Teolozi i profesori s Pravoslavnog bogoslovnog fakulteta u Beogradu sve \u010de\u0161\u0107e postaju meta Srpske pravoslavne crkve. Otkazi i kazne “neposlu\u0161nim” teolozima mo\u017eda se \u010dine kao insajderska stvar, ali s obzirom na dru\u0161tveni utjecaj crkve vrijedni su politi\u010dke pa\u017enje.<\/p>\n\n\n\n
“Fakultet bojkotuje svog profesora” – ovaj naslov pojavio se nedavno u dnevnom listu Danas<\/a>. Unutra\u0161nji sukobi na fakultetima Univerziteta u Beogradu (UB) nisu novost. U pitanju je institucija rastrzana unutra\u0161njim sukobima i klikama koje vode konstantne ratove, \u010das otvoreno, \u010das prikriveno. Nekada su oni podgrejani ideolo\u0161kim razlikama, a nekada, naprosto, materijalnim interesima. Tu i tamo se pojave politi\u010dke perspektive \u2013 iako, uglavnom su\u017eene na pitanja kao \u0161to je plagirani doktorat<\/a> odlaze\u0107eg, a sad ve\u0107 izvesno i budu\u0107eg ministra finansija Sini\u0161e Malog \u2013 kao i socijalne, onda kada studenti i studentkinje ustanu<\/a> ne bi li se izborili za bolje uslove studiranja i manje \u0161kolarine.<\/p>\n\n\n\n No ovaj novi sukob, koji je dospeo u javnost, ima jednu drugu dimenziju. Naime, fakultet koji bojkotuje svog profesora je Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF), a bojkotovani profesor je Rodoljub Kubat<\/a>. Ceo slu\u010daj podgrejao je stalno tinjaju\u0107u debatu o polo\u017eaju ovog fakulteta na dr\u017eavnom univerzitetu. Kubat, koji predaje na katedri za Stari zavet, na\u0161ao se na tankom ledu onda kada je pozvao nastavno-nau\u010dno ve\u0107e PBF da se izjasni povodom optu\u017ebi za silovanje<\/a> koje su iznete na ra\u010dun prodekana ovog fakulteta, Vladimira Vuka\u0161inovi\u0107a, kao i povodom otmice<\/a> studenta Akademije umetnosti Srpske pravoslavne crkve (SPC) za \u0161ta je osumnji\u010den vladika Stefan \u0160ari\u0107, vikarni episkop patrijarha Irineja i stare\u0161ina Hrama Svetog Save. Umesto da razmotri ova pitanja, uprava fakulteta je dovela u pitanje profesorsku poziciju Kubata. Sveti arhijerejski sinod, \u0161to je vid crkvene vlade, potom je, “zbog naru\u0161avanja ugleda Crkve i fakulteta”, povukao svoj blagoslov ovom profesoru nakon \u010dega mu je uru\u010den i otkaz<\/a>.<\/p>\n\n\n\n I ovo je centralno mesto debate koja nije nova \u2013 da li Crkva ima pravo da se me\u0161a u rad fakulteta koji se nalazi u okviru dr\u017eavnog univerziteta?<\/p>\n\n\n\n PBF je deo UB prakti\u010dno od njegovog nastanka. \u010cak je i prvih godina nakon Drugog svetskog rata ovaj fakultet ostao u sklopu dr\u017eavnog univerziteta, da bi 1952. godine iz njega bio isklju\u010den. Nakon toga je nastavio rad pod okriljem SPC, sve do 2004. godine kada je ponovo vra\u0107en u okvir UB. Bio je to logi\u010dan sled poteza kojem je 2001. godine prethodilo uvo\u0111enje veronauke u osnovne i srednje \u0161kole.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107i deo sredstava za rad PBF danas pribavlja upravo iz javnog bud\u017eeta. Sude\u0107i po finansijskim izve\u0161tajima koji su dostupni<\/a> na sajtu ovog fakulteta, tri \u010detvrtine bud\u017eeta popunjava se javnim novcem, dok jednu \u010detvrtinu pokrivaju \u0161kolarine samofinansiraju\u0107ih studenata i studentkinja i drugi sopstveni prihodi. Pogledamo li Statut UB, vide\u0107emo da je jedina specifi\u010dnost ovog fakulteta \u2013 izuzetak u odnosu na ostale fakultete koji \u010dine UB \u2013 to \u0161to je na njemu dozvoljeno versko organizovanje i delovanje. Do\u0107i do Statuta PBF, sa druge strane, i nije tako lako. Nedostatak transparentnosti u radu ove institucije nije novina<\/a>. Na zvani\u010dnoj internet prezentaciji fakulteta ovaj dokument, u njegovom integralnom obliku, nije mogu\u0107e prona\u0107i. Ako, dovijaju\u0107i se, okola i izokola, nekako i do\u0111ete do Statuta PBF, vide\u0107ete da je njime ova institucija definisana kao “ustanova Srpske pravoslavne Crkve i dr\u017eave Srbije u sastavu Univerziteta u Beogradu od njegovog osnivanja”. Statut dalje navodi da se fakultet nalazi “pod punim duhovnim i kanonskim okriljem Srpske pravoslavne Crkve”.