Nova knjiga Roberta Bajru\u0161ija o politi\u010dkoj platformi Mo\u017eemo!, kao i izgledan uspeh te politi\u010dke opcije u Zagrebu (a, po svemu sude\u0107i, i u drugim ve\u0107im gradovima Hrvatske) svedo\u010de o nu\u017enosti pokretanja \u0161ire teorijske i strate\u0161ke debate na postjugoslovenskoj levici.<\/p>\n\n\n\n
Robert Bajru\u0161i je nedavno objavio zanimljivu i pitku knjigu o uspehu politi\u010dke platforme Mo\u017eemo! i manjih stranaka Zeleno-lijeve koalicije koje oko nje orbitiraju. Autor, ina\u010de poznati komentator Jutarnjeg lista, odli\u010dno poznaje i Mo\u017eemo i \u0161iri evropski politi\u010dki kontekst poslednjih nekoliko decenija, te ih uspe\u0161no i razumljivo prenosi \u010ditala\u0161tvu. Iako se o\u010digledno odnosi prema Mo\u017eemu sa simpatijama, knjiga zbog toga ne gubi na objektivnosti, a dobija na \u017eivosti. Ona nije samo politi\u010dka analiza, nego i slikovita reporta\u017ea o li\u010dnostima koje vode Mo\u017eemo.<\/p>\n\n\n\n
Bajru\u0161ijeva otvorenost, zajedno sa iskreno\u0161\u0107u njegovih sagovornica i sagovornika, poma\u017eu boljem razumevanju razmi\u0161ljanja i politi\u010dkih ciljeva vode\u0107ih ljudi pokreta. Iako se nekima mo\u017ee \u010diniti da se radi o naru\u010denoj predizbornoj knjizi, Bajru\u0161i vi\u0161e deluje kao autsajder nego insajder, te svakako ne pi\u0161e puki promotivni materijal. Mogu\u0107e da se Mo\u017eemu ne\u0107e svideti, recimo, navo\u0111enje Toma\u0161evi\u0107evog priznanja da se trenutno ne treba zamerati Milanovi\u0107u jer “trebam osigurati bira\u010dku podr\u0161ku za ulazak u drugi krug”. (158) Me\u0111utim, ovakvi momenti otkrivaju dosta i o strategiji i o op\u0161tem razumevanju politike me\u0111u mo\u017eemistima.<\/p>\n\n\n\n
Upravo zbog te otvorenosti, Bajru\u0161ijeva knjiga je vredan izvor za razumevanje Mo\u017eema, ali i povod za pokretanje \u0161ire teorijske i strate\u0161ke debate na postjugoslovenskoj levici. Kroz komentare u\u010desnica i u\u010desnika pokreta, mogu\u0107e je upoznati ne samo njihovu viziju, nego i potencijalne probleme i pote\u0161ko\u0107e na koje bi on mogao nai\u0107i u budu\u0107nosti, te globalne izazove sa kojima se suo\u010dava levica danas. Ovaj \u010dlanak izlo\u017ei\u0107e snage i potencijalne nedostatke Mo\u017eema, re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o dru\u0161tvenim grupama koje jesu ili mogu biti pokreta\u010di promene, te o politi\u010dkom i ideolo\u0161kom nasle\u0111u prethodnog veka, \u010diji “bauk” kru\u017ei nad isto\u010dnoevropskom levicom.<\/p>\n\n\n\n
Najve\u0107a snaga Mo\u017eema je, bez sumnje, strate\u0161ko razmi\u0161ljanje, \u0161to je fenomen koji se retko vi\u0111a na levici u Evropi nakon 1989. godine. Mo\u017eemo je zapravo zasnovano na dugoro\u010dnom strate\u0161kom planiranju, \u010diji krajnji cilj je osvajanje izvr\u0161ne vlasti elektoralnim putem, u okvirima postoje\u0107eg parlamentarnog i kapitalisti\u010dkog sistema. Najambiciozniju viziju iznosi Ur\u0161a Raukar, koja o\u010dekuje da za osam godina Mo\u017eemo pobedi na izborima i formira vladu (184). Sredstvo ovog planiranog uspeha su, pre svega, lokalne inicijative gra\u0111ana, poput borbi za parkove i druga javna dobra, protiv zaga\u0111enja, ili za pobolj\u0161anje uslova \u017eivota i kvaliteta javnih usluga. Mo\u017eemo kroz te inicijative i borbe poku\u0161ava da pove\u017ee neposredna iskustva ljudi sa \u0161irim dru\u0161tvenim problemima – poput nejednakosti ili klimatskih promena.