Novi zakoni o strancima najavljeni u Srbiji i Hrvatskoj ciljaju na privla\u010denje tzv. digitalnih nomada, odnosno financijski situiranih migranata sa ciljem poticanja lokalne ekonomije. Aleksandra Savanovi\u0107 pi\u0161e o specifi\u010dnoj transformaciji dr\u017eave i ostalim negativnim posljedicama takvih politika. <\/p>\n\n\n\n
Imperativ privla\u010denja stranih investicija i sveop\u0161ta rasprodaja javnih dobara koja ga prati \u2013 preduze\u0107a, objekata, zemlje, reka, obala, infrastrukture, usluga (pa i ljudi, jeftine radne snage) \u2013 kao zajedni\u010dki imenitelji ekonomskih politika svih zemalja Balkana uskoro treba da dobiju jo\u0161 jednu dimenziju. Cilj novih zakona o strancima, koji su najavljeni i u Srbiji i u Hrvatskoj je da namame novu vrstu stranog kapitala \u2013 tzv. frilensere ili digitalne nomade. \u010cime se oni privla\u010de, odnosno \u0161ta je na prodaju?<\/p>\n\n\n\n
Iako se u karipskoj dr\u017eavi St. Kits i Nevis javlja jo\u0161 sredinom osamdesetih, trend komercijalizacije dr\u017eavljanstva i boravka zna\u010dajnije po\u010dinje da se \u0161iri poslednjih desetak godina. Prodaja dr\u017eavljanstva se mo\u017ee razumeti kao jo\u0161 jedan efekat neoliberalne politike komodifikacije javnih dobara, a javlja se zajedno sa fenomenom porezne konkurencije izme\u0111u dr\u017eava koje su po\u010dele da smanjuju stope poreza na dobit kako bi privukle strane investicije. Rangiranje paso\u0161a prema mo\u0107i zapo\u010dinje u sli\u010dno vreme, 2006. godine, a danas se na internetu mo\u017ee na\u0107i pregr\u0161t konsultantskih firmi koje nude usluge posredovanja pri investiranju u novo dr\u017eavljanstvo ili boravi\u0161nu dozvolu. U nekim dr\u017eavama, kao \u0161to su karipske Antigva i Barbuda, Grenada i Dominika i evropske Moldavija, Malta, Kipar, Bugarska, i nama najbli\u017ea Crna Gora, dr\u017eavljanstvo se mo\u017ee kupiti direktno, investicijom u odre\u0111enom iznosu, a \u010desto i samo u odre\u0111enim sektorima. Najjeftiniji paso\u0161i ko\u0161taju oko sto hiljada dolara, a najskuplji vi\u0161e od dva miliona evra.<\/p>\n\n\n\n
Oni koji ovaj luksuz sebi mogu da priu\u0161te se za kupovinu drugog paso\u0161a odlu\u010duju iz vi\u0161e razloga: to su na primer bezvizni re\u017eim putovanja, pristup kvalitetnijim socijalnim uslugama i vi\u0161im prihodima, kao i povoljniji porezni uslovi. Komparativne prednosti koje odre\u0111ena dr\u017eavljanstva obezbe\u0111uju spram drugih prema tome sve vi\u0161e poprimaju ekonomsku vrednost, pa se prema ekonomisti Branku Milanovi\u0107u<\/a> dr\u017eavljanstvo mo\u017ee razumeti kao vrsta Polanjijeve (Polanyi) \u201cfiktivne robe\u201d. Poput zemlje i rada, ono ne nastaje za tr\u017ei\u0161te ve\u0107 izvan njega, ali se bez obzira na to podvrgava tr\u017ei\u0161noj logici, odnosno postaje kapitalisti\u010dkom robom, ili komodifikuje. Me\u0111utim, kao i druge fiktivne robe, ono ne mo\u017ee postati \u010distom robom jer bi u tom slu\u010daju prestalo da postoji. Potpuna komodifikacija dr\u017eavljanstva zna\u010dila bi ukidanje moderne dr\u017eave. Pravo politi\u010dke zajednice da odlu\u010duje ko se smatra njenim \u010dlanom bi prestalo da va\u017ei. Ipak, politi\u010dki \u010dinioci dr\u017eavljanstva su zna\u010dajno oslabljeni njegovom sve izra\u017eenijom ekonomskom dimenzijom. Dr\u017eave za svoje (budu\u0107e) gra\u0111ane sve vi\u0161e predstavljaju izvor ekonomskih prednosti a sve manje su pitanje pripadnosti i u\u010de\u0161\u0107a u odre\u0111enoj politi\u010dkoj zajednici.