Sli\u010dan pristup imale su i organizatorke mar\u0161a u Skoplju, na kojem se u prethodne dvije godine u organizaciji Platforme za rodnu jednakost (nacionalna mre\u017ea sastavljena od preko 20 organizacija za \u017eensku i rodnu jednakost) okupljalo oko 500 u\u010desnica i u\u010desnika, prema procjenama na\u0161e sagovornice Jane Kocevske, iz organizacije Tiiit! <\/em>Inc. I ovogodi\u0161nji mar\u0161<\/a> je odr\u017ean u\u017eivo, \u201czato \u0161to smatramo da na ovaj na\u010din mar\u0161 ima ve\u0107i efekt. I pored toga \u0161to stanje sa pandemijom ne ide u prilog ovakvoj odluci, ipak je ovo pitanje veoma va\u017eno i alarmantno i zato \u0107emo mar\u0161irati uzimaju\u0107i u obzir neophodne mere za za\u0161titu.\u201d<\/p>\n\n\n\n U Zagrebu, pak, ove godine mar\u0161 nije odr\u017ean u\u017eivo zbog, kako obja\u0161njava Vedrana Bibi\u0107 iz fAKTIVA, epidemiolo\u0161ke situacije. Mada nisu sre\u0107ne \u0161to ne mogu mar\u0161irati, na\u0161a sagovornica ipak isti\u010de kako organizatorke nisu htjele ugro\u017eavati ni\u010dije zdravlje, jer procjenjuju kako je nemogu\u0107e osigurati distancu zbog masovnosti \u0161trajka od vi\u0161e hiljada ljudi. Umjesto mar\u0161a, fAKTIV ove godine organizuje online kampanju \u201cBile smo, jesmo, bit \u0107emo\u201d, u sklopu koje se objavljuju video materijali<\/a> \u201ckoji slu\u017ee kao destilirani govori koje smo htjele dr\u017eati na mar\u0161u. Uz to, radimo akciju \u201cPoziv na odmor\u201d<\/u><\/a>, u kojoj problematiziramo \u017eenski rad i propitujemo potencijale \u017eenskog \u0161trajka\u201c, odgovara Vedrana Bibi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U Podgorici su se vodili sli\u010dnom logikom, kako ka\u017ee Maja Rai\u010devi\u0107, izvr\u0161na direktorica Centra za \u017eenska prava: \u201cOve godine imamo virtuelni mar\u0161<\/a>, zbog zabrane javnih okupljanja i izuzetno lo\u0161e epidemiolo\u0161ke situacije u CG.\u201d Od 2015. godine, kada su krenule sa organizovanjem Osmomartovskog mar\u0161a, jer su shvatile kako je \u201ckonzumerizam ‘progutao’ politi\u010dku prirodu ovog datuma\u201d, na\u0161a sagovornica procjenjuje kako se na mar\u0161u okupljalo oko dvije stotine osoba.<\/p>\n\n\n\n Ovog Osmog marta u Beogradu nije odr\u017ean mar\u0161, \u010demu nije razlog samo pandemijska situacija. O tome govori Ana Vilenica, istra\u017eiva\u010dica i feministi\u010dka i stambena aktivistkinja, u odgovoru na pitanja o brojnosti i dugotrajnosti \u0161trajkova u \u010dijoj organizaciji je u\u010destvovala vi\u0161e puta. Kao va\u017eno iskustvo isti\u010de 2018. godinu \u201ckada smo organizovale Plenum \u017eena za \u0161trajk koji je zajedno sa jo\u0161 devet organizacija 1<\/a><\/sup> organizovao borbeni mar\u0161.\u201d Ovim mar\u0161om su se, kako obja\u0161njava Vilenica, u\u010desnice beogradskog mar\u0161a pridru\u017eile internacionalnim borbama od \u201cArgentine do Poljske, od Irske do Meksika, koje se pod parolom ‘\u0160trajk \u017eena’ okupljaju kako bi se suprotstavile decenijama ekonomske nejednakosti, kriminalizacije i policijskog tla\u010denja, rasnog i seksualnog nasilja, i beskrajnog globalnog rata i terorizma. Te godine smo mar\u0161irale u znak internacionalisti\u010dke solidarnosti, antifa\u0161izma, i protiv svih politika koje ugro\u017eavaju na\u0161e \u017eivote\u201d, prisje\u0107a se na\u0161a sagovornica.