Srbija je, zahvaljuju\u0107i nizu faktora, izlo\u017eena jednom od najspecifi\u010dnijih pandemijskih scenarija na svijetu. Vakcina trenutno ima “previ\u0161e”, a visok broj zara\u017eenih i dalje ugro\u017eava funkcionalnost zdravstvenog sustava.<\/p>\n\n\n\n
Prva pandemijska godina u Srbiji navr\u0161ena je sa ne\u0161to vi\u0161e od pola miliona do sada registrovanih slu\u010dajeva kovida-19, te oko pet hiljada preminulih. Za to vreme ura\u0111eno je ne\u0161to vi\u0161e od 3 miliona i 200 hiljada testova. U drugu godinu pandemije, Srbija je u\u0161la sa stopom od oko pet hiljada zara\u017eenih dnevno. Prema tvrdnjama lekara bliskih grupi “Ujedinjeni protiv kovida”, Srbija zauzima visoko peto mesto po broju novih slu\u010dajeva na 100 hiljada stanovnika.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, dr\u017eavna propaganda od po\u010detka godine, kada je po\u010dela vakcinacija, potencira da je Srbija izbila na prvo mesto po broju vakcinisanih. Prethodna dva meseca, ne samo doma\u0107a propaganda, ve\u0107 i strani servisi poput BBC-a i mnogih drugih zapadnih glasila javljali su o masovnosti i dobroj organizaciji vakcinacije. Skoro svaki pozitivan tekst iz inostranstva uredno je preno\u0161en u ovda\u0161njim provladinim medijima.<\/p>\n\n\n\n
Za oko dva meseca, od po\u010detka vakcinacije sredinom januara, do isteka prve godine od pojave prvog slu\u010daja, vakcinisano je oko milion i dve stotine hiljada ljudi, od kojih je pola miliona primilo obe doze. Proklamovani cilj koji dr\u017eavni vrh \u010desto isti\u010de jeste najmanje dva miliona vakcinisanih. Do momenta zaklju\u010denja ovog teksta, dr\u017eavna televizija iznela je novi podatak da je vi\u0161e od dva miliona gra\u0111anki i gra\u0111ana primilo vakcinu, a od tog broja oko 900 hiljada primilo je obe doze.<\/p>\n\n\n\n
Ovi kontradiktorni podaci predstavljaju izazove za analiti\u010dare raznih fela i novope\u010dene epidemiologe svih profila koji koriste svaku priliku da ugrade svoj interes u situaciju, kakva god ona trenutno izgledala. Za to vreme, odvija se \u017eivot obi\u010dnih ljudi koji je optere\u0107en sve te\u017eom ekonomskom i socijalnom situacijom, onih ljudi koji su na svojim le\u0111ima izneli najve\u0107i teret dosada\u0161njih te\u0161ko\u0107a u koje je, zauzvrat, bio \u010desto upiran prst optu\u017ebe za neodgovornost kad god bi stvari krenule ne\u017eeljenim tokom.<\/p>\n\n\n\n
U toku je trka sa vremenom oko vakcinacije; svi isti\u010du zamor ljudskog faktora i preoptere\u0107enost kapaciteta anga\u017eovanih u kovid-sistemu. Na samom po\u010detku procesa, kada je optimizam bio na vi\u0161em nivou, isticala se ne samo dobra organizacija koju su potvrdili mnogi (ali ne i svi) od onih koji su se do sada vakcinisali. Sada, me\u0111utim, kada je pre\u0111ena polovina planiranog puta, deluje kao da se rezervoar spremnih za vakcinu pribli\u017eio pra\u017enjenju.<\/p>\n\n\n\n
Srbija se, tako, javlja kao svojevrsni izuzetak me\u0111u ve\u0107inom evropskih zemalja; za sada ima dovoljno vakcina i postavljalo se pitanje kojom brzinom \u0107e se do\u0107i do zacrtanog cilja od dva miliona. Po podacima dr\u017eavnih medija, taj cilj je postignut.<\/p>\n\n\n\n
Za sada, vakcina ima dovoljno da ih Vu\u010di\u0107eva vlada koristi za svojevrsno \u0161irenje svoje skromne “meke mo\u0107i”. Kontigenti vakcina Skoplju, Sarajevu i Podgorici pratili su predsednik ili premijerka, \u010dime su samo sledili primere koji se odigravaju u sferi svetske borbe za tr\u017ei\u0161te vakcina i uticaj preko njih.<\/p>\n\n\n\n
