{"id":3866,"date":"2014-12-18T07:50:56","date_gmt":"2014-12-18T06:50:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=3866"},"modified":"2014-12-18T11:45:29","modified_gmt":"2014-12-18T10:45:29","slug":"lazna-levica-u-srbiji-aleksandar-vulin-i-pokret-socijalista","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=3866","title":{"rendered":"Pokret socijalista: socijalna demagogija, neoliberalna politika"},"content":{"rendered":"

Pokret socijalista sa svojim frontmenom, aktualnim ministrom rada Aleksandrom Vulinom, ve\u0107 godinama u javnosti poku\u0161ava progurati imid\u017e lijeve politi\u010dke opcije. Me\u0111utim, kao ministar rada Aleksandar Vulin smanjio je pla\u0107e i mirovine, promijenio Zakon o radu na \u0161tetu srpskih radnika, srezao invalidnine, a osobama koje primaju socijalnu pomo\u0107 nametnuo je radnu obvezu. Premda se on sam deklarativno pozicionira kao ljevi\u010dar, Vulinova politika je bez ikakve sumnje neoliberalna.<\/strong><\/p>\n

Dana 5. decembra, Beograd je posetio Aleksis Cipras, predsednik Sirize, gr\u010dke partije radikalne levice. Nakon sastanaka sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikoli\u0107em i Patrijarhom Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) Irinejem, a pre odlaska u poplavama te\u0161ko pogo\u0111eni Obrenovac i ve\u010dernje tribine na Pravnom fakultetu kojom je Cipras provejavao diskurs srpsko-gr\u010dkog bratstva kao sastavnog dela zalaganja za druga\u010diju Evropu, Sirizina delegacija je imala jednu red wash<\/em> avanturu u okupiranom bioskopu Zvezda<\/a>. Odatle je poslala poruke podr\u0161ke za sve borbe protiv privatizacije i neoliberalizma<\/a>. Aran\u017eer beogradskog radnog dana verovatnog budu\u0107eg gr\u010dkog premijera bila je zapravo \u201cpartija borbene levice\u201d, kako sebi tepa Pokret Socijalista (PS). Ne mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi da li se i u kojoj meri odvija formalizovanje kontakata<\/a> ove dve partije ali je svakako Ciprasova poseta na neki na\u010din uzvratni \u010din<\/a> i potvrda makar otvorenosti za dalju saradnju. Ali otkuda to da mala, deklarativno leva partija, \u010dlanica neoliberalnog srpskog re\u017eima, ugo\u0161\u0107uje najpoznatijeg politi\u010dara Evropske levice i najavljuje<\/a> ujedinjenje levice na Balkanu? Ko je zapravo Aleksandar Vulin, lider Pokreta Socijalista, i o kakvoj se partiji radi?<\/p>\n

Buntovnik i re\u017eimlija<\/strong><\/p>\n

Aleksandar Vulin je ro\u0111en u Novom Sadu, gde je, 1988. godine, kao srednjo\u0161kolac u\u010destvovao u \u201cjogurt revoluciji\u201d. Dugo se potom hvalio kako i dalje \u010duva zastave sa petokrakom koje je nosio tog dana (jugoslovensku i srpsku). Kako je Savez komunista Jugoslavije bio u odumiranju, konkretni politi\u010dki anga\u017eman mladi Vulin otpo\u010dinje u Savezu komunista \u2012 Pokretu za Jugoslaviju, marginalnoj partiji generala Stevana Mirkovi\u0107a koja je poku\u0161avala da ba\u0161tini tradiciju jugoslovenstva i titoizma. Ipak, \u0161ira javnost ga je upoznala 1994. godine kao jednog od osniva\u010da Jugoslovenske levice (JUL) \u010diji je bio portparol, a kasnije i zamenik Mire Markovi\u0107, predsednice Direkcije JUL-a i supruge Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Imid\u017e dugokosog levi\u010dara i re\u010ditog buntovnika koji je u re\u017eimu samo da bi se borio protiv “izdajni\u010dke opozicije”, nije mu smetao da ostvari va\u017ene i bliske kontakte sa delom “doma\u0107eg poslovnog sveta”. Mladi medijski magnati u usponu, poput vlasnika TV Pinka \u017deljka Mitrovi\u0107a ili Roberta \u010cobana, suvlasnika i predsednika Novinskog izdava\u010dkog dru\u0161tva Color Media International d.o.o. pripadali su frakciji nove elite koja je direktno ili posredno bila povezana sa JUL-om i iz te veze izvla\u010dila protekcije i profite.<\/p>\n