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, razloge zbog kojih ove godine nije bilo mar\u0161a, ona vidi u pandemiji, ali i u \u201ctoksi\u010dnom transfobnom pona\u0161anju pojedinih akterki i aktera na sceni kao i dubokim neslaganjima na feministi\u010dkoj sceni u vezi sa va\u017enim pitanjima poput mesta seksualnih radnica u feministi\u010dkim borbama, koji su fragmentisali feministi\u010dki pokret u Srbiji.\u201d Potom i dodaje kako \u201cosmomartovska mapa<\/a> koju R\u017dF svake godine pravi pokazuje da je 8. marta ove godine u Srbiji organizovana nekolicina vrlo lokalnih simboli\u010dnih online doga\u0111aja i oflajn akcija u javnom prostoru.\u201d<\/p>\n\n\n\n Maja Rai\u010devi\u0107 obja\u0161njava kontekst i po\u010detnu motivaciju za organizovanje \u0161trajkova u Podgorici, zbog potrebe da se reafirmi\u0161e Osmi mart. Ona navodi kako su prije mar\u0161eva prvo pokrenute \u201c\u017eenske konferencije, koje na\u0161e drugarice iz NVO ANIMA organizuju jo\u0161 od 2009. godine. Cilj nam je vra\u0107anje politi\u010dkog smisla i zna\u010daja Me\u0111unarodnom danu \u017eena, ali i ja\u010danje \u017eenskog pokreta u Crnoj Gori, \u0161irenje svijesti o tome da \u017eene imaju pravo da zahtijevaju ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvenim procesima, uklju\u010duju\u0107i procese odlu\u010divanja.\u201d<\/p>\n\n\n\n S tim u vezi, borbenost ovog praznika Rai\u010devi\u0107 opisuje ovako: \u201cZa nas 8. mart definitivno jeste borbeni praznik, politi\u010dki praznik, kako ga jo\u0161 nazivamo, dan koji obilje\u017eavamo protestima, proglasima, borbenim sloganima, mar\u0161evima, tribinama, predavanjima, kulturnim doga\u0111ajima, muzikom, bukom, dan kada pitamo, tra\u017eimo, podsje\u0107amo\u2026 Na taj na\u010din ukazujemo na klju\u010dne probleme s kojima se \u017eene suo\u010davaju, ali i u\u010dimo, dijelimo znanje i iskustva, dru\u017eimo se i slavimo na\u0161e bake, majke, sestre, drugarice i njihove borbe za na\u0161a prava i bolji \u017eivot.\u201d<\/p>\n\n\n\n Pored potencijala mar\u0161eva za udru\u017eivanje, pokret i solidarnost, ova na\u0161a sagovornica napominje kako: \u201dMar\u0161evi moraju zadr\u017eati o\u0161tricu kada je u pitanju dru\u0161tvena kritika, ne smiju se transformisati u benigne festivalske proslave pra\u0107ene konzumeristi\u010dkim porukama i proizvodima i deklarativnom podr\u0161kom nosilaca vlasti.\u201d Iz tog razloga, zaklju\u010duje ona, \u201dmar\u0161evi moraju ostati autonomni, gra\u0111anski nezavisni, samomotivi\u0161u\u0107i, potpomognuti kulturom i umjetno\u0161\u0107u. Jedino tako imaju svrhu i mo\u0107 da mijenjaju dru\u0161tvo.\u201d<\/p>\n\n\n\n Jana Kocevska obja\u0161njava moto skopskih mar\u0161eva: \u201cSvake godine postavljamo generalno pitanje: \u2018Da li je sre\u0107an 8 mart?