emisije<\/a> dokumentarnog TV serijala Zelena patrola pod nazivom Opasan otpad na turneji autorke Ru\u017ee Hela\u0107 iz Vojvo\u0111anske zelene inicijative kojeg je snimila izme\u0111u 2016. i 2020. godine. Ova epizoda serijala prati pri\u010du o firmi EKO-21, koja je 2016. godine podigla stanovnike Bele crkve na noge zbog neprijatnog mirisa koji se \u0161irio gradom i izazivao glavobolje i mu\u010dnine. Film obiluje \u0161okantnim izjavama vlasnika firme, za koga je malo re\u0107i da mu je profit iznad zdravlja ljudi, dok su nadle\u017eni glumili nemo\u0107.<\/p>\n\n\n\nPrivremeno trajni centri<\/h2>\n\n\n\n
Kao delimi\u010dno re\u0161enje za situaciju u kojoj se opasnim otpadom nelegalno trguje i koji se nelegalno tretira i skladi\u0161ti, predstavlju se izgradnje privremenih ili stalnih skladi\u0161ta za odlaganje opasnog otpada. Na javnoj raspravi se u avgustu mesecu ove godine, u Pan\u010devu, na\u0161ao Nacrt plana za izgradnju objekta za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte Pan\u010devo, fabrici koja je 2009. godine privatizovana kada je kompanija Gasprom-Njeft preuzela od dr\u017eave ve\u0107inski paket akcija NIS a.d. Kako se navodi u tekstu plana, na toj lokaciji u op\u0161tini Vojlovica \u0107e se pored opasnog otpada (izuzev zapaljivih materija zbog blizine baklje) u boksevima odlagati i zauljena zemlja, kontaminirana ambala\u017ea i zaga\u0111ene \u010dvrste otpadne materije. U pitanju je 7,5 ari zemlji\u0161ta na kome \u0107e se uskladi\u0161titi opasan otpad. Na teritoriji fabrike ve\u0107 postoji \u017eelezni\u010dka pruga koja povezuje staro skladi\u0161te sa planiranim novim, \u0161to je pove\u0107alo bojazan stanovnika Pan\u010deva, uzrokovano nejasno\u0107ama oko porekla otpada koji \u0107e se skladi\u0161titi u budu\u0107nosti. Naime nije jasno zbog \u010dega je ovako ozbiljna infrastruktura neophodna da bi se skladi\u0161tio samo otpad iz same fabrike.<\/p>\n\n\n\n
Kako isti\u010de moja sagovornica Sanja Markovi\u0107 iz udru\u017eenja Zeleni most, neophodnih detalja o skladi\u0161tu u planskoj dokumentaciji nema. Ovo je razlog zbog \u010dega su gra\u0111ani Pan\u010deva masovno reagovali na ovaj plan tokom javne rasprave, koja je odr\u017eana 7. avgusta, i trajala 9 sati. Iako, su problemi koje Rafinerija nafte proizvodi gra\u0111anima Pan\u010deva mnogobrojni ova \u0107e javna rasprava ostati zabele\u017eena kao najdu\u017ea i najdetaljnija javna rasprava o efektima Rafinerije na \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi u gradu.<\/p>\n\n\n\n
“Dokumentaciju je pripremalo nestru\u010dno lice zaposleno u JKP Urbanizam. Za izradu strate\u0161ke dokumentacije pla\u0107eno je 600 000 dinara! U pitanju je osoba koja je po profesiji sociolog. Da vas pitam da li bi ste vi voleli da vas na primer danas intubira umesto lekara, sociolog?” – rekla je predstavnica udru\u017eenja Zeleni most.<\/p>\n\n\n\n
“U planskoj dokumentaciji izme\u0111u ostalog nisu naveli blizinu reke Nadela koja se uliva u Dunav. Nadela je ve\u0107 izuzetno zaga\u0111ena zbog otpadnih materija preduze\u0107a poput Stari Tami\u0161 ili Mlekare, ali i zbog blizine same Ju\u017ene zone. U njoj su ve\u0107 na\u0111eni te\u0161ki metali poput arsena, \u017eive i cijanida. Nadela hrani podzemnim vodama park prirode Ponjavica koja ulazi u Dunav. \u0160ta \u0107e ovim putem u\u0107i u geo-park \u0110erdap oni nisu uzeli u obzir.”<\/p>\n\n\n\n
Tra\u017eili previ\u0161e informacija<\/h2>\n\n\n\n
Strate\u0161ka dokumentacija bi tako\u0111e trebala da sadr\u017ei i studiju o uticaju na ljude koji se nalaze u okolini takvog objekta. Ipak, uticaj na stanare naselja Vojlovica i Star\u010devo nije pomenut u ovom dokumentu. ‘To su \u017eivi ljudi. Pre dve godine je Rafinerija stavila ogradu na svoj posed tik do samih ku\u0107a, bez da su o tome obavestili stanovnike ku\u0107a koje se grani\u010de sa fabrikom. Ljudi koji \u017eive u neposrednoj blizini su zamorci u ovom projektu.’<\/p>\n\n\n\n
