Nazire li se nekakvo rje\u0161enje ili je nova runda pregovora izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine osu\u0111ena na neuspjeh? Luka Petrovi\u0107 je iscrpno izlo\u017eio (nove) po\u010detne pozicije i jedne i druge strane te komentirao eventualna rje\u0161enja u optjecaju. <\/p>\n\n\n\n
Nakon du\u017eeg zastoja, nastavljen je dijalog izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine, po prvi put otkako je Aljbin Kurti iz partije Samoopredeljenje (Vet\u00ebvendosje) postao premijer Kosova. Nova politi\u010dka realnost i ubedljiva pobeda verovatno jedine autenti\u010dne grassroot<\/em> organizacije sa Kosova, te raspad kartela starih partija uglavnom nastalih kao politi\u010dka krila OVK, a koje su od progla\u0161enja nezavisnosti dominirale kosovskim politi\u010dkim \u017eivotom da\u0107e pregovorima novu dinamiku. Principijelnu poziciju spram odnosa sa Srbijom i starim partijama na Kosovu, zbog koje je, nakon intervencije Trampove administracije, smenjen sa mesta premijera marta 2020. Kurti je kapitalizovao na februarskim izborima, osvojiv\u0161i istorijskih 48% glasova i skoro polovinu mandata u kosovskoj skup\u0161tini.<\/p>\n\n\n\n Njegova predizborna agenda<\/a> bila je jasna: izgradnja robusne dr\u017eave socijalnog staranja, ekonomski oporavak nakon pandemije, neposrednije uklju\u010divanje \u017eena u politi\u010dki \u017eivot, ali i prekid dijaloga sa Srbijom. Iako je Samoopredeljenje pravo osve\u017eenje na regionalnoj politi\u010dkoj sceni i \u0161ansa da se napravi barem minimalni otklon od neoliberalnih ekonomskih politika, ova stranka se i dalje nije u potpunosti distancirala od nacionalisti\u010dkih pozicija<\/a>, \u0161to se mo\u017ee reflektovati na briselski dijalog. Za razliku od svojih prethodnika koji su nominalno bili spremni da razgovaraju, Kurti nije toliko entuzijasti\u010dan prema dijalogu.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane pregovara\u010dkog stola, situacija je daleko manje dinami\u010dna. Stabilna autokratska vladavina i kontrola medijskih narativa omogu\u0107avaju Vu\u010di\u0107u da se istovremeno predstavlja kao kompromisu sklon umereni i pragmati\u010dni politi\u010dar, sa jedne strane, ali i nepokolebljivi za\u0161titnik nacionalnih interesa koji se bori protiv nepravde i svetskih mo\u0107nika, sa druge. Uostalom, delom takvoj slici doprinosi i druga strana. Kada je potpisao 1<\/a><\/sup> Briselski sporazum<\/a> 2013. nakon kojeg su Srbi sa Kosova po\u010deli da u\u010destvuju u kosovskom politi\u010dkom \u017eivotu, o\u010dekivalo se da \u0107e ubrzo uslediti ispunjenje svega dogovorenog. Tada dolazi do ukidanja “paralelnih struktura” na severu i integracije severnih op\u0161tina u kosovski pravni, politi\u010dki i bezbednosni sistem. Predstavnici Srba, u skladu sa normama kosovskog Ustava i kosovskih zakona po\u010dinju da u\u010destvuju na izborima, u radu parlamenta i izvr\u0161ne vlasti. Formirana je jedinstvena kosovska policija, a dolazi i do pune integracije pravosudnog sistema. Ipak, klju\u010dna odredba sporazuma koja se ti\u010de formiranje Zajednice srpskih op\u0161tina (ZSO) 2<\/a><\/sup> nikada nije sprovedena u praksi, \u0161to baca sumnju na svake nove pregovore u Briselu i realnu implementaciju budu\u0107ih dogovora.