{"id":36462,"date":"2021-02-25T07:00:00","date_gmt":"2021-02-25T06:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=36462"},"modified":"2021-02-26T11:24:20","modified_gmt":"2021-02-26T10:24:20","slug":"radnici-drugog-reda-nestandardni-rad-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=36462","title":{"rendered":"Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji"},"content":{"rendered":"\n

Platforma za teoriju i praksu dru\u0161tvenih dobara \u201cZajedni\u010dko\u201d objavila je publikaciju “Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji”<\/a> u kojoj autori analiziraju rad na odre\u0111eno, agencijski rad, privremeni i povremeni rad, sezonski rad, samostalnu djelatnost i neformalni rad. S autoricama i autorom istra\u017eivanja Aleksandrom Savanovi\u0107, Aleksandrom Laki\u0107 i Milo\u0161em Kova\u010devi\u0107em za Bilten razgovarala je Dunja Ku\u010dinac.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eete li re\u0107i ne\u0161to o namjeri i pripremi izvje\u0161taja u kontekstu \u0161ireg djelovanja va\u0161e platforme?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Temom rada po\u010deli smo da se bavimo prepoznaju\u0107i trend drasti\u010dnog unaza\u0111ivanja radnih i njima odgovaraju\u0107ih socijalnih prava, kao i proliferaciju nestadardnih oblika rada. Imaju\u0107i u vidu da se na\u0161a organizacija bavi pitanjem zajedni\u010dkih dobara, tj. promi\u0161ljanjem i (re)dizajniranjem kolektivnih institucija sa namerom da se istakne njihov zna\u010daj kako za demokratsko upravljanje tako i za materijalnu reprodukciju dru\u0161tva, a budu\u0107i da \u017eivimo u dr\u017eavi koja se izrazito neprijateljski odnosi spram radni\u010dkih prava, i koja je predano nastojala da radnu regulativu maksimalno prilagodi zahtevima poslodavaca, ideja nam je bila da istra\u017eujemo van-dr\u017eavne kolektivne odgovore na stanje sve izra\u017eenije obespravljenosti me\u0111u radnicima razli\u010ditih profila. Ovo konkretno istra\u017eivanje, koje razumemo kao po\u010detni korak u kome utvr\u0111ujemo postoje\u0107u situaciju, je deo vi\u0161egodi\u0161njeg projekta za koji se nadamo da \u0107e doprineti organizovanju nestandardnih radnika u praksi.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to pokazuje va\u0161e istra\u017eivanje – koji su naj\u010de\u0161\u0107i oblici nesigurnog rada u Srbiji i \u0161to ti oblici rada zna\u010de za ekonomsku i socijalnu sigurnost radnika, ali i mogu\u0107nosti njihovog organiziranja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje pokazuje da su naj\u010de\u0161\u0107i oblici nesigurnog rada – onaj najmanje nestandardni, odnosno rad po ugovoru na odre\u0111eno, kao i onaj najnestandardniji, tj. rad na crno. Dok radnici na odre\u0111eno mogu ostvariti ve\u0107inu prava i za\u0161tita koje garantuje radni odnos, iako uz izvesna ograni\u010denja koja se odnose na trajanje ugovora kao i generalnu neizvesnost u vezi sa sigurno\u0161\u0107u posla koja je karakteristi\u010dna za sve nestandardne oblike rada, neformalni radnici nemaju pristup niti jednom pravu i za\u0161titi koje proizilaze iz radnog odnosa. Samostalni delatnici, kao tre\u0107a najbrojnija grupa imaju delimi\u010dan pristup socijalnim pravima, dok su u potpunosti isklju\u010deni iz korpusa radnih prava.<\/p>\n\n\n\n

