vi\u0161e od 100 tekstova<\/a> objavljenih o njemu na sajtu KRIK-a otkrivene veze koje je njegova grupa imala sa saradnicima predsednika Vu\u010di\u0107a, sa ljudima iz vrha policije, kao i precizne i ta\u010dne informacije o istrazi koja se vodi protiv njegove grupe”. Imaju\u0107i to u vidu, uz poznavanje elementarne prirode novinarskog posla i prakse, podrazumeva se da su novinari du\u017eni da razgovaraju sa ljudima o kojima pi\u0161u, ako ni\u0161ta makar, da ih pitaju da prokomentari\u0161u navode koje o njima planiraju da objave. \u010cinjenica da novinari imaju pravo da komuniciraju sa svojim izvorima (iz kog god miljea dolazili) i obavezu da kontaktiraju sve strane uklju\u010dene u svoje istra\u017eivanje, u emisijama i na naslovnim stranicama tabloidnih medija KRIK se danima direktno dovodio u vezu sa kriminalnim klanovima.<\/p>\n\n\n\nOvi napadi se, ipak, ne de\u0161avaju prvi put. KRIK prakti\u010dno od svog osnivanja trpi razli\u010dite oblike napada \u2013 od izno\u0161enja neistina o novinarima\/kama i uredniku ovog portala, do obijanja stanova u kojima \u017eive. No, pritisci koje trpe novinarke i novinari iz KRIK-a su paradigmati\u010dni za medijsku scenu u Srbiji. Ova redakcija je jedna od retkih koja se bavi istra\u017eiva\u010dkim novinarstvom koji za fokus ima korupciju i kriminal, a u njihovim tekstovima se imena dr\u017eavnih funkcionera ne spominju retko. To pokazuje kakav je su\u0161tinski odnos prema medijima ukoliko se javnim interesom bavite dalje od pukog preno\u0161enja vesti.<\/p>\n\n\n\n
Pritisci na medije se javljaju u nekoliko oblika, i sa njima su suo\u010dene manje vi\u0161e sve redakcije nezavisnih medija i onih koji ne izve\u0161tavaju pristrasno u korist vlasti. Pored “tihih” pritisaka koji se ogledaju u tome \u0161to dr\u017eavni funkcioneri i politi\u010dari \u010desto odbijaju da gostuju, daju izjave ili komentari\u0161u navode iz pri\u010da koje ovi mediji objavljuju, tu su i otvorene kampanje targetiranja pojedina\u010dnih novinara\/ki. Nije retkost da se na naslovnim stranicama i u emisijama medija bliskih vlasti targetiraju pojedina\u010dni novinari i novinarke kao strani pla\u0107enici, \u0161pijuni iz iznostranstva, \u010dlanovi neke interesne grupe ili im se na osnovu li\u010dnih svojstava dalje naru\u0161ava ugled i \u010dast. Takav na\u010din kontrole medija u kojima “\u010dim previ\u0161e talasate dobijete \u0161ta zaslu\u017eujete” je ve\u0107 dobro razra\u0111en mehanizam. Napadi se \u010desto vode iz uredni\u0161tava provladinih medija, pa politi\u010dari kojima ovakvi napadi na nezavisne medije i vi\u0161e nego odgovaraju mogu slobodno da slegnu ramenima i ka\u017eu kako ne mogu da uti\u010du na takav medijski sadr\u017eaj jer bi to zna\u010dilo me\u0161anje u ure\u0111iva\u010dku politiku.<\/p>\n\n\n\n
Jedan od ozbiljnijih na\u010dina pritisaka na medije je finansijsko iscrpljivanje koje podrazumeva tu\u017eakanje medija koji rade u javnom interesu \u010dak i onda kada osnov za tu\u017ebe ne postoji. Tu\u017ebe \u010desto pokre\u0107u dr\u017eavni funkcioneri, od kojih se, po Zakonu o javnom informisanju, o\u010dekuje da su kao nosioci javnih funkcija du\u017eni da trpe kriti\u010dka mi\u0161ljenja o radu koji obavljaju. Jer \u010dak i onda kada se na sudu doka\u017ee da medij nije prekr\u0161io nijedan zakon, kazna je pla\u0107ena \u2013 vremenom, fokusom i novcem. Samo podizanje tu\u017ebi zna\u010di da se mediji moraju fokusirati na sudske sporove, \u0161to automatski zna\u010di da im se onemogu\u0107ava fokus na rad, zna\u010di i tro\u0161enje vremena ali i novca za advokate i sudski proces. Za medije koji dobijaju vi\u0161estruke tu\u017ebe zbog tema kojima se bave, za \u0161ta je KRIK odli\u010dan primer, pritisak je proporcionalno ve\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
Borba me\u0111u medijima<\/h2>\n\n\n\n
