Srpski predsjednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 nedavno je prozvao srpske \u017eene da ne ra\u0111aju djecu, a on otvara fabrike u kojima bi ta djeca trebala raditi. Pritom se zapitao i koliko treba da plate da netko ima dijete. Odgovor je svima poznat: ve\u0107a radni\u010dka prava i pla\u0107e, dostupnije i efikasnije zdravstvo i obuhvatnija socijalna za\u0161tita. Kao \u0161to i svi znaju da vlast ta sredstva donira investitorima u obliku subvencija za izgradnju fabrika i to u tolikim iznosima da ih li\u0161ava bilo kakvog poslovnog rizika.<\/p>\n\n\n\n
Sti\u017eu dobre vesti iz Srbije, usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti! Ka\u017eu, sad su jednaka prava, odgovornosti i mogu\u0107nosti, a ravnomerno u\u010de\u0161\u0107e i uravnote\u017eena zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima \u017eivota su zakonom garantovana. I taman smo pomislili da nam je dru\u0161tvo postalo za zeru ravnopravnije, iako je jasno da doneti zakon ne\u0107e mnogo da nas mrdne sa mrtve ta\u010dke neravnopravnosti jer je praksa daleko od papira, predsednik nas je podsetio na realnost u kojoj \u017eivimo, daleko od ravnopravnosti i dru\u0161tvene jednakosti.<\/p>\n\n\n\n
Ko bi rekao da \u0107e na petosatnom predstavljanju izve\u0161taja o Kosovu, na kome se pri\u010dalo kako kompromisnog re\u0161enja za Kosovo nema ali da ga “ne\u0107emo dati”, do\u0107i do pri\u010de o natalitetu u Srbiji, i to zbog potencijalno praznih srpskih fabrika. \u017dene svako malo neko opomene da ne ra\u0111aju dovoljno, ovog puta je na red do\u0161la potreba za ra\u0111anjem vi\u0161e dece da bi imao ko da radi u fabrikama.<\/p>\n\n\n\n
“Ne znam koliko treba da platimo da bi neko imao dete” rekao je Aleksandar Vu\u010di\u0107 na predstavljanju izve\u0161taja o Kosovu: “Ako treba to da radimo uradi\u0107emo. Jer nam to postaje najskuplja i najva\u017enija re\u010d u Srbiji ili jedina va\u017ena re\u010d. Ne\u0107emo da imamo radnu snagu za fabrike, ne\u0107emo da imamo ni\u0161ta, ako nemamo dece”.<\/p>\n\n\n\n
Ova izjava mogla se i ranije \u010duti, i to ba\u0161 na otvaranjima fabri\u010dkih pogona po Srbiji. Narativ o potrebi da ra\u0111amo vi\u0161e dece postala je pokazatelj ekonomskog rasta balkanskog tigra. Ra\u0111ajte decu da stignemo trend razvoja! Samo \u0161to nije da Srbija proizvodi povoljnu poslovnu klimu za radnike i radnice, razvija socijalnu dr\u017eavu, podr\u0161ku i pomo\u0107 za trudnice i porodilje i stvara prosperitetnu \u017eivotnu perspektivu. Naprotiv.<\/p>\n\n\n\n
I ba\u0161 ovih dana predsednik slavi otvorenih 180 fabri\u010dkih pogona<\/a>, a ka\u017ee da bi voleo da u naredne \u010detiri godine otvori jo\u0161 100. Kako privla\u010denje stranih investicija u Srbiji predstavlja jedan (ako ne i jedini) od osnovnih na\u010dina stvaranja “ekonomske stabilnosti i razvoja”, nije ni \u010dudo \u0161to se ka\u017ee da \u017eivimo u zlatnom dobu. Otvaraju se tolike fabrike koje dr\u017eava subvencioni\u0161e \u0161akom i kapom, pla\u0107a ogromne pare za zaposlenje radnika i radnica, koji te\u0161ko do\u0111u do ugovora na neodre\u0111eno, a budu pla\u0107eni tek ne\u0161to iznad minimalca. Istini na volju, o lo\u0161im uslovima rada u fabrikama pri\u010da se naveliko i na\u0161iroko, pa ipak dr\u017eava ostaje potpuno slepa i gluva na masovno kr\u0161enje radnih a \u010desto i ljudskih prava zaposlenih u fabrikama, o zaga\u0111enju na koje se \u017emuri i da ne pri\u010damo.