Svrha dono\u0161enja Zakona o radnom anga\u017eovanju na sezonskim poslovima, prema obja\u0161njenju Vlade Republike Srbije, dokidanje je rada na crno. Sindikati pak upozoravaju da je takav rad ve\u0107 obuhva\u0107en postoje\u0107im Zakonom o radu te da dono\u0161enje novog zapravo nalikuje ozakonjenju takvog rada li\u0161enog svih garantiranih radnih prava. Irena Peji\u0107 i Marko Mileti\u0107 analiziraju kontradikcije novog zakonskog prijedloga. <\/p>\n\n\n\n
Ima unazad nekoliko godina kako se aktivno krenulo sa uru\u0161avanjem radnih prava u Srbiji. Proces traje mnogo du\u017ee, dabome, ali poslednja vlast je normirala radnu eksploataciju i ostavila mnogo \u0161tete. Pravni okviri uz pomo\u0107 kojih se \u0161trpka deo po deo prava i dostojanstva su kreativni, cini\u010dni i \u010desto u suprotnosti sa postoje\u0107om zakonskom regulativom.<\/p>\n\n\n\n
Tako je Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, socijalna i bora\u010dka pitanja Republike Srbije sa novom ministarkom na \u010delu krajem pro\u0161le godine formiralo “radnu grupu za pripremu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom anga\u017eovanju na sezonskim poslovima u odre\u0111enim delatnostima”. Osnovni zadatak ove radne grupe je bio da do kraja marta ove godine pripremi izmene i dopune tzv. Zakona o sezoncima. Ovo se, me\u0111utim, nije dogodilo, jer je uz kontinuirano pra\u0107enje procesa dono\u0161enja ovog nacrta i pisanja retkih medija<\/a>, reakcija malobrojnih sindikata i velikog broja organizacija koje se bave radnim pravom, prvobitni nacrt povu\u010den, te se sada radi na drugom. A ni taj drugi ne obe\u0107ava.<\/p>\n\n\n\n Va\u017ee\u0107i Zakon o sezonskom radu je na snazi od 2018. i odnosi se na rad na pojedinim poslovima u poljoprivredi, \u0161umarstvu i ribarstvu. Najavljene izmene ovog zakona ticale su se pro\u0161irenja njegovog dejstva na odre\u0111ene delatnosti kao \u0161to su turizam i ugostiteljstvo, gra\u0111evinarstvo, ku\u0107ni i pomo\u0107ni poslovi te kreativne industrije, zatim na poslove poput pomo\u0107nih konobara, kuvara, pomo\u0107nih radnika na gra\u0111evini, \u010duvanja dece i starijih lica, \u0161etnje ku\u0107nih ljubimaca kao i poslova \u010di\u0161\u0107enja i odr\u017eavanja. Dok zagovornici novog nacrta zakona tvrde da bi mnogi od onih koji ove poslove obavljaju na crno bili zakonski prepoznati i uvedeni u pravni sistem, kriti\u010dari ovo vide kao svojevrstan cinizam.<\/p>\n\n\n\n I u samoj radnoj grupi koja je zadu\u017eena za izradu ovog nacrta postoje velika neslaganja izme\u0111u predstavnika vlasti i poslodavaca s jedne strane i sindikata s druge strane. Prvi nacrt koji je bio pred radnom grupom je podrazumevao mno\u0161tvo problemati\u010dnih odredbi \u2013 mogu\u0107nost zaklju\u010denja usmenog ugovora izme\u0111u sezonskog radnika\/ce i poslodavca, do dvanaest radnih sati dnevno, odredbe da poslodavac mo\u017ee da bude i fizi\u010dko lice i da se poslovi mogu obavljati u privatnoj ku\u0107i poslodavca, mogu\u0107nost obavljanja rizi\u010dnih poslova u gra\u0111evinarstvu, rad bez nadoknade, nepostojanje radnih prava iz radnog odnosa, nemanje mogu\u0107nosti odlaska na bolovanje, trudni\u010dko, porodiljsko, godi\u0161nji odmor, slobodne dane, sindikalno organizovanje.<\/p>\n\n\n\n Tako su iz Naled-a, organizacije \u010dlanice radne grupe koja pi\u0161e novi nacrt zakona, rekli da je osnovna “intencija pro\u0161irenja zakona da se radnicima koji sada rade na crno, obezbede prava u skladu sa me\u0111unarodnim standardima”. Sindikati ka\u017eu da \u0107e se time su\u0161tinski rad na crno ozakoniti, ali pitanje koje se gubi iz vida jeste za\u0161to bi dr\u017eava uvodila posebne poslove kako bi spre\u010dila rad na crno kada ima pravne mehanizme da ga spre\u010di na osnovu Zakona o radu, koje o\u010dito ne po\u0161tuje \u010dim rad na crno (u tolikoj meri) postoji? Nacrt je velikodu\u0161no predvi\u0111ao i nadzor, kako bi se zakon i \u201eradni\u010dka prava\u201c po\u0161tovala, a njega je trebalo da sprovodi Inspekcija rada. Koliko pravnih mehanizma Inspekcija rada ima na raspolaganju da poslodavcima, ukoliko su u pitanju fizi\u010dka lica na primer, bilo \u0161ta nalo\u017ei: kako \u0107ete u\u0107i u bilo \u010diju ku\u0107u da proverite da li je neko zaista tu i radi neprijavljeno?