Promet i elektrane najve\u0107i su zaga\u0111iva\u010di zraka u Srbiji, no slu\u017ebena tijela odgovornost radije vide u oblicima potro\u0161nje gra\u0111ana. Dok zanemaruju zdravstvene i ekolo\u0161ke posljedice zaga\u0111enja, stanje pravdaju ekonomskim razvojem. Rje\u0161enja koja nude, o\u010dekivano, ne adresiraju klju\u010dne bolne to\u010dke. <\/p>\n\n\n\n
Prethodnih meseci su dru\u0161tvene mre\u017ee ponovo bile preplavljene tmurnim prizorima gradova Srbije. I dok je probijanje svetla kroz izmaglicu bilo inspirativno za fotografisanje, istina je da je na takvim slikama zabele\u017eeno golim okom vidiljivo zaga\u0111enje vazduha. Nesumnjivo da je u poslednjem periodu u \u0161iroj populaciji do\u0161lo do odre\u0111enog podizanja nivoa svesti u vezi ovog problema sa kojim se suo\u010davaju stanovnici gotovi svih ve\u0107ih mesta u Srbiji. Veliki broj organizacija, inicijativa, ali i sve vi\u0161e mejnstrim medija posve\u0107uje dosta pa\u017enje ovom pitanju. Me\u0111utim, iako je data situacija posledica vi\u0161edecenijskih lo\u0161ih politika, u \u017ei\u017eu javnosti, barem one koja nije pod potpunom kontrolom vladaju\u0107eg re\u017eima, dolazi tek u prethodnih godinu dana, i to prevashodno u zimskom periodu kada je pojedinih dana smog mogu\u0107e razgrtati rukama. Ekolo\u0161kim problemima tako po\u010dnemo da se bavimo tek onda kada od apstraktnih postanu konkretni, kada bukvalno mo\u017eemo da ih vidimo, tj. na primeru vazduha, kada iz gasovitog pre\u0111e u \u010dvrsto stanje. Lo\u0161a vest je da je nivo zaga\u0111enja toliko opasan da su zdravlje i \u017eivoti mnogih gra\u0111ana u neposrednoj opasnosti. Dobra vest je da je za razliku od nekih drugih ekolo\u0161kih problema zaga\u0111enje vazduha mogu\u0107e relativno brzo sanirati. Barem je tehni\u010dki to izvodljivo, ali ako pri\u010damo o socio-ekonomskim faktorima, situacija je daleko kompleksnija. No, krenimo redom.<\/p>\n\n\n\n
Prema zvani\u010dnim podacima iz Godi\u0161njeg izve\u0161taja o stanju kvaliteta vazduha koji izdaje Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine, u 2019. godini prekomerno zaga\u0111enje vazduha je izmereno u \u010dak 14 mesta u Srbiji. Na toj listi su se na\u0161li Beo\u010din, Beograd, Bor, Kosjeri\u0107, Kraljevo, Ni\u0161, Novi Sad, Pan\u010devo, Po\u017earevac, Smederevo, Subotica, U\u017eice, Valjevo i Zaje\u010dar. Najvi\u0161e dana, \u010dak 169, sa prekomernim zaga\u0111enjem vazduha PM10 \u010desticama zabele\u017eeno je na Novom Beogradu dok su prose\u010dno najvi\u0161e koncentracije ovog polutanta detektovane u Valjevu i U\u017eicu, gde je u pojedinim danima zaga\u0111enje bilo \u010dak 6 puta ve\u0107e od dozvoljenih vrednosti. Na\u017ealost, ova lista ipak nije kompletna po\u0161to u mnogim mestima nisu postojala adekvatna merenja. Takva je, na primer, bila situacija u Zrenjaninu, gde su uprkos o\u010digledno lo\u0161em kvalitetu vazduha zvani\u010dna merenja pokazivala zadovoljavaju\u0107i nivo. Tek nakon privatne inicijative izvr\u0161ena je instalacija aparata koji mogu da mere prisustvo PM2.5 \u010destica i do\u0161lo se do stvarnih podataka o aerozaga\u0111enju.<\/p>\n\n\n\n