\u2019. Kroz ovo pitanje ho\u0107emo da izrazimo na\u0161e nezadovoljstvo pona\u0161anjem vlasti koja ne preuzima inicijative, politike i mere za unapre\u0111ivanje rodne jednakosti i \u017eenskih prava. Rekla bih da ovaj praznik za nas predstavlja protest koji traje tokom cele godine, ali konkretno na ovaj dan mi to potenciramo sa ciljem podse\u0107anja javnosti da borba za jednakost i unapre\u0111ivanje \u017eenskih prava jo\u0161 nije zavr\u0161ena.\u201d<\/p>\n\n\n\n A ciljeve pokretanja mar\u0161a opisuje ovako: \u201cSamo osnivanje Platfome za rodnu jednakost bilo je inicirano 2014. godine, nakon vi\u0161egodi\u0161njeg vladanja desni\u010darske partije. Ova partija je u toku svog mandata donela niz zakonskih odredbi koje su bile \u0161tetne za unapre\u0111ivanje rodne jednakosti, \u017eenskih prava i kreirala je narativ u javnom diskursu koji je \u017eene sme\u0161tao isklju\u010divo u porodi\u010dnu sferu, u ulogu inkubatora nacije. Platforma je zapo\u010dela mar\u0161eve 2017., svake godine adresiraju\u0107i pitanja koja su u tom trenutku bila alarmantna.\u201d<\/p>\n\n\n\n Ona govori i o skora\u0161njem kontekstu, te kako su se mar\u0161evi tokom prethodne dvije godine fokusirali na aktuelne probleme rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja: \u201cZahvaljuju\u0107i naporima gra\u0111anskih organizacija, Zakon za prekid trudno\u0107e je kona\u010dno promenjen pro\u0161le godine, pravi se napor za uvo\u0111enje sveobuhvatnog seksualnog obrazovanja i generalno se institucije polako otvaraju za dijalog, ali to je proces koji je nepotrebno spor i frustriraju\u0107i, i \u010desto baziran na duboko ukorenjenom klijentelizmu i korupciji.\u201d<\/p>\n\n\n\n I Ana Vilenica u Osmom martu prepoznaje borbeni praznik, te kao \u010dlanica u okviru novoosnovane isto\u010dnoevropske feministi\u010dke mre\u017ee EAST<\/a> \u2013 esencijalne autonomne transnacionalne borbe, govori o trenutnom kontekstu feministi\u010dkih borbi: \u201cPoslednjih godina borile smo se za reproduktivna prava, protiv nasilja nad \u017eenama i femicida, za bolje uslove rada, protiv nepla\u0107enog ku\u0107nog rada, protiv retradicionalizacije rodnih odnosa i desni\u010darskih politika, protiv svih oblika diskriminacije lezbejki, trans\u017eena i drugih ne-binarnih osoba, protiv rasizma, protiv mera \u0161tednji koje nastavljaju da naru\u0161avaju izborena prava \u017eena i protiv drugih praksi koje \u017eene dr\u017ee u pot\u010dinjenom polo\u017eaju. Ove godine u okviru EAST-a pozvale smo na esencijalni \u0161trajk protiv eksploatacije produktivnog i reproduktivnog rada, protiv sveprisutnog patrijarhalnog nasilja, protiv rasisti\u010dkih re\u017eima mobilnosti.\u201d Ona upravo formu \u0161trajka vidi kao otpor pritiscima kapitalisti\u010dkog sistema: \u201c\u0160trajkom odbijamo da nas smatraju esencijalnima samo da bi smo bile eksploatisane i da bi smo trpele opresiju, zahtevamo osloba\u0111anje od svih oblika patrijarhalnog nasilja, zahtevamo pove\u0107anje plata i dostojnu socijalnu i zdravstvenu za\u0161titu, zahtevamo sigurno stanovanje za sve i bezuslovno gra\u0111anstvo za sve migrante, tra\u017eitelje azila i izbeglice.