{"id":38201,"date":"2021-05-21T06:00:00","date_gmt":"2021-05-21T05:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=38201"},"modified":"2021-05-24T10:46:53","modified_gmt":"2021-05-24T09:46:53","slug":"jeffrey-epstein-iz-naseg-sokaka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=38201","title":{"rendered":"Jeffrey Epstein iz na\u0161eg sokaka"},"content":{"rendered":"\n

\u017denama se u Jagodini trguje u zamjenu za posao i utjecaj. Ana Vilenica razgovarala je o odlikama onoga \u0161to naziva “patrijarhatom za 21. vek u Srbiji” sa filozofkinjom Adrianom Zaharijevi\u0107, knji\u017eevnom kriti\u010darkom Na\u0111om Bobi\u010di\u0107, umjetnicom Darijom Medi\u0107, istra\u017eiva\u010dicom Jelenom Petrovi\u0107 i dramskim spisateljicama Olgom Dimitrijevi\u0107 i Tanjom \u0160ljivar.<\/p>\n\n\n\n

Okupirani grad politi\u010dara i oligarha Dragana Markovi\u0107a Palme, Jagodina, poslednjih je meseci predmet bezbrojnih komentara i osuda na dru\u0161tvenim mre\u017eama i u opozicionim medijima. Istovremeno, re\u017eimski mediji i njihovi botovi u\u010destvuju u orkestriranom poku\u0161aju da se dru\u0161tveni zna\u010daj doga\u0111aja prikrije, obezvredi i umanji. Mnogi tvrde da se o podvo\u0111enju i zlostavljanju \u017eena i devoj\u010dica na zabavama koje organizuje Palma u Jagodini odavno zna. Odavno se zna, ali se o tome \u0107uti iz koristi koja se \u0107utanjem ubira, no tako\u0111e i iz straha za vlastiti i \u017eivot svojih bli\u017enjih. Svedoci doga\u0111aja svoja iskustva dele<\/a> javno. Navodno se u Jagodini kao deo ‘poslovnih’ proslava podvode deca, a \u017eenama se trguje kao na sto\u010dnoj pijaci. O tome koje su odlike patrijarhata za 21. vek u Srbiji razgovarala sam sa nizom upu\u0107enih sugovornica.<\/p>\n\n\n\n

Jagodina nije izuzetak ni skandalozni eksces kao \u0161to se u medijima \u010desto predstavlja. To je samo jedan od mnogih okupiranih gradova u Srbiji, jedan od mnogih inkubatora kapitalisti\u010dkog patrijarhata. Va\u017ean je za razumevanje starih i novih elemenata patrijarhalno-kapitalisti\u010dkih mutacija na polu-periferiji. Kako isti\u010de filozofkinja Adrijana Zaharijevi\u0107<\/strong> jagodinski slu\u010daj govori o nekoliko uvezanih faktora:<\/p>\n\n\n\n

“Govori o legatu paravojnih akcija, suverenom posedovanju jednog celog grada \u2013 svega \u0161to je u njega ugra\u0111eno, ali i \u017eivota ljudi koji u njemu \u017eive te bahatosti raznih post-socijalisti\u010dkih vlasti, posebno poslednje. U Jagodini se kupuje sve za male pare, dostojanstvo, \u0107utanje, pre\u017eivljavanje, \u2019mlado meso\u2019. Pod velom porodi\u010dnih vrednosti, gde jedan patrijarh neprikosnoveno vlada nad svom svojom decom, ogoljava se i druga strana patrijarhata, gde vladaru pripada i pravo prve bra\u010dne no\u0107i. Svi su uvezani, svi se pla\u0161e, devoj\u010dice su na prodaju. Blato.”<\/p>\n\n\n\n

