Mla\u0111e generacije na jugoslavenskim prostorima suo\u010dene su s poprili\u010dnim izazovom u savladavanju vlastite povijesti: prvo su bili neki kraljevi i kne\u017eevi pa onda jugoslavenski prekid programa da bi na kraju zavr\u0161ili u “normalnim” nacionalnim dr\u017eavama. Stefan Gu\u017evica kroz pri\u010du o vlastitim mukama s tim izazovom otkriva \u0161to smo sve “zaboravili” o na\u0161im historijama i gdje mo\u017eemo prona\u0107i inspiraciju u borbi za dru\u0161tvenu pravdu u 21. stolje\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Kada sam prvi put posetio Ilirsku Bistricu 2013. godine, nisam obi\u0161ao tamo\u0161nji partizanski spomenik<\/a> – jer nisam znao da postoji. Imao sam dobrih dva sata slobodnog vremena do svog voza za Ljubljanu, i moj prijatelj, koji je iz tog kraja, rekao mi je da nema ni\u010deg zanimljivog u Ilirskoj Bistrici. Stoga smo dva sata proveli sede\u0107i na \u017eelezni\u010dkoj stanici i ispijaju\u0107i kafu.<\/p>\n\n\n\n To je bilo leto kada sam prvi put zaista po\u010deo da otkrivam marksizam. Naravno, u tom trenutku jo\u0161 uvek nisam bio slobodan od mnogih predrasuda ideologije vladaju\u0107e klase. I moj prijatelj i ja bili smo ono \u0161to bi se moglo nazvati “zdravorazumskim liberalima”. Se\u0107am se da smo tog leta proveli mnogo vremena razmi\u0161ljaju\u0107i o citatu jednog hrvatskog autora (mogu\u0107e je da se radilo o piscu, novinaru, ili javnom intelektualcu; zaista se ne se\u0107am). Taj autor je izjavio da je problem sa “na\u0161im” (tj. post-jugoslovenskim) dru\u0161tvima taj \u0161to su to predmoderna dru\u0161tva ba\u010dena u postmodernu. Takvo obja\u0161njenje nam je u tom trenutku delovalo i uverljivo i poprili\u010dno inteligentno, kao idealan rezime situacije u kojoj se nalazimo.<\/p>\n\n\n\n Kada se setim ovoga puta osam godina kasnije, ne mogu da verujem koliko smo stvari propustili po Kvarneru, Istri i Kranjskoj. Ne samo partizanski spomenik u Ilirskoj Bistrici, nego i park skulptura Du\u0161ana D\u017eamonje u Vrsaru, neverovatnu modernisti\u010dku arhitekturu Rijeke i Pule, i generalno bilo \u0161ta vezano za avangardnu umetnost ili radni\u010dki pokret. Umesto toga, videli smo mnogo drevnih zgrada i ki\u010dastih spomenika “Domovinskom ratu”. Drugim re\u010dima, videli smo predmodernu i postmodernu, ali ne i modernu. Ne zato \u0161to ona nije postojala, nego zato \u0161to mi jednostavno nismo znali da postoji.<\/p>\n\n\n\n Tek sa otkri\u0107em marksizma sam otkrio i da smo mi Jugosloveni tako\u0111e imali modernu. Kao i drugde, ovaj period pojavio se razvojem kapitalisti\u010dkih odnosa proizvodnje, ali njegovi najimpresivniji predstavnici bili su oni koji su \u017eeleli ukidanje kapitala, i koji su razumeli da se kapitalizam mo\u017ee dovesti do svojih logi\u010dnih zaklju\u010daka samo sopstvenim uni\u0161tenjem. Ovo je bila inspiracija za ve\u0107inu avangarde u umetnosti i arhitekturi, za filozofkinje i filozofe, nau\u010dnice i nau\u010dnike, i naravno komunisti\u010dke revolucionarke i revolucionare, koji su (pod uslovom da su pre\u017eiveli Evropski gra\u0111anski rat<\/a> od 1914. do 1945. godine) doveli Jugoslaviju do modernizacije i porasta \u017eivotnog standarda nikada ranije (ili kasnije) zabele\u017eenom u ovom delu sveta. U perifernim kapitalisti\u010dkim zemljama, \u010dak i vi\u0161e nego u centru sistema, moderna je nerazdvojna od komunisti\u010dkog projekta.