\u201d<\/p>\n\n\n\n U \u0161irem evropskom, i globanom kontekstu, Vilenica ulogu mar\u0161eva vidi na sljede\u0107i na\u010din: \u201cPandemija je u ve\u0107ini zemalja primorala \u017eene da tra\u017ee inovativne na\u010dine organizovanja povodom Osmog marta. Na primer, \u017eene u Ujedinjenom Kraljevstvu organizuju komemorativne online i offline skupove u znak se\u0107anja na stotine hiljada onih \u010diji su \u017eivoti \u017ertvovani u pandemiji. Ovim kolektivnim \u010dinom \u017ealovanja povla\u010di se feministi\u010dka crvena linija brige i otpora u domu, u lokalnoj zajednici i u gradovima. U Njujorku se \u2018mar\u0161’ organizuje kao niz predhodno snimljenih onlajn govora koji \u0107e se emitovati u razli\u010ditim vremenskim zonama.\u201d<\/p>\n\n\n\n Gordana Katana je izabrala da odgovori na pitanje o inicijalnoj ideji i cilju pokretanja mar\u0161eva, i izazovima njihovog organizovanja. Tim povodom ona ka\u017ee kako se \u201cPolo\u017eaj \u017eena u BiH od po\u010detka devedesetih godina pro\u0161log stolje\u0107a kontinuirano pogor\u0161avao. Od tereta koji su podnijele u ratu, pa potom repatrijarhalizacije dru\u0161tva. Iako se zakonodavstvo nije mijenjalo, \u017eene su se iz godine u godinu suo\u010davale i suo\u010davaju s brojnim problemima pri tra\u017eenju posla, mobingom na radu, radom u niskoprofitabilnim granama, nedostojnim uvjetima u rodili\u0161tima, ku\u0107nim nepla\u0107enim radom, pritiskom kako vjerskih zajednica, tako i samih vlasti kroz kampanje koje su \u017eenu vidjele i na\u017ealost uglavnom i dalje vide kao ostvarenu samo ako je i majka.\u201d<\/p>\n\n\n\n Kada je u pitanju drugi aspekt pitanja, koji se ti\u010de organizacionih problema mar\u0161eva, Katana isti\u010de raznolike probleme: \u201cOd same dozvole policije koja je svake godine proces ‘igre nerava’, do \u010dinjenice da je u organizaciju uklju\u010deno vi\u0161e organizacija koje onda iziskuju slo\u017eenu unutra\u0161nju komunikaciju.\u201d Dodaje kako su, na\u017ealost, dometi relativno skromni: \u201cNeke stvari su se promijenile, prije svega u pobolj\u0161anju uvjeta u rodili\u0161tima i op\u0107enito pristupa zdravstvenim uslugama \u017eenama s invaliditetom. U ostalim segmentima utjecaj gra\u0111anskog aktivizma na oficijelnu politiku je neznatan i to je kontinuirana borba da se taj glas \u010duje u djelovanju na postoje\u0107e zakonodavstvo.\u201d<\/p>\n\n\n\n Kada odgovara na isto pitanje o dometima mar\u0161a Ana Vilenica isti\u010de sljede\u0107e: \u201cIzazovi u organizovanju Osmog mar\u0161a su brojni, od toga kako organizovati dolazak \u017eena iz cele Srbije u Beograd gde se mar\u0161 tradicionalno odigravao, do politi\u010dkih neslaganja, istorijski utvr\u0111enih odnosa mo\u0107i i sudara razli\u010ditih tradicija organizovanja \u2013 onih horizontalnih i onih koje se bore da o\u010duvaju pozicije mo\u0107i. Osmi mar\u0161 je polje borbe ali je umeo da bude i mesto proizvodnje progresivne feministi\u010dke politike u nekim svojim aspektima.