Strana\u010dka je politika u Srbiji prili\u010dno letargi\u010dna, ali zato u \u0161irem dru\u0161tvu politika vrije. Zasad je sve u fazi inkubacije, a najve\u0107a prijetnja razvoju dolazi iz tradicije opozicijskog djelovanja jo\u0161 iz devedesetih koja i dalje dominira politi\u010dkom imaginacijom<\/p>\n\n\n\n
Letimi\u010dan pogled na politi\u010dku scenu Srbije mogao bi neupu\u0107enom posmatra\u010du da deluje kao \u010dudno mrtvo more u kome su svi relevantni \u010dinioci vi\u0161e ili manje deo vlasti. Takav utisak deli i dobar deo gra\u0111anki i gra\u0111ana, barem onih koji svoja mi\u0161ljenja dokumentuju i stavljaju na uvid na dru\u0161tvenim mre\u017eama, portalima, komentarima i drugim javnim platformama na osnovu kojih bi mogao da se izvr\u0161i uvid u ve\u0107insko raspolo\u017eenje politi\u010dkog bi\u0107a Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Ako bi kriterijum za to bilo samo ono \u0161to rade tradicionalne politi\u010dke partije, onda zaista tako izgleda. Me\u0111utim, za pa\u017eljivije pratioce prilika, stvari nisu ni najmanje tako jednostavne. Pre svega treba uzeti u obzir da se ve\u0107i deo gra\u0111anki i gra\u0111ana Srbije ve\u0107 nalazi van izbornog procesa zbog nepoverenja u sistem i politi\u010dke stranke, ali da to nipo\u0161to ne zna\u010di i apoliti\u010dnost.<\/p>\n\n\n\n
Re\u017eim naprednjaka, uprkos neverovatnoj hegemoniji u institucijama dr\u017eave, ipak nije toliko stabilan koliko se \u010dini. On svoju trenutnu snagu crpi iz razbijenosti stare opozicije koju sa\u010dinjavaju profesionalni politi\u010dari bez uticaja u masama i koje u \u017eivotu odr\u017eavaju \u017eive veze sa onim \u0161to se naziva “nezavisnim medijima” i isto takvim vezama u Evropskom parlamentu.<\/p>\n\n\n\n
Zato oni koji svoje shvatanje politike razumevaju isklju\u010divo u smislu parlamentarnog procesa imaju razloga za o\u010daj. Po njima, krivce treba tra\u017eiti na potezu od ne-glasa\u010da do \u010ditavog naroda. Ta vrsta elitisti\u010dkog nacionalizma poku\u0161ava da deluje romantizuju\u0107i pre svega Prvi svetski rat i lamentiraju\u0107i nad nedostojno\u0161\u0107u potomaka pred takvim precima. Sli\u010dno funkcioni\u0161e i vesternizatorska retorika koja za nevolje i zaostalost optu\u017euje famoznu zatucanost naroda \u010diji je ultimativni izraz upravo vladaju\u0107i re\u017eim.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, ako se pa\u017eljivije pogleda, ve\u0107 godinama se u \u010ditavoj Srbiji de\u0161avaju protesti raznih vrsta. Sa vi\u0161e ili manje uspeha, \u0161irom \u010ditave zemlje javljaju se pokreti oko konkretnih \u017eivotnih pitanja, poput pokreta protiv mini-hidroelektrana (MHE), protiv zaga\u0111enosti vazduha, protiv multinacionalne korporacije Rio Tinto u zapadnoj Srbiji, javljaju se radni\u010dki \u0161trajkovi i protesti, a pred sve plja\u010dka\u0161kijim karakterom nala\u017eenja na\u010dina za popunu dr\u017eavnog bud\u017eeta optere\u0107enog davanjem podsticaja multinacionalnim korporacijama pobunili su se i radnici na internetu, poznati i kao frilenseri<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Ova protivure\u010dnost – da sa jedne strane politi\u010dka scena izgleda anestezirano, dok se sa druge strane de\u0161ava o\u010digledno dru\u0161tveno vrenje -jeste rezultat specifi\u010dnih okolnosti u kojima se odvijala tranzicija u Srbiji, ali sigurno ne\u0107e zadugo ostati ovda\u0161nji specijalitet.