{"id":34941,"date":"2020-10-29T08:00:42","date_gmt":"2020-10-29T07:00:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=34941"},"modified":"2020-10-30T09:33:38","modified_gmt":"2020-10-30T08:33:38","slug":"da-makedonska-nacija-je-konstrukt-kao-i-svaka-druga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=34941","title":{"rendered":"Da, makedonska nacija je konstrukt – kao i svaka druga"},"content":{"rendered":"\n

Bugarska je vlada odlu\u010dila zaustaviti makedonske pristupne pregovore s Europskom unijom stavom da Makedonci nisu “autenti\u010dna” nacija ve\u0107 komunisti\u010dka izmi\u0161ljotina. Pritom “zaboravljaju” da su nacionalni identiteti konstrukti 18. i 19. stolje\u0107a i da to \u0161to neka nacija kroz te procese prolazi kasnije ne zna\u010di da je manje “prirodna” ili legitimna od bugarske, srpske ili hrvatske nacije.<\/p>\n\n\n\n

Nevolje (Severne) Makedonije sa nacionalnim identitetom ne prestaju. Nakon \u0161to je referendum o promeni imena proguran zarad “EU integracija” (\u010ditaj: zarad ulaska u NATO u cilju slabljenja geopoliti\u010dkog polo\u017eaja Rusije<\/a>), makedonski susedi koji su u EU nastavljaju da postavljaju proizvoljne prepreke. Ovog puta, probleme ne pravi pacifikovana Gr\u010dka, ve\u0107 Bugarska, koja preti da \u0107e zaustaviti makedonske pregovore ako Vlada Severne Makedonije ne pristane na niz uslova koji su im postavljeni. Uslovi su potpuno identitetske prirode \u2013 ti\u010du se stvari poput upotrebe makedonskog jezika i nacionalnog identiteta, koje Bugarska dovodi u pitanje.<\/p>\n\n\n\n

Veoma je zanimljiva argumentacija kojom se koristi bugarska vlada. Glavni krivac za dana\u0161nje stanje (a to “stanje” je izgleda, samo postojanje makedonske nacije) su, zapravo, komunisti! Nije preterano novo ili neo\u010dekivano da jedna dr\u017eava \u010dlanica EU (ili sama EU) po hiljaditi put za sve krivi komunizam. Ono \u0161to je zanimljivo je da se ta linija napada po prvi put koristi za otvoreno promovisanje asimilacionisti\u010dkih politika, odnosno negiranje prava na nacionalni identitet jednoj dr\u017eavi od strane druge, \u010dlanice Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n

Genetski in\u017eenjering zlih komunista<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Bugarska vlada samo postojanje makedonske nacije smatra za<\/a> “etni\u010dki i lingvisti\u010dki in\u017eenjering koji se dogodio za vrijeme biv\u0161ih autoritarnih re\u017eima”. Pored toga, isti\u010de kako je “novi” makedonski identitet navodno nametnut Makedoncima od strane Josipa Broza Tita, inspirisanog odlukama Kominterne, a da su sami Srbi poku\u0161avali da Makedonce pretvore u Ju\u017ene Srbe. Memorandum zavr\u0161ava pozivom na rehabilitaciju “\u017ertava komunisti\u010dkog re\u017eima” u Jugoslaviji koje su se izja\u0161njavale kao Bugari, te na stvaranje komisije “stru\u010dnjaka” koja bi se dogovorila o “klju\u010dnim osobama i doga\u0111ajima iz na\u0161e zajedni\u010dke povijesti do 1944.”.<\/p>\n\n\n\n

Memorandum tako ponavlja u EU dosta popularan narativ “diskontinuiteta” koji su u nacionalnom razvoju tobo\u017ee izazvali “totalitarni” re\u017eimi \u2013 mada, po obi\u010daju, misli na samo jedan od dva “totalitarizma<\/a>“. Dakle, kada je Bugarska u dva navrata okupirala podru\u010dje Vardarske Makedonije (1915. i 1941. godine) i tamo nametnula asimilacionisti\u010dku politiku, to je “zajedni\u010dka povijest”, a kada je Makedonija oslobo\u0111ena od fa\u0161izma (koji joj je nametnula ista ta Bugarska) to je “etni\u010dki i lingvisti\u010dki in\u017eenjering autoritarnih re\u017eima”. Veoma zanimljiva, mada nimalo atipi\u010dna, primena evropskih rezolucija o “totalitarizmu”. EU, po obi\u010daju, \u0107uti, \u0161to mo\u017ee navesti isklju\u010divo na zaklju\u010dak da joj je rehabilitacija fa\u0161izma manji problem od demonizacije komunizma. To Evropsku uniju stavlja na istu politi\u010dku liniju kao i Orb\u00e1novu Ma\u0111arsku, kojoj se tobo\u017ee energi\u010dno protivi.<\/p>\n\n\n\n