\u201d<\/p>\n\n\n\n Maja Rai\u010devi\u0107 tako\u0111e detektuje brojne izazove u crnogorskom kontekstu: sa jedne strane zbog \u201cmanjka povjerenja u gra\u0111anske proteste i njihovu snagu da donesu dru\u0161tvene promjene, uslovljene tridesetogodi\u0161njim re\u017eimom koji je pratila korupcija, nepotizam, zarobljene institucije, siroma\u0161enje gra\u0111anske klase, stvaranje klasnih razlika i novobogata\u0161a, uz deklarativno propagiranje rodne ravnopravnosti (koja prosto nije mogu\u0107a u uslovima op\u0161te nejednakosti), nije bilo jednostavno pokrenuti \u017eene da iza\u0111u na ulicu i glasno zahtijevaju svoja prava.\u201d Drugi razlog su duboke podjele u dru\u0161tvu: \u201cvlast je svaki gra\u0111anski protest tretirala kao politi\u010dki napad i poku\u0161avala da ga ispolitizuje i diskredituje, pa se sli\u010dno de\u0161avalo i sa Osmomartovskim mar\u0161om, posebno kada smo ga pridru\u017eile protestima \u017eena kojima je dr\u017eava ukinula ste\u010deno pravo na socijalne naknade koje im je sama dodijelila po osnovu ro\u0111enja troje i vi\u0161e djece. Me\u0111utim, to nas nije obeshrabrilo – na optu\u017ebe da se radi o politi\u010dkim protestima, odgovarale smo da prava \u017eena jesu politi\u010dko pitanje, jednako kao i bilo koja dr\u017eavna politika ili proces koji se na taj na\u010din percipira. \u010cini mi se da je iz godine u godinu sve vi\u0161e gra\u0111anki i gra\u0111ana koji prepoznaju autenti\u010dnost osmomartovskih zahtjeva, snagu i va\u017enost \u017eenskog udru\u017eivanja i solidarnosti.\u201d<\/p>\n\n\n\n Sljede\u0107i tip pitanja iz drugog segmenta, na koji je odgovorila ve\u0107ina sagovornica, ticao se ciljnih grupa kojima su se mar\u0161evi do sada obra\u0107ali, odnosno, onih grupa \u017eena do kojih se namjerava do\u0107i. Tim povodom Gordana Katana odgovara: \u201cNa mar\u0161u se okupljaju \u017eene aktivistice i tek neznatan dio njih iz akademske zajednice, ne\u0161to malo umjetnica. Na\u017ealost, ono \u0161to je kontinuiran problem jeste neuspjeh da se dopre do \u017eena radnica, nezaposlenih \u017eena, onih uposlenih u javnom sektoru. Stoga ve\u0107 godinama tokom mar\u0161a i nakon njega \u010dujemo one komentare: ‘\u0160ta to one_ oni ho\u0107e?’.\u201dOsim ovoga, Katana kriti\u010dki pristupa i na\u010dinu na koji se same organizatorice mar\u0161a pokatkad obra\u0107aju \u017eenama do kojih \u017eele do\u0107i: \u201cIstovremeno i me\u0111u samim organizatorima mar\u0161a povremeno se provla\u010di pokroviteljski odnos prema onima kojima se obra\u0107aju. Pa se \u017eene radnice tretiraju kao neko kome se o\u010digledno ne\u0161to mora objasniti prostim jezikom i takva praksa se te\u0161ko mijenja.\u201d<\/p>\n\n\n\n Uz to, na\u0161a sagovornica pravi direktnu vezu sa na\u010dinima na koji je ovaj praznik obesmi\u0161ljavan jo\u0161 od perioda socijalizma: \u201cOsmi mart kao Me\u0111unarodni praznik radnih \u017eena ve\u0107 se u SFRJ pretvorio u, kazala bih, svoju suprotnost, slavlja po restoranima koje su firme organizirale uposlenicima, prigodna putovanja, neukusne ‘\u017eenske’ darove, jednom rije\u010dju paradu pijanstva i ki\u010da. I takva praksa, barem u BiH, i do danas se nastavila i smatram da se nedovoljno u kontinuitetu radi na vidljivosti svakodnevnih problema \u017eena. Jedan dan u godini je premalo da se promjene dese.