<\/p>\n\n\n\n Borba protiv Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima koja je rasla relativno linearno kroz \u010ditav period devedesetih godina XX veka, ostavila je svoj dubok trag u shvatanju karaktera oopozicionog delovanja i \u0161ta bi sve to trebalo da podrazumeva. Taj model mnogi poku\u0161avaju da o\u017eive i danas, prosto ne znaju\u0107i za drugi. To podrazumeva personalizaciju neprijatelja imenom i prezimenom i onda jedno referendumsko izja\u0161njavanje za ili protiv te li\u010dnosti. U me\u0111uvremenu, sve razlike treba ostaviti po strani jer je to u vi\u0161em interesu.<\/p>\n\n\n\n U praksi je to zna\u010dilo da se u istoj koloni na\u0111u neonacisti\u010dki navija\u010di koji mrze Milo\u0161evi\u0107a kao izdajnika i “crvenog” i evropejski gra\u0111anisti koji su za evroatlantske integracije sa socijaldemokratama i gomilom nevladinih organizacija. Poku\u0161aj takvog organizovanja vi\u0111en je sa stvaranjem Saveza za Srbiju koji je pre nekoliko meseci i formalno napu\u0161ten od onih koji su ga napravili. Pri takvom na\u010dinu delovanja, podrazumeva se da u ime op\u0161teg interesa ne treba potezati ideolo\u0161ka pitanja jer se u tako \u0161irokim savezima obi\u010dno tuma\u010di kao potez koji bi mogao da pomogne protivniku.<\/p>\n\n\n\n Ovaj do\u017eivljaj politike je \u017eiv samo zahvaljuju\u0107i bezidejnosti onih koji imaju dovoljno novca ili podr\u0161ke drugih struktura da organizuju politi\u010dku partiju. Jer, da ima iole promi\u0161ljanja u krugovima onih koji osmi\u0161ljavaju strategije, oni bi morali da uzmu u obzir gorko iskustvo Milo\u0161evi\u0107evih protivnika i naslednika na vlasti \u010dija je politi\u010dka sukobljenost i neprestana borba za monopol unutar tog jednog kampa na kraju dovela do Vu\u010di\u0107evog uspona, kao unutra\u0161njeg i spoljnog epitoma stabilokratije.<\/p>\n\n\n\n Nedostatak, ta\u010dnije supresija dubljih diskusija naravno da spre\u010dava i bilo kakav politi\u010dki i metodolo\u0161ki napredak. Jo\u0161 uvek ve\u0107i deo analiti\u010dara, novinara i aktivista nije u stanju ni da zamisli druge na\u010dine borbe osim beskona\u010dnih varijacija istog modela gra\u0111anskih mar\u0161eva koji vi\u0161e nisu u stanju da iznedre ni\u0161ta osim ponavljanja scenarija iz devedesetih.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, s tranzicionim procesima devastirane politike i ekonomije, javljaju se lokalni ili interesni pokreti okupljeni oko specifi\u010dnih pitanja \u010desto lokalnog karaktera, ali znatno \u0161ireg zna\u010daja pre svega jer se bave do sada nepoznatim problemima unutar ovog dru\u0161tva, a uz to deluju kao polja na kojima bi ona ve\u0107ina koja ne u\u010destvuje u izbornom procesu mogla da artikuli\u0161e pravce svog politi\u010dkog delovanja.<\/p>\n\n\n\n Tako, kao naj\u010de\u0161\u0107i razlog za mobilizacije i proteste za sada jeste ekologija. Pored pokreta protiv MHE, u toku je borba stanovnika i stanovnica Jadra i Ra\u0111evine (okolina Loznice, zapadna Srbija) protiv izgradnje postrojenja za eksploataciju jadarita i litijuma od strane multinacionalne po zlu poznate korporacije Rio Tinto, ali i borba u Zrenjaninu protiv kineske fabrike guma ili situacije sa gradskim vodovodom, u Pan\u010devu protiv ideje lokalne vlasti da skladi\u0161ti ve\u0161ta\u010dko \u0111ubrivo poput onog koje je izazvalo eksploziju u Bejrutu, u Beogradu protiv izgradnje u Ko\u0161utnjaku i Maki\u0161u, a tako\u0111e u Beogradu je odr\u017ean i protest zbog sve ve\u0107eg i uo\u010dljivijeg zaga\u0111enja vazduha.<\/p>\n\n\n\n Posebno je ohrabruju\u0107e da se ovi pokreti javljaju u manjim i seoskim sredinama koja do sada nisu bila popri\u0161ta dru\u0161tvenih i politi\u010dkih borbi. Pored gor\u0161taka sa Stare planine i podrinjaca iz zapadne Srbije, treba pomenuti i stanovnike i stanovnice sela Padina koji su ostvarili uspehe u borbi protiv otvaranje rudnika peska.