih dru\u0161tvenih tokova, a imigranti, koji bi ga mogli i koji ga jesu istorijski odmenjivali, vi\u0161e nisu tako po\u017eeljni.<\/p>\n\n\n\n A kako stvari stoje u Evropi? Na na\u0161em kontinentu je izvesno najve\u0107i uzro\u010dnik pote\u0161ko\u0107a u zapo\u0161ljavanju ote\u017eana migracija unutar evropskog bloka \u2013 \u017eila kucavica evropske privrede, ona neumoljiva sila koja rad upu\u0107uje sa periferije u centar, bila je zakr\u010dena tokom poslednjih godinu i po. Tome u prilog govori \u010dinjenica da je nezaposlenost u Evropskoj Uniji ove godine iznosila oko 7%, \u0161to zna\u010di da se tra\u017ei onaj rad koji se ne mo\u017ee namiriti iz doma\u0107e rezervne armije rada. Najupe\u010datljiviji primer zavisnosti evropskih zemalja od migrantskog rada je svakako Velika Britanija, kojoj, premda najvi\u0161e zbog Bregzita, ove zime prete ozbiljne nesta\u0161ice hrane i osnovnih potrep\u0161tina. Nema vi\u0161e slabo pla\u0107enih radnika iz Isto\u010dne Evrope na \u010dijoj je grba\u010di po\u010divala topla bo\u017ei\u0107na ve\u010dera sve ove godine.<\/p>\n\n\n\n Svi ti trenutni i neposredni faktori se u Evropi naslanjaju na \u0161iri mizansen<\/em> sve starijeg stanovni\u0161tva na celom kontinentu i nepovoljnih demografskih trendova u odnosu centar-periferija (pra\u017enjenje periferije od kvalifikovanog i polu-kvalifikovanog rada). Kako to izgleda iz perspektive periferije, moglo se videti i u Srbiji tokom letnje sezone: pregr\u0161t je vesti o restoranima, kafi\u0107ima i drugim srodnim firmama koji bezuspe\u0161no tra\u017ee radnike (neko udru\u017eenje hotelijera je odmah zakukalo za subvencijama i poreskim olak\u0161icama od dr\u017eave, sve u skladu sa tr\u017ei\u0161nom i preduzetni\u010dkom filozofijom koju ina\u010de prodaju), a nedavne najave o potrebi uvoza radne snage i za ve\u0107im prirodnim prira\u0161tajem kako bi se popunile fabri\u010dke trake vesnici su promena u sastavu radni\u010dke klase koje \u0107e brzo do\u0107i, ako ve\u0107 i nisu. Samo gra\u0111evinskoj industriji nedostaje oko 60 hiljada radnika<\/a> (mada se mo\u017ee tvrditi da ona trenutno prolazi kroz spekulativni mehur \u010dije \u0107e pucanje tu cifru kad-tad korigovati), a sli\u010dni nedostaci primetni su i kod drugih stru\u010dnih, kvalifikovanih profila. Trenutno ote\u017eana migracija za sada nije rezultirala povratkom velikog broja radnika iz inostranstva. Svakome ko je tra\u017eio posao i bio izlo\u017een radnoj klimi u Srbiji u dugim godinama posle recesije iz 2008. godine te\u0161ko je da se ne raduje vlasni\u010dkim mukama. Taj period obele\u017eile su dve stvari: parola “ako ne\u0107e\u0161 ti, ima ko \u0107e” i beskona\u010dna volontiranja, sta\u017eiranja, i nepla\u0107ene prakse, prakse i prakse. Sad je, bi\u0107e, \u0111avo do\u0161ao po svoje: najmanje \u0161to gospoda vlasnici mogu da urade je da zatvore svoje neuspe\u0161ne biznise i prihvate da se tr\u017ei\u0161ni ekvilibrijum, dakako, nekad ostvaruje i po cenu gazdinskih fantazija.<\/p>\n\n\n\n Ideolo\u0161ki kontraudar, naravno, ve\u0107 je usledio: umesto da se govori o tome da nema radnika po datoj ceni rada <\/em>(sa sve njenim istorijskim i moralnim elementima, kako bi to rekao Marks), vlasnici i njihovi politi\u010dki eksponenti ponovo pletu pripovest o tome da je dr\u017eavna pomo\u0107 prevelika, da je ova ili ona generacija lenja i privilegovana i da, prosto, “niko ne\u0107e da radi”. Stvar treba okrenuti naopa\u010dke: nema nesta\u0161ice radne snage, ve\u0107 hroni\u010dne nesta\u0161ice rada po meri \u010doveka.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta, naposletku, da rade radnici u ovoj neobi\u010dnoj situaciji gde nas mo\u017eda o\u010dekuje makar i neznatna preraspodela pregovara\u010dke mo\u0107i? Prvo, nema boljeg trenutka za organizovanje: kada se firme mu\u010de s manjkom radnika, pravo je vreme da im zaposleni uzmu sve \u0161to se uzeti mo\u017ee. Ve\u0107 ima naznaka da se u nekim zemljama razvija takvo raspolo\u017eenje. Druga opcija je individualna taktika: ako sektor to dozvoljava, nema vi\u0161e nikakvog razloga da se trpe lo\u0161e pla\u0107eni poslovi, mobing i generalno nenormalne, izrabljiva\u010dke firme. Danas-sutra treba pre\u0107i negde gde \u0107e se mo\u0107i tra\u017eiti ve\u0107a zarada, vi\u0161e dana odmora, a mo\u017eda i fleksibilnije radno vreme i mesto. U me\u0111uvremenu uvek mo\u017eemo da se, bez krivice, nasla\u0111ujemo nad mukama “poslodavaca” jer je sre\u0107a, ipak, kako to i oni \u010desto ispovedaju \u2013 u malim stvarima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nezaobilazna stavka svih reakcija ekonomskih stru\u010dnjaka na (post)pandemijski oporavak ti\u010de se ne\u0161tasice radne snage, kako u regiji, tako i \u0161irom svijeta. Vuk Vukovi\u0107 je istra\u017eio \u0161to ka\u017eu brojke i kakve se prilike nude radnicima i radni\u010dkom pokretu u takvom kontekstu. I ovogodi\u0161nja letnja sezona donela nam je lepo vreme, zaslu\u017eene odmore i priliku da se […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":39555,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[228,668,85],"theme":[455],"country":[11,459],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-39551","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekonomija","tag-radnicka-prava","tag-radnicki-pokret","theme-rad","country-srbija","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39551","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=39551"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39551\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":39554,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39551\/revisions\/39554"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/39555"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=39551"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=39551"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=39551"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=39551"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=39551"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=39551"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=39551"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Stanje stvari<\/h2>\n\n\n\n
Organizacijska prilika<\/h2>\n\n\n\n