<\/p>\n\n\n\n Pritisci sindikata i dela stru\u010dne javnosti su doveli do povla\u010denja prvog nacrta ovog zakona ali ne i do odustajanja od ovakve fleksibilizacije rada. Na stolu pred radnom grupom se nedavno na\u0161ao novi nacrt koji vi\u0161e ne govori o sezonskim poslovima ve\u0107 o olak\u0161anom privremenom anga\u017eovanju radnika u slu\u010daju pove\u0107anog obima posla kod poslodavca. Takav predlog je rezultat \u010dinjenice da se u mnogim delatnostima vi\u0161e ne mo\u017ee govoriti o sezonskim poslovima po\u0161to se oni obavljaju tokom \u010ditave godine, s tim da se poslodavcima ostavlja na volju procena o pove\u0107anom obimu posla. Ta\u010dnije, prema aktuelnom nacrtu ovog zakona poslodavac bi mogao i do \u0161est meseci da anga\u017euje mimo radnog odnosa recimo konobara ili radnika na gradili\u0161tu i ne postoje nikakve garancije da bi ih posle toga zaposlio ve\u0107 bi mogao iste osobe da ponovo anga\u017euje “sezonski” samo uz druga\u010diji opis posla. Sindikati s pravom strepe da bi ovo i one radnike\/ce koji sada imaju sigurnije ugovore moglo da prebaci u re\u017eim rada van radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Bez obzira \u0161to sindikati podse\u0107aju dr\u017eavu da prema Zakonu o radu osnovni preduslov za radno anga\u017eovanje<\/a> mora biti pisani ugovor ni novi predlog ne isti\u010de tu mogu\u0107nost ali uvodi dosta razra\u0111en opis novog informacionog sistema koji bi upotpunio dosada\u0161nju praksu usmenog dogovora. Nacrt predvi\u0111a da radnici\/e mogu na sudu da potra\u017ee za\u0161titu svojih prava, me\u0111utim usled nepostojanja pisanog ugovora oni ne bi bili u mogu\u0107nosti da dovedu u pitanje opis posla, trajanje radnog anga\u017eovanja, uslove za bezbednost i zdravlje na radu, dnevno i nedeljno radno vreme, odmore u toku dana, visinu naknade za rad bez pripadaju\u0107eg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu.<\/p>\n\n\n\n Kao posebnu problematiku ovog nacrta stru\u010dnjaci navode<\/a> i predvi\u0111eno radno anga\u017eovanje stranih dr\u017eavljana koje predvi\u0111a rad bez obaveze pribavljanja radne dozvole \u010dime se kr\u0161e odredbe va\u017ee\u0107ih Zakona o strancima i Zakona o zapo\u0161ljavanju stranaca, odnosno procedura za dobijanje radne dozvole za strance. Kako ka\u017ee Mario Reljanovi\u0107: “Time se ozakonjuje sistem rada na crno stranaca iz 95 zemalja iz kojih je mogu\u0107e u\u0107i u Srbiju bez vize, a me\u0111u kojima su i destinacije sa kojih tradicionalno dolaze radnici-imigranti (kao \u0161to su Indija i Turska). Rad na crno ovih lica je prisutan u ogromnoj meri u poslednje vreme, o \u010demu nas je izvestila i inspekcija rada u vi\u0161e navrata.”<\/p>\n\n\n\n I pored postoje\u0107eg kakvog takvog pritiska stru\u010dne i \u0161ire javnosti, na izradi ovog zakona se radi i dalje, a radna grupa je pro\u0161irena ve\u0107im brojem predstavnika\/ca vlasti ali i Naled-a. Lobisti se ne bave radnim pravima ve\u0107 stvaranjem dobre poslovne klime za poslodavce, koji \u0107e dono\u0161enjem novog zakona i one sa ionako za radnike nepovoljnih ugovora o privremenim i povremenim poslovima mo\u0107i da anga\u017euju po jo\u0161 (za radnike\/ce) nepovoljnijim sezonskim poslovima.<\/p>\n\n\n\n Zakonski predlog je bez dileme dosledan politikama koje donosi i sprovodi ova ali i biv\u0161e vlasti u Srbiji – pojeftiniti radnu snagu i dovesti ljude u maksimalno zavistan polo\u017eaj, jer gladni ne talasaju previ\u0161e. Uvo\u0111enje novih re\u017eima se nastavlja i pored dono\u0161enja Direktive o predvidivim i transparentnim uslovima rada Evropske unije, koja jednim delom tra\u017ei da se radno anga\u017eovanje stavi u okvire radnog zakonodavstva do 2022. godine, \u0161to \u0107e se po starom dobrom obi\u010daju u Srbiji odlagati<\/a> dokle god je mogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Zato sada proces fleksibilizacije rada dolazi do svog vrhunca. Proces uvo\u0111enja novih re\u017eima rada se zavr\u0161ava, nakon uvo\u0111enja ugovora o privremenim i povremenim poslovima i agencijskog zapo\u0161ljavanja, na red dolazi dono\u0161enje novog Zakona o sezonskom radu, odnosno olak\u0161anom privremenom anga\u017eovanju radnika u slu\u010daju pove\u0107anog obima posla kod poslodavca, dok se, nakon fijaska sa frilenserima, \u010deka i Zakon o fleksibilnim oblicima rada. Svemu tome treba dodati i neosnovanu bezuslovnu promociju preduzetni\u0161tva i regulisanje samozapo\u0161ljivosti koje u potpunosti odgovornost dr\u017eave i poslodavaca za za\u0161titu radnika i njihovo zapo\u0161ljavanje prebacuje upravo na radnike\/ce.<\/p>\n\n\n\nSindikalne kritike<\/h2>\n\n\n\n
Vrhunac fleksibilizacije radnih odnosa<\/h2>\n\n\n\n