Tenzije unutar Srpske napredne stranke postaju sve izra\u017eenije. Jesu li posrijedi prolazni unutra\u0161nji sukobi koje \u0107e Aleksandar Vu\u010di\u0107 rije\u0161iti ili postoji opcija cijepanja stranke? Vuk Vukovi\u0107 analizira motive sukoba, metode rje\u0161avanja i mogu\u0107e scenarije.<\/p>\n\n\n\n
Za ne\u0161to manje od godinu dana, ta\u010dnije u maju 2022. godine, Srbija \u0107e izvesno pro\u0107i kroz jo\u0161 jedan izborni ciklus u kome \u0107e se \u2013 u odsustvu nekog krupnijeg iznena\u0111enja \u2013 ponovo potvrditi apsolutna prevlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Time \u0107e se, dakako, ponovo “podvu\u0107i crta” i “oja\u010dati demokratski legitimitet”, a teku\u0107i mandat staja\u0107e garniture bi\u0107e pred “sudom naroda”. Me\u0111utim, u maju 2022. godine bi\u0107e prilike i potrebe da se podvu\u010de jedna mnogo deblja, va\u017enija crta \u2013 bi\u0107e tada punih 10 godina od kako je do\u0161lo do poraza koalicije oko Demokratske stranke na parlamentarnim i predsedni\u010dkim izborima i smene vlasti.<\/p>\n\n\n\n
U me\u0111uvremenu su mnogi komentatori, u \u017eelji da pouzdano periodizuju srpsko vi\u0161estrana\u010dko iskustvo ili oro\u010de trenutni re\u017eim i tako sebi olak\u0161aju, uo\u010dili da se od 1990. godine smene vlasti odigravaju po modelu “desetke”. Vlast Slobodana Milo\u0161evi\u0107a potrajala je oko deset godina (1987\/1990-2000); nisu mnogo du\u017ee potrajali ni njegovi protivnici-pobednici (2000\/2001-2012); zna\u010di, ne\u0107e ni Vu\u010di\u0107 i SNS mnogo du\u017ee. Nije izvesno da li \u0107e se obistiniti ovo “proro\u010danstvo o tri desetke” (ne one studentske<\/a> koje je predsednik Srbije nedavno dobio na Visokoj sportskoj \u0161koli) jer ovog puta imamo posla sa ne\u010dim sasvim druga\u010dijim od prethodne dve garniture. Vlast SNS je krajnje stabilna, skoro pa monolitna, \u0161to je i uzrok i posledica “privatizacije” Narodne skup\u0161tine. Nekada\u0161nja koalicija oko DS o tome je samo mogla da sanja, sa svojim manjinskim vladama i Srpskom radikalnom strankom kao godinama najve\u0107om opozicionom strankom. Jedinstvo i apsolutna prevlast SNS su postignuti u uslovima (ekonomske) otvorenosti ka svetu i bez pritiska rata, me\u0111unarodne izolacije i sli\u010dnih nepovoljnih spoljnopoliti\u010dkih okolnosti, \u0161to je jasno diferencira od perioda Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda se zato u javnom mnjenju oduvek \u010dekalo na neki spolja\u0161nji faktor koji bi uzdrmao Vu\u010di\u0107evu mirnodopsku, izvana blagosiljanu vlast: poplave, globalne privredne krize, pandemije novih vrsta virusa\u2026 Ovakvo uverenje da samo neki biblijski doga\u0111aj mo\u017ee s vlasti maknuti jednog balkanskog obor-kneza nije samo izraz rezigniranosti ili poslovi\u010dnog fatalizma: Vu\u010di\u0107eva metodologija vlasti takva je da iz politi\u010dke sfere isisava sav kiseonik i forsira \u010dvrstu, nepokolebljivu homeostazu u kojoj nijedan unutra\u0161nji doga\u0111aj ne sme poremetiti politi\u010dku prevlast, “rejtinge” i plebiscitarni konsenzus. Zato je u vi\u0161e navrata vlast znala i da se povu\u010de ukoliko bi nanju\u0161ila da dalja eskalacija mo\u017ee naru\u0161iti taj ekvilibrijum (najnoviji slu\u010daj bili su frilenseri<\/a>).<\/p>\n\n\n\n Homeostaza, ekvilibrijum, stabilnost \u2013 sve su to re\u010di koje bi bile do kraja primenljive da ljudi \u017eive u termostatima. Po\u0161to to, na sre\u0107u, nije slu\u010daj, postavljalo se i pitanje o mogu\u0107nosti, intenzitetu i ishodu unutra\u0161njih sukoba u SNS, kojih u tako velikoj stranci nezaja\u017eljivih apetita mora biti. S obzirom na iskustvo post-petooktobarskih vlasti, koje su svoj po\u010detni politi\u010dki i “reformski” zamajac izgubile ba\u0161 zbog takvih sukoba, Vu\u010di\u0107 je verovatno na vreme shvatio da tome nema mesta u medijsko-politi\u010dkom kaleidoskopu njegovog doba. \u0160tavi\u0161e, i li\u010dno je bio akter razornog unutra\u0161njeg sukoba iz koga je SNS i nastao, odvajanjem “umerenog” krila iz Srpske radikalne stranke, koja je posle toga dosledno potisnuta na marginu. Me\u0111utim, posle skoro pune decenije vlasti, po\u010dele su da se pojavljuju pukotine u monolitu.