Ostatci ostataka nekada slavnih srpskih \u0161uma danas su zapu\u0161teni i pokradani. Klimatske promjene daleko su od prioriteta politike, stoga sje\u010de tko god mo\u017ee i gdje god mo\u017ee, pa je kra\u0111a drve\u0107a naj\u010de\u0161\u0107e kazneno djelo protiv okoli\u0161a, a otpor kr\u010denju svodi se jo\u0161 uvijek na aktivizam i borbu protiv korupcije. <\/p>\n\n\n\n
Prvi putopisci koji su u srednjem veku putovali kroz Srbiju u svojim zapisima gotovo redovno nagla\u0161avaju da je ovo zemlja prekrivena gustim i nepreglednim \u0161umama, uglavnom bukve i hrasta. Slabo naseljena ali po prirodi plodna, sa pogodnom klimom predstavljala je savr\u0161eo mesto za rast listopadnih \u0161uma u dolinama i na blagim pobr\u0111ima, a \u010detinarskih na planinama. Na prelazu izme\u0111u XVIII i XIX veka, Srbija je prema dostupnim izve\u0161tajima bila gotovo 80 odsto pod \u0161umom, \u0161to je svrstavalo u naj\u0161umovitije dr\u017eave Balkana i u sam vrh Evropskih dr\u017eava. Danas se pod \u0161umskim zemlji\u0161tem nalazi tek oko 29 odsto teritorije, \u0161to Srbiju stavlja na za\u010delje Balkana i Evrope po po\u0161umljenosti.<\/p>\n\n\n\n
Prema poslednjim dostupnim podacima 1<\/a><\/sup> iz 2017. godine u Srbiji se 2.237.511 hektara vodi kao \u0161umsko zemlji\u0161te. Treba imati na umu da kada se pominje \u0161umsko zemlji\u0161te ljudi obi\u010dno zami\u0161ljaju velike \u0161ume, ali visoke prirodne i ve\u0161ta\u010dke \u0161ume \u010dine samo njegov deo. Zna\u010dajan deo \u0161umskog zemlji\u0161ta nalazi se pod izdani\u010dkim \u0161umama, \u0161ikarama i \u0161ibljacima, \u0161to dodatno umanjuje povr\u0161ine obrasle \u0161umom. Geografska rasprostranjenjost \u0161uma raste od severa ka jugu. Na teritoriji autonomne pokrajine Vojvodina nalazi se samo 6 odsto ukupnog \u0161umskog zemlji\u0161ta. \u010cak 92 odsto \u0161umskog zemlji\u0161ta u Vojvodini se nalazi u dr\u017eavnoj svojini, naspram tek ne\u0161to vi\u0161e od 40 odsto u centralnoj Srbiji. Trenutno je od ukupne povr\u0161ine \u0161umskog zemlji\u0161ta u Srbiji 57 odsto u privatnom vlasni\u0161tvu, a 43 u dr\u017eavnom. Smanjenje dr\u017eavnog \u0161umskog zemlji\u0161ta na ra\u010dun privatnog je kontinuirani proces koji se de\u0161ava ve\u0107 tridesetak godina, i kao rezultat ima dodatnu degradaciju \u0161uma.<\/p>\n\n\n\n \u0160umsko zemlji\u0161te u dr\u017eavnoj svojini najve\u0107im delom je povereno na upravljanje javnim preduze\u0107ima “Srbija\u0161ume” i “Vojvodina\u0161ume” dok zemlji\u0161tem unutar nacionalnih parkova upravljaju specijalizovana javna preduze\u0107a. Sa druge strane privatno \u0161umsko zemlji\u0161te rascepkano je izme\u0111u puno individualnih vlasnika sa \u010desto nere\u0161enim pravno imovinskim odnosima. Najve\u0107i pojedina\u010dni privatni vlasnik je Srpska pravoslavna crkva koja je velike povr\u0161ine \u0161umskog zemlji\u0161ta dobila u procesu restitucije.<\/p>\n\n\n\n Dok javna preduze\u0107a koja upravljaju dr\u017eavnim \u0161umama i \u0161umskim zemlji\u0161tem objavljuju prili\u010dno detaljne izve\u0161taje svog poslovanja, podaci o upravljanju privatnim \u0161umama nedostaju. Nedostatak podataka o \u0161umama u privatnom vlasni\u0161tvu i slaba kontrola njihovog kori\u0161\u0107enja navedeni su izve\u0161taju Koalicije 27 2<\/a><\/sup> koja prati uskla\u0111ivanje zakonodavstva Srbije sa EU u okviru Poglavlja 27 koje se odnosi na \u017eivotnu sredinu i klimatske promene.