\u010cinjenica da se politi\u010dki pritisak na medije vr\u0161i preko drugih medija je zanimljiva iz vi\u0161e razloga. Taj mehanizam pritisaka u kojima vi\u0161e nije ni neophodno da kampanje protiv novinara\/ki i redakcija koje izve\u0161tavaju u javnom interesu vode politi\u010dari, ve\u0107 drugi mediji skoro po automatizmu je dobro uigran. Tako su na konferencijama na kojima govore najvi\u0161i dr\u017eavni funkcioneri redovna pitanja tzv. provladinih medija koja se ne bave temom konferencije ni temama od javnog zna\u010daja ve\u0107 adresiraju rad nezavisnih redakcija kao nekakav antidr\u017eavni zakulisni rad koji je neophodno raskrinkati.<\/p>\n\n\n\n
Mediji koji rade u interesu javnosti i obavljaju svoju osnovnu funkciju kontrolnog mehanizma u dru\u0161tvu, bivaju paradoksalno povezivani sa inostranim informativnim agencijama i interesnim grupama, a neretko i opozicionim politi\u010darima. Ovo je posledica stare dobre desni\u010darske “ko vas pla\u0107a mantre”, jer se dr\u017eava povukla iz finansiranja svega \u0161to jeste u javnom interesu, a nevidljiva ruka tr\u017ei\u0161ta ne mazi medije koji nemaju kapital i politi\u010dke veze, ve\u0107 su oni primorani da se finansiraju u projektnim okvirima i od pretplata \u010ditalaca. Na osnovu te \u010dinjenice da se nezavisni mediji \u010desto projektno finansiraju, \u0161to je po pravilu transparentna informacija dostupna na sajtovima, njihov kredibilitet se dovodi u pitanje i osporava na osnovu fabrikovanih veza sa inostranim interesima. Situaciju dodatno pogor\u0161ava kada se svako izve\u0161tavanje koje ne ide direktno u prilog vlasti prokazuje kao opoziciono \u010dime se medijski rad politizuje i bez osnova svrstava na jednu od strana na politi\u010dkoj sceni.<\/p>\n\n\n\n
A kada se politi\u010dari koji generi\u0161u sukobe na medijskoj sceni izmaknu, a sukob po\u010dne njima bliski mediji vode kampanje i osporavaju svoje kolege iz medija koji “ne rade za vlast”, tada su\u0161tinski dolazi do dvostruke eksploatacije medija i medijskog rada. Tako se politi\u010dki pritisak na medije svodi na obra\u010dun medija protiv medija \u2013 \u0161to na kraju dovodi do generalnog uru\u0161avanja prava na rad u medijima i najva\u017enijih funkcija medija u dru\u0161tvu, a posledi\u010dno i do toga da se stvarne teme od javnog zna\u010daja gube iz vida. Taj sukob se potom preliva i na novinarska udru\u017eenja, \u0161to u krajnoj liniji slabi mogu\u0107nost zajedni\u010dkog rada i ve\u0107e udru\u017eene borbe medijskih radnika i radnica za svoje bolje radne i profesionalne uslove.<\/p>\n\n\n\n
Poslednji pritisci na KRIK govore u prilog tome. Podr\u0161ka za KRIK do\u0161la je od strane novinarskih udru\u017eenja, nevladinih organizacija ali i me\u0111unarodne zajednice. Novinarska udru\u017eenja i nevladine organizacije su pozvale jedva oformljenu Radnu grupu za bezbednost i za\u0161titu novinara da hitno reaguje i poku\u0161a da spre\u010di ugro\u017eavanje bezbednosti novinara KRIK-a. Kako reakcija na ove pozive nije bilo, nekoliko novinarskih i medijskih udru\u017eenja je istupilo iz radne grupe, nakon \u010dega je odr\u017eana i konferencija za medije ispred Skup\u0161tine Republike Srbije \u2013 na kojoj je medijski polaritet bio tako\u0111e vidljiv u trenucima kada su se tendenciozno postavljala pitanja uredniku KRIK-a Stevanu Doj\u010dinovi\u0107u o njegovoj komunikaciji sa Belivukovim advokatom. Posledice zloupotrebljavanja medija u politi\u010dke svrhe su dalekose\u017ene. Koja je politi\u010dka korist od delegitimisanja rada redakcija koje se profesionalno bave pitanjima od javnog zna\u010daja, posebno kada je korupcija i kriminal u pitanju, potpuno je jasna. Koja je korist dru\u0161tva u kome takvi mediji rade u krajnje nebezbednim uslovima, gde se njihov rad i kredibilitet osporavaju na osnovu fabrikacija koje ih dovode u opasnost? Te\u0161ko da je ima.<\/p>\n\n\n\n
Novinarstvo, najve\u0107i neprijatelj vlasti<\/h2>\n\n\n\n
Zakon o javnom informisanju Republike Srbije propisuje da je osnovni zadatak medija da izve\u0161tavaju u javnom interesu. Zakon tako\u0111e odre\u0111uje i njihove obaveze \u2013 objektivno, ta\u010dno i profesionalno izve\u0161tavanje uz po\u0161tovanje novinarskog kodeksa i profesionalne etike. Iako slobodu medija garantuju i Ustav Republike i prate\u0107i zakoni, izve\u0161taji godinama pokazuju da su medijske slobode u Srbiji na izuzetno niskom nivou.<\/p>\n\n\n\n
