{"id":35979,"date":"2021-01-25T07:00:00","date_gmt":"2021-01-25T06:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=35979"},"modified":"2021-01-26T09:55:43","modified_gmt":"2021-01-26T08:55:43","slug":"slucaj-miroslava-aleksica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=35979","title":{"rendered":"Vi\u0161e nisu same"},"content":{"rendered":"\n

Suo\u010davanje sa seksualnim nasiljem napokon je dohvatilo i Balkan. Pri\u010da je po\u010dela s poznatom mladom beogradskom glumicom i ubrzo zahvatila cijelo podru\u010dje zajedni\u010dkog jezika. Osim iskustava zastra\u0161uju\u0107eg broja djevojaka na vidjelo izlaze i stare boljke sistema, poput odgoja ili medija.<\/p>\n\n\n\n

Celokupan javni i dru\u0161tveni prostor u Srbiji ve\u0107 nedelju dana okupira vest da je nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo za silovanje i seksualno uznemiravanje uglednog profesora glume, reditelja, pedagoga i vlasnika do ju\u010de presti\u017enog dramskog studija “Stvar srca”, Miroslava Miku Aleksi\u0107a. Nakon prijave i izlaska u javnost jedne od devojaka, glumice Milene Radulovi\u0107, Aleksi\u0107 je priveden a potom i saslu\u0161an pred Vi\u0161im javnim tu\u017eila\u0161tvom u Beogradu. Na teret mu se stavlja osam silovanja i sedam nedozvoljenih polnih radnji, \u0161to je on na saslu\u0161anju negirao, a za \u0161ta mu je zapre\u0107ena kazna od pet do petnaest godina zatvora.<\/p>\n\n\n\n

Ubrzo nakon javnog istupanja Milene Radulovi\u0107 o seksualnom nasilju koje je trpela od Aleksi\u0107a, javno je progovorila jo\u0161 jedna, glumica Beogradskog dramskog pozori\u0161ta, Iva Ilin\u010di\u0107, a prema navodima nekih medija, policiji se javilo ukupno 26 devojaka. Ubrzo su se u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama pojavila razli\u010dita iskustva njegovih manje ili vi\u0161e poznatih biv\u0161ih u\u010denica i u\u010denika, kolega i poznanica koja su sloj po sloj ogoljavala jednu kompleksnu sliku razli\u010ditih oblika zlostavljanja koje se godinama predstavljalo kao presti\u017ena pedagogija.<\/p>\n\n\n\n

Deca, me\u0111u kojima i neka od najpoznatijih imena srpskog glumi\u0161ta, koja su poha\u0111ala \u010dasove u ovoj \u0161koli su postajali glumice i glumci, novinari, muzi\u010dari, javne li\u010dnosti. \u0160kolu su upisivali kao deca uzrasta od pet ili \u0161est, a najkasnije 13 godina, i ostajali u \u0161koli godinama, neki i do uspe\u0161nog upisa na Fakultet dramskih umetnosti, na kome kao redovna profesorka radi i Aleksi\u0107eva supruga, ujedno i suvlasnica \u0161kole glume. Prema izjavama biv\u0161ih u\u010denica i u\u010denika, toj \u0161koli disciplina je bila na ceni, a Aleksi\u0107 je bio strog. \u010casovi su po\u010dinjali recitovanjem molitve, postojala su rigidna pravila<\/a> (devoj\u010dice su morale biti u suknjama, de\u010daci u cipelama) i pravila pona\u0161anja \u2013 o ka\u0161njenju, o laganju, navijanju za lokalni fudbalski klub, o “Mikinom upravljanju” \u2013 u grupi, protiv me\u0111usobnog zaljubljivanja da se “ne kvari prijateljstvo”. Za kr\u0161enje ovih pravila pona\u0161anja, ili izgovaranje mi\u0161ljenja koje pedagogu nisu bila po volji \u2013 postojale su i kazne.<\/p>\n\n\n\n