Izra\u017eeni rast ugovora na odre\u0111eno, \u010diji se udeo u ukupnoj zaposlenosti u poslednjih deset godina pove\u0107ao tri puta (sa oko 5% na oko 15%) mo\u017ee se tuma\u010diti kao posledica dugogodi\u0161njih mera \u0161tednje i zabrane zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru, kao i prilago\u0111avanja regulative potrebama poslodavaca. \u0160to se neformalnog rada ti\u010de, on je u Srbiji i dalje veoma prisutan – gotovo petina svih zaposlenih radi na crno. Jo\u0161 jedna od broj\u010dano najzna\u010dajnijih kategorija su radnici za sopstveni ra\u010dun, odnosno samostalni delatnici bez zaposlenih, kojih je, kao i slu\u010daju prethodne dve kategorije negde oko pola miliona. Preklapanje izme\u0111u neformalnih i samostalnih radnika je izuzetno visoko, tako da gotovo polovina samostalnih delatnika radi neformalno, a istra\u017eivanje pokazuje da su oni naj\u010de\u0161\u0107e u sektoru poljoprivrede i uslu\u017enim delatnostima doma\u0107instava, odnosno proizvodnji za sopstvene potrebe. Uprkos tome ova grupa radnika, iako ubedljivo najbrojnija ranjiva grupa, nije predmet interesovanja dr\u017eave, dok neke druge, kao \u0161to su trenutno aktuelni radnici na internetu, kojih je i do deset puta manje, dr\u017eava iz sve snage poku\u0161ava da \u201cformalizuje\u201d. Ovakav odnos dr\u017eave jasno pokazuje da cilj regulacije nije bolji pristup sistemu socijalne za\u0161tite, ve\u0107 samo naplata poreza koji joj izmi\u010de.<\/p>\n\n\n\n

Neki oblici nestandardnog rada kao \u0161to su privremeno zapo\u0161ljavanje, rad na odre\u0111eno i agencijski rad bi se prema Zakonu trebali koristiti kao izuzetak, a ne kao jeftinija zamjena za osnovne, odnosno redovne poslove u firmi, no u praksi se doga\u0111a upravo taj tip zloupotrebljavanja. Koje su taktike izigravanja zakona i kako im se mo\u017ee oduprijeti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uzmimo za primer ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Poslodavcima je omogu\u0107eno da po ovom ugovoru anga\u017euju radnike sa mr\u0161avim korpusom radnih prava samo na radnim mestima koja nisu obuhva\u0107ena Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Me\u0111utim, kako sistematizacija poslova nije obavezna za poslodavce koji imaju manje od deset zaposlenih, njima su odre\u0161ene ruke da sklope ovakve ugovore za obavljanje poslova u okviru njihove primarne delatnosti. Dr\u017eava je samo prividno ograni\u010dila poslodavce koji imaju ve\u0107i broj zaposlenih obavezom dono\u0161enja pomenutog Pravilnika. Odluka o tome koji poslovi \u0107e biti sistematizovani donose sami poslodavci, pa tako oni mogu iz Pravilnika izostaviti neke od poslova u okviru njigove primarne delatnosti, a u cilju smanjenja tereta koji za njih dostojanstven rad predstavlja.<\/p>\n\n\n\n

Kod svakog tipa nestandardnog rada koji obra\u0111ujete u istra\u017eivanju analizirate i njegovu rasprostranjenost s obzirom na rod, ali distribuciju po sektorima. Koji su zaklju\u010dci tog tipa analize? Koji su sektori, a onda i dru\u0161tvene skupine najvi\u0161e zahva\u0107eni nesigurnim oblicima rada i koji su tome uzroci?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sektorska distribucija varira od tipa nestandardnog rada. Najve\u0107i broj agencijskih radnika radi u prera\u0111iva\u010dkoj industriji, privremenih i povremenih radnika u sektoru gra\u0111evine, dok sezonci i samozaposleni najvi\u0161e rade u sektoru poljoprivrede. Ako se dr\u017eimo striktno statistike, neformalni radnici najvi\u0161e rade u sektoru usluga, ali je va\u017eno napomenuti da ve\u0107ina ne pru\u017ea usluge u klasi\u010dnom smislu, nego proizvodi robu i usluge za sopstvene potrebe. Mu\u0161karci dominiraju u svakoj analiziranoj formi nestandardnog rada, od rada na odre\u0111eno do neformalnog rada. Rodna distribucija je nejednaka zato \u0161to su \u017eene u ve\u0107oj meri zaposlene u sektorima obrazovanja i zdravstva koji su, u pore\u0111enju sa ostalim sektorima, i dalje dobro pokriveni standardnim radnim ugovorima.<\/p>\n\n\n\n