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eemo nisu<\/em> “aktivisti”, ni u pogrdnom smislu Andreja Plenkovi\u0107a, ni u pozitivnom smislu koji oni sami poku\u0161avaju dati toj re\u010di. “Aktivizam<\/a>” je spontana i individualna reakcija na politi\u010dka de\u0161avanja bez dubljeg sadr\u017eaja i bez dugoro\u010dnog plana za promenu, koja se obi\u010dno svodi na “podizanje svesti”. Ono \u010dime se Mo\u017eemo bavi nije aktivizam, nego organizovanje – formiranje trajnih, nezavisnih i alternativnih dru\u0161tvenih struktura, njihovo umre\u017eavanje i, u kona\u010dnici, ostvarivanje \u017eeljenih promena.<\/p>\n\n\n\n Bajru\u0161i stavlja Mo\u017eemo u kontekst poslednje tri decenije evropske politike. Pritom se ne radi samo o konfuziji nastaloj me\u0111u politi\u010dkim radikalima nakon kolapsa socijalizma, nego i o mnogo skorijem krahu reformisti\u010dke socijaldemokratije, koja je svoju radni\u010dku bazu zamenila profesionalnom srednjom klasom i prihvatila osnovne postulate neoliberalizma. 1<\/a><\/sup> Mo\u017eemo je, dakle, deo talasa novih (ili izmenjenih postoje\u0107ih) politi\u010dkih opcija \u0161irom Evrope nastalih nakon 2008. godine, koje poku\u0161avaju da zauzmu prostor diskreditovane socijaldemokratije, poput nema\u010dkih Zelenih, britanskih Laburista pod Corbynom, i naravno, \u0161panskog Podemosa. Jedina politi\u010dka opcija iz ovog “zeleno-levog” vala koja se ne pominje je ona koja je najvi\u0161e poletela i najni\u017ee pala – gr\u010dka Siriza. Umesto da slu\u017ei kao opomena, Siriza se jednostavno ignori\u0161e.<\/p>\n\n\n\n Mnoge druge kontradikcije postoje\u0107ih zelenih i levih stranaka ne\u0107emo prona\u0107i u knjizi. Iako se za neoliberalno skretanje evropske socijaldemokratije vi\u0161e puta eksplicitno optu\u017euje nema\u010dki SPD pod Gerhardom Schr\u00f6derom (82, 198), nigde se ne spominje da su nema\u010dki Zeleni, koji se ubrajaju pod politi\u010dke uzore Mo\u017eema, tako\u0111e bili sau\u010desnici ovog procesa, odnosno da su u dve vlade za redom podr\u017eavali SPD-ove tr\u017ei\u0161ne reforme i razaranje nema\u010dke dr\u017eave blagostanja. Jeremy Corbyn, kojeg Toma\u0161evi\u0107 navodi kao politi\u010dku inspiraciju (27), do\u017eiveo je katastrofalan elektoralni poraz krajem 2019. godine, a njegov pokret je sasvim rasturen. Svakako bi \u010ditala\u0161tvu pored saznanja da Toma\u0161evi\u0107 voli Corbyna bilo zanimljivo i to kako on vidi Corbynov poraz, te \u0161ta bi uradio da sam izbegne takav scenario.<\/p>\n\n\n\n Poglavlje o formiranju Mo\u017eema po\u010dinje nabrajanjem uspeha \u0161panskog Podemosa u vladi sa socijalistima u zadnjih godinu dana, poput moratorijuma na iseljenja i produ\u017eenja rokova za otplatu stambenih kredita (122-123). Me\u0111utim, svi nabrojani uspesi predstavljaju samo vanredne pandemijske mere. Iako relativno impresivni za standarde socijaldemokratije danas, pre manje od pola veka bili bi politike koje su prihvatljive \u010dak i strankama desnog centra. Ako je Podemos trebao da bude radikalni otklon od neoliberalizma i nova politi\u010dka paradigma koja \u0107e zaustaviti klimatske promene, to se svakako jo\u0161 uvek nije dogodilo. Svi ovi veoma ozbiljni nedostaci nove levice u ve\u0107im i bogatijim kapitalisti\u010dkim zemljama postavljaju ozbiljna pitanja o potencijalu Mo\u017eema u okvirima Hrvatske. To su pitanja koja se nisu na\u0161la u knjizi, a koja i \u010dlanstvo i rukovodstvo Mo\u017eema moraju sebi postavljati, i na njih na\u0107i odgovore.