<\/p>\n\n\n\n Istini za volju, nije ni “desetka” SNS po\u010dela ba\u0161 odmah 2012. godine nakon izborne pobede: prve dve godine, do 2014, predsednik Vlade je bio Ivica Da\u010di\u0107 iz Socijalisti\u010dke partije Srbije, dok je Vu\u010di\u0107 vr\u0161io nepostoje\u0107u du\u017enost “prvog potpredsednika Vlade”. Za to vreme je prilje\u017eno akumulirao i sre\u0111ivao klju\u010dne funkcije \u2013 politi\u010dke, ali najpre one u vezi sa nacionalnom bezbedno\u0161\u0107u. Sa druge strane, te godine bile su skoro izvesno labudova pesma SPS: od 2014. naovamo, SPS sve vi\u0161e postaje privezak SNS, bez upe\u010datljivog programa, strategije ili bilo kakvog plana u kome oni nisu manji koalicioni partner SNS. Jedino u kampanji provejavaju “socijalisti\u010dki recidivi”. Odluka da se stoji po strani, poziva na “institucije sistema” i glumi neutralnost u slu\u010daju Palma<\/a>, koji je dugogodi\u0161nji koalicioni partner SPS, znakovita je: sasvim je mogu\u0107e da je Vu\u010di\u0107 spreman da Palmu “pusti niz vodu”. Da li tu ima ili nema ne\u0161to da izgubi zavisi pre svega od toga da li bi Palmino sklanjanje rezultiralo “opozicionom situacijom” u Jagodini ili bi vakuum mogao brzo da se ispuni nekim SNS natur\u0161\u010dikom. Ukoliko je potonje mogu\u0107e, u pitanju je win-win<\/em>: sklonjen je pedofil i svodnik, a vlast u Jagodini ne\u0107e vi\u0161e zavisiti od tog istog pedofila i svodnika koji zapravo i nije provereni SNS kadar. To sve pod pretpostavkom da Palma nema fioku sa dokazima o u\u010de\u0161\u0107u ko zna kojeg broja aktuelnih funkcionera u zlostavljanju i iskori\u0161\u0107avanju \u017eena.<\/p>\n\n\n\n O razli\u010ditim strujama unutar same SNS spekulisalo se i pre, manje ili vi\u0161e po istoj matrici kao nekada u slu\u010daju SRS \u2013 naime, da postoji tvr\u0111a i umerena linija, ve\u0107i i manji nacionalisti ili manji i ve\u0107i “evropejci”. Sa druge strane, jasno je da \u0107e u jednoj takvoj autoritarnoj i klijentelisti\u010dkoj stranci postojati \u010ditav koloplet interesa (razli\u010ditih, suprotnih ili protivre\u010dnih) nad kojim mo\u017ee arbitrirati samo vrhovna instanca.<\/p>\n\n\n\n Takvo “vrhovno arbitriranje” ponovo se pokazalo u sasvim sve\u017eem slu\u010daju obra\u010duna sa ministrom odbrane (nekada unutra\u0161njih poslova) Neboj\u0161om Stefanovi\u0107em. Podse\u0107anja radi, Stefanovi\u0107 je nekada\u0161nji radikalski kadar, \u010dovek koji je 2017. nasledio Vu\u010di\u0107a na mestu \u0161efa Biroa za koordinaciju slu\u017ebi bezbednosti. Bio je ume\u0161an u mnoge afere: od relativno benignog ali sumnjivog sticanja diplome, preko odgovornosti za ru\u0161enje u beogradskoj Savamali, pa sve do sasvim malignog skandala oko fabrike oru\u017eja Kru\u0161ik i ume\u0161anosti njegovog oca u trgovinu oru\u017ejem. Dve nedavne afere bile su presudne za njegovu dalju sudbinu. Prva je hap\u0161enje Veljka Belivuka, vo\u0111e navija\u010dke grupe Janji\u010dari, za koga se ispostavilo da je imao kontakte sa ljudima iz vlasti: u najboljem slu\u010daju samo sa Dijanom Hrkalovi\u0107, smenjenim Stefanovi\u0107evim policijskim kadrom, a u najgorem i sa vi\u0161im e\u0161alonima vlasti. Druga afera, prislu\u0161kivanje predsednika, li\u010dila je na neku neslanu istorijsku \u0161alu \u2013 kad je ve\u0107 Vu\u010di\u0107 uzeo da se igra Tita sa vi\u0161kom vakcina na lageru, onda je red bio da ovaj Tito za kod ku\u0107e dobije i svog Rankovi\u0107a koji bi ga prislu\u0161kivao. Istoriozofske opaske na stranu, njegova uloga u navodnom ili stvarnom prislu\u0161kivanju dovela ga je na saslu\u0161anje u Vi\u0161e javno tu\u017eila\u0161tvo, \u010dime je postao prvi ministar u poslednjih dvadeset godina u takvom polo\u017eaju.