Zanimljiv je podatak koji navodite na jednom mjestu, da \u010dak 87,5% radnika kao razlog za to \u0161to rade privremene i povremene poslove navodi \u010dinjenicu da ne mogu na\u0107i posao na neodre\u0111eno vrijeme. On mi se \u010dini va\u017ean jer kontrira slici koju zagovornici fleksibilizacije obi\u010dno poku\u0161avaju stvoriti o privremenim i platformskim poslovima i samozapo\u0161ljavanju, da radnici nove generacije ne \u017eele robovati <\/strong>\u201ctradicionalnom\u201d fiksnom osmosatnom radnom vremenu i biti vezani za jedno radno mjesto. Takva se slika osobito stvara kad je u pitanju digitalni rad i frilensanje. Kakva je situacija u Srbiji s takvim poslovima? U zadnje vrijeme aktivno je Udru\u017eenje radnika na internetu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Frilenseri ne samo da nemaju stvarnu kontrolu nad radnim procesom, nego su uskra\u0107eni za osnovna radna i socijalna prava. Neoliberalna romantizacija njihovog polo\u017eaja nema mnogo veze sa stvarno\u0161\u0107u. Govorimo o ljudima koji kada se razbole ili dobiju dete ne mogu da uzmu pla\u0107eno odsustvo, ne ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a \u010desto nisu ni zdravstveno osigurani na osnovu svog radnog statusa. Uprkos tome \u0161to je Srbija prva dr\u017eava u svetu po rasprostranjenosti digitalnog rada po glavi stanovnika, frilenseri u \u0161iroj javnosti sve do nedavno nisu bili tema. Hiljade mladih su godinama unazad radili preko interneta i nisu pla\u0107ali poreze i doprinose. Pre nekoliko meseci dr\u017eava je naprasno odlu\u010dila da to sve naplati i to sa kamatom. Verovatno je jedina pozitivna stvar u vezi sa ovim potezom dr\u017eave to \u0161to je navela digitalne radnike da se uprkos svojoj fragmentiranosti organizuju u cilju pravednijeg oporezivanja njihovog dohotka.<\/p>\n\n\n\n

U izvje\u0161taju navodite i preporuke koje bi trebale pomo\u0107i da se za svaki od spomenutih nesigurnih oblika rada uredi u korist radnika, odnosno u smjeru pove\u0107anja njihovih ekonomskih, radnih i socijalnih prava. Jeste li u svom istra\u017eivanju, a osobito pri izradi tih preporuka, konzultirali i same radnike koji rade na nesigurnim poslovima ili predstavnike nekih agilnijih sindikata, ili to mo\u017eda planirate u kasnijim fazama projekta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U ovoj fazi istra\u017eivanja davali smo preporuke koje su bazirane na analizi relevantne literature i propisa u oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva. S obzirom da se veoma mali broj autora kod nas bavio problemom prekarnog rada, primarni cilj na\u0161eg istra\u017eivanja je bio da utvrdimo koje kategorije nestandardnih radnika postoje, a u odnosu na to koliko su im dostupna radna i socijalna prava. Ideja da pi\u0161emo i preporuke za unapre\u0111enje njihovog polo\u017eaja javila se naknadno jer smo imali potrebu da skrenemo pa\u017enju na to koje intervencije u postoje\u0107e propise bi mogle da doprinesu ovom cilju, i da istaknemo mogu\u0107nost samoorganizovanja kao jedno od re\u0161enja. U narednim fazama istra\u017eivanja vi\u0161e \u0107emo se fokusirati na praksu tako \u0161to \u0107emo da radimo na predlogu modela samoorganizovanja nestandardnih radnika putem zadruga.  U tom procesu radi\u0107emo bli\u017ee sa samim radnicima kako bismo do\u0161li do nekog optimalnog re\u0161enja koje je izvodivo u lokalnom kontekstu i koje na najbolji na\u010din odgovara na njihove potrebe.<\/p>\n\n\n\n