<\/p>\n\n\n\n Ustav SPC, sa druge strane, navodi da nastavnici na PBF “mogu biti lica koja su pravoslavne vere”, kao i da predavanja na ovom fakultetu univerziteta moraju “biti u saglasnosti sa u\u010denjem pravoslavne hri\u0161\u0107anske crkve”, a o \u010demu se stara “Sveti arhijerejski sinod kao i o verskoj podobnosti kandidata za nastavnika ove \u0161kole pri njihovom postavljenju”. U Statutu PBF ne bi smele da postoje ovakve diskriminatorne odredbe s obzirom na to da je u pitanju fakultet koji se nalazi u sklopu dr\u017eavnog univerziteta i finansira se iz javnog bud\u017eeta. Ipak, iako Crkva ne mo\u017ee birati nastavnike, predava\u010de, saradnike i istra\u017eiva\u010de na PBF, svako ko \u017eeli da konkuri\u0161e za ova zvanje, shodno Statutu fakulteta, mora prethodno pribaviti i “saglasnost (blagoslov) nadle\u017enog episkopa”, kao i “odobrenje Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC za slu\u017ebu u\u010denja”. Za ove odredbe je Odbor za statutarna pitanja UB jasno ukazao<\/a> da nisu u saglasnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB i da ih je neophodno menjati.<\/p>\n\n\n\n Stvari svakako treba staviti u kontekst. Ustav SPC je donet 1957. godine, u sasvim druga\u010dijim istorijskim okolnostima. U tom trenutku, PBF nije bio deo dr\u017eavnog univerziteta. Samim tim je i razumljivo direktno stavljanje PBF pod ingerenciju SPC. Problem je u tome \u0161to sa promenom okolnosti nije do\u0161lo i do modifikacije ovog dokumenta koji defini\u0161e Crkvu kao instituciju, ali i postavlja temelje njenog odnosa sa PBF. Opet, pitanje je i za\u0161to bi Crkva odustala od poku\u0161aja da kontroli\u0161e, ili makar uti\u010de na rad PBF. Na odre\u0111ene funkcije unutar Crkve nije mogu\u0107e biti izabran ukoliko se ne poseduje diploma PBF, a ovaj fakultet ima Statutom jasno propisanu ulogu da se “brine za nau\u010dno teolo\u0161ko obrazovanje sve\u0161tenstva, verou\u010ditelja i poslenika u drugim crkvenim slu\u017ebama”. U tom smislu ulog je mnogo ve\u0107i i dodatno je jasno za\u0161to Crkva \u017eeli da o\u010duva kontrolu nad ovom institucijom koja, u praksi, obrazuje crkveni kadar.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, uplitanjem Crkve u fakultetske poslove, dodatno se zapli\u0107emo i u pitanje mogu\u0107nosti praktikovanja autonomije fakulteta, nau\u010dnog i kriti\u010dkog mi\u0161ljenja, na koje se, uostalom, i poziva PBF u svom Statutu.<\/p>\n\n\n\n Slu\u010daj profesora Kubata je, u tom pogledu, samo poslednji od niza primera. Ovaj teolog je, naime, otvoreni kriti\u010dar aktuelne vlasti u Srbiji koja u samom vrhu Crkve ima va\u017enog saveznika<\/a>. “Srbija se iz meseca u mesec, da ne ka\u017eem iz godine u godinu, opasno raspada po svim \u0161avovima”, izjavio je u jednom intervjuu<\/a> i dodao: “prvo \u0161to \u0107emo mi morati da osvestimo na nivou nas kao naroda i uop\u0161te gra\u0111ana ove zemlje, to je da smo mi slobodna ljudska bi\u0107a i da je sudbina u na\u0161im rukama”. Za Kubata je “re\u0161enje da ljudi po\u010dnu da se okupljaju, da razmi\u0161ljaju svojom glavom, od lokala pa nadalje, i da se tu po\u010dne osmi\u0161ljavati \u017eivot”. U jeku protesta<\/a> koji su se tokom jula odvijali u Beogradu, ovaj profesor PBF poku\u0161ao je da u analizi nemira ponudi i jedan specifi\u010dan ugao. “Teologija bunta nije buntovni\u0161tvo”, isti\u010de<\/a> Kubat, “o je borba za unutra\u0161nju i spolja\u0161nju slobodu”. Po njemu, bunt je “borba protiv onoga \u0161to nas porobljuje, i protiv toga \u0161to ometa takvu borbu, kao \u0161to je npr. podani\u010dka pobo\u017enost”. U svojoj kritici on ne \u0161tedi Crkvu. “Gubitkom proro\u010dke dimenzije, teologija se vi\u0161e pretvorila u ideologiju mo\u0107ne Crkve, u kojoj je jedna od su\u0161tinskih uloga teologije da osmisli dobar modus sapostojanja sa vla\u0161\u0107u”, prime\u0107uje Kubat, dodaju\u0107i da je teologija “izgubila vezu sa \u017eivotom jer je prestala da uvi\u0111a i anga\u017eovano reaguje na nepravdu koja caruje u ovom svetu”. “Nacionalni ili \u2018crkveni\u2019 interesi su stavljani iznad interesa \u010doveka kao bogolikog bi\u0107a”, zaklju\u010duje ovaj teolog.