<\/p>\n\n\n\n Posredno se u dr\u017eavljanstvo mo\u017ee u\u0107i u mnogobrojnim dr\u017eavama koje boravak odobravaju po komercijalnoj osnovi, a samo dr\u017eavljanstvo nakon naj\u010de\u0161\u0107e 5 do 8 godina boravka kroz proces naturalizacije. Mnogobrojne dr\u017eave u Evropi \u2013 Portugal, \u0160panija, Gr\u010dka, Austrija, Rumunija, Latvija \u2013 nalaze se na listi ovih zemalja. Me\u0111utim, zna\u010dajna barijera za ulazak u dr\u017eavljanstvo u ovim zemljama je \u0161to proces naturalizacije podrazumeva ispunjavanje i nekih dodatnih kriterijuma, kao \u0161to je poznavanje nacionalnog jezika na primer, pa ih top liste<\/a> najboljih opcija za kupovinu drugog dr\u017eavljanstva (naro\u010dito kada su u pitanju komplikovani jezici) ba\u0161 i ne preporu\u010duju. Ipak, perspektiva dr\u017eavljanstva nije jedini razlog zbog koga bi se digitalni nomadi i preduzetnici odlu\u010dili na promenu adrese \u2013 u pitanju su naravno razne povlastice i olak\u0161ice, kao i mnogobrojni drugi kriterijumi kao \u0161to su tro\u0161kovi \u017eivota, bezbednost, kvalitet zdravstvenih usluga, pa \u010dak i zabava, a koji se boduju na raznoraznim list<\/a>a<\/a>ma<\/a> top destinacija za digitalne nomade.<\/p>\n\n\n\n U Srbiji, novi Zakon o strancima bi trebalo da pojednostavi proceduru i olak\u0161a dobijanje boravi\u0161nih dozvola digitalnim nomadima i preduzetnicima, kao i da ih privu\u010de drugim podsticajima, kao \u0161to su ni\u017ei porezi, mogu\u0107nost pau\u0161alnog oporezivanja i ni\u017ee stope doprinosa. Logika iza ove politike je da \u0107e naseljavanje finansijski situiranih migranata pove\u0107ati potro\u0161nju i doprineti rastu lokalne ekonomije, a da oni pritom ne\u0107e biti konkurencija na nacionalnom tr\u017ei\u0161tu rada budu\u0107i da prihode ve\u0107 svakako ostvaruju van njegovih granica. Me\u0111utim, kada se planirani uslovi za strance porede sa onima za doma\u0107e dr\u017eavljane, kao i kada se sagledaju dugoro\u010dne posledice ovakve politike, postaje jasno da komodifikacija klju\u010dnih politi\u010dkih ustanova ima svoju cenu. Dok se dr\u017eava bavi olak\u0161avanjem poslovanja i \u017eivota strancima, u isto vreme ne radi ni\u0161ta po pitanju regulacija statusa doma\u0107ih frilensera sa poslodavcem u inostranstvu koji, da bi legalno radili, moraju da prolaze kroz izuzetno komplikovane procedure prijave i pla\u0107anja poreza i doprinosa, i pla\u0107aju visoke stope poreza i doprinosa analogne zaposlenima. Pored toga, uve\u0107anje kupovne mo\u0107i, \u010demu bi veliki broj ovakvih stranaca mogao da doprinese, dugoro\u010dno mo\u017ee rezultirati rastom cena, a da kupovna mo\u0107 doma\u0107eg stanovni\u0161tva zapravo ne raste.<\/p>\n\n\n\n Ove mere su tako\u0111e u prividnom kontrastu spram generalne anti-imigrantske politike karakteristi\u010dne za zemlje evropskog istoka i jugo-istoka kao \u0161to su Ma\u0111arska i Poljska, pa i Srbija i Hrvatska, u kojima anti-imigrantski sentimenti u kombinaciji sa strahovima vezanim za trend depopulacije usled iseljavanja domicilnog stanovni\u0161tva u bogatije zapadne zemlje 1<\/a><\/sup>, predstavljaju samu sr\u017e radikalno desnih, i naj\u010de\u0161\u0107e rasisti\u010dkih politika koje nepo\u017eeljnima progla\u0161avaju pre svega migrante sa Bliskog Istoka i one islamske veroispovesti. O\u010duvanje etni\u010dko-nacionalne \u201c\u010disto\u0107e\u201d stanovni\u0161tva koja je cilj ovih politika prema sociologu Ivanu Krastevu otkriva transformaciju nacionalisti\u010dke ideologije \u2013 dok su devetnaestovekovni nacionalizmi te\u017eili tome da druge etni\u010dke skupine proglase gra\u0111anima svoje nacionalne dr\u017eave i asimiliraju ih, nacionalizam novog milenijuma kao jedine legitimne gra\u0111ane, odnosno jedine sa politi\u010dkim pravima, vidi etni\u010dko-nacionalnu ve\u0107inu. 2<\/a><\/sup> Zahvaljuju\u0107i iseljavanju doma\u0107ih stanovnika me\u0111utim, ove dr\u017eave pate od hroni\u010dnog nedostatka radne snage, zbog \u010dega desne populisti\u010dke vlade, bez obzira na njihovu nacionalisti\u010dku retoriku, omogu\u0107avaju imigraciju. 