Upravo u momentu promjene globalnih trendova u oporezivanju kapitala, Srbija je odlu\u010dila nastaviti utabanom stazom i dodatno olak\u0161ati \u017eivot najbogatijima poreznim izmjenama. I to sve pod krinkom brige za mlade.<\/p>\n\n\n\n
Sredinom pro\u0161log meseca predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 odr\u017eao je jednu od svojih mnogobrojnih i maltene svakodnevnih konferencija za novinare u podrazumeva se, direktnom televizijskom prenosu. Bilo je to za srpske politi\u010dke prilike standardno predsednikovo obra\u0107anje u kome je on izme\u0111u ostalog govorio o dijalogu na relaciji Beograd-Pri\u0161tina i o napretku srpske privrede u samo njemu svojstvenom maniru. Ako Vas je zanimalo kada i koliko puta je u toku Briselskog razgovora Vu\u010di\u0107 odbrusio Kurtiju , nakon koje ta\u010dno Vu\u010di\u0107eve replike se Kurti “detonirao”, koliko je pri\u0161tinska delegacija licemerna i bezobzirna ili ako ste bili raspolo\u017eeni da \u010dujete koliko je u decimalu iznosio ekonomski rast Srbije u prvom kvartalu i nabrajanje jedne po jedne od devetnaest evropskih zemalja od kojih smo “bolji” (sa posebnim naglaskom na Crnu Goru koja je “ubedljivo najlo\u0161ija”), ali i koliko smo hektara p\u0161enice posejali i kakav \u0107e biti rod ove godine, mogli ste okrenuti jedan od kanala sa nacionalnom frekvencijom i bili biste na pravom mestu.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, negde izme\u0111u “borbe za Kosovo” i bajki o ekonomskom balkanskom tigru imali smo priliku da \u010dujemo i “\u0161ta je na\u0161a nova politika posebno za mlade ljude”. Ispostavi\u0107e se da je re\u010d o setu novih poreskih mera koje bi trebalo da se odnose na mlade i koje \u0107e prema re\u010dima predsednika “mnogo zna\u010diti ljudima do \u010detrdeset godina”.<\/p>\n\n\n\n
Prva nova poreska mera, a ujedno i ona koja je sa razlogom privukla najve\u0107u pa\u017enju javnosti jeste ukidanje pla\u0107anja godi\u0161njeg poreza na dohodak gra\u0111ana za one mla\u0111e od \u010detrdeset godina. “Za one koji ne znaju re\u010d je o onom ekstraporezu koji jednom godi\u0161nje pla\u0107aju svi koji imaju platu vi\u0161u od proseka”, rekao je Vu\u010di\u0107 i tako javnosti ve\u0107 u drugoj re\u010denici obznanjivanja novih poreskih mera plasirao top spin u stilu jednog od velemajstora teniske igre Rafaela Nadala. Sigurno je bilo i onih koji su se poradovali da \u0107e ba\u0161 njihov sin ili \u0107erka biti oni koji \u0107e profitirati na ra\u010dun nove dr\u017eavne mere. Me\u0111utim, sitnica koju je Vu\u010di\u0107 izostavio je ta da godi\u0161nji porez na dohodak pla\u0107aju samo oni gra\u0111ani koji imaju platu najmanje tri puta ve\u0107u od republi\u010dkog proseka. Broj obveznika<\/a> ovog “ekstraporeza” kako se on ponekad naziva, u 2019. godini bio je svega 27 866 ljudi, \u0161to bi relativno posmatrano bilo ne\u0161to vi\u0161e od 1% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Ta\u010dan broj mla\u0111ih od \u010detrdeset godina koji pla\u0107aju ovaj porez nije poznat, ali taj broj ne mo\u017ee biti ve\u0107i od par hiljada ljudi. Prema procenama<\/a> nekih poreskih savetnika tek je svaki dvadeseti obveznik ovog poreza mla\u0111i od \u010detrdeset godina. Ali koliko ta\u010dno iznosi i kako se utv\u0111uje visina ovog poreza? <\/p>\n\n\n\n Nakon \u0161to dr\u017eava objavi koliko iznosi prose\u010dna plata na republi\u010dkom nivou u posmatranoj godini, svi oni koji zara\u0111uju vi\u0161e od tri prose\u010dne plate du\u017eni su da u odre\u0111enom roku pored regularnog poreza koji pla\u0107aju svi, jednom godi\u0161nje plate i dodatnih 10% poreza na iznos prihoda koji prelazi tri prose\u010dne zarade, dok su oni koji zara\u0111uju vi\u0161e