Petooktobarski krah Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima Vulin je ipak do\u010dekao kao nestrana\u010dka li\u010dnost. Naime, 1998. godine podnosi ostavku na sve funkcije u JUL-u, da bi kasnije i napustio partiju. Da li je imao politi\u010dki njuh da napusti na vreme brod koji tone ili mu se mo\u017ee verovati 1<\/a><\/sup> da se povukao zbog neslaganja sa politikom rukovodstva koje je pristalo da u\u010destvuje u vladama nacionalnog jedinstva sa Socijalisti\u010dkom partijom Srbije (SPS), ali i zvani\u010dno desnim partijama \u2013 Srpskim pokretom obnove (prozapadna post-\u010detni\u010dka partija Vuka Dra\u0161kovi\u0107a) i Srpskom radikalnom strankom (SRS) (antizapadna post-\u010detni\u010dka partija Vojislava \u0160e\u0161elja) \u2013 tek, po\u010detkom 2000-ih, Vulin je u svetu biznisa: zaposlen je na vode\u0107im pozicijama u marketing sektoru medijskih imperija svojih prijatelja iz 90-ih.<\/p>\n

Pravnik po obrazovanju, politi\u010dar po praksi, zaljubljenik u \u010ce Gevaru, Markesove romane i Azrine pesme, oprobao se i kao pisac beletristike i kao politi\u010dki kolumnista nekoliko listova i magazina. Ovo poslednje mu je omogu\u0107ilo relativno kontinuiranu prisutnost u medijima, makar onim koji su se vremenom profilisali kao suprotstavljeni novim prozapadnim vlastima, \u0161to je za njegov politi\u010dki comeback<\/em> bilo va\u017enije od osnivanja Partije demokratske levice. Ta nezapa\u017eena stranka, zajedno sa jo\u0161 jednim sli\u010dnim solo projektom \u2013 Demokratskom socijalisti\u010dkom partijom Milorada Vu\u010deli\u0107a<\/a>, jednog od Milo\u0161evi\u0107evih bardova \u2013 kolektivno se, 2002. godine, pridru\u017eila dezorijentisanom SPS-u. Uprkos nemaloj podr\u0161ci iz strana\u010dke baze koja je ose\u0107ala da se novi partijski \u0161ef Ivica Da\u010di\u0107 lagano odri\u010de Milo\u0161evi\u0107a, Vulin je odbio funkciju podpredsednika i 2006. godine napustio SPS, tvrde\u0107i da je stranka u vlasni\u0161tvu tajkuna i da je kompromitovana i ucenjena Da\u010di\u0107evim aferama.<\/p>\n

“Nacionalno odgovorna borbena levica”<\/strong><\/p>\n

Tranziciona lutanja Aleksandra Vulina zavr\u0161avaju se 2008. godine. Ili se barem tako \u010dinilo onima malobrojnima koji su ga i dalje pratili. Te godine dolazi do istorijskog pomirenja<\/a> Demokratske stranke i SPS-a koje formiraju okosnicu nove Vlade. Pomenuti Vu\u010deli\u0107 pokre\u0107e novi sedmi\u010dni magazin Pe\u010dat<\/a>, \u010diji \u0107e kourednici biti on i Vulin i koji \u0107e postati jedan od sto\u017eera okupljanja ostataka “Prve Srbije”, otvoren za konzervativne stavove SPC i starih (SRS) i novih (DSS, Dveri) opozicionih desnih politi\u010dkih snaga. Pored toga, Vulin, zajedno sa akademikom<\/a> Mihailom Markovi\u0107em, jednim od autora Memoranduma SANU<\/a> i glavnim ideologom rane faze Milo\u0161evi\u0107evog SPS-a, osniva<\/a> Pokret socijalista, “Nacionalno odgovornu partiju borbene levice”. Nakon \u0161to je Markovi\u0107 preminuo, po\u010dasni predsednik postaje Ratko Ze\u010devi\u0107, daleko manje poznata li\u010dnost iz ratnih 90-ih, ali ne i manje kontroverzna<\/a>.<\/p>\n