\u201d<\/p>\n\n\n\n Vedrani Bibi\u0107 iz fAKTIVA bilo je inspirativno isto pitanje \u2013 o grupama \u017eena koje se okupljaju na mar\u0161evima povodom Osmog marta. U Zagrebu ovaj mar\u0161 je naslovljen kao No\u0107ni mar\u0161, i njegova ideja jeste: \u201cda slavi \u017eenske borbe, borbe na\u0161ih pretkinja, ali posebno borbe koje su se dogodile u prethodnih godinu dana i da paralelno adresira teme koje smatramo klju\u010dnima za suvremeni feministi\u010dki pokret, stavljaju\u0107i ih u \u0161iri dru\u0161tveni kontekst, ali ne zaboravljaju\u0107i i neke lokalne aktualije.\u201c Me\u0111u adresiranim problemima navodi sli\u010dne kao i prethodna sagovornica: \u201cTako govorimo i o hrvatskom zakonu o abortusu i o ulozi \u017eena u svjetskoj ekolo\u0161koj krizi, o doma\u0107em radnom zakonodavstvu, ali i o polo\u017eaju radnica u cijelom svijetu, o regionalnim pokretima protiv seksualnog nasilja i o nasilju nad izbjeglicama, migrantima i migrantkinjama na na\u0161im granicama, pravima trans i interspolnih osoba.\u201d<\/p>\n\n\n\n Kada su u pitanju \u017eene koje u mar\u0161u u\u010destvuju, Bibi\u0107 ka\u017ee: \u201cKako na Osmi mart gledamo kao na dan koji objedinjuje sve na\u0161e borbe, tako okupljamo sve ljude koji se u njima prepoznaju. No\u0107ni mar\u0161 otpo\u010detka je prili\u010dno masovan, tako da ne postoji neka specifi\u010dna grupacija ljudi koja se oko njega okuplja \u2013 na mar\u0161u mo\u017eete vidjeti hrpu djece, starijih \u017eena, tu su na\u0161e drugarice iz Transmigrantskog kolektiva \u017dene \u017eenama, bajkerice, pjeva\u010dice, doma\u0107ice, trans \u017eene, sindikalistkinje, bumerice, zoomerice<\/em>. Mar\u0161 pripada svima onima kojima je Osmi mart va\u017ean, feminizam koji se boji uklju\u010divosti nije feminizam prema kojem mi politi\u010dki djelujemo.\u201d<\/p>\n\n\n\n Razli\u010ditost identiteta \u017eena koje se okupljaju na mar\u0161evima navodi i Maja Rai\u010devi\u0107: \u201cNa na\u0161e mar\u0161eve dolaze razne \u017eene, od aktivistkinja do gra\u0111anki, politi\u010darki, radnica, penzionerki, studentkinja, srednjo\u0161kolki, \u017eena koje su iskusile nasilje i diskriminaciju, ali i onih koje su tu da podr\u017ee, da se solidari\u0161u, da doprinesu. Ima nas svih godina i uzrasta.\u201d Ona dodaje kako na mar\u0161evima \u201cIma i mu\u0161karaca koji podr\u017eavaju borbu za prava \u017eena, dodu\u0161e jo\u0161 uvijek manje nego \u017eena. Ima i queer osoba, jer je borba za ljudska prava zajedni\u010dka borba, prava jednih nisu i ne smiju biti pre\u010da od drugih.\u201d Me\u0111utim, kako skre\u0107e pa\u017enju Rai\u010devi\u0107, \u201cnajmanje je starijih \u017eena, marginalizovanih \u017eena, poput Romkinja i \u017eena sa invaliditetom, koje su \u010desto dru\u0161tveno isklju\u010dene, pogo\u0111ene siroma\u0161tvom, diskriminacijom, nezaposleno\u0161\u0107u i manjkom socijalnih, zdravstvenih i drugih servisa koji bi im omogu\u0107ili samostalnost i nezavisnost.