Nakon godina gotovo bezrezervne podr\u0161ke vladaju\u0107a se stranka u Srbiji susrela s packama iz Bruxellesa. Premda u kritici dominiraju unutra\u0161nji problemi Srbije, \u010dini se da osnovni motiv proizlazi iz sve intenzivnije suradnje srpskih vlasti s Kinom. No, to ne zna\u010di da \u0107e EU tek tako odustati od Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Nedavno objavljeni izve\u0161taj<\/a> Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta uzburkao je strasti na politi\u010dkoj sceni Srbije. Posle dugih osam godina, upu\u0107ena je prva ozbiljnija kritika Srpskoj naprednoj stranci iz Evropske unije. Do pre samo pet godina Srbija je za evropske zvani\u010dnike bila “stub stabilnosti<\/a>” u regionu, dok je krajem 2018. Vlada Srbije dobila pohvale<\/a> da je lider u regionu kada su u pitanju ekonomske reforme i da je otvorena za dijalog sa predstavnicima civilnog sektora i novinarskih udru\u017eenja. Sada se ista vladaju\u0107a garnitura suo\u010dava sa kritikama po pitanju stanja demokratije, polo\u017eaja pravosu\u0111a, borbe protiv kriminala i korupcije, te slobode izra\u017eavanja i politi\u010dkog pluralizma.<\/p>\n\n\n\n Kako je do\u0161lo do toga da se velikim reformatorima i garantima stabilnosti u regionu sada upu\u0107uju ozbiljne i direktne kritike? Da li su poslanici Evropskog parlamenta kona\u010dno shvatili \u0161ta se doga\u0111a u Srbiji ili je SNS samo prekora\u010dio granicu dozvoljenog? Pored nekoliko masovnih protesta gra\u0111ana u prethodnih par godina i bojkota poslednjih parlamentarnih izbora od strane opozicionih partija, deluje da je va\u017enu ulogu odigralo postepeno opadanje uticaja EU u regionu i pojava ozbiljnog suparnika sa kojim je vladaju\u0107a partija spremna da sara\u0111uje.<\/p>\n\n\n\n Nacrt izve\u0161taja<\/a> koji je prvobitno objavljen je krajem 2020. pretrpeo je zna\u010dajne izmene. Izvestilac Vladimir Bil\u010dik iz poslani\u010dke grupe Evropske narodne partije (EPP), u kojoj Srpska napredna stranka ima status pridru\u017eene \u010dlanice, je kao i prethodnik na toj funkciji David McAllister, bio je prili\u010dno blagonaklon prema aktuelnom re\u017eimu. U prvoj je ta\u010dki nacrta pozdravljeno to \u0161to je \u010dlanstvo EU prioritet i novoizabrane vlade, dok je u drugoj stajalo da je nakon junskih izbora stvoren pogodan trenutak za napredak ka evropskoj perspektivi. Kao da parlament Srbije nije ostao bez opozicionih partija, da opoziciono politi\u010dko organizovanje u velikoj meri nije sabotirano od strane dr\u017eave, a da veza dr\u017eave i kriminalnih grupa<\/a> nije o\u010digledna.<\/p>\n\n\n\n Na nacrt izve\u0161taja od devet strana podneseno je \u010detiristo amandmana<\/a> u Evropskom parlamentu, za \u0161ta su dobrim delom zaslu\u017ene veze organizacija civilnog dru\u0161tva i opozicionih partija pre svega sa Zelenima, Partijom evropskih socijalista (PES) i liberalima iz grupe Obnovimo Evropu (RE). Dobar deo amandmana je usvojen i kona\u010dna verzija je u ve\u0107oj meri odgovarala stvarnom stanju. Izbori za Evropski parlament 2019. promenili su odnos snaga u odnosu na prethodni saziv, pa je i glas Zelenih i liberala ne\u0161to va\u017eniji nego ranije. No, u tekstu se na\u0161ao i niz ta\u010daka iz kojih se mo\u017ee naslutiti da eroparlamentarce ne brine isklju\u010divo unutra\u0161nja situacija, ve\u0107 da je kritika dobrim delom proizvod promene spoljnopoliti\u010dkog kursa Srbije.