<\/p>\n\n\n\n Ustavni sud Kosova decembra 2015. odlu\u010duje da je formiranje ZSO neustavno, s obzirom na to da se njeno osnivanje ne zasniva na principu multietni\u010dnosti. Od tada, pa do danas je ovo klju\u010dno politi\u010dko pitanje u pregovorima. Srbija insistira da ZSO bude osnovna tema na, pa je tako i sam Vu\u010di\u0107 pred junske pregovore izjavio<\/a> da “ukoliko Kurti ne\u0107e da razgovara o ZSO, ne mora ni da dolazi u Brisel”. Naravno, za Samoopredeljenje, koje se zala\u017ee za unitarnu dr\u017eavu nema govora o formiranju ZSO, pa se postavlja pitanje perspektive budu\u0107ih pregovora. Prema njima, u fokusu bi trebalo da bude ne dijalog sa Srbijom, ve\u0107 sa kosovskim Srbima i drugim nacionalnim manjinama, pre svega, o socijalnim i ekonomskim pitanjima. Jedino \u0161to je dogovoreno<\/a> na sastanku odr\u017eanom 15. juna je da \u0107e naredni sastanak biti u julu<\/p>\n\n\n\n Svega nekoliko dana nakon prvog susreta sa Kurtijem, Vu\u010di\u0107 je odr\u017eao jo\u0161 jedan “istorijski govor<\/a>“, ovoga puta pred poslanicima Narodne skup\u0161tine. Uvod su napravili provladini tabloidi koji su danima bombardovali javnost \u0161ovinisti\u010dkim naslovima kako je Vu\u010di\u0107 navodno odlu\u010dno negirao da \u0107e priznati Kosovo, te kako je Kurti “provokator” koji je u Brisel samo do\u0161ao da pita kada \u0107e Srbija priznati Kosovo. Iako je Vu\u010di\u0107ev govor ostao je upam\u0107en u javnosti po re\u010denici da “uskoro ne\u0107emo da imati radnu snagu za fabrike, ako nemamo dece”, koja najjasnije oslikava kakav je odnos ove vlasti prema stanovni\u0161tvu, ve\u0107i deo vremena je ipak bio posve\u0107en upravo pitanju pregovora. Za razliku od bombasti\u010dnih novinskih naslova, Vu\u010di\u0107 je provukao nekoliko zanimljivih teza.<\/p>\n\n\n\n Govor je po\u010deo demografskim podacima, kojima je trebalo ilustrovati koliko malo Srba danas zapravo \u017eivi na Kosovu, istakav\u0161i da su Srbi od dominantnog naroda na Kosovu u srednjem veku (sic!) sada svedeni na svega 95 hiljada u odnosu na milion i 350 hiljada Albanaca. Od zanimljivih podataka \u010duli smo i da Srbija izdvaja godi\u0161nje prose\u010dno 500 miliona evra za pomo\u0107 Srbima sa Kosova, a da bi do kraja 2021. ta cifra mogla da dosegne \u010dak 800 miliona evra, dodav\u0161i da Srbi ne odlaze sa Kosova isklju\u010divo zbog pritisaka Albanaca<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o konkretnim re\u0161enjima, tu je bio ne\u0161to precizniji nego ranije. Naveo je da zamrznuti konflikt nije opcija (iako se vladaju\u0107a ve\u0107ina, tj. njegova partija, navodno, ne sla\u017ee sa time), te da je kompromisno re\u0161enje jedino mogu\u0107e. Druga, jednostrana re\u0161enja bi ugrozila mir i stabilnost regiona, \u0161to bi naravno uticalo na ekonomski rast i dolazak investitora. Da stvar bude zanimljivija istakao je da zapravo ne zna \u0161ta je kompromis u ovoj situaciji, da je potrebno pregovarati, ali da iako “racionalno i pragmati\u010dno posmatra stvari, ne\u0107e dozvoliti nove Bljesak i Oluju”. Tako dolazimo i do najzanimljivijeg dela. Prema Vu\u010di\u0107u, znamo koja re\u0161enja nisu mogu\u0107a \u2013 reintegracija Kosova u Srbiju u formi \u0161iroke autonomije, kako to pri\u017eeljkuju “junaci iz beogradskih kafana i kafi\u0107a” (\u0161to zna\u010di da Vu\u010di\u0107 priznaje<\/em> da je nemogu\u0107e da Kosovo ponovo bude sastavni deo Srbije), kao ni puko priznanje Kosova u sada\u0161njem okviru, kako to zahtevaju “neozbiljni i neodgovorni ljudi” koji su na vlasti u Pri\u0161tini. Na kraju, kao najve\u0107i problem istakao je to \u0161to Kurti otvoreno odbacuje Briselski sporazum, zahtevaju\u0107i eksplicitno priznanje od Srbije.<\/p>\n\n\n\n Prva opcija (\u0161iroka autonomija) je mo\u017eda bila mogu\u0107e pre jedno tridesetak godina, ali se Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim u Srbiji tada odlu\u010dio za gu\u0161enje autonomije i kr\u0161enja ljudskih prava Albanaca, dok je druga opcija i dalje prevelik zalogaj \u2013 za su\u0161tinsko priznanje je neophodno da druga strana dobije ne\u0161to zauzvrat. Drugo, kao \u0161to se moglo pretpostaviti, prona\u0161ao je savr\u0161eni izgovor u novim pri\u0161tinskim vlastima. Za razliku od Kurtija koji a priori odbacuje bilo kakav kompromis, Vu\u010di\u0107 se pred me\u0111unarodnom javnosti prikazuje kao pragmati\u010dan lider okru\u017een neodgovornim “populistima”, zapravo u\u017eivaju\u0107i u statusu quo. Ovako tvrd stav Kurtija po pitanju ZSO i pregovora Vu\u010di\u0107u daje legitimitet da zadr\u017ei ulogu \u010duvara mira i stabilnosti u regionu, koja mu je nedavno uzdrmana<\/a>. Na to se nadovezuje naredno pitanje: da li je i koliko ZSO zaista problem i mo\u017ee li da predstavlja element u re\u0161evanju celokupne zavrzlame?