Nespretno ili tendenciozno spajanje socijalne i nacionalne problematike o\u010digledno je ve\u0107 u samom Programu<\/a> PS, kao i u partijskom dokumentu pod nazivom Manifest<\/a> novog socijalizma. Partija se zala\u017ee za “socijalisti\u010dke dru\u0161tvene odnose”, ali i za pove\u0107anje izvozne konkurentnosti srpske privrede. Govori o internacionalizmu, ali ipak “smatra da je dobra praksa koju treba slediti ‘izraelski’ model o\u010duvanja bezbednosti i teritorijalnog integriteta.” Ovo je svakako u vezi i sa beskompromisnim stavom spram samoprogla\u0161ene nezavisnosti \u201cKosova i Metohije\u201d. U zvani\u010dnim partijskim dokumentima se mo\u017ee pro\u010ditati i da ” (…) Su\u0161tina borbe PS kao jedine borbene levice, jeste borba protiv nepravde, a nepravda se danas kao nigde na svetu vr\u0161i prema srpskom narodu”, dok istovremeno Vulin izjavljuje<\/a> da su “Srbi apsolutno levi\u010darski narod”.<\/p>\n

Slogan kojim se PS poku\u0161avao bezuspe\u0161no nametnuti javnosti, pre svega “gubitnicima tranzicije”, u prve dve godine postojanja partije, glasio je: “radnik nije rob, seljak nije sluga, Srbija nije Delta”. Ipak, 2010. godine, dolazi do preokreta: Vulinova partija ulazi u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom (predvo\u0111enom nekada\u0161njim \u0160e\u0161eljevim saradnicima Vu\u010di\u0107em i Nikoli\u0107em), Novom Srbijom (monarhisti\u010dka stranka) i Pokretom snaga Srbije (vezanim za Bogoljuba Kari\u0107a, tajkuna u bekstvu). Uz pomo\u0107 SPS-a, iz koga je Vulin pobegao glavom bez obzira, ova koalicija osvaja vlast. Na Drugom kongresu PS-a, osim predstavnika Sirize, delegate i delegetkinje \u0107e pozdraviti<\/a> i Aleksandar Vu\u010di\u0107. Ovaj ve\u0161ti politi\u010dar, “evropeizirani” srpski radikal, nakon izbora 2014. godine, na\u0107i \u0107e se na \u010delu rekonstruisane vlade, vrlo sli\u010dnog sastava, koja sebi daje zadatak da napokon zapo\u010dne dugo odlagane, “bolne, ali neminovne reforme”. U oba sastava Vlade na\u0161ao se i “borbeni levi\u010dar” Vulin.<\/p>\n

Borba za Kosovo i neoliberalne reforme<\/strong><\/p>\n

U prvoj \u201cnaprednja\u010dko-socijalisti\u010dkoj\u201d vladi (2012.-2013.) Vulin je postavljen za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Obu\u010den u crnu radnu uniformu, energi\u010dno se posvetio radu na terenu. Prvo je kosovskim Srbima predstavio \u201ctvrdu srpsku liniju\u201d, da bi nakon potpisivanja Briselskog sporazuma koji je doneo izvesno relaksiranje odnosa Beograda i Pri\u0161tine, podneo ostavku. Nakon \u0161to su ga Vu\u010di\u0107 s jedne strane, i Kosovski Srbi sa druge, navodno umolili da se vrati na posao, krenuo je jo\u0161 energi\u010dnije da zastupa suprotnu poziciju: sada je pozivao srpski narod na Kosovu da uzme u\u010de\u0161\u0107e na do ju\u010de nelegalnim \u201cpri\u0161tinskim izborima\u201d. Energi\u010dnost je umela da pre\u0111e i u agresivnost, pretnje, optu\u017ebe za izdaju ukoliko se izbori bojkotuju. Osim po ne\u0107kanjima i promenama stavova, ova Vulinova kosovska avantura osta\u0107e upam\u0107ena i po barem jednom finansijskom skandalu<\/a>.<\/p>\n