Prvi gradona\u010delnik<\/h2>\n\n\n\n

Kako je zakuvano to blato o kome govori Adrijana Zaharijevi\u0107? U politi\u010dki \u017eivot Palma je u\u0161ao osnivanjem Stranke srpskog jedinstva 1993. godine sa \u017deljkom Ra\u017enatovi\u0107em Arkanom, komandantom paravojnih formacija koje su po\u010dinile brojna zverstva tokom rata 1990-ih. Arkan je bio i istaknuta figura u organizovanom kriminalu na Balkanu. Nakon njegove smrti Palma 2004. godine osniva novu stranku pod nazivom Jedinstvena Srbija koja na izborima 2007. godine dobija dva koalicijska poslani\u010dka mesta. Nakon \u0161to je Jagodina 2008. godine progla\u0161ena za grad, Palma postaje prvi gradona\u010delnik Jagodine. Njegov put ka vlasti poklapa se sa procesom rapidne repatrijarhalizacije Srbije, koji je zapo\u010deo tokom ratova 1990-ih, u kojima je \u017eensko telo postalo bojno polje nad kojim se primenjuju biolo\u0161ke taktike ratovanja, posebno silovanje \u017eena u ime nacionalisti\u010dko-fa\u0161isti\u010dkih odmazda.<\/p>\n\n\n\n

“Devedesete godine, kada se Palma, po sopstvenim re\u010dima, za politiku zainteresovao zbog Arkanovog \u2018patrijarhalno-nacionalog\u2019 govora u Kru\u0161evcu, uz \u2018demokratske promene\u2019 i tranziciju iz 2000-ih kada je i postao gradona\u010delnik imaju jedan zajedni\u010dki imenitelj sa sada\u0161njim trenutkom u kom je katastrofa jagodinskih \u017eurki postala o\u010digledna \u2014 restauraciju kapitalizma, sistema koji melje sve, na koncu i sebe samog, pa i one koji od aktuelnog klijentelisti\u010dkog \u2018ure\u0111enja\u2019 najvi\u0161e profitiraju, poput samog Palme” smatra Tanja \u0160ljivar<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dna stvar za razumevanje slu\u010daja Jagodina jeste da se ne radi o nekakvom iskliznu\u0107u ili dru\u0161tvenoj anomaliji ve\u0107 unedrenosti u strukturalno proizvedene odnose jednog grada na periferiji periferije. Na\u0111a Bobi\u010di\u0107, socijalisti\u010dka feministkinja, opisuje Jagodinu kao manji grad, u dr\u017eavi na poluperiferiji EU: “Rije\u010d je o kontekstu koji je odre\u0111en velikom ekonomskom nesigurno\u0161\u0107u, a koja se manifestuje kroz nezaposlenost i sveukupni pad standarda. Zbog toga je strukturno omogu\u0107eno da lokalni kabadahija u Jagodini zlostavlja djevoj\u010dice. Nije, dakle, samo u pitanju iskliznu\u0107e iz nekog dekontekstualizovano shva\u0107enog moralnog sistema, i nije samo u pitanju perverzija jednog \u010dovjeka na koju se treba zgroziti, ve\u0107 je to sastavni dio sistema koji je proizveo Palmu. Palma upravo radi ono \u0161to se od njega o\u010dekuje kako bi potvrdio svoju mo\u0107.”<\/p>\n\n\n\n