<\/p>\n\n\n\n Nije tu bio kraj, jer se Stefanovi\u0107 uskoro obreo u jednom pravom malom moskovskom procesu. Vu\u010di\u0107 je pozvao odbore SNS \u0161irom zemlje da se “izjasne” po pitanju Stefanovi\u0107a, primeniv\u0161i nad njim formulu tipi\u010dnu za sve bonapartisti\u010dke ili cezaristi\u010dke re\u017eime, prema kojoj vo\u0111a neprestano podsti\u010de tenzije izme\u0111u “naroda” i politi\u010dkih rukovodilaca srednjeg sloja, tako dr\u017ee\u0107i potonje pod kontrolom. Oni se ionako naj\u010de\u0161\u0107e percipiraju kao krivci za ve\u0107inu problema nekog dru\u0161tva u datom vremenu, dok je vrhovna instanca uvek ispravna, bio to Nikolaj II (koji je “ba\u0107u\u0161ka”, ali ga sabotira dekadentno plemstvo) ili Vu\u010di\u0107 (koji je dobar, ali su “ovi njegovi katastrofa”). Na ra\u010dun Stefanovi\u0107a pristizale su te\u0161ke optu\u017ebe od strana\u010dkih kolega, u \u010demu je prednja\u010dio Vladimir \u0110ukanovi\u0107, insinuiraju\u0107i da je Stefanovi\u0107 bio u dosluhu sa ljudima koji su navodno planirali atentat na Vu\u010di\u0107a. Pritisnut s obe strane, Stefanovi\u0107 izgleda nije imao izbora nego da se pospe pepelom i potpi\u0161e saop\u0161tenje<\/a>, panegirik predsedniku.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, uprkos svim te\u0161kim re\u010dima i sumnjama, Stefanovi\u0107 nije potpuno politi\u010dki likvidiran. Nije smenjen sa mesta ministra odbrane, zadr\u017eao je \u010dlanstvo u Predsedni\u0161tvu SNS, ali je dao ostavku na mesto predsednika beogradskog odbora SNS, \u0161to je za unutarstrana\u010dke odnose mnogo va\u017enija poluga mo\u0107i od svih navedenih. Umesto njega je za “\u010doveka za Beograd” postavljen Aleksandar \u0160api\u0107, predsednik op\u0161tine Novi Beograd, \u010dija se stranka Srpski patriotski savez (SPAS) nedavno utopila u SNS, uprkos vi\u0161egodi\u0161njem glumatanju opozicionog delovanja (hulje u patriotskim savezima \u2013 ni\u0161ta novo). Prema tome, za sada deluje da je \u010ditava stvar oko Stefanovi\u0107a bila pre svega usmerena na disciplinovanje i oda\u0161iljanje poruke drugima u SNS da ne pomi\u0161ljaju da se osile i igraju za svoj ra\u010dun. U suprotnom, bilo bi pozivanja na sudski epilog te\u0161kih optu\u017ebi protiv Stefanovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Jedna od tih drugih mogla bi biti i Zorana Mihajlovi\u0107, ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture, koja se poslednjih dana nalazi u \u017ei\u017ei sukoba u Elektroprivredi Srbije, a u vezi sa izgradnjom Termoelektrane Kolubara B, drugog postrojenja za proizvodnju struje iz uglja. Radi se o zanimljivom sukobu u vezi sa energetskim prioritetima (dekarbonizacija ili nastavak trenutne politike) koji je po\u010deo zborom radnika u Kolubari, usled straha za poslove zbog odustajanja od izgradnje Kolubare B, a zapravo se ispostavio kao sukob izme\u0111u dva SNS kadra: predsednika EPS Milorada Gr\u010di\u0107a i ministarke Mihajlovi\u0107. Stvar je bila o\u010digledna kada je predsednik Sindikata Rudarskog basena Kolubara pripretio ni manje ni vi\u0161e nego generalnim \u0161trajkom ukoliko ministarka ne bude smenjena jer, prema njegovim re\u010dima<\/a>, zastupa interese uvoznika struje i investitora u alternativne izvore energije. Gr\u010di\u0107 je, sa svoje strane, Mihajlovi\u0107 uputio vrlo o\u0161tru kritiku: da se pona\u0161a kao “dr\u017eava za sebe”. Ovakve zamerke su u skladu sa ocenama da Mihajlovi\u0107 ima na svojoj strani neke strane faktore, te da se percipira kao va\u017enija figura u “proevropskom”, umerenom krilu SNS. Tome u prilog ide i \u010dinjenica da ona nije, kao Stefanovi\u0107, radikalski kadar, ve\u0107 je politi\u010dku karijeru po\u010dela u G17+, tehnokratskoj stranci koja je bila deo koalicije oko DS.