Investitori u mini hidroelektrane u Crnoj Gori, bliski partneri prija\u0161nje vlasti, \u017eure s njihovom izgradnjom zbog sumnje da im nova vlada ba\u0161 ne\u0107e biti tako sklona. Mje\u0161tani se zasad ne mogu pouzdati u novu vlast ve\u0107 jedino u vlastita tijela kojima nastoje sprije\u010diti izgradnju.<\/p>\n\n\n\n
Aktivisti i me\u0161tani sela Re\u010dine su u sredu zaustavili radove na izgradnji mini hidroelektrane (MHE) na Skrbu\u0161i kod Kola\u0161ina. Skrbu\u0161a je jedna od reka na kojima je gradnja MHE po\u010dela proteklih meseci, dok je javnost bila okupirana pandemijom koronavirusa i pripremama za parlamentarne izbore. Tada su napadnute i reke \u010cestogaz, Ljuba\u0161tica i Crnja, koje teku kroz Park prirode Komovi. Zajedno sa Skrbu\u0161om one spadaju u \u017eivotvorne pritoke reke Tare, dela svetske ba\u0161tine prirodnih dobara koju \u0161titi UNESCO.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0161tane je u julu zaprepastilo iznenadno aktiviranje gradnje na lokacijama od kojih je, verovali su, investitor odavno odustao. Prvi ugovor o koncesiji na \u010cestogazu, Ljuba\u0161tici i Crnji je, naime, potpisan jo\u0161 2008., a dozvola za gradnju izdata 2011. godine. Po\u0161to do gradnje nije do\u0161lo (iako su oba dokumenta vi\u0161e puta menjana), Vlada je 2016. nalo\u017eila Ministarstvu ekonomije da preduzme korake za raskid ugovora.<\/p>\n\n\n\n
Umesto toga, na pritokama Tare su se letos iznebuha pojavile cevi. Me\u0161tani jedne od pogo\u0111enih mesnih zajednica, Bara Kraljskih, su na to odgovorili protestom i blokiranjem pristupnih puteva. Time su spre\u010dili firmu Dekar da iskoristi pometnju i uni\u0161ti re\u010dicu \u010cestogaz bez koje me\u0161tani, kako ka\u017eu, “mogu da se obese”.<\/p>\n\n\n\n
Re\u010dinjani ovih dana tvrde da investitor MHE na Skrbu\u0161i, Hydro Logistics, poku\u0161ava da radove planirane da traju do 2022. zavr\u0161i u najkra\u0107em roku \u2013 drugim re\u010dima, pre konsolidacije novih vlasti i mogu\u0107e zabrane malih derivacionih hidroelektrana, kojoj se me\u0161tani i aktivisti nadaju i na koju su vi\u0161ekratno pozivali<\/a>. U pitanju bi mogla biti labudova pesma dosada\u0161nje politike subvencioniranja malih derivacionih hidroelektrana u Crnoj Gori. Kako obja\u0161njava Aleksandar Dragi\u0107evi\u0107: “Borba za crnogorske rijeke u\u0161la je u svoj poslednji stadijum. Smjenom vlasti koja je omogu\u0107ila ucjevljenje desetine crnogorskih rijeka koncesionari su izgubili najve\u0107eg saveznika i razumiju da \u0107e budu\u0107a vlast uvesti moratorijum na gradnju novih MHE. To se nalazi u programima sve tri koalicije koje \u0107e formirati novu Vladu”.<\/p>\n\n\n\n Zbog toga su, smatra Dragi\u0107evi\u0107, koncesionari u prethodnih mesec dana ubrzali aktivnosti na izgradnji novih MHE, kako bi iskoristili poslednju \u0161ansu za lakim boga\u0107enjem nau\u0161trb prirode i gra\u0111ana. Me\u0111utim, kako dodaje: “Mje\u0161tani podkomovskog kraja odlu\u010dni su da ne dozvole investitorima da ostvare ovu zamisao, i da sa\u010duvaju svoje rijeke, prirodu i tradiciju”. Da bi do zabrane izgradnje MHE u CG zaista moglo do\u0107i indicira i skora\u0161nja poseta Dritana Abazovi\u0107a Barama Kraljskim. Gra\u0111anski pokret URA, \u010diji je Abazovi\u0107 predsednik, jedina je crnogorska stranka koja je \u010dlanica Zelenih Evrope, a re\u0161avanje ekolo\u0161kih problema bila je i zna\u010dajna ta\u010dka predizborne kampanje koalicije “Crno na bijelo”.