<\/p>\n\n\n\n Kroz celu knjigu, prisutna je tenzija izme\u0111u globalnog i lokalnog. Dok i autor knjige i \u010dlanovi Mo\u017eema konstantno pri\u010daju o globalnim goru\u0107im problemima, poput ekonomske krize i klimatskih promena, istovremeno saznajemo da je Toma\u0161evi\u0107 ve\u0107 nau\u010dio da ne mo\u017ee promeniti svet, ali mo\u017ee makar Hrvatsku (27). Ovo je op\u0161ta odlika politike u Evropi danas: deklarativno optere\u0107ena globalnim problemima, ali strukturno i mentalno nesposobna da iza\u0111e iz okvira zastarelih, nemo\u0107nih i prevazi\u0111enih institucija nacionalne dr\u017eave. Uz svu pri\u010du o “novoj levici”, te\u0161ko je odupreti se utisku da ipak ne treba dizati ruke od nekih tekovina “stare levice” poput internacionalizma. Internacionalizam nije apstraktna lepa \u017eelja o tome kako Srbi i Hrvati treba da se vole i da budu dobri susedi, nego artikulisanje vizije globalne politi\u010dke transformacije zarad re\u0161enja globalnih problema.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dne kontradikcije iznose i sami vode\u0107i ljudi Mo\u017eema. Sandra Ben\u010di\u0107, koja kroz Centar za mirovne studije ima vi\u0161egodi\u0161nje iskustvo rada sa izbeglicama, svakako je svesna zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti koje Evropska unija \u010dini nad izbeglicama na svojim granicama. Papa Franjo nazvao je izbegli\u010dke kampove “koncentracionim logorima<\/a>“, a Human Rights Watch smatra EU direktno odgovornom<\/a> za zlostavljanje izbeglica u Libiji, na kojem profitiraju libijska vlada i privatne kompanije. Uprkos tome, Ben\u010di\u0107 ka\u017ee da je “u na\u010delu” EU dobra ideja sa nizom problema (69). Ostaje nejasno kako bi ta\u010dno, na nivou EU i u okviru institucija EU, te me\u0111unarodnih ugovora za koje je Republika Hrvatska vezana \u010dlanstvom u EU i NATO, Mo\u017eemo mogao promeniti stanje stvari, bilo da se radi o nejednakosti izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica (koju Ben\u010di\u0107 tako\u0111e prigovara ovoj organizaciji) ili o mu\u010denjima i maltretiranjima izbeglica na njenim granicama.<\/p>\n\n\n\n Mnogi konkretni politi\u010dki predlozi Mo\u017eema deluju vrlo privla\u010dno. Zahvaljuju\u0107i Zeleno-lijevoj koaliciji, u hrvatskom javnom prostoru se napokon mogu \u010duti konkretni problemi ljudi umesto apstraktnih naglabanja o “Domovinskom ratu” ili “anti-korupciji” (postoji li neko ko je “pro” korupcija?) koji su obele\u017eili izgubljene tri decenije hrvatske dr\u017eavnosti. Tako Zeleno-lijeva koalicija pokre\u0107e pitanja poput progresivnog oporezivanja, smanjivanja nejednakosti, suzbijanja siroma\u0161tva i obespravljenosti radni\u0161tva u privatnom sektoru (164-165). Najdalje u tim predlozima definitivno ide Danijela Dolenec, koja je ujedno i \u010dlanica Akademskog savjeta Mo\u017eemu bliskog Instituta za politi\u010dku ekologiju (IPE). U proglasima tog instituta, ali i u javnim nastupima Dolenec, mogu se \u010duti ideje kao \u0161to su “ekosocijalizam” i “prevladavanje kapitalizma” (73).<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, i tu nailazimo na jedan o\u010digledan paradoks, a to je da se iz knjige jasno vidi da se u Mo\u017eemu ne bi svi slo\u017eili sa ovakvim idejama. Iako se pri\u010da o “prevladavanju kapitalizma”, Mo\u017eemo se istovremeno zala\u017ee i za “dru\u0161tveno poduzetni\u0161tvo” (93) i “zeleno poduzetni\u0161tvo” (187). Ideolo\u0161ke fraze o poduzetni\u0161tvu nikada nisu obja\u0161njene u njihovom odnosu prema “prevladavanju kapitalizma”, niti je sasvim jasno na koji na\u010din “poduzetni\u0161tvo” treba da ubla\u017ei ili pak zaustavi globalnu klimatsku krizu prouzrokovanu kapitalisti\u010dkim na\u010dinom proizvodnje<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eemo se vi\u0161e puta u knjizi hvali razli\u010dito\u0161\u0107u unutar pokreta, koji okuplja \u0161irok dijapazon ljudi na levici. Me\u0111utim, te\u0161ko je videti kako se, recimo, vizija Dolenec