Posledice vi\u0161edecenijskog uru\u0161avanja zdravstva u Srbiji nedavno su se manifestovale ne samo kroz ponovno pokretanje debate o finansiranju le\u010denja dece i odraslih od retkih bolesti, ve\u0107 i kroz marketin\u0161ku kampanju za donaciju novca porodili\u0161tima jedne kompanije za proizvodnju donjeg ve\u0161a. Pandemija koronavirusa je ogolela svu fragilnost takvog na\u010dina finansiranja zdravstva.<\/p>\n\n\n\n
Tog jutra je na gotovo svakom drugom Instagram storiju \u0161erovan, sada ve\u0107 viralni video<\/a>: topla pri\u010da o novom po\u010detku, va\u017enosti porodice, sre\u0107e, ljubavi, inkluzije i predstoje\u0107im praznicima, koji \u0107e doneti bar malo dobrog raspolo\u017eenja na kraju ove tmurne godine. Mnogima \u0107e zaista trebati novi po\u010detak u novoj godini.<\/p>\n\n\n\n Ipak, ovaj, vrlo kvalitetno odra\u0111en video ne bi bio toliko zapa\u017een (\u010ditaj: \u0161erovan), da na kraju priloga nije stajala poruka: “Klikom na share ili kupovinom novogodi\u0161nje extreme intimo kolekcije donirate sredstva za na\u0161a porodili\u0161ta”. Novi po\u010detak \u2013 novi \u017eivot \u2013 porodili\u0161ta. Jasna poruka koja ga\u0111a na najdublje emocije i koja malo koga ostavlja ravnodu\u0161nim. Rezultat? Jedna od najuspe\u0161nijih marketin\u0161kih kampanja u skorijoj istoriji.<\/p>\n\n\n\n Za \u010detrnaest sati u akciju \u0161erovanja se uklju\u010dilo trideset dve hiljade<\/a> ljudi, a nakon trideset \u0161est sati, video je imao vi\u0161e od milion i dvesta hiljada pregleda, “bez ijednog ulo\u017eenog dinara<\/a>“, kako se navodi u tekstu na jednom sajtu posve\u0107enom “pra\u0107enju kulture tehnolo\u0161kog preduzetni\u0161tva”. Ne samo da je video masovno deljen po dru\u0161tvenim mre\u017eema, ve\u0107 su i komentari bili u ve\u0107inski pozitivnom tonu, pozdravljaju\u0107i podizanje svesti o problemima sa kojima se suo\u010dava zdravstveni sistem Srbije i humanitarnu akciju koja \u0107e pomo\u0107i porodili\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n Obja\u0161njavaju\u0107i kako je tekao proces osmi\u0161ljavanja kampanje, direktor marketinga ove kompanije rekao je da su razmatraju\u0107i razli\u010dite mehanizme promocije “shvatili da bi uvo\u0111enje share<\/em>-a kao valute bio pun pogodak”. Kada se izvr\u0161i ra\u010dunica, svi ti \u0161erovi vrede ravno dvadeset sedam hiljada evra koliko \u0107e kompanija koja je klip snimila donirati na\u0161im <\/em>porodili\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n Da kampanja zali\u010di na epizodu Black Mirror-a, potrudio se kreativni tim, zatra\u017eiv\u0161i<\/a> pomo\u0107 od pratilaca, tako \u0161to \u0107e u komentarima nominovati porodili\u0161ta za koja misle da treba da dobiju novac. Na taj na\u010din se komentarisanje fotografije pretvorilo u trku izme\u0111u stanovnika razli\u010ditih gradova da ba\u0161 njihovo porodili\u0161te dobije najvi\u0161e lajkova, sa samim tim i donaciju.<\/p>\n\n\n\n No, ako malo zagrebemo ispod povr\u0161ine, stvari se mogu postaviti i na malo druga\u010diji na\u010din: kompanija je zapravo izdvojila svega dvadeset sedam hiljada evra za marketin\u0161ku kampanju, samo \u0161to novac nije dat marketin\u0161koj agenciji, ve\u0107 je posredno ulo\u017een kroz kroz krajnju donaciju. Te\u0161ko da bi bilo koja kampanja marketin\u0161ke agencija mogla da ostvari bolji odnos ulo\u017eenog evra i \u0161era\/pregleda, od one koja nudi jednu vrstu emotivne ucene. Jedno deljenje na Instagramu potro\u0161a\u010de ne ko\u0161ta ni\u0161ta, posebno ako je zarad toliko plemenitog cilja. Jednostavnim potezom, svako je mogao da u\u010dini dobro delo i pomogne porodili\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Gorak ose\u0107aj u ustima posebno ostaje kada znamo da je primaran cilj promocija kompanije, dok su humanost i solidarnost samo sredstva da se takav cilj ostvari. Novac je mogao biti doniran i bez ve\u0107e pompe i porodili\u0161ta bi imala jednaku korist i bez reklame. Ne\u0161to druga\u010diji bio je primer iz druge polovine marta i kada su zaposleni jedne kompanije bez nepotrebne mobilizacije emocija ostatka dru\u0161tva donirali sto pedeset hiljada evra<\/a> za kupovinu respiratora i medicinske opreme.