<\/p>\n\n\n\n Kada se uporedi ono malo dostupnih podataka o upravljanju dr\u017eavnim i privatnim \u0161umama, dolazimo da toga da su dr\u017eavne \u0161ume i ako nagrizene korupcijom i kriminalom i dalje u mnogo boljem stanju nego privatne. Prema podacima<\/a> dostupnim na sajtu “Srbija\u0161ume”, drvne zalihe privatnih \u0161uma iznose 137 miliona m3, a godi\u0161nji zapreminski prirast oko 3.4 miliona m3. Sa druge strane i ako zauzimaju manje od 43 odsto povr\u0161ine, drvne zalihe dr\u017eavnih \u0161uma kojima gazduju “Srbija\u0161ume<\/a>” i “Vojvodina\u0161ume<\/a>” iznosi 152.6 miliona m3, dok je godi\u0161nji zapreminski prirast oko 3.76 miliona m3. Dr\u017eavne \u0161ume ostaju glavni izvor drvne mase, sa vi\u0161e od tri \u010detvrtine ukupno pose\u010denog drveta koje dolazi iz dr\u017eavnih \u0161uma.<\/p>\n\n\n\n U Srbiji je prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku u 2020. godini pose\u010deno 3.18 miliona m3, \u0161to je smanjenje u odnosu na 2019. kada je pose\u010deno 3.37 miliona m3. Skoro polovina pose\u010dene drvne mase odlazi na ogrevno drvo, 40 posto na tehni\u010dko i industrijsko drvo, i oko 10 posto na otpad. Se\u010da drveta nije ni\u0161ta neuobi\u010dajno i kada se sistematki realizuje u kombinaciji sa negovanjem \u0161uma i po\u0161umljavanjem mo\u017ee biti i korisna za sveop\u0161te zdravlje \u0161uma. Pa ipak na teritoriji Srbije to \u010desto nije slu\u010daj, pa su na udaru i \u0161ume koje se nalaze u za\u0161ti\u0107enim prirodnim dobrima, a se\u010de se i u nacionalnim parkovima.<\/p>\n\n\n\n Do konflikta \u010desto dolazi jer upravitelji \u0161umskog zemlji\u0161ta, \u0161ume naj\u010de\u0161\u0107e sagledavaju jedino iz ugla profita i smatraju da su \u0161ume spremne za se\u010du onda kada njihov godi\u0161nji prirast po\u010dne da opada. Sa druge strane ekolozi i lokalne zajednice smatraju da su \u0161ume vi\u0161e od samog drve\u0107a i njihovog prirasta i da predstavljaju bitne ekosisteme od kojih zavisi \u017eivot brojnih biljaka i \u017eivotinja a \u010desto i samih ljudi koji \u017eive u blizini \u0161ume.<\/p>\n\n\n\n Fru\u0161ka gora, jedini nacionalni park na teritoriji Vojvodine, ve\u0107 par godina je popori\u0161te borbe u \u010dijem centru se nalazi za\u0161tita \u0161uma. Aktivisti pokreta Odbranimo \u0161ume Fru\u0161ke gore gotovo svakodnevno skre\u0107u pa\u017enju na se\u010du koja se de\u0161ava na teritoriji nacionalnog parka. Prema njihovim re\u010dima najve\u0107i problem predstavlja na\u010din upravljanja \u0161umama i nacionalnim parkovima koji je \u0161umarsko-komercijalni, a trebao bi da bude za\u0161titarski. Ovakav komercijalni na\u010din upravljanja u kombinaciji sa investitorskim urbanizmom doveo je do degradacije nacionalnog parka Kopaonik, a sada je na udaru i Fru\u0161ka gora kao i druga za\u0161ti\u0107ena prirodna dobra.<\/p>\n\n\n\n Na udaru investitorskog urbanizma na\u0161le su se i urbane \u0161ume, koje se polako smanjuju zarad izgradnje novih kvadrata stambeno-poslovnih centara. Povr\u0161ina Zvezdarske \u0161uma u Beogradu tokom decenija zna\u010dajno je smanjena, a trenutno je meta “investitora” najve\u0107a gradska \u0161uma Ko\u0161utnjak<\/a>. Prvobitnim planom prenamene povr\u0161ina planirano je da se na prostoru Avala filma koji se nalazi unutar \u0161ume Ko\u0161utnjak izgradi skoro 570 hiljada kvadrata novog stambenog i komercijalnog prostora, time bi se 34.7 hektara \u0161ume svelo na samo 3.4 hektara. Prenamena prostora je barem privremeno zaustavljena usled masovne reakcije gra\u0111ana, ekolo\u0161kih aktivista i politi\u010dkih organizacija. Predstavnici pokreta “Ne davimo Beograd” sakupili su preko 30.000 potpisa i predali peticiju sa velikim brojem primedbi na plan regulacije ovog prostora.