od 6 prose\u010dnih plata du\u017eni da plate jo\u0161 15%. Na primer, ako prose\u010dna zarada iznosi 500 evra, a neko zara\u0111uje 3.500 evra on bi platio 10% na iznos preko tri, a do 6 prose\u010dnih zarada (3.000-1.500 evra), dok bi za onaj deo preko 6 prose\u010dnih zarada platio dodatnih 15% (3.500-3.000 evra). Dakle to bi bilo 10% na 1500 evra plus 15% na 500 evra \u0161to zna\u010di da bi na ime ovog poreza posmatrani obveznik bio du\u017ean 225 evra na mese\u010dnom nivou, a po\u0161to je u pitanju godi\u0161nji porez taj iznos bi se pomno\u017eio sa 12.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107ina evropskih zemalja primenjuje sistem progresivnog oporezivanja dohotka \u0161to u praksi zna\u010di da \u0161to je neko bogatiji pla\u0107a ve\u0107i porez (ne samo u apsolutnom iznosu, ve\u0107 i u relativnom). Srbija je jedna od retkih zemalja koja primenjuje proporcionalni sistem oporezivanja sa minimalnim elementom progresije (zahvaljuju\u0107i upravo opisanom godi\u0161njem porezu na dohodak gra\u0111ana). U Srbiji gotovo svi pla\u0107aju istu stopu poreza na dohodak bez obzira na visinu zarade i ta stopa iznosi 10%. Tek ako spadate u ovih 1% ljudi po visini plate koju zara\u0111ujete plati\u0107ete dodatni porez. To efektivno zna\u010di da ljudi koji zara\u0111uju minimalnu zaradu (oko 270 evra) i ljudi koji zara\u0111uju do tri prose\u010dne zarade (oko 1650 evra) pla\u0107aju porez na dohodak po istoj stopi od 10%. Osim toga \u0161to je dohodovni cenzus za pla\u0107anje ve\u0107eg poreza veoma visok i stope koje se pla\u0107aju na ve\u0107e zarade su veoma niske. Mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije, neoporezivi iznos dohotka \u010dija je osnovna svrha da smanji poreski teret sa onih koji zara\u0111uju najmanje jedan je od najni\u017eih u regionu<\/a>.<\/p>\n\n\n\n \u0160lag na tortu predstavlja \u010dinjenica da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja prilikom oporezivanja dohotka uop\u0161te ne uzima u obzir materijalne potrebe doma\u0107instva u kojima poreski obveznici \u017eive. Drugim re\u010dima, porez na dohodak koji gra\u0111ani pla\u0107aju je isti bez obzira da li neko \u017eivi sam ili u doma\u0107instvu u kome izdr\u017eava pet \u010dlanova porodice. Sve zemlje EU osim Bugarske pru\u017eaju<\/a> neki vid poreskih olak\u0161ica u zavisnosti od broja \u010dlanova porodice koje izdr\u017eavaju. Izuzetak u Srbiji se pravi samo u slu\u010daju pla\u0107anja godi\u0161njeg poreza na dohodak gra\u0111ana. Ekskluzivno pravo na poreske olak\u0161ice u zavisnosti od broja izdr\u017eavanih \u010dlanova porodice pripada samo 1% gra\u0111ana sa najvi\u0161im primanjima.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima presti\u017ene World Inequality Database<\/a>, udeo dohotka (pre oporezivanja) 1% najbogatijih u ukupnom nacionalnom dohotku u Srbiji je ubedljivo najve\u0107i u odnosu na sve zemlje biv\u0161e Jugoslavije i on iznosi 11,2% (Hrvatska i Slovenija su npr. na 8,9% i 8,4% respektivno). A ako posmatramo brojke za udeo 50% najsiroma\u0161nijih gra\u0111ana u ukupnom nacionalnom dohotku, podaci su jo\u0161 vi\u0161e pora\u017eavaju\u0107i. Nera\u010dunaju\u0107i Crnu Goru zbog premalog uzorka populacije i Tursku koja se ve\u0107inski nalazi u Aziji, Srbija ima najmanji udeo<\/a> dohotka najsiroma\u0161nijih 50% u ukupnom dohotku u Evropi! Bar smo u ne\u010demu evropski \u0161ampioni. Upravo se u zemlji galopiraju\u0107e dohodovne nejednakosti kao \u0161to je Srbija ogleda najve\u0107a potreba za dru\u0161tveno pravednijim mehanizmom progresivnog oporezivanja dohotka. Na \u017ealost gra\u0111ana Srbije, kreatori ekonomske politike u zemlji ne razmi\u0161ljaju na sli\u010dan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Za