Posledice koje emitovanje \u0161tetnih materija u vazduh proizvodi su zaista pora\u017eavaju\u0107e. Procene o broju ljudi koji godi\u0161nje u Srbiji iz ovog razloga izgubi \u017eivot se kre\u0107u od 6,5 do \u010dak preko 15 hiljada. Me\u0111utim, toksi\u010dne materije ispu\u0161tene u vazduh ne zastaju na dr\u017eavnim granicama. Podaci govore da se vi\u0161e od polovine prevremenih smrti izazvanih usled emisije \u0161tetnih gasova termoelektrana sa Zapadnog Balkana de\u0161ava u zemljama Evropske unije. Najugro\u017eenije su prve kom\u0161ije, ali se posledice ose\u0107aju i u Italiji, Nema\u010dkoj, Francuskoj, pa \u010dak i \u0160paniji. <\/p>\n\n\n\n
Pored velikog broja smrtnih ishoda, ovakvo stanje se neposredno odra\u017eava i na ekonomiju. Ranija istra\u017eivanja su procenjivala da prevremene smrti i izgubljeni radni dani prouzrokovani komplikacijama usled zaga\u0111enog vazduha ko\u0161taju Srbiju i do tre\u0107ine BDP-a, a zna\u010dajnog uticaja imaju i na evropsku produktivnost.<\/p>\n\n\n\n
Na osnovu nalaza Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine, na vrhu liste izvora emisije \u0161tetnih materija u Srbiji nalaze se proizvodnja elektri\u010dne i toplotne energije, individualna lo\u017ei\u0161ta i industrija, dok dosta manje, mada svakako nezanemarljio u\u010de\u0161\u0107e ima i drumski saobra\u0107aj. Izdvojeni sektori razli\u010dito doprinose kada su u pitanju emisije pojedina\u010dnih zaga\u0111iva\u010da, pa tako termoelektrane u emisiji sumporovih oksida u\u010destvuju sa 90 posto a u ispu\u0161tanju oksida azota su zastupljene sa preko 50 posto, dok su individualna lo\u017ei\u0161ta odgovorna za gotovo 60 posto zaga\u0111enja PM10 i gotovo 80 posto emisije PM2.5 \u010desticama.<\/p>\n\n\n\n
Najvi\u0161e pa\u017enje u prethodnom periodu u javnosti je pridavano upravo zaga\u0111enju koje poti\u010de od PM \u010destica, i to pre svega PM2.5. Ova oznaka zna\u010di da se radi o \u010desticama veli\u010dine manje od 2.5 mikrometara, koje su sposobne da prodru duboko u plu\u0107a, a \u010dak mogu u\u0107i i u krvotok nakon \u010dega se talo\u017ee u unutra\u0161njim organima. Istra\u017eivanja su pokazala tesnu vezu izme\u0111u izlaganja ovim \u010desticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih ili plu\u0107nih bolesti, a tako\u0111e su zaslu\u017ene za izazivanje astme, sr\u010danog i mo\u017edanog udara, bronhitisa i ostalih respiratornih problema.<\/p>\n\n\n\n
Procenjuje se da samo u Beogradu oko 300.000 doma\u0107instava koristi ku\u0107na lo\u017ei\u0161ta za grejanje, a tek malo malo vi\u0161e od \u010detvrtine ukupnog broja u Srbiji emituje polutante u dozvoljenim granicama. Predstavnici vlasti su to iskoristili da po starom receptu krivicu svale na same gra\u0111ane “koji lo\u017ee \u0161ta stignu”. Me\u0111utim, iako su individualna lo\u017ei\u0161ta svakako veliki zaga\u0111iva\u010di, stru\u010dnjaci isti\u010du da stvar nije toliko jednostavna kada je u pitanju emisija samih PM \u010destica. Naime, mogu\u0107e je razlikovati dve kategorije ovog polutanta – primarne koje su emitovane kao \u010dvrste \u010destice, i sekundarne koje nastaju od gasova procesom partikulacije sumporovih i azotnih oksida. U danima najve\u0107eg izmerenog zaga\u0111enja vremenski uslovi su \u010desto upravo pogodovali stvaranju sekundarnih PM \u010destica.<\/p>\n\n\n\n