Ovo predstavlja i dodatni problem za vladaju\u0107e makedonske socijaldemokrate. Ne samo da je \u010dinjenica da je Titova Jugoslavija prva sprovela u delo stvaranje teritorijalne samouprave Makedonije i formalno-pravno priznala stanovni\u0161tvu pravo da se izja\u0161njavaju kao Makedonci, nego je i njihova partija direktna naslednica biv\u0161eg Saveza komunista Makedonije. Sa jedne strane, osnove makedonske dr\u017eavnosti, vi\u0161e nego bilo koje druge na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije, le\u017ee u odlukama AVNOJ-a. Sa druge strane, formalni politi\u010dki naslednici komunista te\u017ee politi\u010dkoj integraciji u zajednicu koja isti taj AVNOJ negira, ako ne kao gori od fa\u0161izma, onda svakako ekvivalentan fa\u0161izmu. Pritom je Partija evropskih socijalista, \u010dija je \u010dlanica i makedonska SDSM, glasala za najnoviju rezoluciju Evropskog parlamenta<\/a> kojom se fa\u0161izam i komunizam izjedna\u010davaju. SDSM je tako nepovratno uvu\u010dena, kao i druge evropske socijaldemokrate, u bizarni politi\u010dki vrtlog koji u najboljem slu\u010daju deluje kao nespretan poku\u0161aj samolustracije, a u najgorem istorijski revizionizam kojim, na kraju krajeva, podrivaju i sopstvenu politi\u010dku poziciju.<\/p>\n\n\n\n

Kominterna, Titova Jugoslavija i “makedonsko pitanje<\/strong>“<\/h2>\n\n\n\n

No, za one kojima je do istorijske istine stalo vi\u0161e nego do farsi\u010dnih nadmetanja lokalnih nacionalista, ostaje pitanje: kako je zapravo tekla etnogeneza makedonskog naroda? Ovo pitanje je i dalje predmet \u017eustrih polemika u istoriografiji, koje samo u retkim slu\u010dajevima nisu ukaljane nacionalisti\u010dkim sentimentima autorki i autora. Me\u0111utim, ono \u0161to je izvesno jeste da je u drugoj polovini devetnaestog veka ve\u0107insko selja\u010dko stanovni\u0161tvo Makedonije postalo predmet ekspanzionisti\u010dkih te\u017enji okolnih nacionalnih dr\u017eava u nastanku \u2013 Bugarske, Srbije i Gr\u010dke. Osmanske vlasti na popisima stanovni\u0161tva nisu posve\u0107ivale pa\u017enju nacionalnoj pripadnosti, te su statistike o tada\u0161njoj etni\u010dkoj strukturi Makedonije zasnovane na procenama i ozbiljno variraju u zavisnosti od izvora. Uprkos tome, poznato je da su se ve\u0107 tad, pored razli\u010ditih teritorijalnih te\u017enji prema Makedoniji u toj oblasti po\u010dele pojavljivati i tvrdnje da su Makedonci zaseban narod, a da je veliki deo selja\u010dkog stanovni\u0161tva pokazivao indiferentnost prema bilo kakvim nacionalnim klasifikacijama.<\/p>\n\n\n\n