\u201d<\/p>\n\n\n\n Na pitanje o tome kako ovogodi\u0161nji mar\u0161evi rezoniraju u njihovim lokalnim sredinama sa trenutnom politi\u010dkom i op\u0161tedru\u0161tvenom situacijom, Vedrana Bibi\u0107 obja\u0161njava kako su online kampanjom \u201cBile smo, jesmo, bit \u0107emo\u201d, \u0161to je parafraza \u010duvene posljednje re\u010denice koju je napisala Rosa Luxemburg, htjele \u201cnaglasiti kontinuitet feministi\u010dke borbe i dati na\u0161 komentar na teme koje nam se \u010dini u ovom trenutku najbitnijima, kako u lokalnom, tako i u globalnom politi\u010dkom kontekstu.\u201d I ova akcija, kao i \u0161trajkovi EAST feministi\u010dke mre\u017ee u kojima u\u010destvuje Ana Vilenica, osvr\u0107e se na polo\u017eaj esencijalnih radnica \u201ckoje su postale globalne heroine dok im se paralelno u mnogim zemljama brani sindikalno djelovanje i ispla\u0107uju minimalci.\u201d<\/p>\n\n\n\n Uz to, dodaje Bibi\u0107: \u201cTako\u0111er, koronakriza, a pogotovo rad i \u0161kola od ku\u0107e, podcrtali su problematiku ku\u0107anskog rada koji pada na le\u0111a \u017eena. Inicijativa \u2018Nisam tra\u017eila\u2019 napravila je ogroman posao i ohrabrila brojne \u017eene u regiji da svjedo\u010de o svom iskustvu seksualnog uznemiravanja i nasilja, a i ponovno dokazala koliko nedostaje politi\u010dke volje za stvarne promjene te je paralelno vratila u fokus va\u017enost seksualne edukacije. U Hrvatskoj ve\u0107 godinama \u010dekamo novi zakon kojim \u0107e se regulirati abortus pa smo iza\u0161le sa zahtjevom da poba\u010daj mora u\u0107i u Ustav jer \u0107emo dugoro\u010dno samo tako mo\u0107i za\u0161tititi \u017eene od suludih ideja obveznog savjetovanja ili drugih vidova su\u017eavanja ovog prava.\u201d<\/p>\n\n\n\n \u201cProblemi \u017eena u naj\u0161irem smislu identi\u010dni su u regionu\u201d, primje\u0107uje Gordana, \u0161to je vrlo o\u010dito i iz odgovor\u00e2 ostalih sagovornica, \u201cStoga bismo, ukoliko za to postoji potreba, a uvjerena sam da postoji, mogle organizovati u vi\u0161e gradova i vi\u0161e dr\u017eava regionalne mar\u0161eve. Da Beogra\u0111anke mar\u0161iraju sa Zagreb\u010dankama, jednako tako i mi Banjalu\u010danke, i u Rijeci, Podgorici…\u201d<\/p>\n\n\n\n Ana Vilenica ovu mogu\u0107nost vidi kao zanimljivu ideju: \u201cTrenutno takve inicijative nema, ali smatram da bi takvo feministi\u010dko organizovanje \u0161irom post-YU prostora moglo da igra va\u017enu ulogu u me\u0111usobnom osna\u017eivanju protiv granica i uspostavljanju radikalno levi\u010darske feministi\u010dke politike kao zna\u010dajnog faktora na levici u naj\u0161irem smislu.