Tranzicija Srbije s klasi\u010dnih izvora energije na obnovljive ide otprilike tako da dr\u017eava godinama ve\u0107 preuzima me\u0111unarodne obaveze koje sporo i te\u0161ko ispunjava, ako uop\u0107e. No, u\u010destala zaga\u0111enja probudila su stanovni\u0161tvo koje po\u010dinje propitivati kako opcije, tako i politiku.<\/p>\n\n\n\n
\u010cini se da ove godine zima jo\u0161 nije ni zakucala na vrata kako valja, drve\u0107e se nije ni ogolilo, ptice jedva da su se uputile na jug, a Beograd je \u2013 ironi\u010dno, na svetski dan \u010distog vazduha \u2013 zaseo na vrh liste najzaga\u0111enijih gradova. \u0160ta se tek mo\u017ee o\u010dekivati kada grejna sezona uzme punog maha? Situacija svakako nije bolja ni u mnogim drugim mestima u Srbiji te se \u010dini da \u0107e predstoje\u0107i meseci zbog kombinacije aero zaga\u0111enja i korona virusa biti pogubni za plu\u0107a gra\u0111ana. Ovo nam opet pru\u017ea neposredni povod da pri\u010damo o ekologiji, ozelenjavanju proizvodnje i prelasku na odr\u017eive izvore energije.<\/p>\n\n\n\n
Uzrok prekomernog zaga\u0111enja u Srbiji je ve\u0107 dobro dokumentovan, i nalazi se dominantno, mada ne i isklju\u010divo, u na\u010dinu proizvodnje elektri\u010dne i toplotne energije koja se prevashodno dobija sagorevanjem velikih koli\u010dina lignita. Uprkos upozorenjima stru\u010dnjaka o opasnostima po zdravlje, ugalj niskog kvaliteta i male toplotne mo\u0107i se zbog svoje cene i dostupnosti najvi\u0161e koristi kako u javnom sektoru i industrijskoj proizvodnji, ali i u privatnim lo\u017ei\u0161tima. Pove\u0107anje profita u privredi i debljina nov\u010danika kod gra\u0111ana tako diktiraju da neposredni ekonomski interes ima primat nad dugoro\u010dnom za\u0161titom zdravlja i \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Vest da je Srbija postala jedna od zemalja potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan probudio je optimizam u pojedinim krugovima da \u0107e ovo doneti proaktivnu vladinu politiku u pogledu re\u0161avanja ekolo\u0161kih problema. Ovim planom EU nastoji da uti\u010de da se dr\u017eave regiona usklade sa evropskim ciljem za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Srbija se tako, uz BiH, Crnu Goru, Kosovo, Albaniju i Severnu Makedoniju, obavezala da \u0107e sprovoditi mere u cilju spre\u010davanja klimatskih promena i zaga\u0111enja, kao i razvoja energetske efikasnosti, mobilnosti, cirkularne ekonomije, biodiverziteta, odr\u017eive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Za uzvrat ove zemlje \u0107e mo\u0107i da ra\u010dunaju na 9 milijardi evra finansijskih sredstava iz programa IPA III za period 2021\u20132027. godine. Sredstva su namenjena podsticanju smanjenja emisija ugljen\u2013dioksida i proceni socio\u2013ekonomskog uticaja dekarbonizacije, te razvoju energetske efikasnosti, postupnom ukidanju subvencija za ugalj, kao i pove\u0107anju udela obnovljivih izvora energije.<\/p>\n\n\n\n
Nada le\u017ei u tome da \u0107e spoljni pritisak saradnje sa EU (koja i dalje predstavlja klju\u010dnog ekonomskog saradnika Srbije te ima tr\u017ei\u0161te na koje doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di najvi\u0161e izvoze) primorati lokalne vlasti da vi\u0161e pa\u017enje obrate na pitanje smanjenja zaga\u0111enja. Me\u0111utim, ne treba smetnuti sa uma da ovo nisu prve obaveze koje je zemlja preuzela u cilju uvo\u0111enja ekolo\u0161kih pobolj\u0161anja. One koje proizlaze iz \u010dlanstva u Energetskoj zajednici, zatim obaveze iz poglavlja 27 za pristup EU (o\u010duvanje \u017eivotne sredine), ali i druge me\u0111unarodno preuzete obaveze do sada su uglavnom ignorisane. Sredstva koja su dobijena tim povodom eventualno su kori\u0161\u0107ena za izradu strategija koja ostaju mrtvo slovo na papiru ili za kreiranje web sajtova kao paravana za potpuni izostanak konkretnih akcija.<\/p>\n\n\n\n