Zapravo, Srbija jeste dospela u tu poziciju zahvaljuju\u0107i \u010dinjenici da nije \u010dlanica EU, odnosno \u010dinjenici da mo\u017ee normalnije da posluje sa Rusijom i Kinom, odakle je ina\u010de stigao najve\u0107i broj doza. U tom smislu, aktuelne vlasti nisu morale ni\u0161ta posebno da \u010dine, jer velikodu\u0161nost proizvo\u0111a\u010da vakcina sa istoka ima svoje trgova\u010dke, marketin\u0161ke i politi\u010dke motive, a re\u010d je o zemljama koje su u stanju da organizuju proizvodnju velikih serija koje, iz spoljnopoliti\u010dkih razloga, ostaju van doma\u0161aja ve\u0107ine evropskih zemalja, uprkos \u010dinjenici da bi bar neke od njih mogle da plate daleko vi\u0161e od Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Taj geopoliti\u010dki sukob se na mikro-planu prelama i u Srbiji sa svim njenim specifi\u010dnostima. Naime, od samog po\u010detka procesa vakcinacije, postojalo je delimi\u010dno izja\u0161njavanje i po tim, geopoliti\u010dkim linijama. Najve\u0107i deo izja\u0161njenih izabrao je opciju trenutno dostupne vakcine, postojali su oni koji su po ne\u010dijem savetu ili iz zdravstvenih razloga birali jednu od ponu\u0111enih, ali postojali su i oni koji po poreklu porizvo\u0111a\u010da biraju “rusku”, “kinesku” ili “ameri\u010dku”.<\/p>\n\n\n\n
Osim vakcina, predstavnici vlasti, a naro\u010dito Vu\u010di\u0107, smatraju da su u\u010dinili sve \u2013 nabavka famoznih respiratora i ostale bolni\u010dke opreme, uz za sada jednu izgra\u0111enu novu bolnicu i najavu gradnje novih. Dok smo jo\u0161 na temi vakcinisanja, bitno je re\u0107i i to da me\u0111u oko dva miliona vakcinisanih nema jednog od najve\u0107ih promotera \u2013 samog Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Tu tvrdnju izneo je epidemiolog u penziji Zoran Radovanovi\u0107, koji od po\u010detka pandemije na takozvanim opozicionim medijima predstavlja de\u017eurnog komentatora i kriti\u010dara poteza svojih kolega koji su okupljeni u Kriznom \u0161tabu.<\/p>\n\n\n\n
Iza medijske slike o pandemiji koja dominira \u017eivotima stanovnika ve\u0107eg dela planete na kome je i Srbija odvija se \u017eivot obi\u010dnih ljudi na kojima je sve ve\u0107i teret. Pored sve te\u017ee svakodnevne ekonomske situacije, vlast kao najbr\u017ee re\u0161enje za bud\u017eetske probleme vidi u zavla\u010denju svoje ruke dublje u d\u017eepove njenih stanovnika, tako da je na po\u010detku ove godine do\u0161lo do poskupljenja elektri\u010dne energije, lokalne samouprave redom izglasavaju pove\u0107anje cena, ali zbog aktuelne situacije efekti svega toga jo\u0161 nisu vidljivi. U istom tonu mo\u017ee da se posmatra oporezivanje frilensera i niz novih nameta o kojima se pojavljuju najave.<\/p>\n\n\n\n
Vratimo se trenutnoj epidemijskoj situaciji koja po re\u010dima \u010dlanova Kriznog \u0161taba mo\u017ee da se smatra stabilnom, jer ve\u0107 desetak dana imamo relativno ujedna\u010den broj novozara\u017eenih na dnevnom nivou, a to je trenutno oko pet hiljada. Skoro neverovatno deluje se\u0107anje na drugi kvartal pro\u0161le godine kada je na nivou od nekoliko desetina novootkrivenih slu\u010dajeva uveden policijski \u010das, kada su \u010ditavi vikendi bili potpuno zatvoreni, a starijima od 65 godina je bilo zabranjeno kretanje u bilo koje doba dana.<\/p>\n\n\n\n
Iako povremeno glasine, koje u ovakvim situacijama neminovno struje unaokolo, najavljuju nove policijske \u010dasove, iskustva iz jula meseca pro\u0161le godine kada su izbili vrlo nasilni protesti povodom Vu\u010di\u0107eve najave novih zatvaranja ipak predstavljaju crvenu liniju za vlast. Sada\u0161nje “mere” koje va\u017ee desetak dana ozna\u010dile su kraj sedenja u kafi\u0107ima i restoranima, kao i tr\u017ene centre.<\/p>\n\n\n\n