<\/p>\n\n\n\n Pre samog ulaska u detalje konkretnog sporazuma koji bi u kosovski politi\u010dki sistem u osnovi uveo elemente konsocijalne demokratije, valja da naglasiti da Kosovo po tom pitanju ne bi bilo izuzetak. Konsocijacije se \u010desto prepisuju kao lek koji bi trebalo da pacifikuje identitetske sukobe u postkonfliktnim dru\u0161tvima, stvaraju\u0107i ne samo okvir za za\u0161titu manjina, kroz kolektivna prava i teritorijalnu autonomiju, ve\u0107 i preduslov za odr\u017eiv mir i integraciju pripadnika manjinskog naroda u jednu politi\u010dku zajednicu.<\/p>\n\n\n\n Osnovna ideja je da bi trebalo stvoriti odgovaraju\u0107i institucionalni okvir kako bi manjine imale politi\u010dka sredstva da za\u0161tite sopstveni polo\u017eaj u okviru datog politi\u010dkog sistema. Zamerke ovom modelu su dobro poznate \u2013 od tendencije da “zamrznu” postoje\u0107e podele (kao da bi one, da nema konsocijacije tek tako isparile), proces dono\u0161enja odluka u\u010dine preduga\u010dkim i prekomplikovanim (s obzirom na to da manjine obi\u010dno imaju pravo veta, jer princip jedan-\u010dovek-jedan-glas u praksi favorizuje ve\u0107insko stanovni\u0161tvo), do toga da u potpunosti blokiraju politi\u010dki sistem (ne, ovde BiH nije najdrasti\u010dniji primer, ve\u0107 pristojna i “nebalkanizovana” 3<\/a><\/sup> Belgija koja dr\u017ei svetski rekord od 541 dana bez formirane vlade, upravo usled kompleksnog sistema odlu\u010divanja podeljenog izme\u0111u nekoliko etni\u010dkih i jezi\u010dkih skupina).<\/p>\n\n\n\n Ovaj model demokratije posle Drugog svetskog rata proslavio je Arend Lajphart, a idejnu osnovu zapravo ima u radovima<\/a> austro-marksista Karla Renera i Ota Bauera koji su problematizovali me\u0111unacionalne odnose unutar Autrougarske. Svoj puni sjaj konsocijacija do\u017eivljava u Austriji u periodu od 1945. do 1966. godine, te Holandiji koja je imala pedesetogodi\u0161nje iskustvo sa konsocijacijom u periodu od 1917. do 1967. godine. Belgija, \u0160vajcarska i Severna Irska su danas zapadnoevropski primeri sistema koji u ve\u0107oj ili manjoj meri funkcioni\u0161u po ovom modelu. U nedavnoj balkanskoj istoriji, Dejtonski sporazum za BiH, odnosno Ohridski sporazum za Makedoniju uveli su elemente konsocijacije 4<\/a><\/sup> , upravo radi pacifikacije me\u0111unacionalnih sukoba. Tako je i na Kosovu poku\u0161ano sa sli\u010dnim institucionalnim mehanizmima \u2013 u kontekstu o\u0161trih me\u0111unacionalnih tenzija stvaranje gra\u0111anske dr\u017eave sa ve\u0107inskom demokratijom je u praksi pristrasna prema ve\u0107inskom stanovni\u0161tvu, zbog mogu\u0107nosti stalnog preglasavanja manjina.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o samom Briselskom sporazumu, dve strane se ne sla\u017eu oko interpretacije teksta i da li bi ZSO trebalo da ima izvr\u0161ne nadle\u017enosti ili samo koordinacionu funkciju. Iz samog teksta se ne mo\u017ee jasno naslutiti o \u010demu se radi, \u0161to zna\u010di da \u0107e sam sadr\u017eaj Statuta ZSO<\/a> bli\u017ee odrediti nadle\u017enosti. Bilo kako bilo, SZO jesu osnova za odre\u0111eni oblik samouprave. Tako\u0111e, u sam Ustav<\/a> Kosova, ugra\u0111eni su elementi konsocijacije \u0161to je dobra osnova za za\u0161titu manjina. Predstavnicima manjina garantovano je 20 mesta u parlamentu, od \u010dega 10 pripada srpskoj manjini. \u010clanovima 35 i 144 Ustava su\u0161tinski garantovano pravo veta srpskoj manjini, s obzirom na to da je za amandmane i izmene Ustava potrebna dvotre\u0107inska podr\u0161ka predstavnika svih manjina u parlamentu, \u010dega bez pristanka 10 poslanika iz redova srpske manjine nema. Iako je re\u010d o krupnim ustavnim izmenama, ovim odredbama je garantovana za\u0161tita manjina po pitanju temeljnih prava. Uz garantovanje za\u0161tite kulturnog nasle\u0111a, ve\u0107 navedene ustavne garancije, te punu autonomiju i samouprave na severu, deluje da bi kompromisno re\u0161enje moglo da se na\u0111e na vidiku.