i IPE uklapa sa vizijom Ive \u0160pigela, za kog “ravnopravnost” zapravo zna\u010di “ravnopravnost na tr\u017ei\u0161tu” (136). Dok IPE pri\u010da o “prevladavanju kapitalizma”, \u0160pigel pri\u010da o “restrukturiranju kapitalisti\u010dkog modela razvoja”, Dolenec je pionirka ideje odrasta<\/em> (degrowth<\/em>) u hrvatskim politi\u010dkim i intelektualnim krugovima, odnosno smatra da privredu ne treba orijentisati ka ekonomskom rastu nego ka ograni\u010denju iskori\u0161tavanja resursa, skra\u0107enom radnom vremenu i univerzalnom osnovnom dohotku (74). Za \u0160pigela, napredak dru\u0161tva meri se upravo suprotno: “unapre\u0111ivanjem materijalnog statusa” koji se izra\u017eava “kroz BDP ili neku drugu mjeru”. (136) Ostaje pitanje, ako je za \u0160pigela Radni\u010dka fronta “preradikalna” (\u0161to je kontekst u kom se prvi put pojavljuje o knjizi), misli li to isto o Dolenec? Da li su “preradikalni” i koalicioni partneri iz Nove ljevice, koja je po svom programu<\/a> “postkapitalisti\u010dka”?<\/p>\n\n\n\n Pitanje koje se nu\u017eno postavlja (uz opasnost da autor ovih redova bude \u017eigosan kao pristalica onih ideja koje se u knjizi o “novoj ljevici” smatraju “starom ljevicom”) jeste da li je gorenavedena razlika izme\u0111u zelenog kapitalizma i njegovog prevladavanja svetonazorska ili klasna. Na kraju krajeva, pri\u010da o Mo\u017eemo po\u010dinje sukobom sa kapitalisti\u010dkom klasom – odnosno sa vazda aktuelnim Tomislavom Horvatin\u010di\u0107em i njegovim politi\u010dkim za\u0161titnikom Milanom Bandi\u0107em. Uprkos mitologiji Glasa poduzetnika i kolumnista Indexa, centralni dru\u0161tveni antagonizam nije izme\u0111u dr\u017eave i “poduzetnika”, nego izme\u0111u kapitala i rada. Sprega dr\u017eave i doma\u0107eg kapitala u uslovima kapitalisti\u010dke periferije je ekonomski najracionalniji vid sticanja profita pred konkurencijom krupnog inostranog kapitala. Ona nije nikakva anomalija “korumpirane” hrvatske dr\u017eave tobo\u017ee okaljane socijalisti\u010dkim nasle\u0111em, nego vi\u0161evekovna odlika funkcionisanja kapitalizma na ovim prostorima. Kao \u0161to je jo\u0161 pre dvadesetak godina pokazao<\/a> sociolog i teoreti\u010dar svetskih sistema, Andrew C. Janos, dr\u017eave Srednje i Isto\u010dne Evrope su i u 19. veku, mnogo pre socijalizma, imale svoje bandi\u0107e, vu\u010di\u0107e, orbane, hdz-ove i sns-ove. <\/p>\n\n\n\n Nije sasvim jasno kako se Mo\u017eemo odnosi prema antagonizmu rada i kapitala, niti kako ga artikuli\u0161e. Dolenec se u pro\u0161losti bavila<\/a> odnosom klasnog polo\u017eaja i glasa\u010dkih navika stanovni\u0161tva Hrvatske, a Karin Doolan nedavno je predstavila rezultate svog velikog istra\u017eivanja<\/a> koje je dalo klasnu sliku hrvatskog dru\u0161tva. Me\u0111utim, u javnim nastupima Mo\u017eema (i u Bajru\u0161ijevoj knjizi) re\u010d “klasa” se pominje dosta retko. Zbog toga pitanje ko \u010dini Mo\u017eemo i ko podr\u017eava Mo\u017eemo ostaje neodgovoreno. Ovo je naro\u010dito zna\u010dajno ako se uzme u obzir da je politi\u010dke uzore Mo\u017eema na “novoj levici”, poput Sandersa<\/a> i Corbyna<\/a>, odlikovala podr\u0161ka srednje, a ne radni\u010dke klase. Pitanje podr\u0161ke srednje klase koja pro\u017eivljava dru\u0161tvenu pokretljivost prema dole je potencijalno jedno od najzna\u010dajnijih pitanja “nove levice”, koje za sada ostaje bez odgovora, kako u doma\u0107em, tako i u me\u0111unarodnom kontekstu.