3<\/a><\/sup> Pretpostavka je ipak da se ovi radnici ne\u0107e zadr\u017eavati, jer je njihov rad \u010desto samo privremenog karaktera, te da se zbog toga ove dr\u017eave ne\u0107e na\u0107i u situaciji u kojoj se sada na primer nalazi Nema\u010dka, gde samo dr\u017eavljana Turske ima oko 2,8 a dr\u017eavljana zemalja nastalih raspadom Jugoslavije skoro 1,2 miliona. \u0160ta vi\u0161e, jedna od odlika nove (inter-evropske) migracije je upravo njen privremeni karakter: dok je klasi\u010dni Gastarbeiter<\/em> u pe\u010dalbu odlazio za ceo radni vek ili barem na du\u017ei period vremena, novi migranti se neprestano preme\u0161taju iz zemlje \u010diji su dr\u017eavljani u onu gde rade i obrnuto. Ova pojava je naro\u010dito postala vidljiva na po\u010detku korona krize, kada su uprkos zatvaranju granica, uvedeni posebni “koridori” za njihov transport. 4<\/a><\/sup> Budu\u0107i da im je anga\u017eman vremenski ograni\u010den, ovi radnici su isklju\u010deni ne samo iz politi\u010dkih prava ve\u0107 \u010desto i iz socijalnih, a teret njihove reprodukcije (obrazovanje, zdravlje itd.) ostaje na le\u0111ima dr\u017eava iz kojih dolaze. Pored rasizma, ova ekonomska dimenzija mo\u017ee biti jedan od razloga za\u0161to se bliskoisto\u010dni migranti vide kao ve\u0107a opasnost, budu\u0107i da se pretpostavlja da oni ne nameravaju da se vrate.<\/p>\n\n\n\n Za filozofa Etjena Balibara upravo je simbioza izme\u0111u dr\u017eavljanstva i nacionalnosti krajnji paradoks moderne dr\u017eavnosti i razlog za\u0161to \u0107e ljudi koji \u017eive na istoj teritoriji biti podvrgnuti razli\u010ditim re\u017eimima dr\u017eavljanstva odnosno boravka. 5<\/a><\/sup> Ova pojava je u zemljama zapadne Evrope, koje jo\u0161 od pedesetih godina “uvoze” radnike, ve\u0107 odavno uzela maha. \u0160ta vi\u0161e, koli\u010dina ljudi koji u ovim zemljama borave, a koji nemaju nikakva politi\u010dka prava je frapantna. Jedni od poznatijih primera su gradovi Berlin i Be\u010d, gde \u2155 odnosno \u010dak \u2153 stanovnika nema pravo glasa.<\/p>\n\n\n\n Obe ove tendencije \u2013 komercijalizacija dr\u017eavljanstva sa jedne i pojava velikog broja ljudi bez politi\u010dkih prava sa druge strane \u2013 svedo\u010de o trendu ubrzanog odvajanja dr\u017eave od teritorije. Osoba mo\u017ee biti dr\u017eavljanka sa svim pravima bez da je ikada kro\u010dila na tlo dr\u017eave, dok nekoj koja je ro\u0111ena na njenoj teritoriji i tu \u017eivi politi\u010dka prava mogu biti u potpunosti uskra\u0107ena. Kako razredi dr\u017eavljanstva i boravka prema tome svakako ve\u0107 postoje, mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e se njihova upotreba u skladu sa dominantnim ideologijama dalje poja\u010davati. Zagovornici komercijalizacije dr\u017eavljanstva ve\u0107 uveliko govore o konceptima kao \u0161to su digitalno dr\u017eavljanstvo i nacija-kao-usluga. “Dr\u017eava definisana kao platforma digitalnih usluga, dru\u0161tvenih i kulturnih vrednosti, i ekonomskih pravila vi\u0161e li\u010di na cloud-based<\/em> usluge kao \u0161to su Dropbox, Spotify, i Gmail nego na nacionalne dr\u017eave definisane u 17. veku” ,ka\u017ee jedan od ovih tekstova<\/a>. A o\u010dito nismo daleko od te budu\u0107nosti: Estonija je prva dr\u017eava koja je pre nekoliko godina uvela uslugu e-boravka koja je specifi\u010dna po tome \u0161to ne podrazumeva dozvolu fizi\u010dkog boravka niti druge prednosti vezane uz taj status, ve\u0107 se isklju\u010divo odnosi na mogu\u0107nost digitalnog poslovanja iz Estonije, odnosno kao estonska firma.