<\/p>\n\n\n\n Drugi va\u017ean momenat bi trebalo da predstavlja raskidanje trenutnih veza koje postoje izme\u0111u SNS-a i politi\u010dke elite na severu, tj. Srpske liste 5<\/a><\/sup> . Na taj na\u010din bi lokalna zajednica imala stvarnu samoupravu, a ne patroniziranje iz Beograda. Odavno je poznato da vladaju\u0107a partija u Srbiji preko Srpske liste “vedri i obla\u010di” na severu Kosova, ostvaruju\u0107i ne samo politi\u010dki uticaj, ve\u0107 i odr\u017eavaju\u0107i veze sa lokalnim kriminalnim strukturama. Politi\u010dki pritisci na svakoga ko se suprotstavi volji SNS-a su dobro poznati, a nedostatak politi\u010dkog pluralizma \u2013 \u010demu je praksa kolektivnog odlaska na glasanje<\/a> najjasniji primer \u2013 je vidljiv golim okom. Zbog toga je va\u017eno da SNS, ne bude deo kona\u010dnog procesa re\u0161avanja pitanja Kosova, iako me\u0111unarodnim zvani\u010dnicima verovatno deluje da su oni jedina opcija u Srbiji koja mo\u017ee “isporu\u010diti” dogovor.<\/p>\n\n\n\n Najgori scenario je odr\u017eavanje postoje\u0107eg stanja. Vu\u010di\u0107 \u0107e ponovo dobiti priliku da se samopromovi\u0161e kao faktor mira i stabilnosti, koji je spreman da sara\u0111uje i pregovara. \u010cesto nau\u0161trb stanja demokratije u Srbiji. Sa druge strane, iako je svima jasno da je reintegracija Kosova u Srbiju nemogu\u0107a, za priznanje je neophodno ponuditi ne\u0161to zauzvrat<\/a>. Ubla\u017eavanje trenutne pozicije vladaju\u0107e partije na Kosovu i dogovor oko statuta ZSO je verovatno korak u tom pravcu.<\/p>\n Nazire li se nekakvo rje\u0161enje ili je nova runda pregovora izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine osu\u0111ena na neuspjeh? Luka Petrovi\u0107 je iscrpno izlo\u017eio (nove) po\u010detne pozicije i jedne i druge strane te komentirao eventualna rje\u0161enja u optjecaju. Nakon du\u017eeg zastoja, nastavljen je dijalog izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine, po prvi put otkako je Aljbin Kurti iz partije […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":38707,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[497],"theme":[456],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[971],"class_list":["post-38705","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-kosovo","theme-politika","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38705","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=38705"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38705\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":38709,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38705\/revisions\/38709"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/38707"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=38705"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=38705"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=38705"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=38705"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=38705"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=38705"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=38705"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Pragmati\u010dari i populisti<\/h2>\n\n\n\n
Zajednica srpskih op\u0161tina \u2013 uvod u konsocijaciju i priznanje?<\/h2>\n\n\n\n