one koji su mo\u017eda mislili da Vu\u010di\u0107 nije svesno poku\u0161ao da obmane javnost kada je gra\u0111ane koji pla\u0107aju godi\u0161nji porez na dohodak i kojima je upravo ukinuo isti grupisao u “sve one koji imaju platu vi\u0161u od proseka” zato \u0161to to mnogo bolje zvu\u010di od ukidanja poreza svim onima koji zara\u0111uju najmanje tri, a najvi\u0161e beskona\u010dno puta vi\u0161e od proseka, dovoljno je bilo da sa\u010dekaju deo konferencije sa pitanjima novinara. Na pitanje novinara N1 da li se ukida porez ljudima mla\u0111im od \u010detrdeset godina sa najve\u0107im primanjima Vu\u010di\u0107 je odgovorio: “Ne sa najve\u0107im, ve\u0107 sa iznadprose\u010dnim primanjima da se ne bi vra\u0107ali na prose\u010dna primanja”.<\/p>\n\n\n\n Ne samo \u0161to je ponovio svoj spin, ve\u0107 ga ja u ovoj re\u010denici dobrano nadogradio. Kao \u0161to smo mogli videti u prethodnom numeri\u010dkom primeru, \u010dak i da je poreska stopa ovog vida oporezivanja 100% (a ne mizernih 10% kako jeste) ljudi koji pla\u0107aju ekstraporez nikada ne bi mogli da se “vrate na prose\u010dna primanja” jer se ta poreska stopa ne obra\u010dunava na ukupan iznos njihove zarade, ve\u0107 samo na onaj deo preko trostruke prose\u010dne nadnice. Iz kakvog god da je ru\u017ei\u010dastog ekonomskog imaginarijuma Vu\u010di\u0107 izvukao ovu re\u010denicu mnogo je, \u010dak i za njegove hudinijevske standarde.<\/p>\n\n\n\n Ova Vu\u010di\u0107eva izjava je mnogo zlokobnija nego \u0161to se to mo\u017eda u prvi mah \u010dini. Ona nam veoma jasno pokazuje na koji na\u010din izvr\u0161na vlast u Srbiji shvata poreski sistem. Gledano iz vizure vlasti porez na dohodak verovatno nije sredstvo ubla\u017eavanja dru\u0161tvenih nejednakosti zahvaljuju\u0107i kome bi oni ne\u0161to (ili u ovom slu\u010daju dosta) imu\u0107niji platili ne\u0161to ve\u0107i porez od onih siroma\u0161nijih i na taj na\u010din vratili mali deli\u0107 ekonomskog kola\u010da dru\u0161tvu, koji bi dalje trebalo da taj novac preusmeri ka onima kojima je on mnogo potrebniji. Ne, porez na dohodak u Vu\u010di\u0107evoj glavi o\u010digledno predstavlja otima\u010dinu od bogatih. Sre\u0107om, novinar N1 nije bio zadovoljan odgovorom predsednika pa ga je koji sekund kasnije pitao za\u0161to se ukida porez bogatima na \u0161ta mu je Vu\u010di\u0107 replicirao: “Nije to porez bogatima, to je porez mladima da bi mogli da ula\u017eu u biznis, da vam to objasnim. Nisu oni bogati, nije bogat onaj ko mora da plati 50 hiljada ekstraporeza. Naprotiv. A njemu je potrebno da ula\u017ee dodatno u \u017eivot, da ula\u017ee u potro\u0161nju \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e i da investira u svoj rad i u svoj posao u budu\u0107nosti. To je jedna fantasti\u010dna stimulacija.”<\/p>\n\n\n\n Da bismo videli da li i u kojoj meri realnost demantuje predsednika kada je re\u010d o tome ko je bogat, a ko nije bogat u Srbiji, morali bismo da pogledamo kakvo je stanje na tr\u017ei\u0161tu rada (posebno mladih) i da stvari posmatramo kontekstualno. Prema podacima<\/a> Eurostata, nezaposlenost mladih u Srbiji je 20,6% \u0161to je drasti\u010dno vi\u0161e od proseka EU koji iznosi 12,5%. Prose\u010dna zarada<\/a> mladih do trideset godina u julu 2020. bila je ne\u0161to manja od 52 hiljade dinara. Bitno je imati u vidu da je u godini pandemije veliki broj mladih na ni\u017ee pla\u0107enim i nesigurnijim poslovima izgubio posao, posebno u Srbiji koja je po procentu mladih koji su zaposleni na privremenim poslovima u Evropi gora jedino<\/a> od CG, Portugala, \u0160panije i Italije koje sve spadaju u grupu zemalja koje zapo\u0161ljavaju veliki broj mladih u okviru turisti\u010dkog sektora u kome mnogobrojna zaposlenja imaju sezonski karakter. A kada solidan broj mladih na niskopla\u0107enim poslovima biva otpu\u0161ten, prose\u010dna zarada mladih raste. Da se ne\u0161to sli\u010dno odigralo pokazuje i podatak<\/a> da je plata mladih u 2020. bila ve\u0107a za \u010dak 12,7% u odnosu na isti mesec 2019. godine. Ali \u010dak i ovi podaci ne prikazuju pravu sliku na tr\u017ei\u0161tu rada mladih.