Manjak radne regulative u podru\u010dju novih i digitalnih poslova u Srbiji dovdi radnike na atipi\u010dnim poslovima do ruba izdr\u017eive egzistencije Sklonost vladaju\u0107ih da neuspjehe ekonomske politike prelama preko le\u0111a onih koji se niti zakonski ne mogu organizirati u sindikat i tako obraniti svoja radna prava, dodatno je poja\u010dana tvrdokornom provedbom porezne politike.<\/p>\n\n\n\n
U poslednjem talasu pandemije dr\u017eavno upravljanje \u017eivotom i smr\u0107u dobilo je svoje novo lice. Nema vi\u0161e ni govora o uvo\u0111enju radikalnijih mera koje bi mogle da ugroze dodatno fragilni ekonomski poredak. Dok bolesni ljudi \u010dekaju na hladno\u0107i i vetru satima na pregled i testiranje, mere za spasavanje ekonomije guraju sve ve\u0107i broj ljudi u Srbiji u du\u017eni\u010dko ropstvo. <\/p>\n\n\n\n
Ekonomija se odr\u017eava na \u017eivotu subvencijama, koje se upumpavaju kako bi se spre\u010dio ekonomski krah. Sredstva se uglavnom obezbe\u0111uju putem nacionalnog zadu\u017eivanja kod me\u0111unarodnih finansijskih institucija, a sve vi\u0161e i novim poreskim politikama kojima se teret za spasavanje ekonomije prebacuje na gra\u0111ane. Politika subvencionisanja profita u privatnom sektoru nije novina u Srbiji. Zemlja je i pre pandemije davala ogromne subvencije mahom stranim kompanijama. \u0160to se podr\u0161ke gra\u0111anima ti\u010de, tu se sistematski primenjuje politika “jednom rukom dajem, dok drugom uzimam”. Na primer dr\u017eava obe\u0107ava podizanje penzija, dok se paralelno pove\u0107ava porez na imovinu gra\u0111ana. <\/p>\n\n\n\n
Ni tokom poslednjih meseci, dr\u017eava nije prezala od otimanja sredstava za pre\u017eivljavanje pojedinim grupama gra\u0111ana pod krinkom uterivanja u “red”. Nova \u017ertva takvog dr\u017eavnog upravljanja pandemijom su frilenseri. Nakon vi\u0161e od decenije ignorisanja frilens pre\u017eivljavanja u Srbiji, frilenseri su postali novi potencijalni izvor za finansiranje reprodukcije statusa kvo tokom pandemije. U oktobru je poreska uprava objavila poziv frilenserima da plate poreze i doprinose za prihode na deviznim ra\u010dunima uklju\u010duju\u0107i pripadaju\u0107e kamate za teku\u0107u godinu i pet prethodnih godina. U pitanju je iznos koji mo\u017ee dosti\u0107i \u010dak 80 posto ostvarenih prihoda u tom periodu.<\/p>\n\n\n\n
“Od 2017. predajem engleski Kinezima online. Radim za dve \u0161kole. Po\u010dela sam da se bavim ovim poslom nakon \u0161to sam dala otkaz u dr\u017eavnoj firmi u kojoj sam imala jako niske prihode. Od novca koji zaradim pla\u0107am kredit za stan i pla\u0107am tro\u0161kove \u017eivota porodice koju \u010dinimo desetogodi\u0161nja \u0107erka i ja.” ispri\u010dala mi je Tamara Petrovi\u0107 \u010dlanica Udru\u017eenja radnika na internetu<\/a>. “Kada sam po\u010dela da radim raspitivala sam se o porezima. Koga god da sam pitala svi su bili slo\u017eni oko toga da se ni\u0161ta ne pla\u0107a ukoliko ti prihodi ne prelaze dva ipo miliona dinara. U udru\u017eenju su mnogi tra\u017eili informacije i u poreskoj upravi i niko nije dobio odgovor da treba i \u0161ta treba da se plati. Ljudi su o\u010dajni. Niko nije u\u0161tedeo 80 posto svoje zarade. Ako se ne\u0161to ne promeni dete i ja \u0107emo ostati bez krova nad glavom.”<\/p>\n\n\n\n Prema anketi Nacionalne ailjanse za ekonomski razvoj<\/a> o fleksibilnom radu u Srbiji utvr\u0111eno je da se frilenseri bave najvi\u0161e online predavanjima, programiranjem, grafi\u010dkim dizajnom, web dizajnom, video monta\u017eom, 3D dizajnom i modelovanjem, IT uslugama, pisanjem sadr\u017eaja, administracijom i analizom podataka. Najve\u0107i deo ispitanika se odlu\u010dio za rad preko platforme zbog nemogu\u0107nosti pronala\u017eenja stalnog zaposlenja. Mnogi rade na platformama da bi ostvarili dodatne prihode jer im ono \u0161to zara\u0111uju nije dovoljno da pre\u017eive. Me\u0111u radnicima