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu porast migracija kao nuspojavu kapitalisti\u010dke globalizacije, kao i da \u0107e se one neminovno i dalje pove\u0107avati usled klimatske krize, transformacija nacionalnih dr\u017eava odnosno institucija dr\u017eavljanstva i boravka je svakako izuzetno bitna tema. Postoje\u0107i pravci razvoja me\u0111utim imaju vrlo distopijski prizvuk: lako mo\u017eemo zamisliti situaciju u kojoj ve\u0107ina stanovnika odre\u0111ene teritorije nema dr\u017eavljanstvo a time ni nikakva politi\u010dka prava, a da njome prakti\u010dno vlada “\u010dista” etno-nacionalna i\/ili bogata manjina, koja \u010dak ne mora tamo ni da \u017eivi. Raskidanje veze izme\u0111u nacije i dr\u017eave, odnosno politi\u010dke zajednice i nacionalnog identiteta prvi je korak ka uspostavljanju mogu\u0107ih alternativa ovakvom, slobodno se mo\u017ee re\u0107i fa\u0161isti\u010dkom scenariju. Pored toga, sve izra\u017eeniji prodor ekonomske logike u politi\u010dku sferu lako mo\u017ee zavr\u0161iti povratkom na predmoderna dru\u0161tva u kojima su politi\u010dka prava bila prerogativ isklju\u010divo imu\u0107nih, a politika direktan izraz njihovih ekonomskih interesa (mada ni danas nismo daleko od toga, formalno to i dalje nije slu\u010daj). Kako graditi politi\u010dke zajednice izvan nacionalnih identiteta i izvan ekonomskih interesa bogate manjine, jedan je od najva\u017enijih zadataka emancipatorne politike.<\/p>\n Novi zakoni o strancima najavljeni u Srbiji i Hrvatskoj ciljaju na privla\u010denje tzv. digitalnih nomada, odnosno financijski situiranih migranata sa ciljem poticanja lokalne ekonomije. Aleksandra Savanovi\u0107 pi\u0161e o specifi\u010dnoj transformaciji dr\u017eave i ostalim negativnim posljedicama takvih politika. Imperativ privla\u010denja stranih investicija i sveop\u0161ta rasprodaja javnih dobara koja ga prati \u2013 preduze\u0107a, objekata, zemlje, reka, obala, […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":35032,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1113,1114,939],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[1023],"class_list":["post-35023","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-digitalni-nomadi","tag-drzavljanstvo","tag-imigranti","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35023","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=35023"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35023\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35031,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/35023\/revisions\/35031"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/35032"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=35023"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=35023"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=35023"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=35023"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=35023"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=35023"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=35023"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Zakon o strancima<\/h2>\n\n\n\n
Prema Dropbox dr\u017eavi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n