\u201d<\/p>\n\n\n\n \u201cSvakako da smatram da je organizacija mar\u0161a na regionalnom nivou mogu\u0107a. S obzirom na to da se \u017eene, u svim balkanskim dr\u017eavama, suo\u010davaju sa manje ili vi\u0161e istim izazovima, organiziranje ovakvog mar\u0161a je bitno kako bi se privukla pa\u017enja javnosti i ukazalo na to da su napokon potrebne promene\u201d, sli\u010dno po\u010dinje svoj odgovor i Jana Kocevska, \u201cNemam konkretan predlog ali verujem da bi se, sa uspostavljanjem dobre komunikacijske mre\u017ee izme\u0111u postoje\u0107ih feministi\u010dkih jezgra na Balkanu, prona\u0161ao adekvatan na\u010din za regionalnu pobunu. Verujem da postoji niz politi\u010dkih, ekonomskih i socijalnih pitanja vezanih uz zdravstvo, obrazovanje, siroma\u0161tvo, zdravu \u017eivotnu sredinu, nasilje, diskriminaciju\u2026, i koja ujedinjuju zahteve balkanskih feministkinja upu\u0107ene centrima mo\u0107i, usprkos uobi\u010dajenih dnevno politi\u010dkih, \u010desto nacionalisti\u010dkih i patrijarhalnih retorika sada\u0161njosti. Nadam se da \u0107e regionalni mar\u0161evi biti stimulativni za dalje lokalno delovanje u manjim sredinama za koje smatram da je mo\u017eda i bitnije od regionalnog.\u201d<\/p>\n\n\n\n Vedrana Bibi\u0107 u vezi sa ovim pitanjem ka\u017ee: \u201c\u0160to se ti\u010de zajedni\u010dkog organiziranja mar\u0161eva na prostoru biv\u0161e Jugoslavije i \u0161ire, bilo bi sjajno kada bi bilo kapaciteta da se do\u0111e do nekih osnovnih zajedni\u010dkih to\u010dki, manifesta, slogana i konkretnije podr\u0161ke me\u0111u feministkinjama. Mislim da bi nam nakon ove izolacije svima trebala me\u0111usobna podr\u0161ka i ohrabrenje.\u201d<\/p>\n\n\n\n Pored toga, ona na prakti\u010dnom nivou skre\u0107e pa\u017enju na to da: \u201corganizacija tako velikog doga\u0111aja iziskuje hrpu vi\u0161emjese\u010dnog volonterskog rovovskog rada, tako da mislim da bi svaki kolektiv trebao imati potpunu slobodu da organizira onaj tip akcije koji mu najvi\u0161e odgovara i da uz univerzalne probleme adresira i specifi\u010dne momente va\u017ene za ljude za koje taj mar\u0161 organizira. fAKTIV je drugim organizacijama u regiji, koje su organizirale mar\u0161eve u mnogim gradovima, uvijek bio tu kao podr\u0161ka i ispomo\u0107 (i one nama), ali mar\u0161 u svakom gradu bio je druga\u010dije koncipiran.\u201d Te zaklju\u010duje kako: \u201cNije poanta da mar\u0161 ima filijale, nego da svaka akcija adresira teme koje \u017eene u tom mjestu prepoznaju kao goru\u0107e i svoje. Kada se prepozna\u0161 u zahtjevima, prepozna\u0161 svoju svakodnevicu, onda \u0107e\u0161 se zainteresirati i za druge teme o kojima mo\u017eda dotad nikada nisi razmi\u0161ljala.\u201d<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Jana-Kocevska-1-1.jpg\")
<\/a>Mar\u0161evi: polazi\u0161ne perspektive<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Maja-R..jpg\")
<\/a>![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Ana-Vilenica-1-873x1024.jpg\")
<\/a>Mar\u0161evi: realni dometi i izazovi<\/h2>\n\n\n\n
Ko se na mar\u0161evima okuplja?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Mo\u017ee li biti regionalne saradnje?<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/gordana-katana-2.jpg\")
<\/a>
![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/vedrana-bibic-foto_Benjamin-Strike-2-1024x1024.jpg\")
<\/a>