<\/p>\n\n\n\n Krenimo redom. Va\u017eno mesto u izve\u0161taju zauzelo je imenovanje spornih slu\u010dajeva i zahtev za dostavljanjem uverljivih rezultata istrage po pitanju Kru\u0161ika, Jovanjice, Telekoma Srbija i ru\u0161enja u Savamali. Za ove slu\u010dajeve se sumnja da su primer neposredne veze izme\u0111u kriminalnih struktura i delova dr\u017eave, \u010demu svedo\u010di i dovo\u0111enje<\/a> u vezu<\/a> niza imena iz vladaju\u0107e partije i kriminalnih krugova, za koje se sumnja da su ume\u0161ani u ove afere. Iako se, na primer, ru\u0161enje u Savamali desilo u aprilu 2016. evropski zvani\u010dnici su tek nedavno u nekom svom dokumentu ukazali na ovaj problem. Tako\u0111e, istaknuto je da su na junskim izborima prime\u0107eni dominacija vladaju\u0107e partije u medijima i pritisci na bira\u010de, da je zamagljena granica izme\u0111u dr\u017eavnih zvani\u010dnika i partijske kampanje i da su vo\u0111ene dr\u017eavno sponzorisane kampanje \u0161irenja dezinformacija. Kritikovano je i smanjenje cenzusa neposredno pre izbora kao i nepostajanje partijskog pluralizma, a navedena je potreba da se pobolj\u0161a izborni proces. Ukratko, sve ono \u0161to je svima u Srbiji godinama bilo poznato, sada je navedeno i u izve\u0161taju Evropskog parlamenta.<\/p>\n\n\n\n Naravno, kao i u svim sli\u010dnim izve\u0161tajima, potcrtano je da je “normalizacija odnosa izme\u0111u Srbije i Kosova prioritet i preduslov za ulazak u EU obe dr\u017eave”, odnosno da je to klju\u010dno za stabilnost i prosperitet regiona. U izve\u0161taju je pozdravljeno potpisivanje \u010duvenog sporazuma u Va\u0161ingtonu<\/a> o ekonomskoj normalizaciji, ali je izra\u017eeno \u017ealjenje zato \u0161to jedna od odredbi predvi\u0111a da Kosovo privremeno ne\u0107e aplicirati za \u010dlanstvo u me\u0111unarodnim organizacijama.<\/p>\n\n\n\n Posebno mesto zauzelo je pitanje kako se EU prikazuje u doma\u0107im medijima. U pet ta\u010daka je detaljno navedeno \u0161ta se sve zamera Srbiji vezano za predstavljanje EU u javnosti \u2013 da se ne prikazuju koristi od pristupanja EU na pravi na\u010din i da se ne isti\u010de dovoljno “istorijsko prijateljstvo naroda Evrope i srpskog naroda”. Srbija se poziva da poja\u010da napore u promociji koristi od partnerstva Srbije i EU, uklju\u010duju\u0107i promociju projekata i reformi koji se finansiraju iz evropskih fondova, a posebno je istaknuta “disproporcionalna vidljivost koju Srbija daje tre\u0107im dr\u017eavama”. Tako je svoje mesto u izve\u0161taju dobila i Kina. Evroparlamentarci su izrazili zabrinutost zbog pove\u0107enog kineskog uticaja ne samo u Srbiji, ve\u0107 i \u0161irom Zapadnog Balkana, a posebno su apostrofirani nedostatak procene uticaja kineskih investicija po dru\u0161tvo i \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n U korist izve\u0161taja glasali su poslanici EPP-a, PES-a, RE-a, Zelenih i Evropskih konzervativaca i reformista. Protiv je glasalo nekoliko poslanika iz redova ekstremno desnih partija, dok je svo \u010detvoro poslanika iz grupe Levice u ovom odboru bilo uzdr\u017eano.