<\/p>\n\n\n\n Daleko od toga da dru\u0161tveno odgovorno poslovanje mo\u017ee biti re\u0161enje za sistemske probleme koje donosi kapitalisti\u010dka logika spram javnih slu\u017ebi, i naravno da je kompanijama profit na prvom mestu, pa tek onda dru\u0161tvene odgovornost, ali mrvice sa stola pod krinkom brige i solidarnosti ne moraju da se predstavljaju kao vrhunac humanosti. Ponekad je va\u017ean i na\u010din kako se pristupa stvarima. Ko \u017eeli da donira, mo\u017ee to da uradi i bez medijske promocije.<\/p>\n\n\n\n Na kraju, stanje u porodili\u0161tima ne bi trebalo da zavisi od donacija i ne\u010dije dobre volje, ve\u0107 od sistemskog dr\u017eavnog ulaganja i planiranja razvoja zdravstvenog sistema. No, kada logika sistema u kojem \u017eivimo posmatra zdravstvo kao tro\u0161ak i stavku u bud\u017eetu, a politi\u010dke elite kao jo\u0161 jednu priliku da rodbini i prijateljima namesti jo\u0161 jedan posao<\/a>, onda se u svakoj slamci tra\u017ei spas.<\/p>\n\n\n\n Gotovo istovremeno kada je kampanja za pomo\u0107 porodili\u0161tima bila u punom jeku, ponovo povela se debata o sve ve\u0107em broju dece i odraslih obolelih od retkih bolesti \u010dije se le\u010denje finansira putem SMS poruka. O tome koliko se malo od dr\u017eave o\u010dekuje na ovom planu, najbolje ilustruje primer, sada ve\u0107 ustaljene prakse na kraju dnevnika na javnom servisu. Voditelji su redovno po\u010deli da pozivaju gledaoce da slanjem humanitarnih poruka pomognu u le\u010denju obolelih.<\/p>\n\n\n\n Stanje zdravstvenog sistema dr\u017eave na poluperiferiji te\u0161ko da mo\u017ee biti sjajno. Godine zanemarivanja i postepene privatizacije javnog sektora, te klijentelizam, niske zarade i nepovoljni radni uslovi naveli su lekare i medinsko osoblje da u velikom broju napu\u0161ta dr\u017eavu. Prema pojedinim podacima, u proseku dva lekara dnevno<\/a> napusti Srbiju, naj\u010de\u0161\u0107e popunjavaju\u0107i mesta svojih kolega iz Nema\u010dke koji su, opet, krenuli putem skandinavskih zemalja. Na taj na\u010din se i u oblasti zdravstva pla\u0107a cena poluperifernog polo\u017eaja.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, to ne zna\u010di da politi\u010dke elite ne mogu ni\u0161ta da urade da situacija bude makar malo manje lo\u0161a. Izbori jesu ograni\u010deni, ali ipak postoje. Vlada Srbije naj\u010de\u0161\u0107e bira da ne ula\u017ee u javni sektor i zdravstvo, ve\u0107 da postoje drugi prioriteti. Dobra ilustracija je bud\u017eet za 2020. kojim uve\u0107ani izdaci za vojsku i policiju<\/a>, dok su izdvajanja za zdravstvo u padu<\/a> jo\u0161 od 2002. godine. O izborima koja pravi dr\u017eava dodatno svedo\u010di i jefitini predizborni nacionalizam i izgradnja spomenika Stefanu Nemanji<\/a>, za koji javnosti i dalje nije poznata cena i koji se, po svemu sude\u0107i, finansira iz dr\u017eavne kase. Sli\u010dno va\u017ei i za projekat od nacionalnog<\/em> zna\u010daja koji podrazumeva izgradnju, opet, nacionalnog<\/em> stadiona, iako se ne pamti kada su poslednji put napunjeni postoje\u0107i stadioni na utakmicama reprezentacije. Po\u010detak izgradnje planiran je za narednu godinu i prema pojedinim ra\u010dunicama ko\u0161ta\u0107e oko dvesta pedeset miliona evra<\/a>, \u0161to je vi\u0161e od deset puta ve\u0107i iznos od celokupnog bud\u017eeta predvi\u0111enog za le\u010denje obolelih od retkih bolesti koji je za 2020. godinu iznosio oko dvadeset miliona evra<\/a>.<\/p>\n\n\n\nKrinka brige i solidarnosti<\/h2>\n\n\n\n
Dr\u017eavni prioriteti<\/h2>\n\n\n\n