<\/p>\n\n\n\n “Budu\u0107a vlast treba da raskine sve koncecije za MHE i trajno da zabrani gradnju MHE. Ako tako ne bude, ne bilo ni Vlade. Mi smo ve\u0107 pokrenuli jednu inicijativu prema Zelenima u Evropskom parlamentu da pomognu u izradi dokumenta, koji bi trebalo da ide u suzbijanje gradnje MHE. Svaka gradnja MHE je korupcija sama po sebi”, izjavio je tada klju\u010dni akter novih vlasti, po navodima Vijesti<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Dok su radovi na \u010cestogazu, Ljuba\u0161tici i Crnji spre\u010deni, investitor je, na\u017ealost, od dela me\u0161tana Re\u010dina nedavno pridobio saglasnost za izgradnju MHE u zamenu za obe\u0107anje<\/a> da \u0107e im asfaltirati tri kilometra puta, popraviti makadamski drum do groblja, “ispraviti krivinu kod lokacije Galerija” i zaposliti “odre\u0111en broj radnika” iz sela. Ostali me\u0161tani i aktivisti, me\u0111utim, ne samo \u0161to osu\u0111uju takvu “prodaju \u017eivotne sredine”, ve\u0107 je smatraju i besmislenom podvalom. Obe\u0107ani put, tvrdi aktivista Denis Meki\u0107 u obra\u0107anju putem dru\u0161tvenih mre\u017ea, mo\u017ee da poslu\u017ei samo investitoru; lokalna klima \u010dini asfaltiranje neodr\u017eivim, a pomenuta Galerija je geolo\u0161ki lokalitet i stani\u0161te medveda koje se ne sme dirati. Isti video snimak otkriva i razmere posve\u0107enosti vlasnika koncesije zapo\u0161ljavanju doma\u0107e radne snage: poslednji zate\u010deni radnici na vodozahvatu bili su iz Turske.<\/p>\n\n\n\n Dok su aktivisti pokazali razumevanje za anga\u017eovane radnike, isprativ\u0161i ih sa gradili\u0161ta na njihovom materinjem jeziku i ponudiv\u0161i im prevoz, prema uticajnom investitoru nisu bili tako blagi. Vasilije Ivanovi\u0107, me\u0161tanin Re\u010dina, je predstavniku Hydro Logistics u sredu saop\u0161tio da su, \u0161to se ti\u010de Re\u010dinjana, radovi zaustavljeni, a da je, po njihovom mi\u0161ljenju investitor tu do\u0161ao samo da ru\u0161i i krade. “Vi uni\u0161tavate ne\u010dija imanja, \u0111edovinu; ovo nije rijeka, ovo je krvotok Re\u010dine”, objasnio je Ivanovi\u0107 tokom blokade vodozahvata.<\/p>\n\n\n\n Za o\u0161te\u0107enje privatne imovine je optu\u017een i Dekar, protiv kog je me\u0161tanka Bara Kraljskih, Vera Mi\u0107ovi\u0107 u julu pokrenula sudski postupak. Ispravnost dokumentacije kojom raspola\u017eu investitori vi\u0161ekratno je dovo\u0111ena u pitanje. Tako je Elaborat procjene uticaja na \u017eivotnu sredinu za MHE na vodotoku Crnja, tre\u0107oj me\u0111u pomenutim rekama, neusagla\u0161en sa podacima Republi\u010dkog Zavod za za\u0161titu prirode do te mere da me\u0111u (sic!) 850 za\u0161ti\u0107enih vrsta sa terena prepoznaje jednu. Uz to, isti je Elaborat i zastareo.<\/p>\n\n\n\n Vlasnik Dekara, Mom\u010dilo Miranovi\u0107, uporno tvrdi da je sa pravne strane sve u redu, obja\u0161njavaju\u0107i da je Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine u julu 2019. izdala re\u0161enje po kom procena uticaja na \u017eivotnu sredinu nije neophodna, budu\u0107i da se radi o postrojenju instalisane snage manje od 1MW. U pitanju je pravna za\u010dkoljica sa kojom se bore protivnici izgradnje MHE \u0161irom regiona. Ova odredba je, primera radi, dovela do toga da Kutska reka bude potpuno sahranjena u \u010dak 4 “male” hidroelektrane. Da bi dokazao svoja prava Miranovi\u0107 se poziva i na ozlogla\u0161eni Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. godine<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ne samo \u0161to je pomenuti Zakon, koji je omogu\u0107io nezapam\u0107enu centralizaciju planiranja prostora u CG, koncentrisanje mo\u0107i i profita od eksploatacije prostornih resursa, predmet