<\/p>\n\n\n\n Ako imamo prethodno izre\u010deno u vidu, jasno je za\u0161to je Rodoljub Kubat postao meta. Ali on nije ni prva, a po svemu sude\u0107i ni poslednja meta Crkve na PBF.<\/p>\n\n\n\n Ranije ove godine na udaru Crkve na\u0161ao se Vuka\u0161in Mili\u0107evi\u0107 zbog svojih istupa u javnosti. Naime, u jeku prvog talasa epidemije koronavirusa, ovaj sve\u0161tenik i docent na PBF, iznosio je kritike na ra\u010dun crkvenih praksi. Dok su, tokom marta, na snazi bile mere koje su ograni\u010davale kretanje i okupljanje, u crkvama su se pored masovnog okupljanja odigravala i pri\u010de\u0161\u0107a velikog broja ljudi uz kori\u0161\u0107enje samo jedne ka\u0161i\u010dice i samo jedne \u010da\u0161e, takozvanog putira. U uslovima \u0161irenja opasnog virusa vi\u0161e je nego jasno da ova praksa i nije najbezbednija po zdravlje ljudi. Crkva je sa druge strane tvrdo stala iza stava<\/a> da se “dr\u017eava ne bavi niti mo\u017ee da se bavi sadr\u017eajem i na\u010dinom vr\u0161enja svete liturgije i drugih crkvenih bogoslu\u017eenja”. Mili\u0107evi\u0107 je u autorskom tekstu u nedeljniku Vreme<\/a> odgovarao na tvrdnje iz crkvenih krugova da je ovakva praksa neupitna i da se putem pri\u010de\u0161\u0107a “niko nikada nije zarazio”. Mili\u0107evi\u0107 je ukazao na to da su pojedine pravoslavne crkve korigovale svoje prakse, kako ne bi uticale na \u0161irenje virusa, ili u potpunosti obustavile javna bogoslu\u017eenja do trenutka kada se situacija, sa epidemiolo\u0161ke strane, ne poporavi. “Pri\u010de\u0161\u0107ivanje ka\u0161i\u010dicom nema ama ba\u0161 nikakve veze sa teologijom”, napomenuo je tom prilikom docent PBF, dodaju\u0107i da insistiranje sve\u0161tenstva SPC na ovako rizi\u010dnim praksama nema nikakve veze ni sa slobodom veroispovesti.<\/p>\n\n\n\n Za svoje istupanje Mili\u0107evi\u0107 je vi\u0161estruko ka\u017eenjen \u2013 zabranjeno mu je pojavljivanje u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama, suspendovan je sa sve\u0161teni\u010dke du\u017enosti i stavljen pred Crkveni sud. Ovo nije prva kazna za slobodoumne glasove sa PBF. Grupa profesora i asistenata ovog fakulteta, a u kojoj je bio i Vuka\u0161in Mili\u0107evi\u0107, ka\u017enjena je 2017. godine odlukom patrijarha Irineja nakon \u0161to se suprotstavila peticiji kojom se tra\u017eila “revizija izu\u010davanja Darvinove teorije evolucije u \u0161kolama i na fakultetim”. U obrazlo\u017eenju ove peticije navodi<\/a> se da je “teorija evolucije hipoteza \u010diji su stavovi o nastanku sveta, \u017eivota i \u010doveka nau\u010dno nedokazivi ili u suprotnosti sa nau\u010dnim \u010dinjenicama”. Dvanaest teologa je, sa druge strane, stalo u odbranu nauke, tvrde\u0107i da peticije nisu na\u010din za dokazivanje ili opovrgavanje bilo koje teorije. Jo\u0161 bitnije, oni su istakli<\/a> i da je “teorija evolucije jedina trenutno nau\u010dno prihva\u0107ena teorija koja obja\u0161njava razvoj \u017eivota na Zemlji”, dodaju\u0107i i da “trenutno ne postoji nijedna plauzibilna alternativna nau\u010dna teorija koja bi mogla da je zameni”. Njihov zaklju\u010dak je da hri\u0161\u0107anska vera nije u sukobu sa teorijom evolucije. Ovakvi glasovi sa PBF nisu se svideli Crkvi koja je obra\u010dun sa “neposlu\u0161nim” teolozima nastavila i u godinama koje su usledile, sve do danas.