<\/p>\n\n\n\n Ne samo zbog toga, organizatori ili oni koji se u procesu ispostavljaju kao lideri protesta u ve\u0107ini do sada poznatih slu\u010dajeva insistiraju na mogu\u0107nosti da u njihovim redovima postoje “i levi i desni”, poku\u0161avaju\u0107i na taj na\u010din pre svega da ne rasipaju okupljene snage, ali uz to i da se ograde od mogu\u0107ih poku\u0161aja da neka od politi\u010dkih organizacija eventualno nametne svoju politi\u010dku, ideolo\u0161ku ili strate\u0161ku liniju. Ovakva vrsta ogra\u0111ivanja naravno ne mo\u017ee da ima druga\u010diji efekat od krajnjeg oportunizma, koji mo\u017eda podrazumeva ne\u0161to ve\u0107i broj ljudi na skupovima, ali definitivno ograni\u010dava i usporava razvoj i produbljivanje procesa.<\/p>\n\n\n\n Put za artikulaciju jedne nove opozicije kakva do sada nije postojala na velikoj politi\u010dkoj sceni Srbije u uslovima kapitalisti\u010dke periferije u vreme dekadencije sistema mora biti dug. Ali, sa oportunisti\u010dki postavljenim “op\u0161tenarodnim” pozicijama, taj put je obi\u010dan \u0107orskokak.<\/p>\n\n\n\n Delovanje desnice u okviru ovih pokreta naj\u010de\u0161\u0107e se odvija kroz klerikalnu formu. Notorne desni\u010darske organizacije ne istupaju otvoreno protiv interesa vlasti i krupnog kapitala, tako da se crkveni folklor javlja kao najpodesniji za to, naro\u010dito posle litija\u0161kog pokreta u Crnoj Gori. Iako zapravo nisu uspeli da skrenu ili preuzmu nijedan od protesta, ovo je jo\u0161 jedan od pokazatelja stepena klerikalizacije dru\u0161tva. Ovde spada i besomu\u010dno poturanje parola o Kosovu kojim se Crkva u javnom prostoru bavi isto koliko i bilo koji dsni\u010darski demagog.<\/p>\n\n\n\n U subotu, 16. januara, u Beogradu je odr\u017ean masovni skup na koji je do\u0161lo hiljade tzv. frilensera, odnosno radnika i radnica na internetu koji prodaju svoja znanja i ve\u0161tine na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu bez zvani\u010dnog regulisanog radnog odnosa. Ovaj skup je bio reakcija na najavu dr\u017eave da \u0107e retroaktivno biti obra\u010dunat i napla\u0107en porez na zarade od 2015. godine. Pored vrlo sporne naknadnosti ovog nov\u010danog nameta, sporne su i stope po kojima \u0107e ovaj porez biti obra\u010dunavan, koji je za ve\u0107inu prosto nemogu\u0107e da isplate.<\/p>\n\n\n\n Uo\u010di odr\u017eavanja protesta, li\u010dno je Vu\u010di\u0107 ozna\u010dio jednog od organizatora protesta kao “levi\u010darskog ekstremistu i teroristu”. Organizatori su, kako se i o\u010dekuje, napravili otklon od politike, pozvav\u0161i da se ne isti\u010du nikakva strana\u010dka ili ideolo\u0161ka odbele\u017eja, \u0161to nije spre\u010dilo nekolicinu da donese crnu \u010detni\u010dku zastavu na skup koja je nestala posle nekog vremena, ali su zato ostale zastave o “srpskom Kosovu” jer to valjda nije ideolo\u0161ki ni politi\u010dki.<\/p>\n\n\n\n Sve to ukazuje da su ovi pokreti, komunalisti\u010dki i interesni, pored toga \u0161to se zala\u017eu za odre\u0111ena op\u0161ta prava koja nesumnjivo treba braniti, pre svega inkubator sutra\u0161nje politike i mesto njenog vrenja. Kao takvi, oni su i polje borbe za organizaciju onih pojedinaca i pojedinki koji su aktivni, ali nemaju stalnu politi\u010dku pripadnost ni stalni pravac delovanja.