<\/p>\n\n\n\n Zbog izrazite ekonomske nejednakosti u zemlji, naj\u010de\u0161\u0107a plata mladih je daleko ni\u017ea od prose\u010dne. U starosnom uzrastu od 25-29 godina recimo, plata do 35 hiljada dinara je ubedljivo naj\u010de\u0161\u0107a<\/a> i nju prima vi\u0161e od tre\u0107ine ljudi u ovoj starosnoj grupi, dok je za za mlade izme\u0111u 20-24 godine ona jo\u0161 dominantnija sa u\u010de\u0161\u0107em od 43,7%. Vu\u010di\u0107ev zami\u0161ljeni pojedinac<\/a> koji plati 50 hiljada na ekstraporez morao bi da ostvari godi\u0161nji bruto dohodak od otprilike 3 886 000 dinara. Ako to prevedemo u neto platu na mese\u010dnom nivou to bi bilo negde oko 235 hiljada dinara ili 2000 evra. Biti bogat je relativna kategorija. Nije isto biti bogat u Somaliji i SAD-u i upravo u tom kontekstu je Vu\u010di\u0107eva tvrdnja da nije bogat onaj ko zara\u0111uje 235 hiljada mese\u010dno u zemlji u kojoj 31,5 % ukupnog stanovni\u0161tva (i to zaposlenog) prima platu manju od 35 hiljada dinara suluda. Pogotovo ako je taj neko mla\u0111i od \u010detrdeset godina.<\/p>\n\n\n\n Predsednik je istog dana u svom obra\u0107anju javnosti najavio jo\u0161 dve nove poreske mere koje se ti\u010du mladih. Prva od te dve je trogodi\u0161nje oslobo\u0111enje pla\u0107anja poreza i doprinosa u iznosu od 70% na zarade zaposlenih koji prvi put ulaze na tr\u017ei\u0161te rada, ali samo onih koji ostvaruju najmanje prose\u010dnu platu i to kod poslodavca koji tokom te tri godine “ne smanjuje broj zaposlenih”. Nije precizirano da li ovaj poslednji uslov zna\u010di nemogu\u0107nost davanja otkaza nijednom radniku u toku te tri godine za firme koje uzmu u\u010de\u0161\u0107e u ovome ili je re\u010d o nesmanjivanju broja zaposlenih agregatno posmatrano. Bilo kako bilo, znamo da poslodavci ne gledaju blagonaklono na bilo koji manjak fleksibilnosti, pogotovo kad je re\u010d o potencijalnom otpu\u0161tanju pa ostaje pitanje u kojoj meri \u0107e im ovakav podsticaj biti privla\u010dan.<\/p>\n\n\n\n Ipak, mnogo ve\u0107i problem kada je re\u010d o ovoj meri je to \u0161to se ona odnosi samo na one koji ugovore najmanje prose\u010dnu zaradu na svom prvom poslu, \u0161to naravno predstavlja jako mali broj ljudi. Mo\u017eda najbolja ilustracija toga jeste pro\u0161logodi\u0161nji projekat Vlade pod nazivom “Moja prva plata”. U okviru tog projekta na\u0161lo se 10 hiljada radnih mesta za mlade u prete\u017eno privatnom sektoru koji su tek zavr\u0161ili \u0161kolovanje (bilo srednju \u0161kolu ili fakultet). Problem je bio u tome \u0161to je zarada koju su mladi dobijali iznosila svega 20 hiljada za one sa zavr\u0161enom srednjom \u0161kolom i 24 hiljade za one sa zavr\u0161enim fakultetima. Radni sta\u017e im se nije ra\u010dunao, imali su samo delimi\u010dno zdravstveno osiguranje, a pravo na odmor i mnogobrojna druga prava za u\u010desnike ovog projekta bila su misaona imenica. \u010cak je i uredba na kojoj po\u010diva ovaj program od dela stru\u010dne javnosti bio ocenjen kao nezakonit<\/a>. Posebno je ironi\u010dno da su se u okviru dr\u017eavnog projekta koji se zove “Moja prva plata” ispla\u0107ivale zarade od 20 do 24 hiljade dinara koje su miljama udaljene \u010dak i od minimalne plate. Toliko o brizi o mladima.