Od porodi\u010dnih vrednosti do rodnog nasilja<\/h2>\n\n\n\n

Repatrijarhalizacija rodnih odnosa u Srbiji tokom poslednjih tridesetak godina donela je ustoli\u010davanje takozvanih porodi\u010dnih vrednosti. Taj obnovljeni “\u017eenski zatvor” za 21. vek, (kako su to odli\u010dno definisale kustoskinje i umetnice Tanja Juri\u010dan i Ivana Ivkovi\u0107 u naslovu izlo\u017ebe \u017denski zatvor \u2013 hotel Sloboda, otvorene 7. maja 2021. u Pan\u010devu), ne podrazumeva samo ogromne koli\u010dine nepla\u0107enog ili slabo pla\u0107enog reproduktivnog rada \u017eena, ve\u0107 i porobljavanje tela koje postaje roba u transakcijama i \u017ertva koju o\u010devi pola\u017eu na oltarima mo\u0107nika, ono postaje zajedni\u010dko dobro patrijarhalnog kapitalizma. Kontinuitet izme\u0111u porodi\u010dnih vrednosti i rodno zasnovanog nasilja u Jagodini prepoznaje i Na\u0111a Bobi\u010di\u0107<\/strong>: “U takvim okolnostima postoji jedan kontinuitet rodno zasnovanog nasilja od Palmine fondacije ‘Tre\u0107e dete<\/a>‘ koja \u017eene tretira kao nacionalisti\u010dke inkubatore, do \u017eurki iz pakla u kojima se podvode djevoj\u010dice i \u017eene. Palmina Jagodina stoga neodoljivo podsje\u0107a na Gilijad iz romana Margaret Atvud i iz televizijskog serijala nastalog na osnovu romana. U Gilijadu svi su politi\u010dari Palma.”<\/p>\n\n\n\n

Deo ovog sustava u Srbiji jeste i navodna rodna ravnopravnost u parlamentarnoj sferi kojom se Srbija pred Evropom di\u010di i name\u0107e kao vode\u0107a zemlja Evrope koja postavlja standarde drugim Isto\u010dno Evropskim zemljama. Od ukupnog broja poslanika i ministara u Srbiji 46 odsto su \u017eene, prema podacima Eurostata. Na\u017ealost ova \u010dinjenica ne doprinosi promeni rodne politike u Srbiji, niti njenih ekonomskih prilika. U pitanju je jo\u0161 jedan politi\u010dki teatar koji se odigrava u cilju prikrivanja stvarnih problema i sticanja legitimiteta u konfliktima i skandalima u vezi s rodno zasnovanim nasiljem u situacijama poput ove u Jagodini.<\/p>\n\n\n\n

“Prosto ne znam od \u010dega bih pre krenula, da li od toga da i ovaj slu\u010daj pokazuje da najve\u0107e \u010duvarke patrijarhata mogu da budu upravo \u017eene, ili od toga da se vidi koliko je Srbija, sa svojim oblikom nacionalisti\u010dko \u2013 patrijarhalne \u2013 post-neoliberalne \u2013 krimalne a\u017edaje od dru\u0161tvenog ure\u0111enja sposobna da, u najboljem maniru savremene desnice, prisvoji, sa\u017eva\u0107e i ispljune nazad i tako obesmisli svaku ideju i mehanizam ostvarenja ljudskih prava”, rekla je dramatur\u0161kinja Olga Dimitrijevi\u0107<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Porobljene \u017eene Jagodine i porobljene \u017eene drugih gradova u Srbiji postaju slu\u0161kinje i poslu\u0161nice onih koji ih ucenjuju pre\u017eivljavanjem i \u017eivotom. \u010cak 393 \u017eene zaposlene u javnoj upravi privatizovane Jagodine podnelo je krivi\u010dnu prijavu protiv Marinike Tepi\u0107 iz Stranke slobode i pravde koja je ceo slu\u010daj, uklju\u010duju\u0107i iskaze pojedinih svedoka, iznela u javnost i pred javno tu\u017eila\u0161tvo. Kako ka\u017ee Jelena Petrovi\u0107<\/strong>, istra\u017eiva\u010dica i teoreti\u010darka umetnosti iz Jagodine, \u017eene koje sau\u010destvuju u zata\u0161kavanju onoga \u0161to se de\u0161avalo i \u0161to se jo\u0161 uvek de\u0161ava, ne rade to iz ube\u0111enja ve\u0107 zato \u0161to su primorane, ucenjene ili zato \u0161to su u nekom trenutku prigrabile korist, \u010desto kako bi skrpile kraj s krajem, zbog \u010dega su upale u klopku.<\/p>\n\n\n\n