Stoga struka smatra da je doprinos individualnih lo\u017ei\u0161ta i proizvodnje elektri\u010dne i toplotne energije tipu zaga\u0111enja podjednak. Doma\u0107e tri termoelektrane, Kostolac, Kolubara i Nikola Tesla, emituju \u0161est puta ve\u0107u koli\u010dinu \u0161tetnih gasova od propisane i izbacuju sumporovih oksida jednako koliko i 50 termolektrana u Evropi. To je i razlog zbog \u010dega se Srbija na\u0161la na listi zemalja protiv kojih je nedavno Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo postupak zbog prekora\u010denja maksimalne emisije zadate Nacionalnim planom za smanjenje emisija.<\/p>\n\n\n\n
Proizvodnja elektri\u010dne i toplotne energije u Srbiji se jo\u0161 uvek dominantno odvija iz fosilnih goriva, i to pre svega sagorevanjem ogromnih koli\u010dina niskokalori\u010dnog lignita. Razlog za to jeste pre svega njegova dostupnost i cena na tr\u017ei\u0161tu Srbije. Kako privredni subjekti, tako se i privatni potro\u0161a\u010di odlu\u010duju za kupovinu najjeftinijeg goriva.<\/p>\n\n\n\n
Kada su u pitanju individualna lo\u017ei\u0161ta, 10 posto najsiroma\u0161nijih korisnika za grejanje i kuvanje koristi gotovo isklju\u010divo \u010dvrsta goriva koja su najve\u0107i izvor emisije PM \u010destica. U njima se neretko pored uglja i drva spaljuje i \u010dvrsti otpad. Za ve\u0107inu njih radi se o nu\u017edi jer prosto nisu u situaciji da priu\u0161te da u obzir uzimaji niti svoje niti tu\u0111e zdravlje. Me\u0111utim, \u010dak i oni koji ne spadaju u kategoriju najsiroma\u0161nijih ne mogu sebi da omogu\u0107e kvalitetnije energente. Skupi priklju\u010dci na mre\u017eu i visoka cena daljinskog grejanja stoji iza \u010dinjenice da svega \u010detvrtina gra\u0111ana svoja doma\u0107instva zagreva na ovaj na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
Nakon \u0161to se prethodne zime u javnosti pokrenulo pitanje zaga\u0111enja vazduha, predsednik dr\u017eave Aleksandar Vu\u010di\u0107 je to pripisao ogromnom ekonomskom napretku i porastu \u017eivotnog standarda. Logika je da usled ve\u0107ih zarada ljudi danas \u010de\u0161\u0107e kupuju kola, a zaga\u0111enje je normalno za sva razvijena dru\u0161tva. Takore\u0107i, bolji \u017eivot ima svoju cenu.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ovo ne mo\u017ee biti dalje od istine. Osim \u0161to je ignorisao najte\u017ee zaga\u0111iva\u010de, Vu\u010di\u0107 je spinovo i pravi razlog za zaga\u0111enje prozrokovano saobra\u0107ajem. Ne radi se o tome da ljudi sada mogu da priu\u0161te ve\u0107i broj vozila, ve\u0107 da ne mogu da priu\u0161te kvalitetne automobile sa adekvatnim standardima. Prema podacima Privredne komore, godi\u0161nje se u Srbiju uveze oko 120.000 polovnih automobila od \u010dega je najve\u0107i deo stariji od 14 godina. Srbija je postala deponija za EU automobile koji ne ispunjavaju evropske standarde u vezi za\u0161tite \u017eivotne okoline. Dodatna je praksa da se i sa novijih dizel vozila uklanjaju DPF filteri namenjeni za pre\u010di\u0161\u0107avanje izduvnih gasova kako bi se umanjila cena opravke automobila. Uni\u0161tavanje javnog prevoza, pre svega \u017eelezni\u010dkog putnog transporta, primorava ljude da se snalaze kupovinom vozila koji uskoro ne\u0107e mo\u0107i da pro\u0111u tehni\u010dki pregled.<\/p>\n\n\n\n
Kao osnovni uzrok zaga\u0111enja vazduha se tako ispostavlja siroma\u0161tvo. Ljudi se greju na otpad i voze \u0111ubre jer za bolje nemaju.<\/p>\n\n\n\n