<\/p>\n\n\n\n Kroz marksizam sam otkrio, recimo, Miroslava Krle\u017eu, sistematski proteranog iz srpskog obrazovnog sistema u kojem sam odrastao. Ruku na srce, do Krle\u017ee je relativno lako do\u0107i, iako se njegov komunizam bri\u0161e iz se\u0107anja. Sli\u010dno je i sa umetni\u010dkim kolektivom “Zemlja”. Do nekih drugih ljudi morao sam da kopam: iako sam proveo dosta vremena u Istri, Miju Mirkovi\u0107a i njegove pronicljive radove iz ekonomske istorije, ili njegovu monografiju o Matiji Vla\u010di\u0107u Iliriku, otkrio sam mnogo godina kasnije, preko njegovih veza sa KPJ. Za Veselina Masle\u0161u sam mislio da je bio neki polupismeni seljak koji se udavio u Sutjesci, ne znaju\u0107i za njegovu genijalnu studiju o Mladoj Bosni ili veze sa Frankfurtskom \u0161kolom<\/a>. Pritom je osnovna \u0161kola u mom rodnom mestu nosila njegovo ime, dok nije preimenovana, naravno zarad Svetog Save. Za Simu Markovi\u0107a, postradalog u Staljinovim \u010distkama, i njegovu originalnu marksisti\u010dku misao, nisam ni \u010duo, iako bi povremeno slu\u017eio kao model za samopodrazumevaju\u0107a “zverstva komunizma” u marginama novinskih \u010dlanaka. Kroz istoriografska dela Gordane Vlaj\u010di\u0107, Mire Bogdanovi\u0107 i Ubavke Vujo\u0161evi\u0107, nau\u010dio sam da je disciplina koju volim mnogo va\u017enija zbog \u017eivota “obi\u010dnih” ljudi nego tobo\u017ee velikih vladara. Generalno, nau\u010dio sam da gledam na istoriografiju kao razumevanje svakodnevnog \u017eivota u pro\u0161losti – onoga \u0161to je za veliku ve\u0107inu ljudi kroz istoriju svakako i bilo najva\u017enije.<\/p>\n\n\n\n Drugim re\u010dima, tek nakon \u0161to sam otkrio marksizam razumeo sam da na\u0161i narodi nisu samo nekakav V\u00f6lkerabf\u00e4lle<\/em> zami\u0161ljen u kolumnama New York Timesa devedesetih, ve\u010dno osu\u0111en na zaostalost i zatvorenost. Na\u0161i narodi imali su i imaju da ponude mnogo vi\u0161e od dosadnih nacionalno-romanti\u010darskih pesnika i izmi\u0161ljenih srednjovekovnih kraljeva koji sa\u010dinjavaju dana\u0161nje nacionalne panteone, a koji nam se usa\u0111uju u glavu kroz \u0161kolstvo i druge propagandisti\u010dke institucije. Na\u0161a istorija je mnogo vi\u0161e od mar\u0161a ka uspostavljanju nezavisnih, etni\u010dki homogenih dr\u017eava – zapravo, nikada to nije ni bila. Kroz materijalisti\u010dki pogled na svet, nau\u010dio sam kako su zaista<\/em> nastale nacije: ne Stefan Nemanja ili Kralj Tomislav, nego proces formiranja nacionalnih pokreta i identiteta u 18. i 19. veku. Shvatio sam da se iza mitologizacija krije fascinantno i istorijski bitno kretanje – od ja\u010danja pravoslavne trgova\u010dke klase u Osmanskom carstvu do formiranja progresivne ju\u017enoslovenske bur\u017eoazije orijentisane prema ilirizmu i antiklerikalizmu u Austriji. Neki heroji su izmi\u0161ljeni, da, ali drugi, stvarni, su iskrivljeni do neprepoznatljivosti. Ante Star\u010devi\u0107 ili Njego\u0161 sigurno ne bi prepoznali svoje savremene iskonstruisane inkarnacije.<\/p>\n\n\n\n To kretanje ju\u017enoslovenskih naroda se poprili\u010dno prirodno prelilo ka komunizmu. Atentatori na bana Cuvaja i Franca Ferdinanda su mrzeli nacionalnu opresiju jer je opresija, ne jer je nacionalna. Zato su ve\u0107inom postali komunisti nakon 1917. godine. Sa sopstvene ta\u010dke gledi\u0161ta, potpuno su odbacili tradiciju prethodnog vremena, ali u istorijskoj perspektivi, naro\u010dito materijalisti\u010dkoj, oni predstavljaju jasan kontinuitet i jedno harmoni\u010dno, smisleno kretanje. Paralele izme\u0111u Matije Gupca i Tita sigurno su bile konstrukcija vladaju\u0107e propagande, kao i nacionalizma koji je komunisti\u010dki pokret oportunisti\u010dki prihvatio u periodu narodnog fronta. Me\u0111utim, ova veza svakako nije bila komi\u010dna ni izve\u0161ta\u010dena koliko, na primer, Vu\u010di\u0107evo izjedna\u010davanje sa Stefanom Nemanjom<\/a>. Mo\u017eda je \u010dinjenica da je Jugoslovenska Revolucija toliko autenti\u010dni proizvod podneblja na kom je nastala ba\u0161 jedan od razloga za\u0161to se sa tolikim \u017earom negira. Ona pokazuje da su narodi na ovim prostorima nekada mogli da postignu mnogo vi\u0161e i uliva poverenje da \u0107e to mo\u0107i ponovo, i jo\u0161 bolje. A za\u0161to bi ijednoj vladaju\u0107oj klasi, pa tako i na\u0161oj, bilo u interesu da prizna da nije ni bezvremena, ni najbolja, ni neprevazi\u0111ena?