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, mnogi momenti u knjizi upu\u0107uju na to da je Mo\u017eemo organizacija razo\u010darane srednje klase, a ne radni\u0161tva. Momenat razo\u010darenja SDP-om, na primer, nije njegova izdaja radni\u0161tva<\/a> u vreme Ra\u010dana, nego spoznaja da pad HDZ-a ne\u0107e rezultirati finansijskom potporom razvoju nezavisne kulturne scene (25). Zagreb je na\u0161! je, po Toma\u0161evi\u0107evim re\u010dima, predstavljao spoj “aktivisti\u010dke ekipe” i “ljudi iz akademskih krugova” (85). Ruku na srce, kao \u0161to je ve\u0107 primetio Jerko Bakotin<\/a>, knjiga sasvim izostavlja studentsku borbu 2009. godine kao jedan od formativnih momenata nove levice, mada ni bunt univerzitetski obrazovanog stanovni\u0161tva ne upu\u0107uje na neku aktivnu politi\u010dku participaciju radni\u010dke klase.<\/p>\n\n\n\n Razni momenti u knjizi odi\u0161u svojevrsnim elitizmom, mada je svakako najgori primer toga pesma podr\u0161ke Zelenoj akciji i Pravu na grad, koju je napisao Mile Kekin, a koja sadr\u017ei degutantne stihove “Vodi nas krezuba masa s pravom glasa” (57). Takvo razmi\u0161ljanje sigurno ne odra\u017eava mi\u0161ljenje ve\u0107ine u Zeleno-lijevoj koaliciji, ali jeste posledica jednog \u0161tetnog srednjoklasnog prezira kakav ljudi poput Toma\u0161evi\u0107a ina\u010de u knjizi osu\u0111uju.<\/p>\n\n\n\n Naravno, usled odsustva ozbiljnijih empirijskih podataka, ne treba previ\u0161e naga\u0111ati o klasnom sastavu bira\u010dkog tela ili aktivisti\u010dke baze Mo\u017eema. Dolenec ka\u017ee da su dobrim delom bira\u010di Mo\u017eema, kao i bira\u010di SDP-a, obrazovani, urbani, i u dobi od 35 do 55 godina. Me\u0111u njima je dosta zaposlenih u javnom sektoru, poput zdravstva ili obrazovanja, te je vi\u0161e \u017eena nego mu\u0161karaca (189). Iako se \u010desto ponavlja kli\u0161e da je SDP, kao i druge socijaldemokratske partije, napravio otklon od radni\u010dke i pribli\u017eio se srednjoj klasi, a Mo\u017eemo predstavlja obrt ovog trenda, \u010dini se da Mo\u017eemo zapravo nije povratak radni\u010dkoj klasi, nego politi\u010dko pregrupisavanje srednje klase koju je SDP tako\u0111e uspeo da otu\u0111i svojim desnim politikama. \u010cak i ako je program Mo\u017eema napisan sa fokusom na ekonomske probleme radne ve\u0107ine Hrvatske, u praksi njihov uspon deluje vi\u0161e kao sukob vlasnika ekonomskog i politi\u010dkog kapitala sa sopstvenicima kulturnog kapitala, bez aktivnog u\u010de\u0161\u0107a radni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107a mana Bajru\u0161ijeve knjige je ideolo\u0161ki antikomunizam. On naro\u010dito bode o\u010di jer je ni\u010dim izazvan, i ne deli ga ve\u0107ina intervjuisanih \u010dlanica i \u010dlanova Mo\u017eema, koji se prema socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji uglavnom odnose pozitivno. Pritom, antikomunizam se nikada nije pokazao efektivnim sredstvom razuveravanja paranoika koji za svakim \u0107o\u0161kom vide mahinacije socioekonomskog sistema koji u Hrvatskoj ne postoji ve\u0107 trideset godina. Primera radi, svako ko ima dovoljno smisla za humor da prati glasila desni\u010darskih nevladinih organizacija kao \u0161to je narod.hr mogao je videti da su Mo\u017eemo (i Bajru\u0161ija) nakon objavljivanja knjige svakako opisali kao “komuniste”.<\/p>\n\n\n\n Autor ovih redova, za razliku od autora knjige, je istori\u010dar. Me\u0111utim, ovde se ne radi o pedanteriji moje struke, nego o (ne)prepu\u0161tanju odre\u0111enih osnovnih pretpostavki javne politi\u010dke debate desnici. Nakon 30 godina ideolo\u0161ke propagande, percepcija marksizma u Hrvatskoj javnosti je na nivou Malog Johnnyja iz Arkanzasa koji 1952. godine zami\u0161lja zle komuniste-varvare s istoka, a ova knjiga te stereotipe samo u\u010dvr\u0161\u0107uje. Nerazumevanje i karikiranje marksizma i komunizma ne samo \u0161to razoru\u017eava levicu pred desni\u010darskim optu\u017ebama za “totalitarizam”, nego je i ostavlja bez odgovora na mnoge od kontradikcija sa kojima se Mo\u017eemo suo\u010dava, a koje su bile predmet prvog dela ovog teksta.