Stvar bez srca<\/h2>\n\n\n\n

Roditelji su imali ograni\u010den pristup, u toj \u0161koli njihov autoritet je bio fakti\u010dki poni\u0161ten \u2013 deca su bila “mali ljudi<\/a>” koja treba da imaju ne\u0161to “samo njihovo”. Nije bilo roditeljskih sastanaka, roditelji nisu dolazili na \u010dasove niti u prostorije \u0161kole, a deci je savetovano da sadr\u017eaj \u010dasova dr\u017ee za sebe, jer to je “samo njihova stvar”. U \u0161kolama i vannastavnim grupama \u010desto va\u017ee rigidna pravila pona\u0161anja, sli\u010dni obrasci i pedago\u0161ki metodi koji su zasnovani na strogo\u0107i, grubosti i omalova\u017eavanju u\u010denica\/ka. Otuda se, mo\u017ee biti, lampice i ne pale na vreme, jer se na stroge pedago\u0161ke metode naviklo. \u010covek, poput Aleksi\u0107a, koji je na poziciji mo\u0107i, nastavnik, predava\u010d, u nekom smislu idol i skoro pa roditeljski autoritet kojem zbog toga po inerciji deca veruju \u010desto vi\u0161e nego sebi, mo\u017ee svakodnevno prelaziti granice s decom, a poslednja koju pre\u0111e bri\u0161e telesnu autonomiju. O tome je govorila i Milena Radulovi\u0107 kada je istupila i javno progovorila o svom iskustvu \u2013 “o inteligentno sklopljenoj mre\u017ei u najvi\u0161em krugu dru\u0161tva, od najranijih godina upakovanoj u najplemenitije forme umetnosti i religije \u010doveka koji, korak po korak, zna \u0161ta radi i s predumi\u0161ljajem dolazi do cilja.”<\/p>\n\n\n\n

U mnogim slu\u010dajevima seksualnog zlostavljanja dece i tinejd\u017eerki(a) zlostavljanju prethodi specifi\u010dna priprema. Prema stru\u010dnjacima koji se bave ovom temom, u pitanju je specifi\u010dan pripremni postupak o kome se u javnom prostoru izuzetno malo pri\u010da i zna, pa se te\u0161ko i prepoznaje pre nego \u0161to \u010dina nasilja do\u0111e. Re\u010d je o tzv. groomingu, odnosno procesu postepenog sticanja poverenja \u017ertve sa namerom da bude seksualno zlostavljana. Nasilnik ima bri\u017enu ulogu, ulogu detetovog prijatelja ili je u pitanju neko ko iskoristi ovla\u0161c\u0301enja da neguje i \u010duva dete. Grooming omogu\u0107ava zlostavlja\u010dima da vremenom prevladaju razne granice \u017ertvinog integriteta, \u010dak mnogo pre nego \u0161to do konkretnog \u010dina nasilja do\u0111e.<\/p>\n\n\n\n

Od \u010detiri deteta koja su pre\u017eivela seksualno zlostavljanje tri su devoj\u010dice. Od pet po\u010dinilaca seksualnog nasilja – \u010detvorica su mu\u0161karci, poznati \u017ertvi, \u010desto iz porodi\u010dnog okru\u017eenja. Seksualno nasilje ne po\u010dinje i ne zavr\u0161ava se silovanjem. Ono po\u010dinje u najranijem detinjstvu, kada devoj\u010dice od najmla\u0111eg uzrasta u\u010dimo da ih se ljubi, grli, dodiruje, stavlja u krilo i protiv njihove volje, \u010dak i onda kada jasno negoduju. Po\u010dinje u knjigama, pesmama, u filmovima i reklamama, prikazom njihovih tela kao objekata koji postoje i slu\u017ee isklju\u010divo svrsi mu\u0161ke seksualnosti. Po\u010dinje vicevima o silovanjima, dobacivanjem, dodirivanjem na ulici, \u0161koli, radnom mestu. Nasilje se ne zavr\u0161ava silovanjem, nastavlja se negativnim reakcijama, propitivanjem njihovih \u017eivotnih odluka, navika i izbora, njihove ode\u0107e, odnosa sa nasilnikom, njihovih namera i kredibiliteta da prijave i o tome pri\u010daju. Nastavlja se neverovanjem, pitanjima gde je bila do sada, kako nastavnik nasilnik, za\u0161to su \u0107utale, za\u0161to su se tamo vra\u0107ale. Nastavlja se kada na televiziji sa nacionalnom frekvencijom mu\u0161karci \u0161pekuli\u0161u da su optu\u017ebe mo\u017eda osveta jer je strogi u\u010ditelj Aleksi\u0107 “neku devoj\u010dicu izbacio sa \u010dasa”.<\/p>\n\n\n\n