Petrovi\u0107<\/strong> nastavlja kazav\u0161i kako je “problem i u patrijarhalnim obrascima koji se primenjuju i usvajaju u sve gorim okolnostima, ali i u korumpiranim institucijama koje bi trebalo da spre\u010de sveprisutno nasilje ili da daju podr\u0161ku \u017eenama da se protiv njega bore. Ovde, pre svega, mislim na tu\u017eila\u0161tvo, sud, policiju, centar za socijalni rad i ostale ustanove predvi\u0111ene za za\u0161titu \u017eena, ukoliko su u me\u0111uvremenu uop\u0161te opstale. Zato su izjave zvani\u010dnika koji pozivaju \u017eene da prijave nadle\u017enim institucijama bilo koji vid nasilja u najmanju ruku licemerne. \u017dene se opravdano pla\u0161e da to urade, jer se ni\u0161ta ne\u0107e promeniti, \u0161tavi\u0161e mogu da dovedu u opasnost i sebe i svoje porodice, da ne govorimo o medijskom lin\u010du, i o onome \u0161to bi se desilo u njihovom okru\u017eenju da se takva stvar iznese javno. Najgore je \u0161to se te \u017eene pla\u0161e solidarnosti sa drugim \u017eenama i gube u tom svom ose\u0107aju bezizlaznosti, koji se svaki put poja\u010da kad se Palma pojavi u udarnim terminima u raznoraznim programima sa nacionalnim frekvencijama, da malo pripreti ili uka\u017ee na to koliko je nedodirljiv \u0161ta god da uradi, a dosta toga se nakupilo od 1990-ih do danas. Meni je ovakva situacija zastra\u0161uju\u0107a, jer je o\u010digledno da gubimo iz dana u dan svako svoje te\u0161ko ste\u010deno pravo na \u017eivot, posao, dostojanstvo, slobodu. Osu\u0111ivanje i upiranje prsta u \u017eene koje su se na\u0161le na tom spisku podr\u0161ke Palmi ili moralisanje u vezi sa istupanjem direktorke Centra za socijalni rad u Jagodini je skretanje pa\u017enje sa glavnog problema, opet kroz instrumentalizaciju i pokoravanje \u017eena.”<\/p>\n\n\n\n

Nasilje, eksploatacija i zlostavljanja<\/h2>\n\n\n\n

Kako nagla\u0161ava Olga Dimitrijevi\u0107<\/strong>, jo\u0161 jedna stvar dodatno potcrtava ose\u0107aje teskobe, u\u017easa, ali i gneva, koje izaziva ceo slu\u010daj i na\u0161 \u017eivot u opisanom sistemu: “U pitanju je pozicioniranje masovnih medija, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom u svemu ovome. O optu\u017ebama koje su iznete protiv Palme se dugo \u0161u\u0161ka na sve strane, i to svi znaju; i voditelji, i politi\u010dki i poslovni partneri, i obi\u010dni ljudi. Ali, otkako su optu\u017ebe postale javne, Palma je gostovao u nikad vi\u0161e emisija, zabavnog karaktera, kao najlegitimniji gost, u koje su ga zvale \u017eene, u kojima bi sedeo okru\u017een \u017eenama \u2013 drugim go\u0161\u0107ama emisija. Zvu\u010di groteskno, \u0161to i jeste. Mejnstrim medijski aparat se upregao ne u rehabilitaciju Palme, nego upravo u potvr\u0111ivanje da problema nema, da ga nikad nije bilo, i da je Palma i sve \u0161to on predstavlja i \u0161to radi, deo kompleksne tvr\u0111ave savremenog srpskog patrijarhata i kapitalizma na periferiji koju podjednako \u010dine lokalni knezovi (po\u010dev\u0161i od predsednika republike), medijske zvezde, organizovani kriminal, navija\u010dke bande, sakrivanje ratnih zlo\u010dina, privatizacija, glad i beda i Beograd na vodi.”<\/p>\n\n\n\n