<\/p>\n\n\n\n Bajru\u0161i od samog po\u010detka uverava \u010ditala\u0161tvo da nema razloga za brigu, jer Mo\u017eemo nema nikakve veze sa komunizmom i “biv\u0161om dr\u017eavom”, \u0161to je eufemisti\u010dki naziv za hrvatskog Lorda Voldemorta, Jugoslaviju (12). 2<\/a><\/sup> U pogovoru knjizi, koji predstavlja kratku istoriju levice u Hrvatskoj u poslednjih vek i po, po\u010dinje apologijom po kojoj se ona “ne mo\u017ee vezati isklju\u010divo uz komunisti\u010dki pokret” (193), a prvi pomen komunisti\u010dkog sistema vezan je, naravno, za “represiju”. To je vrlo zanimljiv odabir kada se radi o re\u017eimu koji je po svim parametrima po kojima se u knjizi meri vrednost zeleno-lijeve koalicije (jednakost, iskorenjivanje siroma\u0161tva, ekonomski rast, \u017eenska prava, dobri me\u0111unacionalni odnosi) ostvario ubedljivo najve\u0107i uspeh od svih re\u017eima koji su vladali na teritoriji dana\u0161nje Hrvatske tokom 20. veka.<\/p>\n\n\n\n Naravno, niko ne\u0107e re\u0107i da je realsocijalisti\u010dki re\u017eim u SFRJ bio “demokratski”, svakako ne u savremenom smislu te re\u010di. Me\u0111utim, cela knjiga zasniva se na veoma ozbiljnim sistemskim propustima realkapitalizma i realdemokratije. Iz izjava \u010dlanstva Mo\u017eema, kao i samog Bajru\u0161ija, vidi se da se “demokratska” Hrvatska svodi na odlu\u010divanje od strane male grupe ljudi i klijentelisti\u010dke mre\u017ee koju su oni izgradili. Gde se onda nalazi ta imaginarna, idealna demokratija kojoj jugoslovenski komunisti tobo\u017ee nisu bili dorasli? Za\u0161to napisati dvesto strana o jednom iz korena korumpiranom i pokvarenom sistemu, a onda kritikovati njegovu do sada jedinu istorijsku alternativu tvrdnjom da ta alternativa nije dorasla ideolo\u0161kim standardima liberalnog kapitalizma koje ni sam liberalni kapitalizam ne ispunjava?<\/p>\n\n\n\n “Marksizam” kakvim ga predstavlja Bajru\u0161ijeva knjiga je karikatura. Ve\u0107 na po\u010detku svog istorijskog pregleda, autor prihvata kao prirodnu \u010dinjenicu da se levica vezuje uz radni\u010dki pokret, ali ne obja\u0161njava za\u0161to je to tako, kao \u0161to ne obja\u0161njava ni za\u0161to to danas vi\u0161e nije slu\u010daj (194). Stoga nije \u010dudno da autor zdravo za gotovo uzima \u0160pigelovu tvrdnju da je “staro tradicionalno poimanje ‘ljevice’ zna\u010dilo podr\u0161ku radnicima protiv ‘zlih kapitalista'” (135). Marksizam se ne oslanja na radni\u010dku klasu zato \u0161to su radnici “dobri” ili kapitalisti “zli”. Marksizam je, zapravo, bio prvi moderni sistem misli koji je u potpunosti razotkrio proizvoljnost i istorijsku uslovljenost takvih eti\u010dkih kategorija.<\/p>\n\n\n\n Radni\u0161tvo u marksizmu nije nosilac dru\u0161tvene promene iz nekog hri\u0161\u0107anskog sa\u017ealjenja ili zbog patnje koja tobo\u017ee ljude \u010dini dobrima. Naprotiv, radni\u010dka klasa smatra se za vozilo promene upravo zato \u0161to je njen materijalni polo\u017eaj u kapitalizmu toliko katastrofalan da ona ima najjasnije izra\u017een interes za menjanje statusa quo – svakako ve\u0107i nego bilo koji “poduzetnik”. Naravno, mo\u017eemo da prihvatimo, argumenta radi, da radni\u010dka klasa vi\u0161e nije politi\u010dki faktor (bar u Hrvatskoj – Indija je pre samo par meseci imala najve\u0107i generalni \u0161trajk u istoriji \u010dove\u010danstva<\/a>). Ali i u tom slu\u010daju, ostaje pitanje: kakav je interes “novih dru\u0161tvenih pokreta” za dru\u0161tvenom transformacijom i koji je njen krajnji