“Svaka \u017eena ima tajnu”<\/h2>\n\n\n\n

Javno istupanje Milene Radulovi\u0107 pokrenulo je talas reakcija, podr\u0161ke od koleginica i kolega, javnih li\u010dnosti, politi\u010dara, ministarki. Pokrenulo je, na\u017ealost sasvim o\u010dekivano, i mno\u0161tvo relativizacija, zdravorazumskih komentara koji dovode u pitanje verodostojnost iskaza \u017eena koje su o nasilju progovorile. Pora\u017eavaju\u0107e brojke svedo\u010de kakva nam je dru\u0161tvena realnost: svaka tre\u0107a devojka u Srbiji do\u017eivi ne\u017eeljeno dodirivanje, a 80% devojaka do\u017eivi neki oblik seksualnog uznemiravanja.<\/p>\n\n\n\n

Pored negativnih komentara, javni stav oblikuju i brojni senzacionalisti\u010dki naslovi u medijima (\u010desto upravo na onim medijima koji i ina\u010de problemati\u010dno izve\u0161tavaju o nasilju nad \u017eenama), a koji govore o monstruoznim crtama li\u010dnosti koja je takvo nasilje vr\u0161ila. Nasilnici nisu “monstrumi iz mra\u010dnih ulica”, ve\u0107, kako se ispostavlja, \u010desto ugledni, poznati ljudi koji u\u017eivaju poverenje i po\u0161tovanje celokupnog dru\u0161tva. Nejednak odnos mo\u0107i nasilnika i \u017ertve preduslov je nasilja, koji zajedno sa odnosom ekonomske, emocionalne ili psiholo\u0161ke zavisnosti, i dominantnih dru\u0161tvenih obrazaca po kojima \u017eene skoro uvek “daju povoda” primorava pre\u017eivele da \u0107ute. \u0106ute jer im se ne\u0107e verovati, jer su ucenjene i name\u0107e im se ose\u0107aj odgovornosti i sau\u010desni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Tako mediji u Srbiji umesto da vr\u0161e pritisak na institucije i adresiraju problem sistemskog i strukturnog nasilja kao dru\u0161tvenog problema sa svom urgencijom koja u ovom kontekstu postoji, oni mahom prenose delove iskaza \u017ertava u postupku, senzacionalisti\u010dke opise \u0161kole glume kao “ku\u0107e strave”, i ispovesti poznanika o patolo\u0161kim crtama li\u010dnosti po\u010dinitelja. Kao da se nasilje samo u ku\u0107ama strave de\u0161ava.<\/p>\n\n\n\n

Nakon \u0161to su glumice u Srbiji prijavile nastavnika glume za seksualno nasilje, \u017eene iz regiona su po\u010dele da anonimno pri\u010daju svoje tajne, iskustva koja nisu tra\u017eile. Pri\u010de se ni\u017eu, najpre o profesorima na fakultetima i srednjim \u0161kolama u celom regionu, a potom i o kom\u0161ijama, o\u010dusima, bra\u0107i, biv\u0161im partnerima, poznanicima, simpatijama, mu\u0161karcima na pozicijama mo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Zlostavljanje u obrazovnim institucijama<\/h2>\n\n\n\n

Seksualno zlostavljanje u obrazovnim institucijama nije novost i \u010desto ima status javne tajne. \u017denska iskustva su puna primera u\u010ditelja i nastavnika koji su ih neprimereno gledali, dodirivali ili komentarisali, ili pak seksualno uznemiravali i ucenjivali ocenama. Prema istra\u017eivanju koje je sproveo Autonomni \u017eenski centar, svaka tre\u0107a studentkinja u Srbiji je do\u017eivela da zaposleni na fakultetima u njenom prisustvu pri\u010daju seksualne \u0161ale ili gledaju njeno telo tako da joj je neprijatno.<\/p>\n\n\n\n

Fakulteti su, zate\u010deni brojem i sadr\u017einom, na ove ispovesti reagovali saop\u0161tenjima podr\u0161ke i pozivima da se studentkinje i alumnistkinje jave i prijave seksualno uznemiravanje i nasilje koje su do\u017eivele. Pozivi su stigli sa sarajevske Akademije scenskih umjetnosti, Filozofskog fakulteta u Tuzli, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i Zagrebu. Ohrabruju \u017eene da istupe i progovore o stvarima koje su na fakultetima od ranije poznate. Sigurni su da \u0107e studenti i studentkinje prijaviti svako nasilje koje do\u017eive, bilo ono verbalno, psiholo\u0161ko ili fizi\u010dko.<\/p>\n\n\n\n