<\/p>\n\n\n\n Politika subvencionisanja stranih investitora radi otvaranja novih radnih mesta uveo je jo\u0161 Mla\u0111an Dinki\u0107, a tada\u0161nja vlada je, sli\u010dno kao i ova, obe\u0107avala smanjenje stope nezaposlenosti. Od tada do sada ogroman broj investitora je do\u0161ao u Srbiju, dobio mesto za izgradnju fabrika na poklon i subvencije na nivou vi\u0161egodi\u0161njeg besplatnog rada radnika za investitore.<\/p>\n\n\n\n A u fabrikama stanje nikakvo. Samo nekoliko dana pre predsednikove zabrinutosti ko \u0107e nam raditi u fabrikama radnice knja\u017eeva\u010dke tekstilne firme “Giuseppe Leva” spontano su obustavile rad<\/a> zbog neispla\u0107enih zarada ali i zbog toga \u0161to su im plate manje od minimalne zarade koja je propisana zakonom. O lo\u0161im radnim uslovima u Geoxu se ve\u0107 redovno izve\u0161tava, a poslednje vesti ticale su se spontane obustave rada zbog neispla\u0107enog prekovremenog rada, produ\u017eavanja radnog vremena i ka\u0161njenja plata onima koji su bili na bolovanju u toku pandemije koronavirusa. Neki od inicijatora ove obustave rada su nakon nekoliko meseci suspenzije sa posla kona\u010dno i otpu\u0161teni.<\/p>\n\n\n\n Tokom karantinskog perioda u toku pro\u0161le godine kada su epidemiolo\u0161ke mere tu i tamo makar nominalno postojale, u fabrikama u Srbiji su se zbog nebrige poslodavaca stvarala mikrozari\u0161ta<\/a> koronavirusa. Ogroman broj zara\u017eenih, cele porodice u bolnicama i u izolaciji, a za to vreme su investitori, poput onog u Juri<\/a> molili vlast da se mere popuste i da se radnici vrate na posao jer \u0107e u suprotnom napustiti Srbiju. Sli\u010dna situacija nepo\u0161tovanja epidemiolo\u0161kih mera, a zapravo elementarne bezbednosti na radu bila je praksa i u drugim fabrikama<\/a> \u0161irom Srbije.<\/p>\n\n\n\n Kriza pokazuje realno stanje i politiku poslovanja stranih invenstitora – kada prigusti, ti podeli otkaze. Cele pro\u0161le godine radnici i radnice su otpu\u0161tani, ugovori se nisu produ\u017eavali a subvencije u parama, nekretninama, zemlji\u0161tu i ekolo\u0161kim normativima su ostajale investitoru, kao poklon velikodu\u0161ne Srbije. Za dr\u017eavu su radnici nevidljivi, dok predstavnici vlasti istovremeno pri\u010daju o najve\u0107em rastu u Evropi, i bud\u017eetskom suficitu koji je najve\u0107im delom stvoren smanjenjem socijalnih davanja. Stvaranje “povoljne poslovne klime” za investitore zapravo podrazumeva degradaciju prava svih gra\u0111ana i gra\u0111anki Srbije, od tro\u0161enja javnog novca za subvencionisanje stranog kapitala koji ode kad se negde uka\u017ee prilika za jeftinijim radom, do devastacije zakonske regulative koja \u0161titi gra\u0111ane u razli\u010ditim oblastima \u2013 od zdravlja, socijalnih davanja, \u017eivotne sredine, do rada.<\/p>\n\n\n\n I dok traje ta “otvorimo \u0161to vi\u0161e fabrika” trka vredno se radilo i na pogor\u0161anju polo\u017eaja trudnica i porodilja. Najpre je pre tri godine donet Zakon o finansijskoj pomo\u0107i porodicama s decom koji je diskriminisao najpre nezaposlene, prekarno zaposlene \u017eene, majke dece sa invaliditetom i Romkinje, da bi ove godine “gre\u0161ka priznata” a Zakon minimalno izmenjen, nedovoljno da bi se moglo re\u0107i da je situacija zna\u010dajnije bolja. Tri pune godine \u017eene su diskriminisane i ostajale \u010desto sa manje od 1.000 dinara porodiljske nadoknade mese\u010dno. Sve to u cilju borbe protiv onoga \u0161to je tada\u0161nja i sada\u0161nja vlast proglasila tzv. porodiljskom mafijom, odnosno \u017eenama koje ra\u0111aju decu i treba da prime trudni\u010dku i porodiljsku nadoknadu.