U realnosti, pitanja ekologije i za\u0161tite prirodne sredine uop\u0161te se ne nalaze na agendi srpske Vlade. O ovome jasno svedo\u010di \u010dinjenica da su predlogom bud\u017eeta grada Beograda za 2021. godinu smanjena ulaganja u borbu protiv zaga\u0111enosti vazduha za 45 miliona dinara u odnosu na ionako nedovoljni iznos iz 2020. Umesto da po hitnom postupku pristupi re\u0161avanju ekolo\u0161ke katastrofe, strategija vlasti je da, kao i u sli\u010dnim situacijama, upire prstom u gra\u0111ane i njihovo \u201cneodgovorno\u201d pona\u0161anje. Istina je da privatna potro\u0161nja energenata, pre svega za proizvodnju toplotne energije u privatnim lo\u017ei\u0161tima, zna\u010dajno doprinosi nivou zaga\u0111enja. Me\u0111utim, \u010dinjenica je i da bi se drasti\u010dna redukcija ve\u0107 u kratkom roku postigla ugra\u0111ivanjem filtera na velika lo\u017ei\u0161ta u termoelektranama, toplanama i industrijskim postrojenjima, uvo\u0111enjem mera koje bi podstakle privatne korisnike da pre\u0111u na druge vrste energenata, kao i boljim nadzorom i sistemom ka\u017enjavanja za one privredne subjekte koji ne po\u0161tuju zakonske propise o za\u0161titi \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n
Jedan od prvih problema koje treba re\u0161avati jeste i nizak nivo energetske efikasnosti. Iako je utro\u0161ak elektri\u010dne energije po glavi stanovnika u Srbiji zna\u010dajno manji u pore\u0111enju sa zemljama EU, daleko je manji i nivo produktivnosti gledaju\u0107i potro\u0161enu energiju u odnosu na ostvareni bruto dru\u0161tveni proizvod. Bitan uzrok toga su svakako zna\u010dajni gubici koji nastaju na samoj mre\u017ei zbog neadekvatne infrastrukture, ali i \u010dinjenica da je cena energije u Srbiji komparativno niska \u0161to ne stimuli\u0161e velike privredne potro\u0161a\u010de na zna\u010dajniju u\u0161tedu. Tome svakako ne doprinosi ni to \u0161to brojna preduze\u0107a, kako privatana tako i javna, spadaju u najve\u0107e neplati\u0161e a da zbog toga ne trpe nikakve posledice. Sa druge strane, dr\u017eava nije tako blagonaklona kada su u pitanju neizmireni ra\u010duni gra\u0111ani za \u010dija prose\u010dna primanja cena elektri\u010dne i toplotne energije i nije pristupa\u010dna.<\/p>\n\n\n\n
Veliku prepreku u re\u0161avanju glavnih ekolo\u0161kih problema predstavljaju i strukturna ograni\u010denja Srbije u pogledu limitiranih energetskih potencijala i zavisnosti od uvoza energenata. Kao \u0161to je ve\u0107 napomento, srpski energetski sistem se primarno zasniva na upotrebi lignita, \u010dijom zalihom Srbija najvi\u0161e raspola\u017ee, dok je u\u010de\u0161\u0107e kvalitetnijih vrsta uglja podzastupljeno, pa se one uvoze, pre svega za potrebe industrije. Zalihe nafte i prirodnog gasa su male i \u010dine tek oko 1 posto istra\u017eenih energenata. Me\u0111utim, ove rezerve se ionako nalaze u vlasni\u0161tvu ruskog kapitala po\u0161to je Vlada RS, u \u017eelji da obezbedi podr\u0161ku Rusije po pitanju Kosova i izgradnje Ju\u017enog toka, 2008. godine prodala Naftnu industriju Srbije Gaspromnjeftu po ceni za koju se procenjuje da je bila pet puta ispod tr\u017ei\u0161ne. Pored ovoga, u Srbiji se nalaze jedne od najve\u0107ih rezervi uljanih \u0161kriljaca na svetu. Me\u0111utim, eventualna eksploatacija ovog energenta mo\u017ee imati nesamerljive ekolo\u0161ke posledice.<\/p>\n\n\n\n
Srbija ne raspola\u017ee potencijalom nuklearne energije po\u0161to je jo\u0161 uvek na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, prenet na osnovu sukcesije sa SFRJ. Predvi\u0111anja su da bi minimalni period za osposobljavanje nuklearnog pogona iznosio 10\u201315 godina nakon promene zakonske regulative. Me\u0111utim, Srbija svakako ne raspola\u017ee ni potrebnim gorivom koje bi se u toj situaciji moralo uvoziti.<\/p>\n\n\n\n
Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije (OIE), procena je da bi iz raspolo\u017eivih potencijala Srbija mogla da zadovolji oko 50 posto energetskih potreba. Trenutno OIE u\u010destvuju sa oko 21\u201322 posto u proizvodnji energije \u2013 udeo koji se nije mnogo promenio u protekloj deceniji, a uprkos \u010dinjenici da je Srbija na osnovu preuzetih me\u0111unarodnih obaveza do 2020. trebala da dostigne iznos od 27 posto.<\/p>\n\n\n\n
U ovoj grupi energenata najve\u0107i potencijal le\u017ei u hidro energiji i biomasi. Kada je u pitanju eksploatacija vodenih resursa, preko 60 posto je ve\u0107 iskori\u0161\u0107eno. Dobar deo neiskori\u0161\u0107enog potencijala ti\u010de se manjih hidrotokova na kojima je planirana izgradnja mini hidroelektrana \u010diji negativni ekolo\u0161ki uticaj prevazilazi potencijalne dobiti za dru\u0161tvo.