<\/p>\n\n\n\n Osim \u0161to se neplanski se\u010de, u Srbiji se i neplanski po\u0161umljava. Posle par godina rasta po\u0161umljenih povr\u0161ina 2020. godina nam je donela smanjenje koje je zna\u010dajno ve\u0107e od smanjenja se\u010de. Dok je se\u010da u 2020 u odnosu na 2019. godinu opala za 6 odsto, nivo po\u0161umljavanja je opao za 52 odsto. \u010cest je narativ da \u0107e za svako pose\u010deno drvo da se zasade dva nova, ali kada je re\u010d o po\u0161umljavanju mora se imati u vidu da svakom drvetu trebaju godine da dostigne zrelost. Da nije isto kada pose\u010dete drve\u0107e u centu a zasadite na periferiji, ili kada pose\u010dete staru \u0161umu na klizi\u0161tu, a zasadite planta\u017eu na ravnici.<\/p>\n\n\n\n Krivi\u010dna dela \u0161umske kra\u0111e i pusto\u0161enja \u0161uma apsolutno su dominantni kada se pogleda broj prijavljenih punoletnih lica prema krivi\u010dnom delu protiv \u017eivotne sredine<\/a>. Na krivi\u010dno delo \u0161umske kra\u0111e odlazi preko 80 posto svih prijavljenih dela protiv \u017eivotne sredine. Primetno je, kako se geografski ide od bogatijeg severa ka siroma\u0161nijem jugu dr\u017eave, da raste broj prijava za ovo krivi\u010dno delo. Ovo samo dodatno potvr\u0111uje da su naj\u010de\u0161\u0107e sitne kra\u0111e drveta posledica sveobuhvatnog, a pre svega energetskog siroma\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n U primarnoj proizvodnji energije<\/a> ogrevno drvo, drvna se\u010dka i drvni ostatak doprinose sa 11 odsto. Ovaj izvor energije i ako se smatra zelenim i obnovljivim zapravo je samo odraz siroma\u0161tva. Tek se 18 odsto od ukupne biomase iskoristi u toplanama, a samo se mali procenat pretvara u pelet i druga energetski efikasnija goriva. Najve\u0107i deo drvne mase koji se koristi u energetici na kraju zavr\u0161i u individualnim lo\u017ei\u0161tima, koja su gotovo jedini na\u010din grejanja u ruralnim i perifernim gradskim delovima. \u010cesto se za ogrev koristi i sirovo drvo, \u0161to kumulativno ima i zna\u010dajan doprinos ve\u0107 lo\u0161em kvalitetu vazduha. Osim sitnijih kra\u0111a drveta koje nastaju usled siroma\u0161tva postoje i ve\u0107e umre\u017eene grupe koje sistematski uni\u0161tavaju \u0161umski fond i plja\u010dkaju javna preduze\u0107a. Ve\u0107 godinama se preduze\u0107a “Srbija\u0161ume” i “Vojvodina\u0161ume” koriste kao za partijsko zapo\u0161ljavanje vladaju\u0107ih struktura, \u010dest je slu\u010daj da se preko jano-privatnih partnerstava iz njih izvla\u010di novac koji se onda preliva u d\u017eepove privatnika povezanih sa strankama na vlasti.<\/p>\n\n\n\n U poslednjih par meseci razotkrivena su dva velika korupciona lanca povezanih sa \u0161umarskim gazdinstvima. U maju je policija uhapsila<\/a> 12 \u0161umara iz P\u010dinjskog okruga, kao i jednu vlasnicu firme koja se bavi uzgojom \u0161uma, dok je protiv druge vlasnice podneta krivi\u010dna prijava. Hap\u0161enje se desilo usled sumnje da je vi\u0161e lica koja su bila \u010dlanovi komisije za javnu nabavku na poslovima gajenja \u0161uma na podru\u010dju \u0160umskog gazdinstva Vranje, sa\u010dinilo fiktivni zapisnik o prijemu sadnica i radovima po\u0161umljavanja koji se nisu desili. Na ovaj na\u010din \u0160umsko gazdinstvo Vranje je o\u0161te\u0107eno za iznos od 4.601.584 dinara saop\u0161teno je od strane policije.