<\/p>\n\n\n\n Na\u0161e dru\u0161tvo nije nigde “ba\u010deno”, nego se prili\u010dno jasno, kao i mnoga druga dru\u0161tva, razvilo iz predmoderne u modernu. Za\u0161to mi je onda ideja “predmodernih dru\u0161tava ba\u010denih u postmodernu” delovala toliko primamljivo 2013. godine? Poprili\u010dno je jednostavno: moderna je namerno izbrisana iz kolektivne svesti. Posledica toga je svakako ve\u0107 pomenuta ideolo\u0161ka nadgradnja post-jugoslovenskih dru\u0161tava izgra\u0111enih na antikomunizmu. Me\u0111utim, ne radi se samo o tome: postmodernu odlikuje i poja\u010dana atomizacija koja naizgled potpuno podriva klasnu strukturu dru\u0161tva. U takvim uslovima, potrebno je kopati duboko ispod povr\u0161ine da bismo do\u0161li do pozicije u kojoj bi nam komunisti\u010dko nasle\u0111e uop\u0161te delovalo politi\u010dki relevantno. Re\u010dima<\/a> ma\u0111arskog marksiste G\u00e1sp\u00e1ra Mikl\u00f3sa Tam\u00e1sa, proletarijat i dalje postoji “objektivno”, ali ne i “subjektivno”. Svest o dru\u0161tvenim problemima, pa i o njihovoj strukturnoj uzrokovanosti kapitalizmom, ne vodi vi\u0161e ka radni\u010dkom pokretu, jer radni\u010dkog pokreta nema.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga onima od nas koji slu\u010dajno po\u010dnemo da otkrivamo Jugoslaviju, dru\u0161tvo svima dostupnog krova nad glavom ili kosmopolitske intelektualne proizvodnje ve\u0107 deluje kao nau\u010dna fantastika. \u010cak i ako ne do\u0111emo do komunizma kao budu\u0107eg dru\u0161tva bez klasa i najamnog rada. Moderna nikada nije bila ni blizu ostvarivanja svog potpunog potencijala, a sat je ve\u0107 naizgled okrenut unazad, da bi moderna zavr\u0161ila na smetli\u0161tu istorije, a njena dostignu\u0107a do\u017eivela osetan regres. Na\u0161i roditelji do\u017eivljavaju jasan ose\u0107aj izgubljenog boljeg sveta, koji se ne mo\u017ee objasniti pukom nostalgijom za mlado\u0161\u0107u, kada njihove subjektivne ose\u0107aje potvr\u0111uju objektivni empirijski podaci.<\/p>\n\n\n\n Takav obrt krajem osamdesetih savr\u0161eno je odgovarao vladaju\u0107oj nomenklaturi Saveza komunista, \u010diji projekat je, kao i u svim drugim vladaju\u0107im komunisti\u010dkim partijama, bio fokusiran na tehnokratsku modernizaciju, a ne na ukidanje klasnog dru\u0161tva. Do osamdesetih su sve “realsocijalisti\u010dke” dr\u017eave bile toliko integrisane u globalno kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te da je 1989. godina bila samo prihvatanje ve\u0107 svr\u0161enog \u010dina – ukidanje iluzije odsustva privatne svojine zarad efikasnijeg sprovo\u0111enja uveliko dominantnih zakona kapitalizma. Zato su ove “revolucije”, za razliku od svih drugih kroz istoriju, bile nenasilne – jer zapravo nisu predstavljale radikalnu promenu socioekonomskog sistema i odnosa mo\u0107i u dru\u0161tvu. Novi sistem i nije mogao da na\u0111e drugi izvor legitimnosti osim predratnih reakcionarnih legendi – jer i nije bio ni\u0161ta novo, nego povratak na staro. Postmoderna je postala, u su\u0161tini, postala povratak u predmodernu. Nije negirana samo istorijska uloga radni\u010dke klase kao nosioca progresa, nego je i sama ideja progresa oti\u0161la u zaborav. Nezaposlenost, siroma\u0161tvo, nejednakost i besperspektivnost postali su jo\u0161 jednom pitanje Bo\u017eije Volje, a ne procesa na koje pojedinci mogu uticati kolektivnom akcijom.<\/p>\n\n\n\nZaobilazno otkrivanje vlastite povijesti<\/h2>\n\n\n\n
“Glatki” prijelaz<\/h2>\n\n\n\n