Osvrti na seriju “Porodica” koja se bavi danima pred hap\u0161enje Slobodana Milo\u0161evi\u0107a politi\u010dki se uglavnom fokusiraju na navodno sna\u017eni diskontinuitet izme\u0111u stare i nove vlasti: Milo\u0161evi\u0107a i \u0110in\u0111i\u0107a. Vuk Vukovi\u0107 nudi novu perspektivu i kroz analizu glavnih linija radnje i “prigu\u0161enu grmljavinu” Titove Jugoslavije koja ih prati, postavlja pitanje: nisu li Milo\u0161evi\u0107 i \u0110in\u0111i\u0107 samo dvije faze sahranjivanja Jugoslavije i tekovina NOB-a?<\/p>\n\n\n\n
Uo\u010di dvadesetogodi\u0161njice hap\u0161enja biv\u0161eg predsednika Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, srpska javnost imala je da se, htela to ili ne, podseti tih nekoliko dana potkraj marta 2001. godine. Mini-serija “Porodica”, u re\u017eiji Bojana Vuleti\u0107a i produkciji FireFly Productions (uz podr\u0161ku Telekoma Srbija, dr\u017eavnog telekomunikacionog operatera), ponovo je otvorila ovu temu, vremenom zaboravljenu pod pritiskom krupnijih datuma i otisaka u kolektivnom pam\u0107enju. Bila je skoro nacionalna du\u017enost gledati “Porodicu”, a intenzivniju pa\u017enju publike privukla je ne samo paralelnim emitovanjem na dva kanala u udarnom terminu (RTS 1 i Superstar TV), ve\u0107 i vrlo solidnom igranom obradom jednog doga\u0111aja koji se, u istorijskom smislu, dogodio tek ju\u010de.<\/p>\n\n\n\n
Serija prati poslednje dane porodice Milo\u0161evi\u0107 (dodu\u0161e, ne u punom sastavu \u2013 sin Marko je ve\u0107 u bekstvu i pojavljuje se samo kao glas iz telefonske slu\u0161alice) dok je pod opsadom u dedinjskoj vili “Mir”, svojevremeno namenjenoj ostarelom Josipu Brozu u koju on nikada nije stigao da se useli. Po Titovoj smrti, vila je 1984. pretvorena u spomen-zbirku i priklju\u010dena Memorijalnom centru “Josip Broz Tito”. Nakon NATO bombardovanja 1999. godine, u nju se uselio Slobodan Milo\u0161evi\u0107 sa porodicom i tu ostao sve do svog hap\u0161enja i izru\u010denja Me\u0111unarodnom krivi\u010dnom tribunalu za biv\u0161u Jugoslaviju (MKTJ) u Hagu. Doga\u0111aj koji je okida\u010d za dramsku radnju u seriji je podizanje krivi\u010dne optu\u017enice protiv Milo\u0161evi\u0107a 30. marta od strane kriminalisti\u010dke policije, ali ne po ha\u0161koj liniji za zlo\u010dine po\u010dinjene na Kosovu (za \u0161ta je optu\u017enica MKTJ podignuta jo\u0161 u maju 1999. godine), ve\u0107 zbog osnovane sumnje na zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja i udru\u017eivanje radi vr\u0161enja krivi\u010dnih dela; jednom re\u010dju, onoga \u0161to porodica Milo\u0161evi\u0107 u seriji otpisuje kao “poresku” optu\u017enicu. Svejedno, Slobodan Milo\u0161evi\u0107 (Boris Isakovi\u0107) odbija da primi optu\u017enicu i tu je sr\u017e sukoba koji je pokreta\u010d glavne radnje \u2013 da li se Milo\u0161evi\u0107a zaista hapsi za “doma\u0107e” prestupe ili je to samo izgovor za eventualno izru\u010denje u Hag?<\/p>\n\n\n\n
Valja se podsetiti da se to hap\u0161enje, posle skoro petnaest godina neupitne, mada izborima pravdane Milo\u0161evi\u0107eve vlasti, odvija svega \u0161est meseci nakon promena koje su nastupile 5. oktobra 2000. godine. Stanje je napeto i zapaljivo i u vili porodice Milo\u0161evi\u0107 i van nje. Samu rezidenciju obezbe\u0111uju dva prstena: spoljni, koji sa\u010dinjava gardijska brigada Vojske Jugoslavije (VJ) i unutra\u0161nji, koji se sastoji od ljudi iz policije za koje nije do kraja jasno kome su odani \u2013 novoizabranoj republi\u010dkoj vladi na \u010delu sa Zoranom \u0110in\u0111i\u0107em (Uliks Fehmiu) ili biv\u0161em \u0161efu dr\u017eave. Policija odgovara republi\u010dkoj vladi, a vojska saveznom predsedniku Vojislavu