Vojvodina je \u0161umom izrazito osiroma\u0161eno podru\u010dje, \u0161to preostalim \u0161umama daje toliko ve\u0107i ekolo\u0161ki zna\u010daj, tim vi\u0161e kada je jedna od njih dio Nacionalnog parka Fru\u0161ka gora. Usprkos tome, nijedno nadle\u017eno tijelo do sada nije pokazalo interes da zaustavi proces koji mo\u017ee rezultirati ekolo\u0161kom katastrofom, ve\u0107 su umjesto toga pa\u017enju usmjerili na aktiviste koji upozoravaju na problem.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume nacionalnog parka Fru\u0161ke gore deluju ranjeno. Za vozilima koja tokom \u010ditave godine odvoze na hiljade balvana ostaju duboki krateri, dok se po senovitim obroncima otvaraju goleti. Takvi prizori bili su do pre desetak godina gotovo potpuno nepoznati. Fru\u0161ka gora krvari trupce. Kako se navodi na zvani\u010dnom sajtu<\/a> Nacionalnog parka FG, zakon \u010ditavu Fru\u0161ku goru prepoznaje kao \u0161umsko podru\u010dje, ali je zbog ranijeg kr\u010denja od nekada\u0161njih 130.000 ha pod \u0161umom ostalo samo petina. Preostale \u0161ume, uglavnom obuhva\u0107ene granicama nacionalnog parka, prete\u017eno se nalaze na eroziji podlo\u017enim strminama. Istovremeno, Fru\u0161ka gora je jedan od poslednjih predela pod prirodnom \u0161umom u ovom delu Panonske nizije. Sa \u010ditavih 14 op\u0161tina u kojima je po\u0161umljenost ispod 1 posto i ukupno manje od 7 posto teritorije prekrivene \u0161umom, Vojvodina je najmanje po\u0161umljeno<\/a> podru\u010dje u Evropi. Da bi dosegla nivo od 14 posto, za koji se godinama zala\u017eu stru\u010dnjaci, nedostaje joj oko 140.000 hektara \u0161ume. (\u0160ume i drvoredi su kao vetroza\u0161titni pojasevi od nezamenjivog zna\u010daja i u o\u010duvanju kvaliteta poljoprivrednog zemlji\u0161ta. Bez njih se usled dejstva eolske erozije mo\u017ee izgubiti i do 40 posto kvaliteta zemlji\u0161ta jer vetar skida upravo najbolje slojeve. Stru\u010dnjaci su o potrebi za po\u0161umljavanjem i formiranjem vetroza\u0161titnih pojaseva 2015. godine obavestili poslanike republi\u010dkog parlamenta. Strate\u0161ka dokumenta koja su nakon toga doneta, a koja su propisivala dizanje po\u0161umljenosti sa tada\u0161njih 6.5 na potrebnih 14 posto ostala su mrtvo slovo na papiru, a obim se\u010de je pove\u0107an \u0161irom pokrajine i republike.)<\/p>\n\n\n\n Vojvodina nije uvek bila tako siroma\u0161na prirodnim \u0161umama. Nekada rasprostranjene plavne \u0161ume du\u017e reka su od sredine dvadesetog veka do danas u ogromnom procentu zamenjene oranicama i planta\u017eama drve\u0107a namenjenim drvnoprera\u0111iva\u010dkoj industriji. Oblast Tise je, recimo, izgubila 100 posto nekada\u0161njeg plavnog podru\u010dja, a ve\u0107 2002. godine 45 posto \u0161uma u pokrajini \u010dinile su hibridne planta\u017ee drve\u0107a. Nestajanje i smena prirodnih \u0161uma zasadima monokultura ima dalekose\u017ene negativne posledice: od naru\u0161avanja lokalnog biodiverziteta, nestajanja ekosistema, reme\u0107enja ekolo\u0161kih koridora, do rasta u\u010destalosti poplava i su\u0161a. Zato je Vojvodina ujedno i jedna od oblasti u kojoj se predvi\u0111aju najve\u0107e negativne posledice klimatskih promena, u kojoj treba \u010duvati svaki \u0161umarak i svako drvce.