Eksploatacija biomase ima najve\u0107i potencijal \u2013 procenjuje se na gotovo 3,5 miliona tona ekvivalenta nafte (ten) godi\u0161nje, \u0161to \u010dini preko 60 posto raspolo\u017eivih OIE i ima potencijal da zadovolji i do 30 posto energetskih potreba u Srbiji. Me\u0111utim, gotovo polovina toga otpada na \u0161umsku biomasu \u010dija dalja eksploatacija preti da pogor\u0161a problem deforestacije. Preostali deo \u010dini poljoprivredna biomasa te ostaci poljoprivrednih kultura i vo\u0107arstava, od \u010dega je svega oko 2 posto iskori\u0161\u0107eno za proizvodnju energije.<\/p>\n\n\n\n
Iako onima koji \u017eive u ko\u0161avskim podru\u010djima mo\u017ee delovati neverovatno, Srbija ne stoji preterano dobro po pitanju potencijala vetra. Postoji tek nekolicina lokacija na kojima bi funkcionisanje vetroparkova bilo ekonomski isplativo. Ne\u0161to je bolja situacija u pogledu potencijala sun\u010deve energije, me\u0111utim ovaj izvor je gotovo u potpunosti neiskori\u0161\u0107en. Jedna od glavnih prepreka predstavlja nedostatak regulative \u0161to onemogu\u0107uje privatne korisnike da instaliraju solarne panele i sa njima se priklju\u010de na energetsku mre\u017eu.<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 jedan velki potencijal koji je u potpunosti neiskori\u0161\u0107en le\u017ei u geotermalnim izvorima. Srbija obiluje izvori\u0161tima tople vode po\u0161to sa 238 izvora i bunara ima najvi\u0161e takozvanih geotermalnih pojava u odnosu na broj stanovnika. Prirodni i ve\u0161ta\u010dki izvori termalne vode se nalaze na teritoriji vi\u0161e od 60 op\u0161tina i mogli bi biti upotrebljeni pre svega za proizvodnju toplotne energije, ali oni se trenutno koriste isklju\u010divo za banjski turizam.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj pregled energetskog potencijal nam svedo\u010di da je situacija u pogledu prebacivanja na obnovljive izvore energije koji i sami ne\u0107e ostaviti velike ekolo\u0161ke posledice dosta kompleksna. Te\u0161ko se mo\u017ee o\u010dekivati da sa postoje\u0107im resursima Srbija osigura energetsku nezavisnost, me\u0111utim ozbiljnost situacije u pogledu ekolo\u0161kog zaga\u0111enja name\u0107e da je neophodan radikalni zaokret u dosada\u0161njoj politici. Ovo se svakako ne mo\u017ee posti\u0107i samo unutar pojedina\u010dne ekonomije, ali je kroz me\u0111unarodnu saradnju i prekograni\u010dnu preraspodelu energije dobijenu iz \u010distih i obnovljivih izvora mogu\u0107e zadovoljiti energetske potrebe.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, u datoj situaciji te\u0161ko je imati previ\u0161e optimizma da \u0107e do\u0107i do promene perspektive doma\u0107ih vlasti kada je u pitanju problem ekolo\u0161kog zaga\u0111enja. Stepen korumpiranosti ali i o\u010dajni poku\u0161aji privla\u010denja stranih investicija rezultovali su time da se Srbija pozicionirala kao zemlja sa niskim nivoom ekolo\u0161ke za\u0161tite. Uz jeftinu radnu snagu Vlada ovo vidi kao jednu od komparativnih prednosti doma\u0107e ekonomije. U svojim izjavama \u010dak ni sam Vu\u010di\u0107 nije krio da je jedan od razloga za kineske investicije u nekoliko sektora taj \u0161to oni imaju obavezu da izmeste prljavu proizvodnju, dok Srbija nema probleme da se takva postrojenja otvaraju na njenoj teritoriji.<\/p>\n\n\n\n