Nova-stara vlada (2014.) donosi Vulinu napredovanje u karijeri. Dolazi na \u010delo Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja, socijalnih i bora\u010dkih pitanja. Napokon je na svom terenu; on je \u010dovek koji je \u201cna strani onog koji pati\u201d. Ali vladina orijentacija jeste neoliberalna \u2013 mora se usvojiti novi ZOR \u2013 a sindikati su se letos makar na tren trgli iz zimskog sna i pravili probleme. Kada sve ipak bude pro\u0161lo, Vulin \u0107e se truditi da fingira dobre strane novih zakonskih re\u0161enja<\/a>. Jo\u0161 \u010dekamo njegovo obja\u0161njenje \u010dega \u0107e dobrog biti u rezovima u javnom sektoru koji slede u 2015. godini, kao i u ve\u0107 zapo\u010detim umanjenjima plata i penzija u iznosu od 10%. Na to treba dodati i ukidanje “minulog rada”, \u0161to \u0107e dovesti do manjih osnovica za obra\u010dun plata \u2013 jo\u0161 jedna od stvari koje nam je doneo novi restriktivni ZOR. Ministru ne smeta ni na\u010din na koji se Srbija reklamira<\/a> stranim investitorima. Da prati svetske trendove pokazao je i uslovljavanjem socijalne pomo\u0107i radnim anga\u017eovanjem<\/a>, a skandale je nastavio uskra\u0107ivanjem novca nevladinom sektoru<\/a>. Mo\u017eda najbolji dokaz Vulinove \u201cmodernizacije\u201d jeste na\u010din na koji pravda mere \u0161tednje: one jesu “neprijatne”, ali je alternativa njima dalje zadu\u017eivanje u inostranstvu koje bi na kraju dovelo do bankrota<\/a>. “Socijalista” Vulin kao da ne zna da Vlada \u010diji je deo nema nameru da prekine<\/a> aran\u017emane sa MMF-om, niti mu pada na pamet da mogu postojati i druga\u010diji na\u010dini dru\u0161tvene preraspodele bogatstva.<\/p>\n

Mo\u017eda je i samom Vulinu jasno da PS nema ni\u010deg zajedni\u010dkog sa progresivnom levom politikom \u2013 osim naziva, simbola, povremene retorike i donekle radikalnog programa. Efekti neoliberalnog kursa aktuelne Vlade bi\u0107e verovatno dovoljni da razveju svaku sumnju u la\u017eno “levi\u010darstvo” ministra rada, dok brzina kojom \u0107e se pokazati konzervativni karakter Pokreta socijalista i na me\u0111unarodnoj levoj politi\u010dkoj sceni mo\u017ee zavisiti i od dinamike organizovanja nove levice u Srbiji.<\/p>\n

  1. Kuloarske pri\u010de i urbane legende s kraja 90ih govorile su vi\u0161e verzija. Po jednoj, radilo se o prostom unutarstrana\u010dkom konfliktu o raspodeli mandata. Po drugoj, Vulin je bio upetljan u odre\u0111ene finansijske mahinacije \u0161to je bio glavni razlog povla\u010denja iz sveta politike. Po tre\u0107oj, bombardovanje SRJ ga je je dovelo na pomirljivije pozicije te se po\u010deo zalagati za dijalog sa Zapadom. U intervjuu, neposredno pred izbore koji \u0107e Milo\u0161evi\u0107a ko\u0161tati vlasti, Vulin artikuli\u0161e svoju navodno neutralnu “levu poziciju”: “Nisam hteo da odem u SPS. Nisam socijalista. Ne\u0107u da la\u017eem ni sebe ni druge. Komunista sam. To ti je isto kao i ovi novi vernici \u0161to idu u crkvu pa la\u017eu i boga i sebe. Zato sam prvo bio \u010dlan SK PJ, potom JUL-a… Nisam zadovoljan ni vla\u0161\u0107u ni opozicijom. Kako mogu biti zadovoljan vla\u0161\u0107u koja je dozvolila ovolike socijalne razlike, nezaposlenost i ekstremnoj desnici da joj toliko pri\u0111e. A opozicija nije u stanju da artikuli\u0161e ni jedan op\u0161ti cilj, ve\u0107 samo zvoni o ugro\u017eenosti i srpstvu” (…) “Kakva bi mi to crna levica bila kad ne bi bili u stanju da se zbog op\u0161teg odreknemo pone\u010deg svog?” (Zorica Vuli\u0107, “Glas javnosti”, Beograd, 9. avgust 2000).[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Aran\u017eer beogradskog poseta Sirizine delegacije verovatnog budu\u0107eg gr\u010dkog premijera bila je zapravo \u201cpartija borbene levice\u201d, kako sebi tepa Pokret Socijalista (PS)…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3884,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[194],"class_list":["post-3866","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3866","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3866"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3866\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3889,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3866\/revisions\/3889"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3884"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3866"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3866"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3866"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=3866"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=3866"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=3866"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=3866"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}