<\/p>\n\n\n\n Poslednja mera koja je najavljena bila je osloba\u0111anje pla\u0107anja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih koji rade na projektima istra\u017eivanja i razvoja u iznosu od 70%. Ovo je mera koja bi mogla da se poka\u017ee kao vrlo korisna za mlade, iako ponovo nije precizno definisano \u0161ta se podrazumeva pod projektima istra\u017eivanja i razvoja. Dodatnu sumnju budi \u010dinjenica da je Vu\u010di\u0107 obrazla\u017eu\u0107i ovu meru govorio o na\u0161im privatnim kompanijama dok dr\u017eava i univerziteti nisu pominjani. Mnogo bi svrsishodnije bilo da su se jednostavno pove\u0107ala dr\u017eavna ulaganja u istra\u017eivanje i razvoj po\u0161to Srbija godi\u0161nje izdvaja svega 0,89% BDP-a za ove namene \u0161to je skoro 2,5 puta manje<\/a> od proseka Evropske Unije. Pritom, dok su ova izdvajanja 2019. u EU u proseku rasla u odnosu na 2018. godinu, na\u0161a su se smanjila.<\/p>\n\n\n\n Premijer Ma\u0111arske, Viktor Orban je po\u010detkom ove godine u nameri da privu\u010de mla\u0111e bira\u010dko telo pred parlamentarne izbore koji se (gle \u010duda) ba\u0161 kao i u Srbiji odr\u017eavaju na prole\u0107e slede\u0107e godine, najavio ukidanje<\/a> pla\u0107anja poreza na dohodak za mla\u0111e od 25 godina. Da Vu\u010di\u0107 i Orban imaju vi\u0161e nego prijateljski odnos doma\u0107a javnost se po ko zna koji put mogla uveriti pre svega par dana kada je Orban do\u0161ao u posetu Beogradu. Nekoliko dana posle objave Orbanovih pla\u0107enih reklama u novinama \u0161irom EU (uklju\u010duju\u0107i i Hrvatsku) u kojima se kao poslednja ta\u010dka spominje neophodnost primanja Srbije u Evropsku Uniju, premijer Ma\u0111arske je svratio u Beograd<\/a> da ponovi svoje apele EU da primi Srbiju u svoje naru\u010dje da se u protivnom ne bi raspala. Vu\u010di\u0107 je uzvratio uslugu pru\u017eaju\u0107i Orbanu besplatni PR i priliku da koriste\u0107i posetu Beogradu jo\u0161 jednom po\u0161alje svoje poruke EU. Predsednik Srbije pro\u0161le godine je \u010dak izjavio<\/a> kako mu “ne pada na pamet” da govori bila \u0161ta lo\u0161e o Ma\u0111arskoj i njenom premijeru Viktoru Orbanu samo da bi dobio podr\u0161ku levih liberalnih evropskih krugova i pohvale u stranoj \u0161tampi.<\/p>\n\n\n\n Ipak, pomenuto predizborno ukidanje poreza na dohodak mladima nije \u010dak ni Orbanov nedavni izum. Vladaju\u0107a nacionalisti\u010dka Stranka prava i pravde u Poljskoj 2019. godine ispunila je obe\u0107anje iz predizborne kampanje usvojiv\u0161i zakon<\/a> koji ukida pla\u0107anje poreza na dohodak svim gra\u0111anima ispod 26 godina starosti. Prema tom zakonu, svi gra\u0111ani ovog uzrasta koji zara\u0111uju do negde 130% prose\u010dne zarade oslobo\u0111eni su pla\u0107anja 18% poreza na dohodak koji su do tada pla\u0107ali. Za razliku od Vu\u010di\u0107evog ukidanja poreza jednoprocentnom broju najbogatijih mladih, u ovom slu\u010daju koristi \u0107e ostvariti ve\u0107ina zaposlene mlade populacije u Poljskoj. Samo na osnovu ovoga nije te\u0161ko primetiti da se u ovom Vu\u010di\u0107evom potezu koji \u0107e “mnogo zna\u010diti ljudima do 40 godina” ne krije ni\u0161ta vi\u0161e od jeftinog politi\u010dkog marketinga. Za razliku od Poljske i Ma\u0111arske u kojima se bez obzira na nepregledno duga\u010dak spisak politi\u010dkih nedostataka, vladaju\u0107e stranke ipak moraju boriti za glasove merama koje direktno poga\u0111aju dobar deo mlade populacije, Vu\u010di\u0107u je bitnije da lansira propagandnu poruku njihovim roditeljima da za njihovu decu postoji “nekakva budu\u0107nost” (ako ve\u0107 za same roditelje nema previ\u0161e nade).