Rad preko interneta jo\u0161 uvijek se smatra novim oblikom rada koji \u010desto ostaje zakonski neprepoznat i nereguliran. Usprkos manjku za\u0161tite koju reguliranje statusa osigurava radnicima, dr\u017eava je u Srbiji odlu\u010dila krenuti u oporezivanje takvog rada. Radnicima je preostala samo radni\u010dka akcija.<\/p>\n\n\n\n
Poreska uprava u Srbiji je sredinom oktobra pro\u0161le godine najavila da \u0107e krenuti sa ubiranjem poreza od radnica i radnika koji ostvaruju prihode radom preko interneta. Ova informacija je brzo izazvala veliku zabrinutost me\u0111u frilenserima koji nisu do sada upla\u0107ivali porez na prihod, pa su kako bi se izborili za svoja prava ubrzo krenuli u osnivanje esnafskog udru\u017eenja. Udru\u017eenje radnici na internetu je vrlo brzo obavestilo javnost da Poreska uprava ne gubi vreme i da su pozivi po\u010deli da pristi\u017eu, te da je proces naplate poreza i doprinosa za pet godina unazad uveliko zapo\u010det.<\/p>\n\n\n\n
Ubrzo nakon prvih zahteva radnika sa interneta da se uspostavi odr\u017eiv i precizan poresko-pravni okvir za njihov status i poreske naplate, organizovan je i protest u Beogradu koji je okupio nekoliko hiljada ljudi. Na samom po\u010detku ovog protesta, organizatori su dobili poziv iz kabineta premijerke da sednu za pregovara\u010dki sto. Nakon tronedeljnih sastanaka sa predstavnicima vlasti, resornih ministarstava i Poreske uprave, predstavnici frilensera su obznanili da su pregovori prekinuti bez adekvatnog re\u0161enja i dogovora.<\/p>\n\n\n\n
Srbija je visoko rangirana zemlja kada je u pitanju broj radnika koji zara\u0111uju rade\u0107i na internetu u odnosu na broj stanovnika, ali i u odnosu na ukupnu radnu snagu u dr\u017eavi. Prema procenama Svetske banke, Srbija, zajedno sa Rumunijom i Ukrajinom, prednja\u010di u broju online radnika\/ca me\u0111u evropskim zemljama. Pretpostavka je da oko 100.000 radnika iz Srbije prima zaradu iz inostranstva za rad koji obavljaju preko platformi kao \u0161to su UpWork, Fiverr, Freelenser, ali i preko specijalizovanih platformi na kojima dr\u017ee \u010dasove engleskog jezika ili rade prevo\u0111enje. Pored njih, u istu ni\u0161u spadaju i tzv. jutjuberi ali i oni koji zaradu ostvaruju rentanjem stanova na dan preko internet aplikacija ili zara\u0111uju preko igara na sre\u0107u, a oko kojih postoji op\u0161ta saglasnost da \u010dine zasebnu kategoriju.<\/p>\n\n\n\n
Prema istra\u017eivanjima<\/a>, digitalne radnike \u010dine u najve\u0107em broju mladi izme\u0111u 26 i 35 godina, a mnogi od njih rade preko interneta kako bi finansirali svoje \u0161kolovanje, upotpunili ku\u0107ni bud\u017eet ili zato \u0161to nisu uspeli da prona\u0111u posao na srpskom tr\u017ei\u0161tu rada, gde je i ina\u010de stopa nezaposlenosti (mladih) visoka.<\/p>\n\n\n\n Iako je prethodnih godina bele\u017een rast broja radnika\/ca na internetu, doma\u0107e tr\u017ei\u0161te rada i radno zakonodavstvo ih ne prepoznaju \u2013 u slu\u010daju da im je to jedini poslovni anga\u017eman, u evidencijama se vode kao nezaposleni ili neaktivni, a sam rad na internetu nije posebno zakonski regulisan, pa oni koji tako zara\u0111uju rade u izuzetno prekarnim uslovima. Ugovori o radu ili o delu ne mogu da se zasnuju jer platforme preko kojih rade nisu registrovane kao poslodavci u Srbiji. Tako radnici sa interneta rade bez pristupa osnovnoj socijalnoj za\u0161titi, zdravstvenom, penzionom i invalidskom osiguranju, osiguranju u slu\u010daju nezaposlenosti, a nisu su im dostupna ni osnovna radna prava poput pla\u0107enog odmora ili bolovanja.