Ko\u0161tunici (Svetozar Cvetkovi\u0107). Haosu doprinose jo\u0161 i Milo\u0161evi\u0107eve pristalice koje se okupljaju ispred njegove rezidencije kako bi spre\u010dili hap\u0161enje. U tom trenutku Jugoslavija je jo\u0161 federalna dr\u017eava, sa Srbijom i Crnom Gorom kao dvema republi\u010dkim jedinicama, \u0161to dodatno uslo\u017enjava pitanja nadle\u017enosti i ovla\u0161\u0107enja razli\u010ditih instanci vlasti i slu\u017ebi koje su im podre\u0111ene. U dru\u0161tvenoj pozadini traju \u0161trajkovi i protesti radnika zbog zahuktale privatizacije, dolazi \u010dak i do pobune zatvorenika \u0161irom Srbije, kao i do nastavljenih oru\u017eanih sukoba na jugu Srbije (Kosovo i Pre\u0161evska dolina). Zemlja u 2001. godinu ulazi siroma\u0161na, zapostavljena, oplja\u010dkanih dr\u017eavnih i socijalnih fondova, sa restrikcijama struje i nesta\u0161icama osnovnih namirnica. Ameri\u010dka administracija finansijsku pomo\u0107 Srbiji, klju\u010dnu za usvajanje novog bud\u017eeta (\u0161to se u seriji javlja samo usputno) i kakvu-takvu normalizaciju, uslovljava hap\u0161enjem Milo\u0161evi\u0107a do 31. marta 2001. Tako vila “Mir” u Vuleti\u0107evoj dramatizaciji postaje mesto na koje se obru\u0161avaju odsudne dru\u0161tvene pojave, povla\u010de\u0107i za sobom \u010ditav koloplet razli\u010ditih, suprotnih, saglasnih ili protivre\u010dnih interesa, iako u samoj seriji nema uo\u010dljive refleksije o \u0161irem dru\u0161tvenom kontekstu (a u kojoj ima?).<\/p>\n\n\n\n
“Porodica” se, kako je to nedavno dobro primetio<\/a> B. Postnikov, slu\u017ei “napadnom metaforizacijom” kao osnovnim pripovednim sredstvom. Za njega je, prema tome, ovaj porodi\u010dni odnos sa Milo\u0161evi\u0107\u00e2 protegnut na metaforu celog dru\u0161tva, on je njegov “autodestruktivni princip”. Ali to ne iscrpljuje pripovest do kraja. Nekada\u0161nja nema spomen-zbirka odavno zanemelog Tita postaje mesto prigu\u0161ene grmljavine u kojoj se odlu\u010duje o pitanju (dis)kontinuiteta sa biv\u0161im re\u017eimom: tajno, kombinacijama, pregovorima, medijskim manevrima i igranjem po ivici zakona i ustava, ali i \u017eivota i smrti. I glavna radnja, kao i sve tri sporedne, zapravo su pri\u010de o (dis)kontinuitetu.<\/p>\n\n\n\n Na planu glavne radnje, one koja prati porodicu Milo\u0161evi\u0107 i njene odnose sa razli\u010ditim akterima, harizmatskom vo\u0111i Milo\u0161evi\u0107u odgovara harizmatski vo\u0111a \u0110in\u0111i\u0107. Iako potonji predstavlja diskontinuitet u odnosu na Milo\u0161evi\u0107a \u2013 zbog politike, ciljeva, ideologije i spoljnopoliti\u010dke orijentacije \u2013 varljivo je porediti Isakovi\u0107evog umornog Milo\u0161evi\u0107a, biv\u0161eg predsednika u sutonu svoje karijere, sa \u0110in\u0111i\u0107em koji je u usponu. Stoga je Milo\u0161evi\u0107 u usponu mnogo sli\u010dniji premijeru \u0110in\u0111i\u0107u. Obojica su pragmati\u010dne vo\u0111e, navodno nezaslepljene ideologijom, spremne na kompromis zarad “budu\u0107nosti”; obojica su pa\u017eljivo negovala imid\u017e nekog ko je tu da “re\u0161ava probleme” bez balasta pro\u0161losti; obojica su odli\u010dni takti\u010dari, skloni \u017ertvovanju kako ideja, tako i ljudi, i vrhunski dribleri u politi\u010dkom \u0161esnaestercu. Iako se u samoj seriji to ne vidi, pre svega jer je Fehmiu ulogu dobio samo dva dana pred po\u010detak snimanja zbog bolesti prethodno odre\u0111enog glumca, to je krajnje o\u010digledno u uigranom delovanju ljudi u njegovom krugu: \u010cedomira Jovanovi\u0107a, Vladimira Bebe Popovi\u0107a, Gorana Petrovi\u0107a i Du\u0161ana Mihajlovi\u0107a. To \u0161to su za \u0110in\u0111i\u0107a “Milo\u0161evi\u0107, ustav i zakoni”, po sopstvenom priznanju, bili