U ovoj zamr\u0161enoj situaciji, grupa radikalnih u\u010denika Solunske bugarske mu\u0161ke gimnazije osnovala je 1893. godine Unutra\u0161nju makedonsko-jedrensku revolucionarnu organizaciju, poznatiju pod akronimom VMRO. Kao \u0161to ime \u0161kole koju su poha\u0111ali sugeri\u0161e, smatrali su sebe Bugarima, a cilj im je bio ujedinjenje navedenih teritorija sa Kne\u017eevinom Bugarskom. Me\u0111utim, na\u010din sprovo\u0111enja tog plana bio je jedinstven: VMRO se zalagao za autonomiju<\/em> Makedonije i Trakije, pod \u010dime su podrazumevali da bi te oblasti prvo dobile autonomni status unutar Osmanskog carstva, a tek potom bi se ujedinile sa Bugarskom. Inspiraciju su crpeli u samom procesu osamostaljenja balkanskih dr\u017eava, \u010diji put ka nezavisnosti je obi\u010dno po\u010dinjao autonomijom. Nada je bila da \u0107e se ovim putem o\u010duvati i celovitost makedonskog geografskog prostora, bez njegove podele izme\u0111u balkanskih zemalja.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, gde ima teritorije, postoji i klica nacionalne identifikacije. U narednih petnaest godina, u VMRO se pojavila politi\u010dka tendencija koja se zalagala za objedinjavanje svih Makedonaca, bez obzira na etni\u010dku pripadnost, kao i federalisti\u010dka frakcija, koju je vi\u0161e zanimalo svebalkansko oslobo\u0111enje i Balkanska federacija. Uzev\u0161i sve ovo u obzir, nije preterano iznena\u0111uju\u0107e da je \u010dlan VMRO-a i pokreta\u010d \u010duvenog Ilindenskog ustanka, Nikola Karev, istovremeno bio i \u010dlan Bugarske socijaldemokratske radni\u010dke partije, koja je, najbla\u017ee re\u010deno, bila neprijateljski raspolo\u017eena prema nacionalisti\u010dkim te\u017enjama bugarske vlade, i koja se zalagala za Balkansku socijalisti\u010dku federaciju. Naravno, VMRO je i dalje okupljala u svojim redovima i otvorene bugarske nacionaliste, a su\u0161tinske razlike politi\u010dkih koncepcija dovodile su do organizacionih cepanja, raskola, a potom i politi\u010dkih ubistava.<\/p>\n\n\n\n

Nakon Prvog svetskog rata i niza revolucija na evropskom kontinentu, projekat Balkanske socijalisti\u010dke federacije prerastao je u Balkansku komunisti\u010dku federaciju (BKF), sekciju Tre\u0107e internacionale. U Sovjetskoj Rusiji, bolj\u0161evici su uspostavili pravo na samoopredeljenje do otcepljenja kao komunisti\u010dki slogan, u (generalno uspe\u0161nom) poku\u0161aju da potla\u010dene narode biv\u0161eg carstva pribli\u017ee revolucionarnoj politici. BKF je poku\u0161ala da o\u017eivi vi\u0161edecenijsku saradnju socijalisti\u010dkih i nacionalnih revolucionara, smatraju\u0107i da se na Balkanu klasno nezadovoljstvo selja\u0161tva izra\u017eava kao nacionalizam. Na realizaciju te taktike su upu\u0107ivali i doga\u0111aji poput ogromnog uspeha Komunisti\u010dke partije Jugoslavije u Vardarskoj Makedoniji na prvim i jedinim slobodnim demokratskim izborima u Kraljevini SHS. \u0160esta i sedma konferencija BKF, odr\u017eane 1923., odnosno 1924. godine, formalno su podr\u017eale pravo na samoopredeljenje Makedonije, a sovjetsko dr\u017eavno rukovodstvo aktivno je sara\u0111ivalo sa VMRO-om, ponovno uspostavljenim 1919. godine. Me\u0161anje komunista dovelo je do jo\u0161 jedne podele VMRO-a, ovog puta na desni\u010darsku VMRO, najpoznatiju po ubistvu kralja Aleksandra, i levi\u010darsku VMRO (ujedinjena), koja je delovala pod okriljem BKF i \u010diji vode\u0107i \u010dlanovi su bili komunisti, poput Dimitra Vlahova.<\/p>\n\n\n\n

