Nepovjerenje i skepsa prema istra\u017eivanjima javnog mnijenja sve vi\u0161e rastu. Ako zanemarimo teorije zavjere, pitanje glasi: radi li se o “popravljivim” metodologijama ili o istra\u017eivanjima koja nu\u017eno kaskaju za politi\u010dkom dinamikom?<\/p>\n\n\n\n
Ovogodi\u0161nje ve\u0107 grozni\u010dave predsedni\u010dke izbore u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama propratila je i nova groznica u vezi sa ta\u010dno\u0161\u0107u, opravdano\u0161\u0107u i korisno\u0161\u0107u istra\u017eivanja javnog mnenja. Ovog puta je \u0161ok bio neuporedivo manji u odnosu na 2016, kada su zvani\u010dni rezultati izbora \u2013 tog “jedinog istra\u017eivanja javnog mnjenja koje je zapravo bitno” \u2013 u potpunosti zatekli iskusne istra\u017eiva\u010de javnog mnenja i sve koji su od njih kao uve\u017ebanih operativaca o\u010dekivali ta\u010dna predvi\u0111anja, ba\u0161 kao 2004., 2008. i (donekle) 2012. godine. Nemogu\u0107nost da se predvidi poraz Hilari Klinton 2016. nije bio samo posledica “ra\u010dunske gre\u0161ke” \u2013 naprotiv, oba neuspeha proistekla su iz nemogu\u0107nosti da se dotada\u0161njom oprobanom kombinatorikom<\/a> pojedina\u010dnih identiteta, jasno odre\u0111enih interesa i njihovih “proverenih”, za dr\u017eavnu stvar pridobijenih predstavnika osvoji, odnosno zadr\u017ei vlast. Ne\u0161to se promenilo, a ankete nisu uspele da registruju tu promenu \u2013 ili bar njene posledice.<\/p>\n\n\n\n Ameri\u010dki istra\u017eiva\u010di javnog mnenja su ove godine, posle pobede plavog starca nad crvenim, mogli da odahnu \u2013 dobro su predvideli ishod u \u010detrdeset i osam od ukupno pedeset dr\u017eava i, u zbiru, predvideli su i krajnjeg pobednika. Me\u0111utim, kona\u010dne razlike u broju glasova su u mnogim slu\u010dajevima znatno odstupale od projekcije, a odstupanja je bilo i u pogledu ishoda izbora za predstavnike u oba doma Kongresa u mnogim dr\u017eavama. To je samo poslednja iteracija u nizu “oma\u0161ki” istra\u017eivanja javnog mnenja, koje su u javnosti po\u010dele jasnije da se opa\u017eaju ne samo posle izbora 2016., ve\u0107 i posle neostvarenih prognoza u vezi sa Bregzitom iste godine. \u0160ta bi mogao biti uzrok ovakvih gre\u0161ki?<\/p>\n\n\n\n Nekoliko dana pre ovogodi\u0161njih izbora u SAD u \u017ei\u017eu tamo\u0161nje javnosti vratio se Robert Kahejli, dugogodi\u0161nji republikanski savetnik i osniva\u010d Trafalgar Grupe, kompanije za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta i javnog mnenja, u svojstvu “disidenta” koji je, za razliku od svih ostalih, predvi\u0111ao Trampovu pobedu. Zanimljivo je to \u0161to se sli\u010dna stvar dogodila i 2016., s tim \u0161to je onomad bio u pravu. Me\u0111utim, to je manje va\u017eno \u2013 va\u017enije je to \u0161to uzrokom pogre\u0161nih predvi\u0111anja smatra tendenciju ispitanika da daju odgovore za koje dr\u017ee da su “po\u017eeljni”, bez obzira na njihovu istinitost, \u0161to je kasnije prozvano “teorijom o stidljivom glasa\u010du”. Drugim re\u010dima, odre\u0111eni slojevi bira\u010da ne samo \u0161to mogu biti nepoverljivi prema istra\u017eivanjima javnog mnenja, ve\u0107 mogu davati odgovore u skladu sa pretpostavljenim o\u010dekivanjima anketara. Kahejli je odlu\u010dio da tu prepreku prevazi\u0111e tako \u0161to je svojim anketarima nalo\u017eio da ispitanike pitaju ne samo za koga bi oni<\/em> glasali, ve\u0107 i za koga misle da \u0107e njihovi susedi, prijatelji i poznanici<\/em> glasati. Kahejli tvrdi da to pitanje omogu\u0107ava ta\u010dniju projekciju izbornih rezultata. Iako su metodologija, izvori i istra\u017eiva\u010dke prakse Trafalgara uglavnom ili skriveni od javnosti ili dovedeni u pitanje, mnoge firme za istra\u017eivanje javnog mnjenja su ovo “pitanje o susedima<\/a>” uklju\u010dili u svoja istra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n Re\u0161avalo ono navedeni metodolo\u0161ki problem ili ne 1<\/a><\/sup> , uo\u010dena potreba da se ljude pita za o\u010dekivanja o glasanju pripadnika njihove u\u017ee zajednice upu\u0107uje na klju\u010dne nedostatke glavnog toka savremenih istra\u017eivanja javnog mnjenja. Teorijska