<\/p>\n\n\n\n Nije pro\u0161lo ni mesec dana od prvog slu\u010daja, a ve\u0107 sredinom juna uhap\u0161eno je 36 osoba zbog zloupotreba polo\u017eaja prilikom se\u010de \u0161uma. Re\u010d je o slu\u010daju u kome su u sprezi privatne firme i \u010duvari zaposleni u JP “Srbija\u0161ume”. \u0160umski \u010duvari su, kako se sumnja, u slu\u017ebenoj dokumentaciji prikazivali manje koli\u010dine od stvarno utovarenog drveta, odnosno prikazivali da je re\u010d o lo\u0161ijoj klasi robe od one koju su voza\u010di preuzeli. Ovim radnjama koje su trajale mesecima, sumnja se i godinama zna\u010dajno je o\u0161te\u0107eno JP “Srbija\u0161ume”. Navedeni primeri kriminala i korupcije u vezi sa iskori\u0161\u0107avanjem i uzgajanjem \u0161uma predstavljaju tek vrh ledenog brega kako se zarad privatnog interesa uni\u0161tava \u0161umski fond i plja\u010dka javna imovina. Jo\u0161 \u010de\u0161\u0107i su “legalni” ugovori o javno-privatnim partnerstvima kojima se osigurava profit privatnom partneru dok se rizik i tro\u0161kovi prebacuju na le\u0111a javnog partnera \u010dije gubitke onda pokrivaju svi gra\u0111ani. <\/p>\n\n\n\n \u0160umadija koja je i svoje ime dobila po gustim \u0161umam hrasta lu\u017enjaka, danas ima sve manje \u0161uma. Moderni putopisci koji putuju kroz ovaj deo Srbije moraju se potruditi da prona\u0111u iscepkane ostatke starih \u0161uma. \u0160ume \u0107e biti pod dodatnim prtiskom usled promena klime koje ve\u0107 poga\u0111aju ovaj region pa \u0161ume bukve i hrasta lu\u017enjaka mogu da predstavljaju pravu retkost u budu\u0107nosti kako se koli\u010dina i raspored padavina budu menjali. Bez sna\u017enog upliva dr\u017eave u sektor \u0161umarstva, i odbacivanja logike profita, te\u0161ko se mo\u017ee o\u010dekivati odr\u017eivost u ovom sektoru.<\/p>\n Ostatci ostataka nekada slavnih srpskih \u0161uma danas su zapu\u0161teni i pokradani. Klimatske promjene daleko su od prioriteta politike, stoga sje\u010de tko god mo\u017ee i gdje god mo\u017ee, pa je kra\u0111a drve\u0107a naj\u010de\u0161\u0107e kazneno djelo protiv okoli\u0161a, a otpor kr\u010denju svodi se jo\u0161 uvijek na aktivizam i borbu protiv korupcije. Prvi putopisci koji su u srednjem […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":39031,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[533,1393,357,1501,1499,1193,469,1504],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[1503],"class_list":["post-39013","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-energetsko-siromastvo","tag-fruska-gora","tag-klimatske-promjene","tag-krcenje-suma","tag-ljetni-temat-sume","tag-nacionalni-park","tag-srbija","tag-sumadija","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39013","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=39013"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39013\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":39033,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/39013\/revisions\/39033"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/39031"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=39013"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=39013"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=39013"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=39013"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=39013"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=39013"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=39013"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ko se\u010de na\u0161e \u0161ume?<\/h2>\n\n\n\n
Nuspojave energetskog siroma\u0161tva<\/h2>\n\n\n\n