<\/p>\n\n\n\n Jedino pravno re\u0161enje za regulisanje statusa onih koji zara\u0111uju preko interneta koje je lokalno zakonodavstvo nudilo do sada jeste registrovanje privrednog subjekta, odnosno osnivanje preduzetni\u010dke radnje\/agencije, \u0161to su neki i radili, ali samo kada su im poslovi i zarada bili dugoro\u010dno sigurniji. Oni koji sa druge strane nisu imali stalne klijente ili sigurniji i bolje pla\u0107en anga\u017eman i regulisan pravni status, a jesu poku\u0161avali da prijave porez na prihod, ka\u017eu da u Poreskoj nisu znali kako da im obra\u010dunaju poreze pa ih nisu ni pla\u0107ali.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, doju\u010dera\u0161nje “\u0107uti dok te niko ne pita” se brzo promenilo u platite poreze unazad ili sledi prekr\u0161ajna prijava. Poreska uprava se dosetila kako da obra\u010duna poreze pa je po skoro hitnom postupku pokrenula postupke protiv frilensera – banke su imale rok od \u010ditave dve nedelje da dostave izve\u0161taje o deviznim transakcijama fizi\u010dkih lica u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Iako je zadatak Ministarstva za rad da prona\u0111e re\u0161enje u okviru radnog zakonodavstva koje bi omogu\u0107ilo radnicima na internetu da reguli\u0161u svoj polo\u017eaj, te da se uz pomo\u0107 Ministarstva finansija na\u0111u predlozi poreskih stopa koje bi obezbedile poreski tretman koji bi bio pravi\u010dan u odnosu na druge poreske obveznike. Ovo je va\u017eno posebno imaju\u0107i u vidu one koji imaju mala primanja, kakvih je, prema nekim procenama 1<\/a><\/sup>, me\u0111u radnicima na internetu veliki broj. Pa ipak, kraj godine obele\u017eene pandemijom i ekonomskom krizom koju je ona izazvala radnicima sa interneta obele\u017eila je umesto pravi\u010dnog radno pravnog re\u0161enja – poreska palica.<\/p>\n\n\n\n Nakon pregovora sa Udru\u017eenjem radnika na internetu Vlada Republike Srbije je ostala pri tome da se porezi i doprinosi u iznosu oko 50 posto moraju platiti i to pet godina unazad za svaku uplatu iz inostranstva. Dodu\u0161e, napravljen je ustupak da se frilenserima otpi\u0161e kamata na nametnuti dug. Ovo u praksi zna\u010di da \u0107e radnici na internetu morati da plate zaostale poreze, ali i doprinose za zdravstveno i penziono, iako pristup zdravstvenoj za\u0161titi nisu imali, niti \u0107e im radni sta\u017e biti evidentiran. Dugovi su veliki, frilenserska zajednica ka\u017ee nenaplativi, jer hrana je skupa a ne ostane ti mnogo (ako i\u0161ta) od mese\u010dnog prihoda kad sva usta nahrani\u0161.<\/p>\n\n\n\n U velikoj krizi fiskalne politike izazvane pandemijom Covid-19, kada su \u010ditavi sektori ekonomije bili zatvoreni \u2013 ugostiteljski objekti, turizam, transport i dobar deo proizvodnje, veliko optere\u0107enje za dr\u017eavnu kasu bile su i mere koje su dono\u0161ene da pomognu privredi i stanovni\u0161tvu. Pored pomo\u0107i privredi sa po tri minimalne zarade po zaposlenom, Vlada Republike Srbije je donosila uredbe da se, pred izbore uzgred budi re\u010deno, svakom punoletnom gra\u0111aninu\/ki dr\u017eave “pokloni” po 100 eura. Ova mera \u0107e uskoro biti i ponovljena, ponovo u predizbornoj godini, pa \u0107e punoletno stanovni\u0161tvo Srbije ove godine dobiti jo\u0161 po 60 eura pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Ove mere je \u010dak i Fiskalni savet ocenio kao lo\u0161e i upozorio<\/a> da optere\u0107uju bud\u017eet i zadu\u017euju dr\u017eavu za ogromne iznose koje Srbija sebi ne mo\u017ee da priu\u0161ti a koje \u0107e dugoro\u010dno dovesti do smanjenja mogu\u0107nosti za pomo\u0107 upravo ugro\u017eenim grupama, pa time doprinose zapravo pove\u0107anju siroma\u0161tva. Pored ovih mera nepotrebnim bud\u017eetskim rashodima treba dodati i vi\u0161emilionske spomenike<\/a>, ali i planiranu izgradnju aerodrom u Trebinju<\/a>. Jasno je da rupe napravljene lo\u0161im i netransparentnim tro\u0161enjem javnog novca treba nekako popuniti. Da frilenseri treba da popune barem deo ovih rupa, ne kriju ni najvi\u0161i dr\u017eavni zvani\u010dnici.