pretpostavka ovih istra\u017eivanja se\u017ee do duboko u XVIII vek i po\u010diva na onome \u0161to bi se moglo nazvati utilitarno-demokratskim shvatanjem javnosti<\/a> (spram istorijski starijeg, “tradicionalnog” prosvetiteljskog poimanja). U ovoj tradiciji javnost se opa\u017ea ne kao kriti\u010dka i emancipatorna sfera razuma spram apsolutisti\u010dkog, od razuma skrivenog autoriteta, ve\u0107 kao konformi\u0161u\u0107i, organi\u010davaju\u0107i i stabili\u0161u\u0107i agregat koji se mo\u017ee poistovetiti sa celokupnim stanovni\u0161tvom posmatrane geografske odrednice. Drugim re\u010dima, javnost je u vladaju\u0107oj predstavi koja i danas ima svoju snagu puka agregacija individualnih stavova i mi\u0161ljenja, i u tom smislu ona nema neko posebno svojstvo kao celina koja je ipak vi\u0161e od svojih delova. Ovakvo shvatanje je, uz razvoj empirijskih istra\u017eiva\u010dkih metoda, presudno omogu\u0107ilo bujanje metoda za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta i javnog mnjenja u XX veku.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, politika i organizovano politi\u010dko delovanje se ne odvijaju kao agregacija individualnih politi\u010dkih opredeljenja, ma koliko istorijsko-metodolo\u0161ka bliskost istra\u017eivanja javnog mnenja sa istra\u017eivanjima tr\u017ei\u0161ta navodila na suprotnu pomisao. Nije to ni tako strana ideja: op\u0161te je poznato da, na primer, u SAD na izbor glasa\u010da prevashodno uti\u010de istorijat strana\u010dkog opredeljenja u porodici, a tek onda individualni faktori i “racionalni izbori”. I drugde ljudi glasaju pod uticajem onoga \u0161to o politici misle i smatraju njihovi prijatelji, rodbina, kolege i druge “vo\u0111e u mi\u0161ljenju” u u\u017eoj ili \u0161iroj zajednici. Nekada su na izbor glasa\u010da uticali sindikati i sli\u010dne borbene organizacije u \u0161irim slojevima stanovni\u0161tva, ili strukovne\/esnafske organizacije u slu\u010daju vi\u0161ih klasa. Usled neosve\u0161\u0107enosti ovih pretpostavki, agregativni model javnog mnenja u svojoj istra\u017eiva\u010dkoj primeni zapravo agregira ne\u0161to \u0161to je ili ve\u0107 agregat ili to nikad nije ni bilo.<\/p>\n\n\n\n Ali \u2013 neko bi se mogao zapitati \u2013 nisu li ankete do nedavno bile ta\u010dne i, uop\u0161te, proverena alatka u svakoj ozbiljnoj politi\u010dkoj strategiji? U SAD, u periodu od 1936. (kada je po\u010delo “zlatno doba anketiranja”) do 2020. godine, odnosno za ukupno dvadeset i dva predsedni\u010dka izborna ciklusa, ankete su ta\u010dno predvidele rezultat svega \u010detiri puta<\/a>. Naravno, veli\u010dina gre\u0161ke nikad nije bila ista, ali je razlika izme\u0111u projekcije i kona\u010dnog rezultata bila ve\u0107a u prelomnim godinama: 1936. kada je konsolidovana koalicija oko Ruzveltovog Nju Dila, 1948. kada je trajnost te koalicije bila na ispitu posle tri Ruzveltova uzastopna mandata i 1980. godine kada je pobedio Ronald Regan.<\/p>\n\n\n\n Drugi ozbiljan metodolo\u0161ki problem koji je po\u010deo da se javlja odnedavno je problem “samoizbora”. Ukoliko se anketa telefonski radi na reprezentativnom uzorku od, recimo, 1.200 ljudi, implicitno se pretpostavlja da se ljudi ne\u0107e javiti na telefon ili iz nasumi\u010dnih razloga koji se mogu zanemariti, ili usled nekih dru\u0161tvenih osobina koje se mogu kontrolisati (npr. ponderisanjem) u skladu sa zastupljeno\u0161\u0107u tih osobina u ukupnom stanovni\u0161tvu. Pretpostavlja se da oni koji se jave na telefon i oni koji se ne jave poseduju su\u0161tinski iste osobine. Me\u0111utim, \u0161ta se de\u0161ava kada to nije slu\u010daj? \u0160ta se de\u0161ava kada se oni koji odbijaju da u\u010destvuju u istra\u017eivanjima u rastu\u0107em postotku okupljaju oko odre\u0111ene politi\u010dke opcije? Odgovor je nedvosmislen: glasa\u010da te opcije bi\u0107e manje u kona\u010dnom uzorku, pa \u0107e i uzorak biti nereprezentativan, a istra\u017eiva\u010di iznena\u0111eni.