<\/p>\n\n\n\n Nerazumljivi i nerazumni obim obaranja stabala na Fru\u0161koj gori inicirao je 2019. okupljanje zainteresovanih za za\u0161titu lokalnog ekosistema u pokret Odbranimo \u0161ume Fru\u0161ke gore (O\u0160FG) koja na dru\u0161tvenim mre\u017eama broji oko deset hiljada ljudi. Njihova analiza planskih dokumenata je potvrdila da utisci sa terena ne varaju i da je zaista re\u010d o se\u010di velikih razmera. Godi\u0161nje se, naime, na Fru\u0161koj pose\u010de izme\u0111u 50 i 60 hiljada metara kubnih drveta. Ve\u0107 i izbor jedinica mere, skre\u0107u pa\u017enju aktivisti, upu\u0107uje na to da se \u0161uma ovde primarno posmatra kao industrijski resurs, a ne kao sastavni element \u017eivotne sredine, osnova slo\u017eenog ekosistema, dom brojnih endemskih vrsta, stabilizator terena i vodnog re\u017eima, izvor kiseonika.<\/p>\n\n\n\n U nastojanjima da spe\u010de devastaciju \u010dlanovi pokreta O\u0160FG ve\u0107 dve godine analiziraju spregu aktera koji u\u010destvuju u se\u010di \u0161ume. Oni su utvrdili niz nelegalnih radnji i podneli petnaestak inspekcijskih prijava, od kojih je sudstvo na nekoliko reagovalo izricanjem sankcija. U svemu, me\u0111utim, najvi\u0161e zabrinjava \u010dinjenica da da se dobar deo onoga \u0161to na prvi pogled deluje kao nekontrolisana stihija \u2013 koju bi mogao da spre\u010di pravovremeni inspekcijski nadzor \u2013 sprovodi planski, pod okriljem dr\u017eavnih institucija i u skladu sa (lo\u0161e postavljenim) zakonima.<\/p>\n\n\n\n Organizacije koje najvi\u0161e profitiraju od se\u010de su Srpska pravoslavna crkva (SPC) i Javno preduze\u0107e Nacionalni park Fru\u0161ka gora (JPNPFG). \u0160esnaest manastira SPC je, naime, 2009. putem restitucije u\u0161lo u posed \u010dak 23 posto povr\u0161ine Nacionalnog parka, odnosno \u010dak 6.000 hektara \u0161ume. Po re\u010dima aktivista, kao privatni vlasnik crkva je \u0161umom po\u010dela da upravlja kada su 2016. godine donesene va\u017ee\u0107e Osnove gazdovanja \u0161umama, dokument na bazi kog su odobravani planovi za se\u010du. Od tada se padine nezaustavljivo pretvaraju u goleti. Drugi i sasvim neo\u010dekivani krivac je samo Javno preduze\u0107e NP Fru\u0161ka gora. Aktivisti konstatuju da je ono delom primorano da deluje kao privredni subjekt jer je definisano kao samofinansiraju\u0107a organizacija. Dr\u017eava, naime, pokriva samo 6 posto tro\u0161kova preduze\u0107a, dok se preko 60 posto finansira od se\u010de, a ostatak od naknada za kori\u0161\u0107enje za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja prirode. Glavna odgovornost je, ipak, na dr\u017eavi, smatraju aktivisti, odnosno donosiocima odluka, koji su proglasili za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja, a da u isto vreme lo\u0161e postavili model upravljanja i model finansiranja.<\/p>\n\n\n\n \u0160ume Fru\u0161ke gore po zakonu spadaju u \u0161ume posebne namene, kojima bi trebalo upravljati druga\u010dije nego privrednim \u0161umama, daju\u0107i prioritet njihovoj ekolo\u0161koj i socijalnoj nad privrednom funkcijom. To bi trebalo da bude prepoznato i u glavnom dokumentu koji propisuje \u0161ta se radi sa kojom \u0161umom, ve\u0107 pomenutim Osnovama gazdovanja \u0161umama. Osnove gazdovanja izdaje Uprava za \u0161ume pri Ministarstvu poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede. Da bi bile odobrene, prethodnu saglasnost na isti dokument daje Pokrajinski zavod za za\u0161titu prirode. “U ovom koraku”, poentira aktivistkinja Dragana Arsi\u0107 iz O\u0160FG, “dolazi do paradoksa da institucija kojoj je osnovna delatnost da \u0161titi prirodu i da sprovodi Zakon o za\u0161titi prirode i Zakon o nacionalnim parkovima ista ona koja je svojim potpisom dala saglasnost na ovaj obim se\u010de”.