<\/p>\n\n\n\n Uzimaju\u0107i u obzir celokupnu sliku \u2013 sa jedne strane oko\u0161talu strukturu vlasti sa vladaju\u0107om strankom koja sve voljne za to integri\u0161e u vlast, ve\u017ee je za njen interes i stavi pod kontrolu, a sa druge masu koja jo\u0161 nije uobli\u010dena, ali polako postaje svesna da u njoj ima neke snage \u2013 o\u010digledan je odnos snaga u korist vlasti u ovom trenutku.<\/p>\n\n\n\n Ali, kriza je sve dublja i rezignacija naj\u0161irih slojeva je sve o\u010diglednija. Niko ne mo\u017ee da o\u010dekuje da u ovom okolnostima vlast, ma koliko bila neugro\u017eena unutar parlamenta, ne\u0107e biti izazvana nekim izlivom nezadovoljstva poput onog iz jula 2020. godine. Kao \u0161to smo i tada videli, nije svejedno da li raspolo\u017eenje mase odre\u0111uje savez klerikalne desnice i fudbalskih naci-huligana kao \u0161to je bilo u nekim gradovima ili aktivista protiv delo\u017eacija i studenata kako je bilo u nekim drugim.<\/p>\n\n\n\n Srbija ve\u0107 nekoliko godina ima svest o tome da ona \u010deka svoju opoziciju. Ali, za sada nema iskoraka u tom pravcu, jer u dru\u0161tvenim kretanjima jo\u0161 uvek preovladava oportunizam kako u definisanju ciljeva, tako i u obra\u010dunu sa metodama i celokupnom politikom vo\u0111enom u Srbiji od raspada Jugoslavije do dana\u0161njeg dana.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, upravo uzavrelost i rasprostranjenost svakodnevnih borbi oko \u017eivotnih pitanja ukazuju da oportunizam nije u naj\u0161irim masama, ve\u0107 u onima koji ciljeve postavljaju i koji jo\u0161 uvek ne \u017eele da gledaju dovoljno daleko, jer to bez ideologije ipak ne ide. Zato se ispod povr\u0161ine tog op\u0161tenarodnog sabora ipak vodi borba za daljnji pravac njegovog razvoja. Nova opozicija se tek pomalja ali svaka ta\u010dka od ovoga trenutka, kao i do ovoga \u0161to je bila, mo\u017ee biti ta\u010dka skretanja ili preokreta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Strana\u010dka je politika u Srbiji prili\u010dno letargi\u010dna, ali zato u \u0161irem dru\u0161tvu politika vrije. Zasad je sve u fazi inkubacije, a najve\u0107a prijetnja razvoju dolazi iz tradicije opozicijskog djelovanja jo\u0161 iz devedesetih koja i dalje dominira politi\u010dkom imaginacijom Letimi\u010dan pogled na politi\u010dku scenu Srbije mogao bi neupu\u0107enom posmatra\u010du da deluje kao \u010dudno mrtvo more u […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":35931,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[468,469],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-35927","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-protesti","tag-srbija","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35927","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=35927"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35927\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35932,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35927\/revisions\/35932"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/35931"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=35927"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=35927"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=35927"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=35927"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=35927"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=35927"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=35927"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Senka devedesetih<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Nove teme i izazovi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Kako deluje desnica?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Borba za daljnji pravac<\/strong><\/h2>\n\n\n\n