<\/p>\n\n\n\n Nepoverenje i skepsa prema istra\u017eivanjima javnog mnenja, sa druge strane, nisu od ju\u010de niti su specifi\u010dni za zemlje razvijenog, kapitalisti\u010dkog Zapada. Ovako jedna poljska sociolo\u0161kinja sumira<\/a> stav ispitanika u Poljskoj prema anketama tokom osamdesetih godina pro\u0161log veka: “[Ispitanici] strahuju, ne veruju u anonimnost ankete, misle da je ona ‘gubljenje vremena’ i ‘besmislica’, ‘da ni\u0161ta ne\u0107e promeniti’ i da je ‘beskorisna’\u2026 [ili] da \u0107e njeni rezultati biti zloupotrebljeni u propagandne svrhe.” Isti ovakav stav mogao bi se danas pripisati vrlo razli\u010ditim glasa\u010dima u veoma razli\u010ditim zemljama. \u010cak i kada su ankete ta\u010dne, glasa\u010di \u010desto prepoznaju njihovu podre\u0111enost politi\u010dkim ciljevima: tako se u Srbiji Aleksandru Vu\u010di\u0107u anegdotalno pripisuje opsednutnost istra\u017eivanjima javnog mnenja, a ona koja obavljaju organizacije koje se makar percipiraju kao objektivne \u010desto slu\u017ee za medijsku promociju polo\u017eaja stranaka oko cenzusa koje, naposletku, taj cenzus \u010desto i ne pre\u0111u. Dodu\u0161e, u Srbiji se generalno opa\u017ea fenomen donekle suprotan od glavnog toka: sve “ozbiljnije” ankete uvek predvi\u0111aju natpolovi\u010dnu ve\u0107inu za SNS unapred se otpisuju kao “name\u0161tene”, mada se svake godine ispostavljaju kao prili\u010dno precizne.<\/p>\n\n\n\n Svaka politi\u010dka partija koja se isuvi\u0161e oslanja na istra\u017eivanja javnog mnenja suo\u010dava se sa dvostrukim rizikom. Prvo, verovatno \u0107e zapostaviti sopstveni “obave\u0161tajni rad”, odnosno istra\u017eivanje javnog mnjenja terenskim aktivnostima, razgovorima sa \u017eivim bira\u010dima, saradnjom sa manje ili vi\u0161e srodnim organizacijama i udru\u017eenjima. Tome su najpre sklone manje politi\u010dke partije koje nemaju kapaciteta za takav rad, a mogu relativno lako do\u0107i do ove ili one firme za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta. Drugo, dozvoli\u0107e sebi da sledi ve\u0161ta\u010dke datosti odre\u0111ene politi\u010dke konjunkture: ako “ve\u0107ina” ima ovaj stav, to zna\u010di da onda i mi moramo imati taj stav. Ovo je naro\u010dito opasno za partije koje smeraju da promene status quo<\/em>, jer rizikuju da svoju politi\u010dku delatnost svedu samo na ono \u0161to je sumnjivo agregiranoj “ve\u0107ini” manje ili vi\u0161e prihvatljivo, u vidu izolovanih stavova po nekom pitanju. Njihovu politiku tako vi\u0161e ne\u0107e oblikovati stvarni bira\u010di, ve\u0107 apstrakcija koju stvaraju firme za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Naposletku, politika je satkana od mo\u0107i i sukoba \u2013 a kako se agregira sukob?<\/p>\n Nepovjerenje i skepsa prema istra\u017eivanjima javnog mnijenja sve vi\u0161e rastu. Ako zanemarimo teorije zavjere, pitanje glasi: radi li se o “popravljivim” metodologijama ili o istra\u017eivanjima koja nu\u017eno kaskaju za politi\u010dkom dinamikom? Ovogodi\u0161nje ve\u0107 grozni\u010dave predsedni\u010dke izbore u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama propratila je i nova groznica u vezi sa ta\u010dno\u0161\u0107u, opravdano\u0161\u0107u i korisno\u0161\u0107u istra\u017eivanja javnog mnenja. […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":35319,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-35299","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35299","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=35299"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35299\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35318,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35299\/revisions\/35318"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/35319"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=35299"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=35299"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=35299"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=35299"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=35299"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=35299"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=35299"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Metodolo\u0161ke za\u010dkoljice<\/h2>\n\n\n\n
Problem nije od ju\u010der<\/h2>\n\n\n\n