<\/p>\n\n\n\n Dok dr\u017eava podvikuje “Ra\u0111aj, ne odga\u0111aj”, trudnice su nekada prinu\u0111ene da rade skoro do poro\u0111aja kako bi ispunile uslove za porodiljsku nadoknadu. Uz takav odnos prema trudnicama i porodiljama ne \u010dudi \u010dinjenica da je politika da \u017eene koje planiraju trudno\u0107u prenatalne testove za prevenciju od gubitka trudno\u0107e mogu da ostvare nakon dva a naj\u010de\u0161\u0107e tri uzastopna poba\u010daja. Testovi su skupi za osiroma\u0161eno zdravstvo, pa \u017eene sa ovakvim iskustvima ogromne novce ostavljaju u privatnim laboratorijama i klinikama. Ako pak i zatrudnite u Srbiji, tu tek kre\u0107e zabava. Zdravstvena za\u0161tita \u017eena devastirana, ginekolo\u0161ki pregledi i analize preskupi, a informacije nedostupne. Dok dr\u017eavna finansijska pomo\u0107 dolazi nakon poro\u0111aja, i to jednokratno, roditelji nakon toga ostaju prepu\u0161teni samima sebi, jer kako raste dete, tako rastu i tro\u0161kovi.<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eavni vrti\u0107i su dostupni samo stalno zaposlenim roditeljima, i to pod uslovom da oba roditelja rade, ukoliko je jedno nezaposleno, a to je \u010de\u0161\u0107e majka, od vrti\u0107a nema ni\u0161ta \u2013 \u0161to zna\u010di da ne\u0107e biti izgleda ni da se posao aktivno tra\u017ei. Otud \u017eene posle poro\u0111aja \u010de\u0161\u0107e postaju ne samo nezaposlene, ve\u0107 i ekonomski neaktivne. A socijalna davanja fakti\u010dki nepostoje\u0107a – socijalna pomo\u0107 mizernih iznosa sedam meseci u godini, a de\u010dji dodatak jedva pokrije pelene neophodne za bebu na mese\u010dnom nivou.<\/p>\n\n\n\n Nasuprot zvani\u010dnim statistikama koje \u0161minkaju stvarnost u Srbiji, veliki procenat ljudi je nezaposlen, a i oni koji imaju posao, te\u0161ko su do njega do\u0161li i dugo su ga tra\u017eili. Naj\u010de\u0161\u0107e je to posao koji ne odgovara njihovim kvalifikacijama, nesiguran, privremen ili povremen, \u010desto jako malo pla\u0107en. Takvi poslovi, osim egzistencijalne i op\u0161te \u017eivotne nesigurnosti stvaraju stres i depresiju, i potpuni ose\u0107aj bezna\u0111a. U takvim \u017eivotnim okolnostima, ve\u0107ina mladih ljudi nemaju nikakve uslove za dostojanstven \u017eivot ni sebe, ni potencijalnog deteta.<\/p>\n\n\n\n Minimalna plata, koju (zvani\u010dno) prima preko 15 odsto zaposlenih u Srbiji i dalje ostaje ispod vrednosti minimalne potro\u0161a\u010dke korpe, koja ni pribli\u017eno nije dovoljna za normalan \u017eivot. Imaju\u0107i u vidu da je u zoni siroma\u0161tva preko dvadeset odsto stanovni\u0161tva a da je mnogo ve\u0107em procentu prose\u010dna plata nedosti\u017eni luksuz, pitanje koliko treba da se plati da bi se ra\u0111ala deca svojevrstan su cinizam.<\/p>\n\n\n\n I nije ni neobi\u010dno da takve cini\u010dne izjave dolaze sa vrha ove vlasti, iste one koja \u017eene progla\u0161ava porodiljskom mafijom, koja siroma\u0161tvo vidi kao individualnu odgovornost siroma\u0161nih a ne kao sistemsku posledicu politika koje sprovode. Institucije su blokirane, parlament sveden na formalno postojanje \u010disto da zadovolji formu, u pravosudni sistem se u poslednje vreme zna\u010dajno politi\u010dki interveni\u0161e. U dr\u017eavi u kojoj umire najvi\u0161e ljudi od zaga\u0111enja u Evropi, koja je na vrhu lista obolelih i umrlih od razli\u010ditih oblika malignih bolesti, u kojoj ne postoji preventiva u medicini, ne postoje elementarni uslovi dostojanstvenog \u017eivota, te\u0161ko je odlu\u010diti se za ostanak, a kamoli ra\u0111anje dece.<\/p>\n\n\n\nGodine borbe sa mamama<\/h2>\n\n\n\n
Prosperitetna \u017eivotna perspektiva<\/h2>\n\n\n\n