<\/p>\n\n\n\n Odnos dr\u017eave i Crkve isprepleten je interesima. Dr\u017eava Crkvu finansijski dotira, ula\u017ee u njene megalomanske projekte, dok, sa druge strane, vrh Crkve daje svoj blagoslov aktuelnoj vlasti. Ruka ruku mije. Ali ovaj odnos nije bez svojih protivre\u010dnosti. Unutar Crkve postoji jo\u0161 nekoliko struja. Deo visokog sve\u0161tenstva, koji se mo\u017ee svrstati u tvr\u0111u nacionalisti\u010dku struju, poput mitropolita Amfilohija Radovi\u0107a, ne gleda blagonaklono prema re\u017eimu Aleksandra Vu\u010di\u0107a. U opoziciji se nalaze i progresivniji teolozi sa PBF \u010diji istupi u javnosti daju jednu sasvim novu perspektivu na koju nismo navikli da dolazi iz crkvenih krugova.<\/p>\n\n\n\n Razumljivo je za\u0161to je pitanje odnosa Crkve, PBF, dr\u017eave i Univerziteta u Beogradu, nadle\u017enosti i uticaja, uvek aktuelno. Ali, trebalo bi primetiti i pomenute protivre\u010dnosti koje postoje unutar Crkve, koja se vrlo \u010desto razume kao uniformni entitet. Umesto da samo posmatramo uticaj Crkve na rad PBF, mo\u017eda treba obrnuti perspektivu i pobrinuti se da nastavno osoblje, koje se nalazi u nemilosti SPC, dobije saveznike u svojoj borbi koja nije laka \u2013 nastavnici PBF koji su ujedno i sve\u0161tenici u stalnom su riziku da izgube pravo na obavljanje sve\u0161teni\u010dkih du\u017enosti ili da, \u010dak, budu i isklju\u010deni iz Crkve.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i prethodno izre\u010deno u vidu, najmanje \u0161to se mo\u017ee uraditi jeste ne dizati ruke od ovog fakulteta u sklopu UB, ve\u0107 razumeti da je upravo njegov povratak u okrilje dr\u017eavnog univerziteta otvorio prostor za borbu progresivnijih teologa. Vra\u0107anje PBF u isklju\u010divu nadle\u017enost Crkve mo\u017ee rezultovati samo jednim \u2013 potpunim \u010di\u0161\u0107enjem fakulteta od svih onih koji dovode u pitanje autoritet crkvenog vrha. Crkva ne\u0107e nestati, pa je stoga uputno realisti\u010dnije sagledati teren u kojem se borba ideja u okviru ove institucije odvija i odigrati na karte koje mogu pomo\u0107i u njenoj progresivnijoj transformaciji. U ovoj “opkladi” prakti\u010dno nam ni\u0161ta ne ide na ruku. Ali nije kao da i imamo mnogo toga da izgubimo imaju\u0107i u vidu trenutno stanje stvari.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Teolozi i profesori s Pravoslavnog bogoslovnog fakulteta u Beogradu sve \u010de\u0161\u0107e postaju meta Srpske pravoslavne crkve. Otkazi i kazne “neposlu\u0161nim” teolozima mo\u017eda se \u010dine kao insajderska stvar, ali s obzirom na dru\u0161tveni utjecaj crkve vrijedni su politi\u010dke pa\u017enje. “Fakultet bojkotuje svog profesora” – ovaj naslov pojavio se nedavno u dnevnom listu Danas. Unutra\u0161nji sukobi na […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":34878,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[586,103],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-34876","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-crkva","tag-ideologija","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34876","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34876"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34876\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34881,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34876\/revisions\/34881"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34878"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34876"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34876"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34876"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=34876"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=34876"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=34876"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=34876"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Kratka povijest<\/h2>\n\n\n\n
Teolozi kao mete<\/h2>\n\n\n\n
Obrnuta perspektiva<\/h2>\n\n\n\n