cilj? Ako je pri\u010da o antagonizmu rada i kapitala “ideolo\u0161ka” kako bismo tek nazvali sasvim proizvoljnu podelu Ivane Kekin na “gra\u0111ansku” i “plemensku” Hrvatsku? (159)<\/p>\n\n\n\n Na samom kraju narativa, Bajru\u0161i opisuje male komunisti\u010dke partije koje su nastale nakon 1991. godine, poput \u0160uvarovog SRP-a, kao “zaka\u0161njeli marksizam”, a o “novoj ljevici” govori afirmativno kao ljudima koje “marksizam-lenjinizam vi\u0161e nije zanimao, \u010dak im je bio sve odbojniji”. (200) Bakotin je ve\u0107 <\/a>kritikovao<\/a> ovo gledi\u0161te, pi\u0161u\u0107i da je, “\u0161to se lenjinizma ti\u010de, to mo\u017eda i to\u010dno, ali Marx i sukob rada i kapitala ostaju presudna mjesta svake lijeve politike vrijedne tog imena”.<\/p>\n\n\n\n Ostaje nejasno za\u0161to dolazi do ovakvog apriornog odbijanja lenjinisti\u010dkog nasle\u0111a, kako me\u0111u autorima, tako i me\u0111u rukovodstvom takozvane nove levice. \u010citanje Lenjinove “Dr\u017eave i revolucije”, na primer, mo\u017eda bi pomoglo razumevanju kako to da \u010dak i najdemokratskija parlamentarna dr\u017eava, koja povremeno nudi ustupke odre\u0111enim dru\u0161tvenim grupama, uvek zavr\u0161i pod vla\u0161\u0107u raznih bandi\u0107a i horvatin\u010di\u0107a. S druge strane, gorepomenuta teorija svetskih sistema jedna je od najzna\u010dajnijih i najuticajnijih savremenih sociolo\u0161kih teorija, a njene temelje udario je bolj\u0161evik Lav Trocki svojom teorijom nejednakog i kombinovanog razvoja. Mo\u017eda to nije popularno i politi\u010dki oportuno da bi se otvoreno izgovorilo u dana\u0161njoj javnosti, ali se Toma\u0161evi\u0107eva osuda policije koja \u0161titi privatnu svojinu u Var\u0161avskoj ili kritika nejednakog razvoja unutar EU od strane Ben\u010di\u0107 ne mogu objasniti bez teorijskih temelja koje su udarili Lenjin i Trocki, \u010dak i ako Mo\u017eemo od izvorne komunisti\u010dke misli razdvaja nekoliko generacija reinterpretacije kroz sekundarnu akademsku literaturu.<\/p>\n\n\n\n Plenkovi\u0107eva kritika Mo\u017eema kao “aktivista” zadnjih pola godine u\u0161la je u novinarski \u017eargon. Neki misle da je potvr\u0111ena, a drugi kritikuju Plenkovi\u0107a i smatraju da je pogre\u0161io. Me\u0111utim, ta izjava je bila samo deo Plenkovi\u0107eve re\u010denice. Naime, on je suprotstavio<\/a> “politi\u010dki aktivizam” Mo\u017eema aktivnosti HDZ-a, koji “\u017eeli donijeti konkretan potez”. Poruka je jasna – postoji razlika izme\u0111u “ideala” i “stvarne politike”, koja operi\u0161e u okvirima uskog i zakonom definisanog statusa quo. “Demokratija” je, u su\u0161tini, su\u017eavanje politi\u010dkog polja do te mere da niko ne mo\u017ee da ga odgura previ\u0161e u levo ili desno.<\/p>\n\n\n\n Pre julskih izbora, Mo\u017eemo je lako mogao da ismeva ovakve tvrdnje HDZ-a. Ako njihova popularnost nastavi da raste, pritisak da se politi\u010dki program \u017ertvuje zarad sistemski ograni\u010denih “konkretnih poteza” ra\u0161\u0107e sa njom. Naravno, on ve\u0107 postoji, i njime su motivisane sve ute\u0161ne poruke o tome kako Mo\u017eemo nema nikakve veze sa komunizmom i Jugoslavijom. Raskid sa Radni\u010dkom frontom, tako\u0111e bi trebalo \u010ditati, izme\u0111u ostalog, i u tom klju\u010du. Neoliberalizam se ve\u0107 decenijama odr\u017eava tako \u0161to sistematski smanjuje o\u010dekivanja. Osnova toga je medijski pritisak na bira\u010dko telo, od kojeg se o\u010dekuje da razlikuje “ozbiljne” ciljeve od onih “neozbiljnih” i “preradikalnih”, uz obaveznu implikaciju da je korenita promena dru\u0161tva ne samo nemogu\u0107a, nego i pogubna. To je, izme\u0111u ostalog, bio i jedan od glavnih problema Toma\u0161evi\u0107evog uzora, Jeremyja Corbyna, koji je bio meta<\/a> negativne medijske kampanje bez presedana u Velikoj Britaniji.