Istini za volju, vlasti, kako republi\u010dke tako i gradske, izlaze sa merama koje je potrebno preduzeti. Tako je, na primer, dr\u017eava nakon dugo najave usvojila izmene pravilnika kojima se omogu\u0107ava smanjenje cene priklju\u010dka na gas za doma\u0107instva i do 50 odsto. Procene su da u Srbiji taj energent koristi tek oko 260.000 gra\u0111ana, ali da \u0107e se realizacijom zapo\u010dete gasifikacije i pojeftinjenjem priklju\u010dka u narednih nekoliko godina na gas grejati oko pola miliona doma\u0107instava. Iako se ovo mo\u017ee smatrati kao korak u boljem smeru, daleko je od dovoljnog.<\/p>\n\n\n\n
Na gradskom nivou, nedavno je donet Nacrt Plana kvaliteta vazduha za Beograd koji pokriva namere gradskih vlasti u narednoj deceniji. Neke od mere koje su predlo\u017eene odnose se na pobolj\u0161anja vezana za Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e, kao \u0161to je prelazak sa dizel vozila sa na elektri\u010dne i autobuse na prirodni gas, zatim pobolj\u0161anje i izgradnja putne, biciklisti\u010dke, kao i gasne i toplovodne infrastukture, po\u0161umljavanje grada, nabavka novih kompozicija za linije BG-voza, izgradnja metroa itd. Iako same mere mogu delovati dobro, Nacrt Plana je nai\u0161ao na kritiku stru\u010dne javnosti i dela organizacija koje se bave pitanjima urbanog ure\u0111ivanja i ekolo\u0161kog zaga\u0111enja. Isti\u010du se proceduralne ali i sadr\u017einske zamerke, kao \u0161to je nedostatak ciljeva smanjenja zaga\u0111enja vazduha, koji bi pru\u017eili polaznu osnovu za merenje uspeha sprovo\u0111enja Plana, ali i \u010dinjenica da su navedene mere i indikatori neprecizni i opisni, \u0161to pra\u0107enje primene mera \u010dini prakti\u010dno nemogu\u0107im. Osnovni razlog za sumnju da \u0107e se novi plan primenjivati u praksi le\u017ei i u tome \u0161to iz prethodnog petogodi\u0161njeg Plana koji je donet 2016. gotovo ni\u0161ta od predvi\u0111enog nije sprovedeno. A isto kao i prethodni, i novi Plan se donosi bez aktivnog u\u010de\u0161\u0107a javnosti.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, mere koje vlast najvi\u0161e gura u prvi plan ti\u010du se sektora drumskog saobra\u0107aja koji je daloko iza drugih zaga\u0111iva\u010da. Sredinom ove godine treba da stupi na snagu zabrana uvoza vozila sa EVRO 3 motorima. Broj starih automobila koji se uvoze i kupuju jasno pokazuje da bi to bio poprili\u010dan udarac za ve\u0107inu kupaca, ali i ogromnu auto-industriju koja je izrasla oko uvoza polovnih vozila. Iako je ova vrste regulacije neophodna sa stanovi\u0161ta za\u0161tite \u017eivotne sredine, nesumnjivo je da \u0107e ona najte\u017ee pogoditi one sa pli\u0107im d\u017eepom. Procene su da \u0107e za kupovinu sli\u010dnog modela sa vi\u0161im standardom motora trebati da se izdvoji 10-15 procenata vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