Nadle\u017eni se u svom radu trude da minimalno zadovolje zakonski okvir, da u protivnom ne bi odgovarali pred sudom, dok ih zdravlje ljudi uop\u0161te ne zanima. Na javnoj sednici Komisije za planove 7. avgusta Ivan Zafirovi\u0107 dipl. sociolog i specijalista eko-menad\u017ementa, izjavio je da objekat za privremeno skladi\u0161tenje opasnog otpada ne mo\u017ee da uti\u010de na ekosistem. Bahatost institucija jasno se vidi i u odnosu prema onima koji ne \u017eele da svoju budu\u0107nost i zdravlje prepuste interesima profita. Naime, jedanaest zahteva za pristup informacijama od javnog zna\u010daja, od kojih se samo dva ti\u010du Rafinerije, a koja su udru\u017eenja Zeleni most i Pan\u010devo nije rupa podneli gradskoj upravi odbijeni su kao nerazumni. U obrazlo\u017eenju stoji da su tra\u017eili previ\u0161e informacija. Protiv odgovornih za blokiranja pristupa informacijama od javnog zna\u010daja pokrenut je prekr\u0161ajni postupak. Dodatne informacije o planiranom skladi\u0161tu ne mogu se potra\u017eivati dok se ne zavr\u0161i javna rasprava. Do taka su gra\u0111ani Pan\u010deva na \u010dekanju. Tokom javne rasprave gra\u0111ani su, tako\u0111e, izneli veliki broj prigovora na predlo\u017eeni plan. Kako isti\u010de Sanja Markovi\u0107, prihva\u0107ene su samo banalnosti. Ipak, nada ostaje da \u0107e se makar zbog usvojene primedba o nedostatku stru\u010dnosti lica koje je izradilo strate\u0161ku dokumentaciju i\u0107i na izradu nove. Ako do ovoga ne bude do\u0161lo di\u0107i \u0107e se kuka i motika, kako predvi\u0111a zastupnica udru\u017eenja Zeleni most.<\/p>\n\n\n\n
Udru\u017eenja Zeleni most i Pan\u010devo nije rupa sprovela su anketu kod stanovnika Pan\u010deva koji \u017eive u neposrednoj blizini Rafinerije nafte u vezi sa planiranim radovima. Rezultati su bili obeshrabruju\u0107i. \u010cak 74% ispitanika nije bilo upoznato da se planira izgradnja skladi\u0161ta, iako je lokalna vlast bila u obavezi da stanovnike obavesti o ovome. ‘To je potrebno videti. Tamo je svaka ku\u0107a u koju smo u\u0161li zbog blizine fabrike negde pukla. Tu bi trebao da bude zeleni pojas, a ni jedno drvo nije zasa\u0111eno. Postavlja se pitanje kako je mogu\u0107e da u jednom od \u010detiri grada u kojima se izdvaja najvi\u0161e novca za eko-taksu, dakle milioni evra, ne postoji nikakav plan da se ovim ljudima pomogne. Taj bi se novac morao ulo\u017eiti u pomo\u0107 ljudima da prodaju svoje placeve jer ljudi ne mogu da ih prodaju na tr\u017ei\u0161tu. Svaka ku\u0107a ima bar jednog obolelog od kancera. Tu ima i dece i beba. Sve to \u010deka i novu generaciju.’ rekla je Sanja Markovi\u0107, koja je po profesiji antropo-geograf.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prilikom planiranja izgradnje skladi\u0161ta za odlaganje opasnog otpada prioriteti su sasvim jasni: profit prvi, zakoni samo oni nu\u017eni, a za zdravlje ako ostane. Javnost koja tra\u017ei “previ\u0161e informacija” da za\u0161titi svoju \u017eivotnu sredinu primorana je prionut metodama “kuke i motike”. Vi\u0161e od sto tona otpada za koji se sumnja da je opasan prona\u0111en je 2018. […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":35101,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1129,334,371,704,1128,636],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-35098","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-baterije","tag-ekologija","tag-klima","tag-nafta","tag-odlaganje-otpada","tag-otpad","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35098","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=35098"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35098\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35103,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35098\/revisions\/35103"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/35101"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=35098"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=35098"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=35098"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=35098"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=35098"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=35098"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=35098"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}