La\u017eni moral porodi\u010dnih vrednosti samo je dimna zavesa kojom se gu\u0161i i prigu\u0161uje istina o nasilju, eksploataciji i zlostavljanju. ,”Mu\u0161karci vladaju svetom a \u017eene vladaju mu\u0161karcima\u2019\u2019 glasi odgojiteljska matrica koja podsti\u010de manipulacije, trpljenja, \u2018motanja oko malog prsta\u2019, ucene i nasilje u (heteroseksualnim) partnerskim odnosima\u201d smatra je spisateljica Tanja \u0160ljivar<\/strong>. Dodaje da “ko god misli da su \u017eene oligarha, nasilnika, zlostavlja\u010da i kriminalaca one koje vladaju mu\u0161karcima, dok ovi vladaju svijetom kojeg sami na smenu kreiraju i uni\u0161tavaju, odbija da uva\u017ei nevidljivi, reproduktivni rad, kao i rad na sopstvenim telima”. Tako Dragan Markovi\u0107 Palma sa stranica tabloida komentari\u0161u\u0107i sve osim krivi\u010dne prijave podnesene protiv njega poru\u010duje i da se ,”Ceca nikad ne\u0107e ponovo udati”, \u010dime insinuira da mrtav mu\u017e kriminalac, i njegovi najbli\u017ei saradnici i dalje pola\u017eu pravo na \u017eivot \u017eive \u017eene. Navodno heteroseksualni i navodno monogamni brak \u017eenama kriminogenih vlastodr\u017eaca omogu\u0107ava klasnu ali ne i rodnu privilegiju. “Jer, istina, mo\u0107i \u0107e ne\u0161to da naslede ali samo ako ih prethodno ne ubiju od batina, pretnji i ucena”, poentira \u0160ljivar.<\/p>\n\n\n\n

Rodno zasnovano porodi\u010dno nasilje postalo je svakodnevica u Srbiji, prigu\u0161ena u \u010detiri zida toplog srpskog doma\u0107inskog doma. Efekat izlo\u017eenosti nasilju kako u svakodnevnom \u017eivotu tako i u medijima od 1990-ih godina pa do danas stvorilo je kumulativni efekat prestanka prepoznavanja nasilni\u010dkog pona\u0161anja. Kako isti\u010de umetnica i istra\u017eiva\u010dica Darija Medi\u0107<\/strong>, pored toga, ve\u0107ina ljudi na ovim prostorima socijalizovana je tako da povi\u0161en ton zna\u010di izra\u017eavanje ljubavi, a u tome le\u017ee neke od osnova normalizacije nasilja. Sli\u010dni primeri se mogu uo\u010diti u kontinuitetu svakodnevnog \u017eivota, kao ulja koje podmazuje ceo mehanizam. “Na primer, iz svog stana \u010dujem kom\u0161iju koji svakodnevno vi\u010de. Promaljaju se izrazi kao \u0161to u \u2019\u0161ta ti misli\u0161 ko si\u2019, \u2019mamicu ti tvoju\u2019, i neke eksplicitnije psovke i uvrede. One se talo\u017ee u akusti\u010dnom prostoru izme\u0111u zidova. O\u010dekujem taj zvuk kao novu normalnost u kojoj \u017eivim svakodnevno”, zaklju\u010duje Medi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Disciplinarne metode za uterivanje srpskih porodi\u010dnih vrednosti odavno su kroz ispucale zidove srpskih domova dospele i u druge aspekte na\u0161e svakodnevice. “Na putu do posla u gradskom prevozu poneki putnik se posva\u0111a sa kontrolorom ili se \u010duje pojedina telefonska rasprav; voza\u010d autobusa vikanjem komunicira sa ostalim u\u010desnicima u prevozu; ili se na ulici \u010desto desi neki incident izme\u0111u pe\u0161aka i automobila, u kom neko nekome dobacuje uvrede. Odem na posao i na grupnom sastanku svake nedelje menad\u017eer iznosi probleme sa kojima se firma suo\u010dava te nedelje, i svaki put kada to radi, narativ je prikazan kroz kontekst problema, krivca i naravou\u010denija, sa povi\u0161enim tonom i sa obra\u0107anjem celokupnoj grupi kao nosiocima tereta. Nijedan od ovih doga\u0111aja kao pojedina\u010dni nisu nerazumljivi u datom kontekstu, ali su kao svakodnevica povezani i u kontinuitetu stvaraju kumulativni efekat u kom se normalizuje povi\u0161en ton, uvrede i osu\u0111ivanje kao legitimna (i \u010desto po\u017eeljna) forma komunikacije koja doprinosu zamagljivanju granica nasilnog pona\u0161anja kako drugih, tako i sebe.”<\/p>\n\n\n\n