<\/p>\n\n\n\n O\u010dekivano, iz vlasti su prili\u010dno burno regovali na izve\u0161taj. Predsednika Vu\u010di\u0107a je posebno pogodilo<\/a> spominjanje Jovanjice rekav\u0161i da je ovaj slu\u010daj re\u0161en. Evropskim zvani\u010dnicima poru\u010dio je da ne mogu “la\u017eima da ostvaruju politi\u010dki profit pa makar bili iz Evropskog parlamenta”. Ministar unutra\u0161njih poslova Aleksandar Vulin je, u sli\u010dnom tonu, optu\u017eio<\/a> Evropljane za licemerje i pritisak na pravosu\u0111e.<\/p>\n\n\n\n Ipak, ako se vratimo na po\u010detno pitanje, deluje da fokusiranje isklju\u010divo na brigu EU za unutra\u0161nja pitanja u Srbiji ne daje celovit odgovor i da se ovoliko kriti\u010dki ton ipak mo\u017ee dovesti i u vezu sa de\u0161avanjima tokom 2020. i upravljanja korona krizom. Ukratko: ni\u0161ta ne inspiri\u0161e u politici kao postojanje politi\u010dkog protivnika, posebno ako uspeva da nametne svoje interese i pro\u0161iri sopstveni uticaj. Politi\u010dki protivnik EU u vidu Kine je iskorisitio pandemiju da oja\u010da svoj uticaj na Zapadnom Balkanu, posebno nakon \u0161to je postalo jasno da \u0107e Covax program do\u017eiveti debakl.<\/p>\n\n\n\n Vakcine su trenutno najvrednije dobro i nema tih donacija i projekata koji mogu da opravdaju cifru od nula vakcina<\/a> koliko je Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Kosovu, Srbiji i Albaniji do sada raspodeljeno preko Covax-a. Ovakvo pona\u0161anje prema ne-\u010dlanicama ne \u010dudi ako imamo vidu koliko su nesolidarne<\/a> bile najmo\u0107nije dr\u017eave prema perifernim dr\u017eavama unutar same EU.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, nesumnjivo je da je kineski uticaj u regionu zna\u010dajno porastao i pre izbijanja pandemije. Mediji bliski vlastima pisali su o “kineskom \u010dudu<\/a>” i investicijama koje bi navodno mogle da dostignu cifru od deset milijardi dolara, gde se posebno izdvajaju infrastrukturna ulaganja. Isto tako, o\u010digledno je da investicije koje dolaze iz Kine nanose veliku ekolo\u0161ku \u0161tetu. Otkako je kompanija Zijin kupila Rudarsko-topioni\u010darski basen Bor, u tom gradu na istoku Srbije postoje ozbiljni problemi sa zaga\u0111enjem vazduha, a ni\u0161ta bolja situacija nije ni u susednom Majdanpeku. Sli\u010dno va\u017ei i za smederevsku \u017eelezaru, gde je kompanija Hesteel iz Kine kupila nekada\u0161njeg industrijskog giganta, koji sada predstavlja ozbiljan ekolo\u0161ki problem u tom gradu. O potencijalnoj ekolo\u0161koj \u0161teti koju \u0107e fabrika guma Linglong, koja je ujedno i glavni sponzor fudblaske lige Srbije, je ve\u0107 pisano<\/a> i samo je jo\u0161 jedan od primera da Kina izme\u0161ta prljave proizvodne pogone van svojih granica. Valja naglasiti da firme iz Kine kada dolaze u Srbiju naj\u010de\u0161\u0107e anga\u017euju sopstvenu radnu snagu i radove, tako\u0111e, izvode uglavnom firme iz Kine, pa je upitna korist od takvih investicija po doma\u0107u ekonomiju.