<\/p>\n\n\n\n Za razliku od slu\u010daja Palma ili sukoba sa Stefanovi\u0107em, ovakva unutarstrana\u010dka previranja deluju skoro pa sadr\u017eajno jer se u njima prelamaju krupna dru\u0161tvena pitanja: od ekolo\u0161kih preko energetskih do onih o polo\u017eaju Srbije u me\u0111unarodnoj podeli rada. Ne \u010dudi ni to da se takva pitanja re\u0161avaju preko le\u0111a radnika i sindikalnih aktivista. Bez obzira na te razlike, svi su izgledi da \u0107e SNS svoj jubilej 2022. godine do\u010dekati manje kao monolit, a mnogo vi\u0161e kao u\u017eareni poligon za sameravanje odnosa snaga i razli\u010ditih interesa u presudnim oblastima. Kontrola tog poligona, sa igra\u010dima koji su oja\u010dali, osmelili se i izgradili sopstvene mre\u017ee u stranci posle decenije vlasti, bi\u0107e glavni izazov za Vu\u010di\u0107a u narednom periodu. Kao i u slu\u010daju \u0160api\u0107a, on tu kontrolu mo\u017ee vr\u0161iti uvo\u0111enjem sve\u017ee krvi koja mu duguje mnogo vi\u0161e nego etablirani funkcioneri i nema svoju razvijenu bazu.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ovakva \u017eivost unutra\u0161njih sukoba i \u0161irenje pukotina u naprednja\u010dkom monolitu sami po sebi nisu povod za slavlje. Naprotiv \u2013 oni su znak da \u0107e se neizbe\u017ena politi\u010dka promena u Srbiji desiti pre kao posledica cepanja SNS i formiranja saveza izme\u0111u jednog strana\u010dkog bloka sa dana\u0161njom opozicijom nego nekakvog novog po\u010detka, lustracije, \u0161estog oktobra ili neke \u010detvrte opozicione fantazije. Izuzev u slu\u010daju krupnih, zaista prelomnih doga\u0111aja, SNS \u0107e ostati isuvi\u0161e veliki i sad ve\u0107 suvi\u0161e ukorenjen u privredu i dru\u0161tvo da bi se sutra mogao prosto obrisati gumicom. Sve upu\u0107uje na politiku kontinuiteta, u kome bi Neboj\u0161a Stefanovi\u0107 mogao biti za\u0161ti\u0107eni svedok u procesu obra\u010duna sa biv\u0161im re\u017eimom, a Zorana Mihajlovi\u0107 \u2013 primera radi \u2013 predsednica otcepljene Napredne stranke Srbije, sna\u017eno opredeljene za razvoj demokratije, evropske integracije i, ne zaboravimo, borbu protiv kriminala i korupcije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tenzije unutar Srpske napredne stranke postaju sve izra\u017eenije. Jesu li posrijedi prolazni unutra\u0161nji sukobi koje \u0107e Aleksandar Vu\u010di\u0107 rije\u0161iti ili postoji opcija cijepanja stranke? Vuk Vukovi\u0107 analizira motive sukoba, metode rje\u0161avanja i mogu\u0107e scenarije. Za ne\u0161to manje od godinu dana, ta\u010dnije u maju 2022. godine, Srbija \u0107e izvesno pro\u0107i kroz jo\u0161 jedan izborni ciklus u […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":38402,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[463,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-38400","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-aleksandar-vucic","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38400","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=38400"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38400\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":38401,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38400\/revisions\/38401"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/38402"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=38400"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=38400"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=38400"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=38400"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=38400"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=38400"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=38400"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Istorija stabilnosti<\/h2>\n\n\n\n
“Narod” protiv srednjeg e\u0161alona<\/h2>\n\n\n\n