Te mere, koje su od Kriznog \u0161taba ocenjene kao uspe\u0161ne u odnosu na pro\u0161logodi\u0161nje deluju vrlo blago; osim \u0161kola, ugostiteljskih objekata i tr\u017enih centara, te prodavnica koje ne sadr\u017ee prehrambene proizvode, ostalima je ostavljeno prostora za rad do 20, odnosno 21 sat, dok apoteke i benzinske stanice mogu da rade i du\u017ee od toga. Deo kafi\u0107a ne radi, a deo se preorijentisao na usluge koje se popularno zovu za poneti<\/em>. Deo frizera radi, a deo ne radi. Ipak, dr\u017eava povremeno \u017eeli da poka\u017ee mi\u0161i\u0107e, te povremeno krene u naplatu kazni, pomalo nasumi\u010dno i neretko neprincipijelno, odnosno \u2013 jasno je da ima za\u0161ti\u0107enih.<\/p>\n\n\n\n Iako sebe neprestano predstavljaju kao pobednike, predstavnici politi\u010dke i medicinske vlasti ipak za sve to vreme igraju igru toplo-hladno u zavisnosti od trenutnih interesa. Prva progla\u0161ena “pobeda” i popu\u0161tanje usledilo je pro\u0161le godine uo\u010di junskih izbora. \u010cim su se oni zavr\u0161ili, statistika se pogor\u0161ala i usledila je Vu\u010di\u0107eva pretnja, a za njom i protesti, pa kompromisne mere. Onda su usledile smrti crkvenih velikodostojnika – mitropolita i patrijarha \u2013 na \u010dijim sahranama su se okupljale hiljade ljudi. Za sve te stvari postojala je stopostotna tolerancija.<\/p>\n\n\n\n Onda je stigla vakcina i po\u010detni entuzijazam, kao i druga pobeda nad koronom. Ali, u isto vreme broj zara\u017eenih ve\u0107i je no ikada. Tako bi, ukratko prepri\u010dana, bila dosada\u0161nja istorija korone u Srbiji. Ona je, naravno, proizvod \u0161to globalnih, \u0161to lokalnih prilika i interesa. Ne treba zaboraviti ni u\u010de\u0161\u0107e tzv. “opozicionih” ili samonazvanih “nezavisnih” medija koji su, u trenucima nemanja zvani\u010dnih podataka preko matemati\u010dkih modela i projekcija poku\u0161avali da doka\u017eu da je smrtnost ve\u0107a od prikazane. Posebnu kategoriju predstavlja period “brojanja umrlica” u Novom Pazaru; re\u010d je o uobi\u010dajenom na\u010dinu obave\u0161tavanja \u010dar\u0161ije o tome da je neko umro\/la sa podacima o datumu pomena ili sahrane. U sveop\u0161toj sumnji oko zvani\u010dnih podataka, pojedini mediji su kao legitiman izvor uzimali procene onih koji su i\u0161li po Novom Pazaru i okolini i procenjivali umrlice, njihov broj i mogu\u0107 uzrok smrti.<\/p>\n\n\n\n U ovom trenutku deluje kao da interes za vakcinaciju spla\u0161njava. Srbija dolazi u apsurdnu situaciju da, za razliku od ve\u0107ine drugih zemalja, a naro\u010dito kapitalisti\u010dke periferije, ima suficit vakcina. Tim pre \u0161to je najavljeno da poznati institut Batut u roku od nekoliko meseci prvo po\u010dne sa punjenjem, a onda i proizvodnjom ruskih vakcina.<\/p>\n\n\n\n Kao i svugde, postoji neka vrsta antivakserskog pokreta. Poslednji skup, koji je odr\u017ean u subotu, 20. marta i koji se ne bi ba\u0161 mogao nazvati masovnim, ali je svejedno prelazio broj merama dozvoljenog broja okupljenih ozna\u010den je od medija kao antivakserski, ali je zapravo to bio festival bizarnih ultradesnih grupa i pojedinaca koji su se osim vakcinama bavili Kosovom, 5G mre\u017eom i sli\u010dnim pitanjima. Na kraju se, kako va\u0161aru i dolikuje, zavr\u0161ilo narodnim kolom oko novopostavljenog spomenika Stefanu Nemanji pred biv\u0161om Glavnom \u017eelezni\u010dkom staniicom.