<\/p>\n\n\n\n Tako je Vlada Republike Srbije skoro istovremeno sa po\u010detkom procesa naplate poreza sa onima koji zara\u0111uju na internetu, koji su nesporno velika ni\u0161a poreskih obveznika, najavila i nove zakone o poreskim nametima po kojima se gra\u0111ani obavezuju da prijave \u0161upe i koko\u0161injce koje imaju u dvori\u0161tima, kako bi se oporezovali po pravilnim poreskim stopama.<\/p>\n\n\n\n Ispostavilo se da predizbornih 100 eura po punoletnom (sa pravom glasa) stanovniku\/ci Srbije treba u dr\u017eavnu kasu da vrate i otplate – radnici.<\/p>\n\n\n\n Da uop\u0161te do\u0111e do pregovora i adekvatnog dogovora predstavnika vlasti i radnika, pritisak je nu\u017ean, no ne i dovoljan uslov. Radnici na internetu su uspeli da pritiskom \u2013 organizovanjem, razli\u010ditim mini akcijama, slanjem velikog broja upita i zahteva, a na kraju i izlaskom na ulicu u velikom broju i sa velikom podr\u0161kom javnosti \u2013 Vladu primoraju na pregovore. Ipak, vlast ima iskustva sa razbijanjem radni\u010dkog jedinstva i politi\u010dkog zamaha \u2013 reklo bi se da je to bio barem jedan od ciljeva kada je u\u010denjen prvi korak pri samom pozivu na pregovore koji je slu\u010dajno do\u0161ao ba\u0161 na po\u010detku protesta radnika na internetu ispred republi\u010dke Skup\u0161tine.<\/p>\n\n\n\n Tri nedelje nakon protesta i nekoliko sastanaka pregovara\u010dkog tima radnika na internetu sa jedne strane i Vlade, Ministarstva finansija i Poreske uprave sa druge \u2013 pregovori su zavr\u0161eni fijaskom. Nema dogovora, rekli su predstavnici URI-a, jer je Vlada na sto stavila neprihvatljivu ponudu sa ustupkom da se mo\u017ee otpla\u0107ivati u narednih do deset godina.<\/p>\n\n\n\n Iako dr\u017eava ne planira da odustane od naplate poreza i doprinosa radnicima sa interneta, i pored toga \u0161to ih do sada zakon nije prepoznavao, dono\u0161enje Lex specialisa kojim bi se definisao status frilensera je u planu tek u toku godine. Pa se sa pravom mo\u017eemo zapitati da li \u0107e vlast uva\u017eiti argumente i perspektive predstavnika radnika sa interneta u dono\u0161enju zakona koji ih se direktno ti\u010de, ako im argumente nisu uva\u017eili za pregovore koji im uti\u010du na egzistenciju.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta dalje? Za sada se ne zna. Najavljuju se nove akcije i pritisci, razgovara se sa svim institucijama koje su voljne da razgovaraju. Da li \u0107e to pomo\u0107i da radnici sa interneta ne budu morali da plate poreze i doprinose za prethodnih pet godina, pitanje je. Ono \u0161to je sasvim izvesno jeste da, ukoliko Vlada Republike Srbije ostane pri trenutnoj odluci, mnoge od ljudi koji su ovako zara\u0111ivali \u010deka neizvesna budu\u0107nost – nezaposlenost, siroma\u0161tvo i gubitak imovine, da zdravlje i posledice stresa u ovim okolnostima i ne stavljamo na taj spisak. Takva situacija ne mo\u017ee da odgovara ni frilenserima, ni vlasti, ni dru\u0161tvu u celini.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu \u0107e se u naredne dve godine doneti niz zakona koji ure\u0111uju radno zakonodavstvo, uklju\u010duju\u0107i i novi Zakon o radu, o\u010dekujemo napet period. Da imamo realnu procenu: sad je lo\u0161e, ali bi\u0107e sve gore. Zato mora solidarnije i zbijenije u redovima.<\/p>\nRegulisanje statusa<\/h2>\n\n\n\n
Poreska politika u krizi: “ce\u0111enje suve drenovine”<\/h2>\n\n\n\n
Pregovori sa vla\u0161\u0107u \u2013 duplo golo<\/h2>\n\n\n\n