Bave li se, koliko i na koji na\u010din sindikati u Srbiji radnicima na nesigurnim tipovima poslova? Ima li kakvih primjera <\/strong>udru\u017eivanja radnika koji nemaju zakonsko pravo na sindikalno organiziranje i kolektivno pregovaranje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U trenutnim uslovima sindikatima je jako te\u0161ko da dopru do ove grupe radnika s obzirom da im zakonski okvir to ne dozvoljava. Pravo na sindikalno organizovanje uskra\u0107eno je svim radnicima koji su anga\u017eovani van radnog odnosa (koji ne rade po osnovu ugovora o radu), kao i samoozaposlenima, dok su radnici koji su anga\u017eovani neformalno (na crno) pravno i institucionalno nevidljivi.<\/p>\n\n\n\n

S obzirom na ovako nepovoljnu situaciju, kao i \u010dinjenicu da se sindikati do sada nisu pokazali naro\u010dito potentnim da uti\u010du na smer u kome su i\u0161le izmene socio-ekonomskih i radnih politika, smatramo da je potrebno vi\u0161e zagovarati i promovisati ideju samoorganizovanja radnika kao na\u010din da se bolje pozicioniraju u odnosu na poslodavce i dr\u017eavu. Dobar primer u ovom pravcu je osnivanje Udru\u017eenja radnika na internetu koje je kroz kolektivni pritisak uspelo da natera dr\u017eavu da u\u0111e u pregovore sa ovom grupom radnika u pogledu njihovog radno-pravnog i poreskog statusa. Tako\u0111e, radnici Glova, kompanije (aplikacije), za dostavu hrane i drugih proizvoda, pokrenuli su platformu <\/a>koja za cilj ima da pove\u017ee ovu ina\u010de atomizovanu grupu radnika, kako bi udru\u017eeno izvr\u0161ili pritisak na \u201cposlodavca\u201d u pogledu visine zarada i uslova rada. Sli\u010dnih poku\u0161aja<\/a> bilo je i me\u0111u radnicima Wolta, kompanije  koja se tako\u0111e bavi dostavom hrane.<\/p>\n\n\n\n

Zakoni koji bi trebali regulirati radna, ekonomska i socijalna prava radnika \u010desto ne idu na ruku radnicima, nego poslodavcima, odnosno naprosto legaliziraju nesigurne oblike rada. U Hrvatskoj od krize 2008. kroz sve izmjene Z<\/strong>akona o radu mo\u017eemo pratiti niz ustupaka fleksibilizaciji. Kakva je situacija u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Situacija u Srbiji je dosta sli\u010dna. Odlikuje je sve ve\u0107a fleksibilizacija rada, koja se plasira u formi argumenta da su ovakve mere neophodne u svrhu ekonomske efikasnosti. Pored radno-pravne deregulacije (su\u017eavanje obima radnih prava), ona obuhvata i problem kojim se bavimo u na\u0161em istra\u017eivanju, a koji se ti\u010de porasta nestandardnih\/atipi\u010dnih formi zapo\u0161ljavanja. Klju\u010dnim momentom u tom smislu mo\u017ee se smatrati 2014. godina kada je usvojen novi Zakon o radu,  koji je dao mogu\u0107nost poslodavcima da sve ve\u0107i broj radnika anga\u017euju putem fleksibilnih radnih ugovora. Njih sa jedne strane odlikuje vremenska fleksibilnost koja se ogleda u porastu kratkoro\u010dnih radnih anga\u017emana, i su\u017eavanje obima prava zagarantovanih radnicima sa druge. Pored toga, usvajanje pojedinih zakona, kao \u0161to je Zakon o agencijskom zapo\u0161ljavanju i Zakon o sezonskim radnicima, uprkos tome \u0161to su uveli red u oblasti koje su do tada bile fakti\u010dki neregulisane, u su\u0161tini vi\u0161e idu na ruku poslodavcima s obzirom da ne nude adekvatan nivo za\u0161tite radnicima. U prilog ovakvom trendu idu i nedavno najavljene izmene Zakona o sezonskim radnicima, koje treba da omogu\u0107e pro\u0161irivanje dejastva ovog Zakona i na druge oblasti van postoje\u0107e tri, \u0161to sa sobom nosi niz opasnosti s obzirom da je ovim zakonom legalizovana praksa sklapanja usmenog dogovora izmedju poslodavaca i radnika. Na kraju ostaje da se vidi na koji na\u010din \u0107e trenutna vlast da izvede najavljene izmene ZOR-a, i kakav efekat \u0107e imati usvajanje Zakona o fleksibilnim oblicima rada o kome se u javnosti govori.<\/p>\n\n\n\n