<\/p>\n\n\n\n Javnost u Srbiji, sred ovog jada, ima jo\u0161 razloga za nevericu, osim epidemijskog kola oko spomenika, a to su bilbordi koji su se pojavili i na kojima pripadnici vladaju\u0107e stranke pru\u017eaju podr\u0161ku bratu predsednika Vu\u010di\u0107a koji je inficiran kovidom i ima upalu plu\u0107a. Nije jasno kako bilbord na ulici mo\u017ee da pomogne \u010doveku u bolnici, ali je jasno kako od toga imaju korist vlasnici prostora za ogla\u0161avanje, kao \u0161to je jasno da su im tu korist priredili stanovnici Srbije.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de zdravstvenog sistema, o\u010dito da je na granici pucanja. Pre pandemije prepu\u0161ten vi\u0161edecenijskoj kombinaciji nemara i sistematskog uni\u0161tavanja, ve\u0107 godinu dana funkcioni\u0161e u do sada nezamislivim okolnostima. Segment zdravstva koji je anga\u017eovan u kovid-sistemu ovih dana se suo\u010dava sa najve\u0107im isku\u0161enjima do sada, dok je onaj deo zdravstva koji nije u kovid-sistemu te\u017ee dostupan gra\u0111anima nego \u0161to bi to trebalo. U mnogim slu\u010dajevima zakazivanje specijalisti\u010dkih pregleda postaje vrlo komplikovano, a \u010desto se \u010duju i preporuke da se sa tim sa\u010deka neko vreme ako je mogu\u0107e. Predstavnici medicinskih vlasti \u0161alju pani\u010dne apele i podatke; u ovom \u010dasu je 90 odsto bolni\u010dkih kapaciteta popunjeno, a 75 odsto od novoobolelih je zara\u017eeno britanskim sojem.<\/p>\n\n\n\n Za to vreme, dok se \u010deka “da sve ovo pro\u0111e”, kako se to danas ka\u017ee, u javnosti paralelno postoje i pospe\u0161uju se raspirivanje straha i umirivanje, optimizam i pretnje… Uprkos povremenom optimizmu, ve\u0107ini je te\u0161ko i da zamisle kako \u0107e \u017eivot izgledati kada zaista i pro\u0111e. Dotle, izvesno je, bi\u0107e izlo\u017eeni dnevnim statistikama po kojima je Srbija jo\u0161 uvek u vrhu po broju vakcinisanih na sto hiljada, a istovremeno u vrhu po broju novozara\u017eenih.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srbija je, zahvaljuju\u0107i nizu faktora, izlo\u017eena jednom od najspecifi\u010dnijih pandemijskih scenarija na svijetu. Vakcina trenutno ima “previ\u0161e”, a visok broj zara\u017eenih i dalje ugro\u017eava funkcionalnost zdravstvenog sustava. Prva pandemijska godina u Srbiji navr\u0161ena je sa ne\u0161to vi\u0161e od pola miliona do sada registrovanih slu\u010dajeva kovida-19, te oko pet hiljada preminulih. Za to vreme ura\u0111eno je […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":37437,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[884,435],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-37435","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-pandemija","tag-zdravstvo","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37435","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=37435"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37435\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37439,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37435\/revisions\/37439"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/37437"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=37435"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=37435"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=37435"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=37435"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=37435"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=37435"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=37435"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Vi\u0161ak vakcina i ostale bizarnosti<\/h2>\n\n\n\n