Sumanuto deluje \u010dinjenica da se u takvoj situacija Vlada Srbije odlu\u010dila da donese Uredbu o subvencionisanju kupovine elektri\u010dnih i hibridnih vozila za \u0161ta je iz bud\u017eeta izdvojeno oko milion evra. \u010cak i da ostavimo po strani \u010dinjenicu da je u datim uslovima proizvodnja struje daleko vi\u0161e \u0161teti \u017eivotnoj sredini od motora sa unutra\u0161njim sagorevanjem, kao i to da u Srbiji ni izbliza ne postoji potrebna infrastruktura za napajanje elektri\u010dnih vozila (zamislite situaciju u kojoj neko usred novobeogradskog bloka sa petog sprata sprovodi produ\u017eni kabal do svog elektri\u010dnog automobila parkiranog ispred zgrade), radi se o tome da se ovim jedino subvencioni\u0161e potro\u0161nja bogatih. Naime, potpuno elektri\u010dna ili hibridna vozila \u010desto prema\u0161uju cene od 20.000 evra \u0161to je i uz maksimalnu subvenciju od 5.000 evra misaona imenica za ve\u0107unu gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n
Ispada da je najkonkrenitja preduzeta mera za re\u0161avanje problema zaga\u0111enja bila promena kriteriju za ocenjivanje kvaliteta vazduha. Promeni\u0161 kriterijume i vazduh je, gle, odjednom \u010dist. Jer sve ostalo \u0161to se predla\u017ee nije dovoljno da se ostvari neophodno pobolj\u0161anje. Pitanje je za\u0161to je to tako? Zar predstavnici vlasti i njihovi bli\u017enji ne udi\u0161u isti vazduh? Zar je mogu\u0107e da im je pre svega stalo do punjenja sopstvenih d\u017eepova? U krajnjoj instanci, spisak mera koje je potrebno preduzeti za postizanje \u010distijeg vazduha ve\u0107 postoji. Na ve\u0107 pobrojane mere koje sama vlast predla\u017ee treba jo\u0161 dodati ga\u0161enje termoelektrana, prelazak na odr\u017eive izvore energije i subvencionisanje ga\u0161enja individualnih lo\u017ei\u0161ta i cilj bi bio postignut. U najve\u0107em delu opoziciono javnosti upravo se korupcijom obja\u0161njava sva motivacija vladaju\u0107eg re\u017eima. Nesumnjivo da to zaista i igra ogromnu ulogu. Odr\u017eavanje prenaraslog partijskog aparata na vlasti je mogu\u0107e samo ukoliko su svi (ili barem ve\u0107ina) njegovih delova podmireni.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, takav pristup previ\u0111a i druga strukturna socio-ekonomska ograni\u010denja koja ne smeju biti zanemarena. Uprkos busanju u grudi predstavnika vlasti, produktivnost srpske ekonomije je jo\u0161 uvek na vrlo niskim granama. Sa izuzetkom par sektora, Srbija se u globalnoj podeli rada pozicionirala kao zona jeftine radne snage i jeftinih resursa. Upravo jedna od komparativnih prednosti doma\u0107e privrede jeste niska cena elektri\u010dne energije kao i gledanje kroz prste stranim investitorima u pogledu po\u0161tovanja ekolo\u0161kih standarda. Ovo Srbiju \u010dini posebno primamljivom za prljavu industriju. Tako godinama unazad svedo\u010dimo otvaranju brojnih kompanija koje maksimalno eksploati\u0161u gledanje u stranu nadle\u017enih institucija kada je u pitanju zaga\u0111enje koje stvaraju.<\/p>\n\n\n\n
Cena elektri\u010dne energije se kroz obilate subvencije za proizvodnju uglja ve\u0107 dugo godina odr\u017eava izuzetno nisko. To je, izme\u0111u ostalog, i jedan od razloga za\u0161to ugradnja solarnih panela nije isplativa za stanovni\u0161tvo. Sa jedne strane jeftinijom strujom se kupuje odre\u0111eni socijalni mir kod dru\u0161tvenih slojeva koji jedva podmiruju ve\u0107 postoje\u0107e mese\u010dne ra\u010dune. Sa druge strane to je i svesna odluka vlasti u cilju podsticanja i privla\u010denja ulaganja u doma\u0107u ekonomiju. Prvi i najefikasniji korak za drasti\u010dno smanjenje zaga\u0111enja bi svakako bio stavljanje van pogona