U Srbiji su \u010detiri fakulteta donela Pravilnike protiv seksualnog uznemiravanja, prete\u017eno u toku prethodne dve godine. Takvi pravilnici su nu\u017ean prvi korak da se uspostavi institucija sigurnog prostora na obrazovnim institucijama da bi se nasilje prijavljivalo. Ono, pak, nije i dovoljan uslov da se nasilje zaista i prijavi. Ovi mehanizmi moraju biti efikasni, senzitivisani za postupanje prema onima koji nasilje prijavljuju, moraju po\u010divati na na\u010delima poverenja i sigurnosti, a \u017ertve \u0161tititi od odmazde. Standardi rada obrazovnih institucija moraju po\u0161tovati prava, slobodu i integritet svih. Nasuprot standarda rada na Pravnom fakultetu u Beogradu, u kome je odgovornost za seksualno uznemiravanje (ali i rasnu, versku i druge oblike diskriminacije) na onome ko daje povod neprikladnim obla\u010denjem.<\/p>\n\n\n\n

Krajnje vreme za seksualno obrazovanje<\/h2>\n\n\n\n

\u017denske organizacije u Srbiji su podsetile na to da je Ministarstvo obrazovanja pre skoro tri godine povuklo obrazovne pakete Incest trauma centra, a time i mogu\u0107nost da deca u \u0161kolama imaju seksualno obrazovanje. Edukativni materijali su odba\u010deni navodno zbog informacija koje su bile neprikladne za uzrast kome su namenji, a zapravo i zbog toga \u0161to su sadr\u017eali informacije o seksualnosti prema istom polu. Iako je do sada stav resornog Ministarstva bio takav da se de\u010dije znanje o reproduktivnom zdravlju razvija kroz vi\u0161e predmeta (navode \u010desto biologiju, fizi\u010dko, gra\u0111ansko vaspitanje itd), jasno je da je sveobuhvatni edukativni paket neophodan i da nema mesta odlaganju.<\/p>\n\n\n\n

Jer seksualno obrazovanje, pored toga \u0161to mora biti sekularno, treba da pru\u017ea sve potrebne primerene i bezbedne informacije o telu, seksualnosti, reproduktivnom zdravlju, pravima i pravdi, da deci (ali i roditeljima i prosvetnim radnicima) pru\u017ea informacije o tome \u0161ta su dobre i lo\u0161e tajne, \u0161ta je seksualno nasilje, kako ga prepoznati i kome i kako prijaviti. Sve ovo je dovelo do ponovne inicijative za uvo\u0111enje teme seksualnog nasilja nad decom u obrazovne programe pred\u0161kolskog ili osnovno i srednjo\u0161kolskog uzrasta.<\/p>\n\n\n\n

Izlaskom u javnost sa svojim iskustvom Milena Radulovi\u0107 je pokrenula lavinu, koja iz dana u dan ubrzava i raste. Koliko god da je dru\u0161tvo mo\u017eda nespremno da se uhvati u ko\u0161tac sa ovim problemom, jasno je da nakon ovoga ni\u0161ta ne\u0107e biti isto, jer je ti\u0161ina prekinuta. Makar na trenutak pre\u017eivele vi\u0161e nisu same i ne \u0107ute.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Suo\u010davanje sa seksualnim nasiljem napokon je dohvatilo i Balkan. Pri\u010da je po\u010dela s poznatom mladom beogradskom glumicom i ubrzo zahvatila cijelo podru\u010dje zajedni\u010dkog jezika. Osim iskustava zastra\u0161uju\u0107eg broja djevojaka na vidjelo izlaze i stare boljke sistema, poput odgoja ili medija. Celokupan javni i dru\u0161tveni prostor u Srbiji ve\u0107 nedelju dana okupira vest da je nekoliko […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":35982,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[174,838,441,1205,1206],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[404],"class_list":["post-35979","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-feminizam","tag-seksizam","tag-seksualno-nasilje","tag-silovanje","tag-zenska-prava","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35979","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=35979"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35979\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35990,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35979\/revisions\/35990"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/35982"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=35979"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=35979"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=35979"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=35979"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=35979"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=35979"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=35979"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}