Nacionalna istorija u raljama nacionalizma<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Iako je 1935. godine, sa nastankom politike narodnog fronta, slogan Balkanske federacije napu\u0161ten, komunisti su Makedonce i dalje smatrali zasebnom nacijom, \u0161to je potvrdila i rezolucija Politi\u010dkog sekretarijata Izvr\u0161nog komiteta Kominterne objavljena godinu dana ranije. Upravo ovo imaju na umu bugarski politi\u010dari kada Makedonce nazivaju produktom “etni\u010dkog i lingvisti\u010dkog in\u017eenjeringa autoritarnih re\u017eima”. Federalisti\u010dki planovi KPJ tridesetih ve\u0107 su predvi\u0111ali zasebnu makedonsku teritorijalnu jedinicu u budu\u0107oj Jugoslaviji. Ta federalna jedinica sigurno bi uklju\u010divala i Pirinsku Makedoniju, da je do\u0161lo do planiranog ujedinjenja Jugoslavije i Bugarske. Me\u0111utim, raskol Tita i Staljina 1948. godine doveo je do propasti planova za uspostavljanje Balkanske federacije, a potom i do \u010destih nacionalisti\u010dkih tenzija izme\u0111u jugoslovenskog i bugarskog partijskog rukovodstva. Oni koji su u Vardarskoj Makedoniji smatrali sebe Bugarima, kao Pavel \u0160atev, postali su \u017ertve politi\u010dke represije u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji. Me\u0111utim, kada bugarska vlada poziva na na rehabilitaciju “\u017ertava komunizma” poput \u0160ateva, cini\u010dno izbegava da pomene \u010dinjenicu da su i oni sami bili komunisti. Dakle, nastanak makedonske nacije bio je posledica niza kompleksnih faktora, uklju\u010duju\u0107i i iskrena nastojanja odozdo, a ne nametanja od strane nekih karikaturnih antibugarski nastrojenih komunista.<\/p>\n\n\n\n

Istorija Makedonije i nastanka makedonskog nacionalnog identiteta veoma je fascinantna, naro\u010dito kada se istorijsko \u017eito odvoji od nacionalisti\u010dkog pseudoistorijskog kukolja. Ako ni\u010dem drugom, istorija Makedonije mo\u017ee nas nau\u010diti fascinantnoj raznolikosti identiteta koji su postojali u pred-nacionalnom dobu, kada je neko mogao istovremeno smatrati sebe i Makedoncem i Bugarinom bez ikakvog unutra\u0161njeg konflikta. No, \u010dinjenica da je etnogeneza makedonskog naroda finalizovana tek u dvadesetom veku ne govori nam ni\u0161ta o tobo\u017enjoj legitimnosti ne\u010dijeg nacionalnog izja\u0161njavanja ili postojanja nacionalne dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n

Iako bi nacionalisti voleli da stvore druga\u010diju sliku (kojom nas indoktriniraju od malih nogu), ni jedna nacija nije starija od dvestotinjak godina. Uprkos onome \u0161to su vas u\u010dili u \u0161koli, Stefan Nemanja, Dmitar Zvonimir i Samuil nisu bili “Srbin”, “Hrvat” i “Bugarin”, svakako ne u modernom smislu te re\u010di. Da, makedonska nacija je konstrukt \u2013 isto kao i bugarska, srpska, hrvatska, japanska ili etiopska. To ne \u010dini ne\u010dija nacionalna ose\u0107anja manje stvarnim ili manje relevantnim politi\u010dkim faktorom, ali \u010dini nastojanja dr\u017eava da stanovni\u0161tvo uteraju u okvire odre\u0111ene nacije poprili\u010dno sme\u0161nim, dok ne postanu otvoreno diskriminatorska. Nacionalizam je, u kona\u010dnici, iako \u0107e desni\u010darski politi\u010dari koji od njega \u017eive prvi napadati taj termin \u2013 ni\u0161ta drugo nego politika identiteta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bugarska je vlada odlu\u010dila zaustaviti makedonske pristupne pregovore s Europskom unijom stavom da Makedonci nisu “autenti\u010dna” nacija ve\u0107 komunisti\u010dka izmi\u0161ljotina. Pritom “zaboravljaju” da su nacionalni identiteti konstrukti 18. i 19. stolje\u0107a i da to \u0161to neka nacija kroz te procese prolazi kasnije ne zna\u010di da je manje “prirodna” ili legitimna od bugarske, srpske ili hrvatske […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":34945,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[582,25],"theme":[458],"country":[24],"articleformat":[450],"coauthors":[782],"class_list":["post-34941","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-makedonija","tag-nacionalizam","theme-drustvo","country-makedonija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34941","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34941"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34941\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34944,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34941\/revisions\/34944"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34945"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34941"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34941"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34941"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=34941"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=34941"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=34941"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=34941"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}