Drugi primer je i najavljeni dolazak australijskog rudarskog giganta kompanije “Rio Tinto” koja u Srbiji planira da otpo\u010dne eksploataciju minerala jadarit bogatog litijumom i borom. U javnosti je ovaj projekat predstavljen kao strate\u0161ka prednost za Srbiju. Me\u0111utim, predvi\u0111anja su da \u0107e iskopavanje rezultirati devastacijom terena, ekolo\u0161kom i socijalnom katastrofom po\u0161to \u0107e dovesti do uni\u0161tavanja poljoprivrednog zemlji\u0161ta te zaga\u0111enja tla i voda u lozni\u010dkom kraju. \u010cinjenica da Srbija ima jednu od najni\u017eih rudnih renti (svega 7 posto od ostvarenih prihoda kompanija, u pore\u0111enju sa 12 posto u Ma\u0111arskoj i 18 posto u Sloveniji) privukla je i druge rudarske kompanije da po\u010dnu sa ulaganjem. I dok vlasti ovo mogu predstavljati kao pobedu, istina je da \u0107e se ekonomske dobiti sliti u d\u017eepove malog broja ljudi, dok \u0107e \u0161iri dru\u0161tveni slojevi morati da snose ekolo\u0161ke posledice ovakve prozvodnje.<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to je dobro jeste da deluje da sve ve\u0107i deo stanovni\u0161tva uvi\u0111a opasnosti od zaga\u0111enja prirodne sredine i proizvodnje koja nije ekolo\u0161ki odgovorna. Sve je vi\u0161e protesta organizovanih protiv ekolo\u0161kih problema kojima su stanovnici neposredno pogo\u0111eni. Borbe protiv MHE na Staroj planini, protesti za \u010dist vazduh \u0161irom Srbije, protiv zaga\u0111enja vode u Zrenjaninu, iskopavanja ruda u lozni\u010dkom kraju itd. daju odre\u0111enu vrstu optimizma da se mo\u017ee formirati pritisak koji \u0107e dovesti do kakvih takvih promena. Me\u0111utim, nemogu\u0107e je o\u010dekivati zna\u010dajne promene sve dok proizvodnja ostaje zavisna od stranih investicija i dok ekonomsku politiku kreira korumpirana struktura vlasti. Pozicija zemlje u globalnom lancu proizvodnje i ekonomski interes uske elite guraju ekolo\u0161ku za\u0161titu u drugi plan.<\/p>\n\n\n\n
Vremena nam ponestaje \u2013 ako nam je uop\u0161te i ostalo \u2013 a samo odlu\u010da zaokret mo\u017ee pru\u017eiti utemeljenu nadu u o\u010duvanje zdrav(ij)e \u017eivotne sredine. Polivi\u010dna re\u0161enja, lepi ciljevi projektovani za daleku budu\u0107nost i CSR greenwashing<\/em> malo toga \u0107e nam doneti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tranzicija Srbije s klasi\u010dnih izvora energije na obnovljive ide otprilike tako da dr\u017eava godinama ve\u0107 preuzima me\u0111unarodne obaveze koje sporo i te\u0161ko ispunjava, ako uop\u0107e. No, u\u010destala zaga\u0111enja probudila su stanovni\u0161tvo koje po\u010dinje propitivati kako opcije, tako i politiku. \u010cini se da ove godine zima jo\u0161 nije ni zakucala na vrata kako valja, drve\u0107e se […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":35284,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[843,541,128,1142,529,532,537,612],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-35285","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-elektricna-struja","tag-emisije-staklenickih-plinova","tag-energetika","tag-lignit","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-plin","tag-ugljen","tag-zagadenje","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35285","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=35285"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35285\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35295,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35285\/revisions\/35295"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/35284"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=35285"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=35285"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=35285"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=35285"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=35285"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=35285"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=35285"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}