glavna prepreka reformi Srbije daje na uverljivosti onim argumentima<\/a> da se \u0110in\u0111i\u0107 iz Nema\u010dke vratio mnogo konzervativniji i bli\u017ei nekim idejama Karla \u0160mita (npr. o zna\u010denju suverene diktature<\/em>) nego \u0161to je bio kad je oti\u0161ao. U tako fleksibilnom odnosu prema zakonitosti i ustavnosti, pa i odre\u0111enom odbijanju da se robuje pravnoj formi, \u0110in\u0111i\u0107 je sli\u010dniji Milo\u0161evi\u0107u nego, recimo, Vojislavu Ko\u0161tunici koji je ceo svoj imid\u017e gradio ba\u0161 oko takvog jednog robovanja “pravnoj dr\u017eavi”.<\/p>\n\n\n\n Prva od tri sporedne radnje, ona o mladoj novinarki (Isidora Simijonovi\u0107) u glavnom dr\u017eavnom mediju i njenom uredniku Kosti\u0107u (Ljubomir Bandovi\u0107), potvr\u0111uje na\u010delo (dis)kontinuiteta par excellence<\/em>. Novinarka Nata\u0161a dolazi u redakciju zbog uticaja i ugleda njenog pokojnog oca, a uprkos neslaganjima i sukobima sa glavnim urednikom, ona zavr\u0161ava kao “kadar ku\u0107e”, vode\u0107i Dnevnik, glavnu emisiju dr\u017eavnog medija. Iako se nagove\u0161tavaju promene i u medijima, Kosti\u0107 na kraju obezbe\u0111uje svoje poziciju i u novom poretku preko \u0110in\u0111i\u0107evog \u0161efa Biroa za komunikacije, Vladimira Bebe Popovi\u0107a. Sa druge strane, Ljilja, zamenica urednika i glavna “opozicionarka” unutar redakcije, na kraju serije gasi svetlo u svojoj kancelariji i odlazi.<\/p>\n\n\n\n Pri\u010da o izbeglicama iz Krajine, slu\u017eavki u vili “Mir” Ani i njenom ocu taksisti, varira ovu temu na ne\u0161to druga\u010dijoj osnovi. Radi se o jednom prostornom diskontinuitetu ljudi koji ne samo da su oterani iz svog kraja, ve\u0107 su u tome izgubili i najbli\u017ee. Kontrast izme\u0111u Anine uporne \u017eelje da ostane uz porodicu Milo\u0161evi\u0107 do samog kraja i trezvenog stava njenog oca koji po svaku cenu poku\u0161ava da je izvu\u010de iz rezidencije ru\u0161i se u jednoj vrhunskoj sceni pored bazena: s jedne strane slu\u017eavka Ana, \u010dije se o\u010di pune suzama, a sa druge Milo\u0161evi\u0107 koji izobli\u010denim glasom bulazni o tome kako je uspeo da sa\u010duva izbeglice i jo\u0161 da ih i sku\u0107i \u2013 kako se to sve, eto, ba\u0161 dobro zavr\u0161ilo<\/em>. Povezivanje sa izgubljenima potvr\u0111uje se u poslednjoj epizodi kada Ana s ocem planira posetu nekada\u0161njem domu za Zadu\u0161nice.<\/p>\n\n\n\n Naposletku, radnja u kojoj su glavne figure penzionerka (Svetlana Bojkovi\u0107) i njen unuk (Bal\u0161a Golubovi\u0107), koji zavr\u0161avaju ispred rezidencije u U\u017ei\u010dkoj, u sred haosa oko hap\u0161enja u kome se de\u010dak na kraju i gubi, tako\u0111e se odlikuju ovim motivom, samo \u0161to umesto prostornog na scenu stupa generacijski (dis)kontinuitet. Iako je uo\u010dljivo da ovoj radnji nedostaje \u010dvr\u0161\u0107i rasplet i jasnije narativno “zatvaranje”, u pore\u0111enju sa drugima, pitanja koja ostaju da vise u vazduhu jesu: \u0161ta je bio zalog prethodnih generacija onima koje dolaze, i \u0161ta \u0107e biti sa potonjima, oli\u010denim u de\u010daku koji se poveo za svojom bakom i i\u0161ao da “brani” Milo\u0161evi\u0107a? Smrt penzionerke Svetlane Bojkovi\u0107 u trenutku u kome se Milo\u0161evi\u0107 prebacuje u beogradski Centralni zatvor potvr\u0111uje jedan pol ove generacijske dinamike i ostaje dosledna onoj “napadnoj metaforizaciji”.