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de hijerarhije mo\u0107i i li\u010dne odgovornosti pojedina\u010dnih aktera, na putu ka njihovom razotkrivanju stoje pravne za\u010dkoljice, rupe u zakonima i nesaradljivost dela institucija. Primera radi, kada su iz OF\u0160G krajem aprila obavestili javnost da su uspeli da bar delimi\u010dno razmrse koloplet lica uklju\u010denih u se\u010du \u0161ume u vlasni\u0161tvu fru\u0161kogorskih manastira, u objavi je stajalo i da su do podataka do\u0161li zahvaljuju\u0107i intervenciji Poverenika za informacije od javnog zna\u010daja, a nakon \u0161to im je JPNPFG informacije uskratio. U konkretnom slu\u010daju utvr\u0111eno je da je osniva\u010d i prvi vlasnik preduze\u0107a “\u0160ume Fru\u0161ke gore”, koje je SPC (odnosno Eparhija sremska) anga\u017eovala na “poslovima se\u010de i gajenja \u0161ume”, ni manje ni vi\u0161e nego \u0161ef odseka za planiranje i odr\u017eivi razvoj \u0161umarstva u pomenutoj Upravi za \u0161ume, u Ministarstvu poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede. “\u0160ume Fru\u0161ke gore” su krajem pro\u0161le godine pre\u0161le u ruke ve\u0107inske vlasnice firme “Strugara Radanovi\u0107” \u2013 koja, je, opet, bila jedan od najve\u0107ih velekupaca JPNPFG u 2020. godini.<\/p>\n\n\n\n Da bi se \u0161uma u praksi tretirala kao za\u0161ti\u0107eno dobro, a ne kao prirodni resurs u slu\u017ebi drvnoprera\u0111iva\u010dke industrije, i onemogu\u0107ile zloupotrebe na Fru\u0161koj gori (i drugim za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima) neophodne su korenite promene legislative iz oblasti za\u0161tite prirode i upravljanja nacionalnim parkovima. Efikasnija zakonska za\u0161tita \u0161uma i efikasnija primena zakona su se zato zahtevani i na protestu pod nazivom Ekolo\u0161ki ustanak<\/a>. U pitanju je masovni skup koji je pre mesec dana nekoliko desetina ekolo\u0161kih organizacija organizovalo u Beogradu da bi skrenulo pa\u017enju na katastrofalnu situaciju u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Izmene odgovaraju\u0107e legislative i planske dokumentacije i jesu u toku: ove nedelje zavr\u0161en je javni uvid u Nacrt Prostornog plana Republike Srbije (PPRS) koji \u0107e va\u017eiti do 2035. godine, a uskoro \u0107e se menjati i Zakon o za\u0161titi prirode. Uz to, predstavnici aktuelnih vlasti se proteklih meseci sve \u010de\u0161\u0107e deklarativno zala\u017eu za unapre\u0111enje za\u0161tite \u017eivotne sredine, \u0161to je u skladu sa aktivnostima Srbije na ispunjavanju zahteva EU iz pregovara\u010dkog Poglavlja 27. Me\u0111utim, aktivisti i stru\u010dnjaci procenjuju da novi zakoni i planovi ne samo da ne\u0107e postaviti osnovu za popravljanje stanja u ovoj oblasti, ve\u0107 bi mogli i da omogu\u0107e njegovo pogor\u0161anje. Oni smatraju da novi dokumenti daju jasan prioritet ekstraktivisti\u010dkoj privredi u odnosu na za\u0161titu \u017eivotne sredine. Kako obja\u0161njava Arsi\u0107, Nacrt PPRS strate\u0161ki temelji razvoj Srbije na eksploataciji prirodnih resursa. \u010cak i za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja prirode su po nacrtu stavljena u funkciju ekonomskog razvoja, uprkos svim me\u0111unarodnim konvencijama \u010dija je Srbija potpisnica i u o\u0161troj suprotnosti sa preuzetim obavezama iz Poglavlja 27.<\/p>\n\n\n\nCrkva i Nacionalni park protiv nacionalnog parka<\/h2>\n\n\n\n
U istoj ruci i metar i makaze<\/h2>\n\n\n\n