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eemo ve\u0107 sada deluje izrazito otvoreno za kompromise. Problem s kompromisima ne le\u017ei u tome \u0161to njihovo odbijanje navodno spre\u010dava postizanje “konkretnih poteza”, nego naprotiv, to \u0161to prihvatanje kompromisa spre\u010dava konkretne poteze. Problem sa Mo\u017eemom nije taj \u0161to je Lenjin pre sto godina rekao da je socijaldemokratija u bankrotstvu. Problem sa Mo\u017eemom je \u0161to je o\u010digledno da je dana\u0161nja, savremena socijaldemokratija u bankrotstvu – bilo da se radi o Sirizi, Podemosu, Sandersu, Corbynu, Moralesu, Chavezu ili pak Mitterandu osamdesetih. Svi ti projekti su propali, a ne izgleda kao da Mo\u017eemo ima odgovor \u0161ta uraditi druga\u010dije. Naprotiv, \u010dini se da se kre\u0107e istom putanjom. Izme\u0111u proklamovane globalne i radikalne dru\u0161tvene promene i pritisaka dnevne politike nalazi se dubok jaz. Svaka “nova levica” od \u0161ezdesetih na ovamo na kraju je poklekla. Pored toga, ni jedna od njih nije posegla za istorijski najja\u010dim oru\u017ejima levice pred napadima kapitala – revolucijom i internacionalizmom.<\/p>\n\n\n\n Ako smo svi svesni da nas u skoroj budu\u0107nosti \u010deka globalna klimatska i ekonomska katastrofa, zar je toliko te\u0161ko usuditi se otvoreno re\u0107i da se ti globalni problemi apsolutno moraju re\u0161avati globalno? I da bismo, ako zami\u0161ljamo zaustavljanje apokalipse, mogli po\u010deti i da zami\u0161ljamo svet bez njenog uzroka – kapitalizma? Ako se doma\u0107a levica ugleda na svetske politi\u010dke trendove, trebala bi da po\u010dne od citata ubijenog brazilskog sindikalca i ekologa, Chica Mendesa: “Ekologija bez klasne borbe je samo ba\u0161tovanstvo.”<\/p>\n Nova knjiga Roberta Bajru\u0161ija o politi\u010dkoj platformi Mo\u017eemo!, kao i izgledan uspeh te politi\u010dke opcije u Zagrebu (a, po svemu sude\u0107i, i u drugim ve\u0107im gradovima Hrvatske) svedo\u010de o nu\u017enosti pokretanja \u0161ire teorijske i strate\u0161ke debate na postjugoslovenskoj levici. Robert Bajru\u0161i je nedavno objavio zanimljivu i pitku knjigu o uspehu politi\u010dke platforme Mo\u017eemo! i manjih […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":34472,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[440],"theme":[456],"country":[38],"articleformat":[450],"coauthors":[782],"class_list":["post-37631","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ljevica","theme-politika","country-hrvatska","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37631","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=37631"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37631\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37647,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37631\/revisions\/37647"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34472"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=37631"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=37631"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=37631"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=37631"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=37631"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=37631"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=37631"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ko mo\u017ee?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ko je mogao?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Izme\u0111u “aktivizma” i “ozbiljne politike<\/strong>“<\/h2>\n\n\n\n