vi\u0161egodi\u0161nje kritike stru\u010dnjaka i (opozicionih) lokalnih samouprava, ve\u0107 u ovom slu\u010daju ni takvo krnje pravo nije na strani vlasnika koncesije. Naime, Miranovi\u0107 je koncesiju za tri sporne MHE dobio davne 2008., ali je Prostorni plan CG donesen iste godine predvideo da podru\u010dje kojim teku Crnja, Ljuba\u0161tica i \u010cestogaz obuhvati u me\u0111uvremenu (2019. godine) progla\u0161eni Park prirode Komovi. Zbog toga, po re\u010dima stru\u010dnjaka, nijednim prostornim planom ni\u017eeg reda formalnopravno nije mogla da se odobri potencijalno destruktivna investicija poput izgradnje MHE.<\/p>\n\n\n\n Investitori se, nesumnjivo, ne\u0107e lako dati, jer su na kocki ozbiljni materijalni interesi. Kako je tokom Regionalne konferencije o malim hidroelektranama<\/a> odr\u017eane sredinom 2018. u Podgorici objavila crnogorska Mre\u017ea za afirmaciju nevladinog sektora (NVO MANS): “(U) periodu od 2014-17. firme u CG koje grade MHE su dr\u017eavi za koncesije platile 12 puta manje u odnosu na subvencije\u201d koje su prihodovale. Potonje \u010dine vi\u0161e od polovine prihoda vlasnika MHE u Crnoj Gori u istom periodu, odnosno 4.7 od 9 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n Prema tada\u0161njoj izjavi Ines Mrdovi\u0107, koordinatorke za istra\u017eivanja NVO MANS: “Doma\u0107im, privilegovanim pojedincima je omogu\u0107eno da grade male HE i vjetroelektarne i to po privilegovanim uslovima”. Oni koji investiraju u obnovljive izvore energije u CG neretko su, naime, u prijateljskim i rodbinskim vezama sa istaknutim li\u010dnostima iz vlasti. Tako su mediji u maju 2020. otkrili da se za izgradnju MHE na Skrbu\u0161i sin aktuelnog predsednika, Mila \u0110ukanovi\u0107a, zadu\u017eio \u010detvrt miliona evra. Preciznije, Bla\u017eo \u0110ukanovi\u0107 je zalo\u017eio poslovni prostor u prestonici na ime kredita namenjenog firmi Hydro Logistics, \u010diji je suvlasnik.<\/p>\n\n\n\n Neravnote\u017ea mo\u0107i izme\u0111u dr\u017eavnih institucija zadu\u017eenih za za\u0161titu \u017eivotne sredine i organa zadu\u017eenih za izdavanje gra\u0111evinskih dozvola i koncesija je sli\u010dna kao i u ostatku regiona \u2013 s tim \u0161to se one u Crnoj Gori, paradoksalno, nalaze pod okriljem istog ministarstva, Ministarstva odr\u017eivog razvoja i turizma (MORT).<\/p>\n\n\n\n Na spisak neopravdanosti izgradnje MHE u CG dodajmo i to \u0161to, sa 33% struje koja se dobija iz obnovljivih izvora energije (OIE) Crna Gora zapravo odavno zadovoljava kriterijume Evropske Unije, koja je 2005. zahtevala od zemalja \u010dlanica i potencijalnih \u010dlanova da imaju bar 27% elektroenergije dobijene iz OIE. Na osnovu tog zahteva je pre petnaestak godina i po\u010delo uvo\u0111enje feed-in tarifa za MHE, koje su se pokazale \u0161tetnim u svim aspektima. Evropska unija je u me\u0111uvremenu odustala od subvencija za proizvo\u0111a\u010de struje iz OIE i malih derivacionih hidroelektrana, a Evropska komisija je nedavno pozvala zemlje zapadnog Balkana da u\u010dine isto.<\/p>\n\n\n\n Zasad je, me\u0111utim, samo Predstavni\u010dki dom BiH zapo\u010deo proceduru uvo\u0111enja zabrane za MHE na \u010ditavoj dr\u017eavnoj teritoriji, dok su u ostalim zemljama me\u0161tani i aktivisti jo\u0161 uvek primorani da se uz puno rizika sukobljavaju sa nedoslednm zakonodavstvom, neblagonaklonim sudstvom, mo\u0107nim “poslovnim ljudima” i gra\u0111evinskim ma\u0161inama.