<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ono \u0161to je Vu\u010di\u0107u mo\u017eda jo\u0161 va\u017enija poruka od ove nalazi se na nekom drugom mestu. U vreme velikog manjka javnih prihoda koji predstavlja posledicu pandemije, ve\u0107ina zemalja sveta (predvo\u0111ena onim najbogatijima) je kona\u010dno (iz nu\u017ede) odlu\u010dila da se uhvati u ko\u0161tac sa vi\u0161edecenijskim globalnim problemom devastiranja bud\u017eetskog novca posredstvom postojanja poreskih rajeva. Prema jednom od istra\u017eivanja<\/a>, sve zemlje na svetu zajedno gube vi\u0161e od 427 milijardi dolara poreza na godi\u0161njem nivou \u0161to je ilustracije radi, jednako gubljenju godi\u0161nje plate jedne medicinske sestre svake sekunde. Na poslednjem sastanku OECD-a koji se sa pravom naziva istorijskim, 130 zemalja dogovorilo se<\/a> o reformi poreskog sistema koji bi se uvo\u0111enjem minimalnog globalnog korporativnog poreza kona\u010dno u odre\u0111enoj meri pozabavio minimiziranjem ovog goru\u0107eg problema. Jedna od dve zemlje EU koje nisu potpisale ovaj dogovor bila je upravo Ma\u0111arska jer bi zbog veoma niskog oporezivanja stranih korporacija ova zemlja izgubila svoju “komparativnu prednost” u privla\u010denju stranih direktnih investicija.<\/p>\n\n\n\n Srbija, kao “svetski \u0161ampion” u privla\u010denju stranih direktnih investicija na \u010demu se zasniva najve\u0107i deo Vu\u010di\u0107eve ekonomske politike, “morala je” da se na neki na\u010din pridru\u017ei Ma\u0111arskoj u ovom procesu. \u010cini se da Vu\u010di\u0107 upravo ovim potezom ukidanja poreza delu najbogatih (koji mu uzgred budi re\u010deno ne\u0107e prakti\u010dno uop\u0161te umanjiti javne prihode) koristi priliku da po\u0161alje signal stranim investitorima (ba\u0161 kao \u0161to je to radio ne\u010dinjenjem na kr\u0161enja bazi\u010dna radna u fabrikama nekih stranih investitora na po\u010detku pandemije) da ni u trenutku kada se u svetu menja klima po pitanju oporezivanja kapitala \u010dak i ako je na snazi jedan od regresivnijih poreskih sistema u Evropi \u2013 Srbija ne\u0107e promeniti svoje opredeljenje ka svojoj strate\u0161koj destinaciji: dnu trke do dna.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Upravo u momentu promjene globalnih trendova u oporezivanju kapitala, Srbija je odlu\u010dila nastaviti utabanom stazom i dodatno olak\u0161ati \u017eivot najbogatijima poreznim izmjenama. I to sve pod krinkom brige za mlade. Sredinom pro\u0161log meseca predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 odr\u017eao je jednu od svojih mnogobrojnih i maltene svakodnevnih konferencija za novinare u podrazumeva se, direktnom televizijskom prenosu. […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":38888,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[443,345],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[906],"class_list":["post-38886","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-nejednakost","tag-porezi","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38886","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=38886"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38886\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":38889,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38886\/revisions\/38889"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/38888"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=38886"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=38886"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=38886"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=38886"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=38886"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=38886"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=38886"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}La\u017ena briga za mlade i “fantasti\u010dna stimulacija”<\/h2>\n\n\n\n
Prepisivanje od Orbana i marketing “sa vrha”<\/h2>\n\n\n\n