termoelektrana na ugalj, ili barem ugra\u0111ivanje neophodnih filtera. Me\u0111utim, ovo bi automatski vodilo drasti\u010dnom poskupljenju struje \u0161to bi, ukoliko sve ostalo ostaje isto, najte\u017ee pogodilo najugro\u017eenije delove stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Dugoro\u010dno gledano jedina odr\u017eiva mera mo\u017ee biti prebacivanje na odr\u017eive izvore energije, ali potencijali kojima Srbija raspola\u017ee nisu ni izbliza dovoljni da joj obezbede energetsku nezavisnost. Ovo bi moglo zna\u010diti dodatni uvoz struje i njenu potencijalno jo\u0161 vi\u0161u cenu. Me\u0111utim, bez energetske tranzicije nemogu\u0107e je do\u0107i do \u010distog vazduha. Ali se ni do energetske tranzicije ne mo\u017ee do\u0107u ukoliko se u obzir ne uzme polo\u017eaj i interes najsiroma\u0161nijih delova stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Stoga se re\u0161enje za ekonomski i ekolo\u0161ki odr\u017eivu proizvodnju i upotrebu elektri\u010dne energije mo\u017ee tra\u017eiti samo u me\u0111unarodnoj saradnji. Prvi preduslov za to je da se ta saradnja ostvaruje na druga\u010dijim osnovama. Srpska ekonomija, kao uostalom i mnoge druge, vi\u0161e ne mogu biti zalihe jeftinih resursa, ve\u0107 je u interesu zdravlja svih neophodno graditi solidarni sistem proizvodnje i potro\u0161nje elektri\u010dne i toplotne energije. Drugi preduslov je smena korumpiranog kompradorskog re\u017eima koji sopstveni interes stavlja ispred \u017eivota gra\u0111ana u \u010dije ime navodno govori.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Promet i elektrane najve\u0107i su zaga\u0111iva\u010di zraka u Srbiji, no slu\u017ebena tijela odgovornost radije vide u oblicima potro\u0161nje gra\u0111ana. Dok zanemaruju zdravstvene i ekolo\u0161ke posljedice zaga\u0111enja, stanje pravdaju ekonomskim razvojem. Rje\u0161enja koja nude, o\u010dekivano, ne adresiraju klju\u010dne bolne to\u010dke. Prethodnih meseci su dru\u0161tvene mre\u017ee ponovo bile preplavljene tmurnim prizorima gradova Srbije. I dok je probijanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":37414,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[371,357,182,532,620,515,612],"theme":[457],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-37412","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-klima","tag-klimatske-promjene","tag-okolis","tag-plin","tag-promet","tag-struja","tag-zagadenje","theme-klima","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37412","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=37412"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37412\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37424,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37412\/revisions\/37424"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/37414"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=37412"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=37412"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=37412"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=37412"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=37412"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=37412"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=37412"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}