na platformama nalazi se i odre\u0111eni broj penzionera. Ve\u0107ina za poslodavce rade kao fizi\u010dka lica, a ugovori se retko ili nikada ne potpisuju. Prema informacijama na sajtu Udru\u017eenja radnika na internetu u Srbiji ima oko 100.000 radnika na platformama i po tome je na desetom mestu u svetu. Radnici na internetu nemaju sigurno zaposlenje, nemaju zagarantovanu minimalnu zaradu i niko ih ne \u0161titi od otkaza i mobinga. Sami kupuju opremu za rad i pla\u0107aju kurseve, licence i internet, dok u banci ne mogu da dobiju kredit. Ovi radnici nemaju pravo na trudni\u010dko i porodiljsko odsustvo niti na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor.<\/p>\n\n\n\n Prema mi\u0161ljenju Katarine Pavlovi\u0107 \u010dlanice pravnog tima Udru\u017eenja radnika na internetu dr\u017eava je svojim ne\u010dinjenjem stvorila ovakvu zajednicu frilensera u Srbiji. Frilenseri u Srbiji nisu prepoznati kao kategorija radnika, a po va\u017ee\u0107oj regulativi jedina mogu\u0107nost da se uvedu u legalne tokove poslovanja je da se registruju kao preduzetnici \u0161to je suprotno prirodi frilens rada. Porezi i doprinosi za frilensere su nerealno veliki i za tu kategoriju ne postoji neoporezivi minimum. Frilenser je du\u017ean da od svake zarade bilo da je ona 20 EUR ili 2000 EUR izdvoji 20 posto za porez, 25.5 posto za penzijsko osiguranje i 10.3 posto za zdravstveno osiguranje. Neki frilenseri imaju preko 10 sitnih uplata mese\u010dno, a po sada\u0161njim propisima, za svaku uplatu treba da obra\u010dunavaju i pla\u0107aju sve ove namete, \u0161to je krajnje neefikasno i komplikovano.<\/p>\n\n\n\n “Ja sam radila jedno vreme kao poreski savetnik. Skandalozno je to \u0161to je dr\u017eava na ovakav na\u010din re\u0161ila da se obra\u010duna sa frilenserima. Neprihvatljivo je da se napla\u0107uju kamate jer Poreska uprava nije radila svoj posao. Kod nas ne postoji poreska kultura i dr\u017eava je du\u017ena da edukuje gra\u0111ane. Ako poreski inspektori ne znaju da rade svoj posao za\u0161to bi to gra\u0111ani morali da znaju. Neki pitaju za\u0161to se ta lica nisu registrovala kao preduzetnici? Zato \u0161to su oni posebna kategorija koja bi trebala da pla\u0107a manji porez od zaposlenih lica koji iznosi 10 posto. Mi smo tra\u017eili sastanak sa predstavnicima Vlade i Ministarstvom finansija pre mesec dana, ali ni\u0161ta se nije desilo. Pisa\u0107emo i predsedniku dr\u017eave i Ministarstvu za rad, ali i me\u0111unarodnim institucijama. Mi znamo da dr\u017eava ima ve\u0107e probleme trenutno, razni sektori tra\u017ee pomo\u0107 i novac, a mi tra\u017eimo sastanak da se dogovorimo koliko \u0107emo dati” isti\u010de Katarina.<\/p>\n\n\n\n Kako ka\u017eu Tamara Petrovi\u0107, iz tima za podizanje svesti javnosti i Katarina Pavlovi\u0107 iz pravnog tima udru\u017eenja, poreska kontrola je ve\u0107 po\u010dela i intenzivira se svakim danom. Pojedini frilenseri \u010dlanovi udru\u017eenja ve\u0107 se nalaze u razli\u010ditim fazama postupka. Neki su dobili poziv da do\u0111u na razgovor u poresku upravu, nekima su uru\u010deni zapisnici po davanju izjava, a manji broj je dobio i re\u0161enje. Rok za \u017ealbu je 15 dana, ali \u017ealba ne odla\u017ee izvr\u0161enje. Nakon isteka roka od 15 dana po izdavanju re\u0161enja, mo\u017ee da nastupi prinudna naplata blokiranjem prihoda, kao i zaplenanepokretne imovine. Sa prinudnom naplatom se jo\u0161 nije po\u010delo.