<\/p>\n\n\n\n Na\u010delo (dis)kontinuiteta mo\u017ee se uo\u010diti i u momentima koji se pojavljuju samo kao usputne crtice: kad, na primer, Mirjana Markovi\u0107 tvrdi da oni koje predstavlja DOS-ova vlast jesu isti oni koji su 1944. likvidirali partizanku Veru Mileti\u0107, njenu majku. Iako je takvo pore\u0111enje zbog istorijske distance dobrim delom povr\u0161no, sa druge strane ono i nije bez osnova: vlasti posle 5. oktobra i jesu vodile politiku privatizacije, restitucije, retradicionalizacije, repatrijarhalizacije i sveop\u0161te revizije pro\u0161losti, vra\u0107aju\u0107i ugled \u010detnicima, nedi\u0107evcima i ljoti\u0107evcima. Slepa mrlja Mire Markovi\u0107 \u2013 u seriji svakako, a u stvarnom \u017eivotu verovatno \u2013 nalazi se u tome \u0161to su i DOS i re\u017eim njenog supruga bili su\u0161tinski na istom zadatku: zadatku sahranjivanja Jugoslavije i likvidiranja tekovina narodnooslobodila\u010dke borbe. Milo\u0161evi\u0107 i \u0110in\u0111i\u0107 su u tom smislu dve faze istog lokalnog i globalnog istorijskog procesa, ma koliko se razlikovali po metodima i rezonu.<\/p>\n\n\n\n Jugoslovensko nasle\u0111e se, naposletku, u seriji pojavljuje dvozna\u010dno i mo\u017eda najkontroverznije. Tokom serije, a nakon \u0161to Mira Markovi\u0107 pomene navodne tunele ispod vile koji vode do Kalemegdanske tvr\u0111ave, imamo priliku da u par kratkih kadrova vidimo te\u0161ka vrata nekog trezora, uz odgovaraju\u0107u prate\u0107u zvu\u010dnu podlogu. Na samom kraju serije, policija, u pratnji Mirjane Markovi\u0107, napokon otvara trezor da bi se videlo da su u njemu nagurani pokloni koje je Tito dobijao sa svih strana sveta. Ovakav antiklimaks zapravo name\u0107e pitanje: da li je sve ono \u0161to smo imali prilike da gledamo “iznad zemlje” posledica zatvaranja i sahranjivanja metafori\u010dne Jugoslavije iza te\u0161kih, \u010deli\u010dnih, podrumskih vrata? Da li tuneli za bekstvo iz vile izbijaju negde u Angoli, Egiptu, Indiji ili nekoj \u010detvrtoj nesvrstanoj zemlji?<\/p>\n\n\n\n Ili je \u2013 \u0161to je zanimljivije pitanje \u2013 to muzealizovano jugoslovensko nasle\u0111e u stvari, kao u horor filmovima, u funkciji mra\u010dne utrobe vile, jednog “srca tame” koje je zapravo porodilo i Milo\u0161evi\u0107a i sve ono \u0161to je posle njega usledilo?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Osvrti na seriju “Porodica” koja se bavi danima pred hap\u0161enje Slobodana Milo\u0161evi\u0107a politi\u010dki se uglavnom fokusiraju na navodno sna\u017eni diskontinuitet izme\u0111u stare i nove vlasti: Milo\u0161evi\u0107a i \u0110in\u0111i\u0107a. Vuk Vukovi\u0107 nudi novu perspektivu i kroz analizu glavnih linija radnje i “prigu\u0161enu grmljavinu” Titove Jugoslavije koja ih prati, postavlja pitanje: nisu li Milo\u0161evi\u0107 i \u0110in\u0111i\u0107 samo […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":37696,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[74,34],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-37692","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-kultura","tag-tranzicija","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37692","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=37692"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37692\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37698,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37692\/revisions\/37698"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/37696"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=37692"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=37692"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=37692"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=37692"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=37692"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=37692"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=37692"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Jugoslavija kao “srce tame”<\/h2>\n\n\n\n