<\/p>\n\n\n\n Zato nije te\u0161ko zaklju\u010diti da je milion i po vakcina iz Kine, koliko je do sada stiglo u Srbiju, dobrim delom pla\u0107eno \u017emurenjem na kr\u0161enje ekolo\u0161kih standarda. Ipak, ostaje \u010dinjenica da su Kinezi imali najja\u010deg aduta tokom pandemije \u2013 vakcinu spremnu da prodaju i drugim zemljama, \u0161to se te\u0161ko mo\u017ee re\u0107i za dr\u017eave Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n Predsednik Srbije je iskoristio trenutak da pove\u0107a svoj uticaj u regionu doniraju\u0107i vakcine Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, koje su se najve\u0107im delom oslonile na Covax. Uz kritiku evropske solidarnosti, nije izostala ni zahvalnost “bratu Siju<\/a>” na donacijama tokom po\u010detne faze pandemije. Izjave ljubavi iz Srbije prenosile<\/a> su i kineske televizije, na \u0161ta su gra\u0111ani Kine odgovorili snimanjem video poruka podr\u0161ke<\/a>. Otuda ne treba da \u010dudi “zabrinutost” evropskih zvani\u010dnika za stanje u Srbiji, ali ostaje otvoreno koliko dugo \u0107e Vu\u010di\u0107 biti “lo\u0161 momak na Balkanu”. Mo\u017eda ve\u0107 kada se ponovo bude poteglo pitanje pregovora sa Pri\u0161tinom do\u0111e do promene.<\/p>\n\n\n\n Deo izve\u0161taja posve\u0107en je normalizaciji odnosa sa Kosovom i ponovo je nazna\u010deno da je to jedan od preduslova za ulazak Srbije u EU. No, ulazak u EU nije toliko blizu i re\u010di Branka Milanovi\u0107a<\/a> da je “iluzija da \u0107e Srbiju primiti EU” zvu\u010de vi\u0161e nego uverljivo. Evropskoj uniji je od pro\u0161irivanja va\u017eniji nastavak pregovora Beograda i Pri\u0161tine. U izve\u0161taju je prime\u0107eno da je potpisan sporazum u Va\u0161ingtonu, pozdravljen je obnovljeni anga\u017eman Sjedinjenih Dr\u017eava u regionu i podvu\u010deno da je neophodno ja\u010danje partnerstva SAD i EU na Zapadnom Balkanu. Kako je navedeno “transatlantska saradnja je va\u017ean faktor za stabilnost u regionu”. Iako zvani\u010dnici evropskih zemalja nisu bili odu\u0161evljeni kada je u martu pro\u0161le na direktnu intervenciju<\/a> SAD oborena vlada Albina Kurtija, kako bi se po\u010detkom septembra potpisao sporazum u Va\u0161ingtonu, deluje da bi reakcija bila mnogo burnija da je neka “tre\u0107a strana” izvela ovakvu akciju.<\/p>\n\n\n\n Slu\u010daj ru\u0161enja Kurtijeve vlade va\u017ean je ne samo radi ilustracije koliko je stanje demokratije trenutno va\u017eno u igrama velikih sila u regionu, ve\u0107 i pokazuje da podr\u0161ka transatlantskih partnera \u010desto nije vezana za demokratske ideale.<\/p>\n\n\n\n Kurtiju se mo\u017ee \u0161to\u0161ta prebaciti, uklju\u010duju\u0107i ponekad i preteranu dozu nacionalizma, ali mu se sigurno mora odati priznanje za politi\u010dku hrabrost<\/a>. Partije koje su u\u010destvovale u ru\u0161enju vlade tokom pandemije, na februarskim izborima su ka\u017enjene i Samoopredeljenje je osvojilo skoro polovinu<\/a> poslani\u010dkih mandata u kosovskoj skup\u0161tini. Pri tom su iz ovog pokreta jasno stavili do znanja tokom kampanje da im pregovori oko statusa nisu prioritet i da postoje va\u017eniji problemi od od re\u0161avanja statusnog pitanja koje nije ni na vidiku.<\/p>\n\n\n\nBorba oko sadr\u017eaja izve\u0161taja<\/h2>\n\n\n\n
COVID-19 i “tre\u0107e zemlje”<\/h2>\n\n\n\n
Dobri i lo\u0161i momci<\/h2>\n\n\n\n