Na \u017ealost, mnoge se \u017eene danas ose\u0107aju da su same i nemo\u0107ne da se odbrane od nasilja koje naseljava gotovo sve na\u0161e odnose. Kako ka\u017ee Jelena Petrovi\u0107<\/strong>, “svi znamo \u0161ta se de\u0161ava oko nas, ali niko ne zna kako da to promeni. U Jagodini se u ovom trenutku svaka \u017eena koja je \u017ertva nasilja, ucene, manipulacije ose\u0107a usamljeno i ugro\u017eeno. Jedno je sigurno, nijedna \u017eena to sama ne mo\u017ee da promeni. Problem nije u \u017eenama koje podr\u017eavaju Palmu, voljno ili nevoljno, ve\u0107 u sistemu koji eksploati\u0161e i normalizuje nasilje, u\u010dvr\u0161\u0107uju\u0107i iz dana u dan osovine patrijarhata, a to je vi\u0161e nego o\u010digledno u ovom konkretnom slu\u010daju.” Kako bi proterale nasilje iz na\u0161ih \u017eivota, iako je va\u017eno, na\u017ealost nije dovoljno da se obra\u010dunamo samo s pojedincima i individualnim nasilnicima koji su zamenljivi. Kako ka\u017ee Na\u0111a Bobi\u010di\u0107<\/strong>, u Srbiji \u010dak i da jedan Palma bude pu\u0161ten niz vodu kao \u0161to je bio Jutka, \u010dovek koji je bio u zatvoru zbog zlostavljanja Marije Luki\u0107, na njegovo \u0107e mesto do\u0107i novi mo\u0107nik. “Jedini na\u010din da se ovaj krug prekine jeste da se onemogu\u0107e strukturni uslovi koji pogoduju svakovrsnoj eksploataciji, koja se u jednom svom vidu manifestuje i kroz kontrolu i nasilje nad \u017eenskim tijelima.”<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017denama se u Jagodini trguje u zamjenu za posao i utjecaj. Ana Vilenica razgovarala je o odlikama onoga \u0161to naziva “patrijarhatom za 21. vek u Srbiji” sa filozofkinjom Adrianom Zaharijevi\u0107, knji\u017eevnom kriti\u010darkom Na\u0111om Bobi\u010di\u0107, umjetnicom Darijom Medi\u0107, istra\u017eiva\u010dicom Jelenom Petrovi\u0107 i dramskim spisateljicama Olgom Dimitrijevi\u0107 i Tanjom \u0160ljivar. Okupirani grad politi\u010dara i oligarha Dragana Markovi\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":38220,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1413,174,1414,1206,1415],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-38201","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-dragan-markovic-palma","tag-feminizam","tag-jagodina","tag-zenska-prava","tag-zlostavljanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=38201"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38201\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":38230,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/38201\/revisions\/38230"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/38220"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=38201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=38201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=38201"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=38201"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=38201"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=38201"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=38201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}