<\/p>\n\n\n\n Terenska borba protiv MHE u Crnoj Gori proteklih godina je rasla srazmerno organizovanju u drugim delovima regiona i upu\u0107enosti javnosti u problematiku. Dok se krajem pro\u0161le decenije, kada su izdavane tridesetogodi\u0161nje koncesije i prve dozvole, nije ni znalo previ\u0161e o MHE i feed-in tarifama, stanovni\u0161tvo se od 2014., kada je prva MHE u CG izgra\u0111ena, uverilo u to da one sobom nose samo destrukciju i efikasnije povezalo. Klju\u010dna pobeda aktivista ostvarena je, nakon dvogodi\u0161nje borbe, na jesen 2019. na reci Bukovici kod \u0160avnika. Vlada je nakon toga napravila ustupak, raskinuv\u0161i 12 koncesionih ugovora i obe\u0107av\u0161i da \u0107e pojedine preispitati.<\/p>\n\n\n\n Po podacima Radija Slobodna Evropa, crnogorske vlasti su do sada potpisale ukupno 85 koncesionih ugovora za MHE, radi ih 24, gradi se 18; za dve se priprema planska dokumentacija a \u0161est ih je u procesu izrade projektne dokumentacije. Po cenu ostavljanja stanovni\u0161tva i stoke bez pitke vode i turisti\u010dkih resursa one donose poslovi\u010dno zanemarljiv procenat potrebne struje na nacionalnom nivou. Procenat struje dobijene iz MHE je, recimo, 2019. je bio oko 2% (ne\u0161to vi\u0161e od toga je pro\u0161le godine, na negodovanje gra\u0111ana, zbog subvencioniranja sko\u010dila i njena cena).<\/p>\n\n\n\n Dok se sve uspe\u0161nije me\u0111usobno povezuju, me\u0161tani ugro\u017eenih podru\u010dja zasad su, \u010dini se, mestimi\u010dno nepoverljivi prema u\u010desnicima parlamentarne borbe. Iako je Abazovi\u0107 u septembru primljen kao dobrodo\u0161ao saborac, na nedavno odr\u017eanim republi\u010dkim izborima njegovoj listi u ovom kraju nije oti\u0161ao nijedan jedini glas. Kako je u julu izjavio<\/a> predsednik MZ Bare Kraljske, pozivaju\u0107i gra\u0111ane na odbranu reka: “Mi smo se samoorganizovali u odbrani ovih rijeka, jer ne branimo mi samo ove rijeke ve\u0107 sve crnogorske rijeke. Stavljanjem rijeka u cijevi, nama ovdje \u017eivota nema”. Oni \u0107e zato u nedelju sa Re\u010dinjanima organizovati zajedni\u010dki protest.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Investitori u mini hidroelektrane u Crnoj Gori, bliski partneri prija\u0161nje vlasti, \u017eure s njihovom izgradnjom zbog sumnje da im nova vlada ba\u0161 ne\u0107e biti tako sklona. Mje\u0161tani se zasad ne mogu pouzdati u novu vlast ve\u0107 jedino u vlastita tijela kojima nastoje sprije\u010diti izgradnju. Aktivisti i me\u0161tani sela Re\u010dine su u sredu zaustavili radove na […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":34730,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[751,1084],"theme":[457],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-34724","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-crna-gora","tag-mini-hidroelektrane","theme-klima","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34724","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34724"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34724\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34741,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34724\/revisions\/34741"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34730"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34724"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34724"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34724"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=34724"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=34724"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=34724"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=34724"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Pravne prepreke<\/h2>\n\n\n\n
Okorjeli investitori<\/h2>\n\n\n\n