U izve\u0161tajima dominiraju kategorije kao \u0161to su napadi politi\u010dara, pretnje, neosnovane optu\u017ebe za ugro\u017eavanje nacionalne bezbednosti i sli\u010dno. Nakon brojnih slu\u010dajeva pretnji, pritisaka i napada na novinare\/ke koje bele\u017ee i doma\u0107a novinarska udru\u017eenja, novinari se suo\u010davaju i sa ozbiljnijim posledicama svog rada – podmetanja po\u017eara, poput onog u ku\u0107i novinara Milana Jovanovi\u0107a i brojnih obijanja stanova i ku\u0107a novinara\/ki i redakcija.<\/p>\n\n\n\n
U kontekstu u kojoj jedna stranka ima apsolutnu pobedu na izborima i posledi\u010dno apsolutnu ve\u0107inu u parlamentu, u kome je prostor za politi\u010dki rad ogroman, mo\u0107 nesputana, a vidljivost u medijima sa nacionalnom frekvencijom najve\u0107a u odnosu na druge politi\u010dke aktere, postavlja se pitanje \u010demu tako \u010desti napadi na malobrojne medije koji rade u javnom interesu. Da li razlozi za obra\u010dun sa takvim medijima dolaze iz autoritarnosti sistema nespremnog na bilo koju kritiku? \u010cini se da sve afere koje iza\u0111u na videlo bivaju konvertovane u sukob sa\/izme\u0111u medija pa nikada ne dolazi do preuzimanja politi\u010dke odgovornosti za odgovorne. Drugi razlog za tako aktivno stvaranje atmosfere politi\u010dkog obra\u010duna sa nezavisnim medijima \u010dini se jeste potpuno odsustvo realnih politi\u010dkih protivnika.<\/p>\n\n\n\n
Kako vlast nema su\u0161tinskog parnjaka za politi\u010dki ples jer je opozicija pora\u017eena, neozbiljna i mnogima kompromitovana, a unutra\u0161nji neprijatelj neophodan za stvaranje kohezije, u nedostatku opozicije koja zaista predstavlja politi\u010dku pretnju za uspostavljeni sistem jedini kredibilni protivnik ostaju nezavisni mediji. Takvi obra\u010duni sa medijima oslikavaju nedostatak demokratskog kapaciteta jednog sistema, ali ujedno dugoro\u010dno blokiraju mogu\u0107nost promene zadiranjem u su\u0161tinu novinarske etike i prakse, prava medijskih radnika na rad ali i prava gra\u0111ana i gra\u0111anki jednog dru\u0161tva na pravoverno, objektivno i istinito informisanje. Tri muve jednim udarcem.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada mediji \u010dine glavnu politi\u010dku “opoziciju” u dr\u017eavi, obi\u010dno zna\u010di da je ne\u0161to neravnomjerno u javnim politi\u010dkim raspravama. Kada jo\u0161 stupnju medijskih sloboda u dr\u017eavi svjedo\u010di \u010dinjenica da najvi\u0161i javni i dr\u017eavni slu\u017ebenici smatraju shodnim ignorirati novinarska pitanja, postaje jasno da se radi o eskalaciji sukoba dviju velikih grana dru\u0161tva: politike i medija. Mre\u017ea za […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":37347,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[463,127,1329,28,790],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[404],"class_list":["post-37341","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-aleksandar-vucic","tag-korupcija","tag-krik","tag-mediji","tag-novinarstvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37341","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=37341"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37341\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37371,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37341\/revisions\/37371"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/37347"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=37341"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=37341"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=37341"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=37341"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=37341"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=37341"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=37341"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}