<\/p>\n\n\n\n Udru\u017eenje radnika na internetu osnovano je u novembru mesecu kako bi za\u0161titilo kolektivne interese frilensera u Srbiji. Kako mi je ispri\u010dala Tamara, ljudi su po\u010deli da se organizuju spontano najpre na \u010detovima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Po\u0161to nisu radnici, frilenseri ne mogu da osnuju sidikat, a na raspolaganju im je bilo jedino registrovanje udru\u017eenja gra\u0111ana. Udru\u017eenje je 18. novembra organizovalo digitalni protest masovnim slanjem mejlova i pozivanjem brojeva telefona Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabi\u0107, Ministarstva finansija i poreske uprave. Ovom akcijom zahtevali su obustavu postupka poreske kontrole, dono\u0161enja i izvr\u0161avanja poreskih re\u0161enja sve dok se ne uspostavi odr\u017eiv, transparentan i precizan poresko-pravni okvir za radnike na internetu, kao i po\u010detak pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa poreza i doprinosa.<\/p>\n\n\n\n Udru\u017eenje je tako\u0111e uspelo da u nerealno kratkom roku od \u010detiri dana kojim je Ministarstvo finansija prekr\u0161ilo vlastiti Poslovnik, preda primedbe na nacrte Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana. U udru\u017eenju smatraju da je neophodno izmeniti postoje\u0107e i doneti nove zakone koji bi uredili polo\u017eaj radnika na internetu. Prema re\u010dima Katarine Pavlovi\u0107 jedno od re\u0161enja za ovaj problem je i dono\u0161enje zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju duga. Takvi su zakoni u Srbiji dono\u0161eni u pro\u0161losti, a odnosili su se na vecinu poreskih oblika. Dono\u0161enje takvog zakona je pitanje politi\u010dke volje. Pored Udru\u017eenja radnika na internetu u Srbiji je aktivno i Udru\u017eenje frilensera i preduzetnika Srbije<\/a> koje je jedan od nosilaca kampanje “Ne uni\u0161tavajte frilensere”. Peticija koju su pokrenuli do sada je prikupila 24.000 potpisa.<\/p>\n\n\n\n Pandemija je dodatno ubrzala cvetanje platformskog kapitalizma i pove\u0107ala broj radnika na internetu. Samo tokom prvog talasa pandemije bez posla je u Srbiji ostalo oko 200.000 radnika. To je doprinelo pove\u0107anju broja onih koji tra\u017ee zaposlenje na platformama i po Tamarinim re\u010dima, dodatno ote\u017ealo situaciju za sve one koji ve\u0107 zara\u0111uju za \u017eivot na internetu. “To zna\u010di da je konkurencija ogromna. A mi nemamo nikakvu sigurnost da \u0107emo posao imati sutra.” Radnici na internetu i drugi frilenseri su izlo\u017eeni ekstremno prekarnim uslovima rada, a sada ih terori\u0161e i Poreska uprava koja slepo sprovodi “poresku pravdu” u cilju slijepog punjenja bud\u017eeta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Manjak radne regulative u podru\u010dju novih i digitalnih poslova u Srbiji dovdi radnike na atipi\u010dnim poslovima do ruba izdr\u017eive egzistencije Sklonost vladaju\u0107ih da neuspjehe ekonomske politike prelama preko le\u0111a onih koji se niti zakonski ne mogu organizirati u sindikat i tako obraniti svoja radna prava, dodatno je poja\u010dana tvrdokornom provedbom porezne politike. U poslednjem talasu […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":35547,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[228,864],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-35544","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekonomija","tag-prekarni-radnici","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35544","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=35544"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35544\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35558,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35544\/revisions\/35558"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/35547"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=35544"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=35544"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=35544"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=35544"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=35544"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=35544"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=35544"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Radnici na internetu<\/h2>\n\n\n\n
Sindikalno udru\u017eivanje: nemogu\u0107a misija<\/h2>\n\n\n\n