\u010cak i takav Zakon o radu koji, kako vidimo, \u010desto afirmira nesigurne oblike rada, \u010desto se vrlo jednostavno i izigrava od strane poslodavaca. Zato u svojim preporukama osim pobolj\u0161anja zakonske regulative na vi\u0161e mjesta isti\u010dete va\u017enost izgradnje \u0161irih dru\u0161tveno-politi\u010dkih saveza te, paralelno, zagovarate radni\u010dku samoorganizaciju kroz zadrugarstvo. Mo\u017eete li re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o tome?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovde se vra\u0107amo na pri\u010du sa po\u010detka. Mi polazimo od ideje izgradnje kolektivnih institucija koje mogu da \u0161tite radnike od samovolje i arbitrarnosti tr\u017ei\u0161ta (i poslodavaca), a da pritom ne zavise od dr\u017eave u koju je u ovom trenutku, nemogu\u0107e imati poverenja. Izuzetno je te\u0161ko gledati u pravcu dr\u017eave, kada je ona, od kada znamo za sebe, leglo korupcije, politika koje su isklju\u010divo naklonjene krupnom kapitalu i glavni je nosilac neoliberalne vizije minimalne dr\u017eave. Zadruge su svakako jedna od institucija koja je u velikoj meri napu\u0161tena sa pojavom i razvojem dr\u017eave blagostanja. Sa njenim propadanjem kome svedo\u010dimo u poslednje tri decenije, ovakve prakse ponovo dobijaju na zna\u010daju. Verujemo da \u0161ire koalicije ne-dr\u017eavnih aktera, u koje ubrajamo civilno dru\u0161tvo, profesionalna udru\u017eenja, sindikate, zadruge itd. mo\u017ee biti put ka boljem polo\u017eaju radnika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Platforma za teoriju i praksu dru\u0161tvenih dobara \u201cZajedni\u010dko\u201d objavila je publikaciju “Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji” u kojoj autori analiziraju rad na odre\u0111eno, agencijski rad, privremeni i povremeni rad, sezonski rad, samostalnu djelatnost i neformalni rad. S autoricama i autorom istra\u017eivanja Aleksandrom Savanovi\u0107, Aleksandrom Laki\u0107 i Milo\u0161em Kova\u010devi\u0107em za Bilten razgovarala je Dunja […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":36470,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1247,865,864],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[452],"coauthors":[377,1023,1249,1248],"class_list":["post-36462","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-nestandardni-rad","tag-platformski-rad","tag-prekarni-radnici","theme-rad","country-srbija","articleformat-intervju"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/36462","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=36462"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/36462\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36474,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/36462\/revisions\/36474"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/36470"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=36462"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=36462"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=36462"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=36462"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=36462"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=36462"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=36462"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}