Demokratska stranka u Srbiji vi\u0161e ne predstavlja iole relevantnu politi\u010dku snagu, ali zato njena vizija demokracije dominira u opozicijskim krugovima. Upravo zato i nova, a i vjerojatno posljednja epizoda raskola u stranci, prili\u010dno farsi\u010dna, plasti\u010dno oslikava politi\u010dke domete te vizije demokracije.<\/p>\n\n\n\n
U subotu, 26. septembra, deo \u010dlanstva Demokratske stranke (DS) birao je predsednika stranke. Na listi\u0107u je bilo samo jedno ime \u2013 Branislav Le\u010di\u0107, glumac i demokrata, kako ga nazivaju pojedini mediji. Organizatori glasanja ka\u017eu da je glasalo 72 odsto \u010dlanova u 105 odbora te stranke, a pitanje pobednika se nije postavljalo. Postoji, me\u0111utim, i drugi deo Demokratske stranke koji je javno ignorisao odr\u017eavanje izbora za predsednika, ali je pa\u017eljivo pratio i bele\u017eio ono \u0161to su za njih nepravilnosti, a na jednom izbornom mestu \u010dak su i blokirali proces glasanja.<\/p>\n\n\n\n
Ta struja priznaje Zorana Lutovca za predsednika koji je na tu funkciju izabran 2018. godine. Ova, Lutov\u010deva grupa, ima u posedu pe\u010dat i druge formalne oznake vlasti unutar jedne organizacije. Sam Zoran Lutovac je izjavio da je Le\u010di\u0107 postao “predsednik isklju\u010denih \u010dlanova stranke”. U ovoj izjavi sadr\u017ean je jo\u0161 jedan prigovor protiv odr\u017eanih izbora, jer njihovi protivnici tvrde da su glasali osobe koje su ili isklju\u010dene ili nisu ni imale status \u010dlanova. Obe struje su svesne da \u0107e, bez obzira na to ko ima koliko pristalica u ovom trenutku, ovaj spor morati da se re\u0161ava pred sudom.<\/p>\n\n\n\n
Pobednik je izbore ocenio kao “festival demokratije”. Po njemu, stranka je na ovaj na\u010din “resetovana i kre\u0107e od nule”. Ova poslednja metafora je ne\u0161to sa \u010dim bi se slo\u017eili mnogi prilje\u017eni pratioci srpske politi\u010dke scene. Stranka koja je sebe videla i brendirala kao bastion demokratije, takozvanog gra\u0111anskog centra i evrofilske politke nalazi se oko nule po podr\u0161ci u politi\u010dkom telu Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Pad je po\u010deo posle dostizanja maksimuma za vreme predsednikovanja Borisa Tadi\u0107a i njegovog poraza od Tomislava Nikoli\u0107a na predsedni\u010dkim izborima 2012. godine. Le\u010di\u0107 i njegove pristalice nadaju se da bi ovo mogao biti jo\u0161 jedan obrt kakav se dogodio sa usponom Borisa Tadi\u0107a koji je stekao popularnost priznavanjem gre\u0161aka i manipulacije koju je izvela vlast sa glasanjem poslanice Nede Arneri\u0107 koja na glasanju u Skup\u0161tini nije bila prisutna. Tadi\u0107 je tada u\u010dinio nezamislivo: pred kamerama je priznao da je njegova stranka izvela prevaru, da je lagala podme\u0107u\u0107i nekakve avionske karte kao dokaz da se poslanica Arneri\u0107 (glumica, kao i Le\u010di\u0107) vratila iz Bodruma za glasanje. Tim priznanjen je poremetio dotada\u0161nju strukturu mo\u0107i u tada glavnoj stranci vlasti, te tako na strana\u010dkim izborima pretekao favorizovane Zorana \u017divkovi\u0107a i \u010cedomira Jovanovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Sada\u0161njim “festivalom demokratije” takav rezultat sigurno ne\u0107e biti postignut. Uprskos zna\u010dajno povla\u0161\u0107enom statusu u medijima spram svoje politi\u010dke snage i uticaja, ono \u0161to je ostalo od Demokratske stranke ne uspeva da preokrene negativni trend slabljenja svoje mo\u0107i od klju\u010dnog poraza 2012. godine. Na\u010din na koji oni to poku\u0161avaju da promene jeste tra\u017eenje li\u010dnosti koja \u0107e biti u stanju da okupi rasuto \u010dlanstvo i povrati bar deo podr\u0161ke koju su nekada imali. Tako su od Tadi\u0107evog odlaska sa liderskog mesta u stranci po\u010deli sa \u0110ilasom, pa onda Bojanom Pajti\u0107em za kojim je do\u0161ao Dragan \u0160utanovac, posle koga biraju Zorana Lutovca. Ukratko, od 2012. godine Demokratska stranka imala je podjednako predsednika kao u periodu od 22 godine pre toga i sve to ukoliko ne ra\u010dunamo Le\u010di\u0107ev izbor o kome \u0107e na kraju odlu\u010diti sud. Uprkos (ili zahvaljuju\u0107i) ovim brzim izmenama na \u010delu, trend opadanja se sve vreme ubrzavao.<\/p>\n\n\n\n
Demokratska stranka je, me\u0111u naklonjenim medijima i analiti\u010darima, imala status rasadnika demokratije. Od samog osnivanja, ova stranka se suo\u010davala sa raskolima posle kojih su \u010desto osnivame nove partije. Uprkos tome, podr\u0161ka DS-u je bila relativno stabilna. Iako se danas u redovima proevropljana u Srbiji idealizuje \u0110in\u0111i\u0107ev period, istra\u017eivanja tih godina su pokazivala da je podr\u0161ka u vreme DOS-ove vlasti bila oko 12 odsto, tako da se mo\u017ee zaklju\u010diti da je Demokratska stranka imala naj\u0161iru podr\u0161ku u vreme Tadi\u0107evog predsedavanja dr\u017eavom i strankom. Taj imid\u017e rasadnika iz koga mo\u017ee da ode bilo ko, pojedina\u010dno ili grupno a da se DS-u ne odrazi na procenat podr\u0161ke davao je nadu ovim padaju\u0107im rukovodstvima da \u0107e na kraju sve ispasti dobro. Da ni\u0161ta ne traje ve\u010dno, a naro\u010dito ne imid\u017e, mo\u017eda tek sada nekima dolazi u glavu.<\/p>\n\n\n\n
Jer, kod tako olako shva\u0107ene pozicije koju bi, po \u010dlanovima i simpatizerima ta organizacije ona zauvek trebalo da ima, lako dolazi do povla\u010denja olakih poteza kakvima su ina\u010de bili skloni u svojoj rasadni\u010dkoj ulozi. Raspu\u0161tanja odbora, koja su se de\u0161avala u DS, kao i u ve\u0107ini drugih stranaka, za vreme dvogodi\u0161njeg neosporenog mandata Zorana Lutotovca dostigla su vrhunac. Pored op\u0161tinskih i gradskih odbora, od kojih \u010dak osam beogradskih koji je uvek bio do\u017eivljen kao prirodno stani\u0161te ove politike, \u010dak dva puta je raspu\u0161tena omladinska organizacija. Pored beogradskih, raspu\u0161ten je tako\u0111e i ni\u0161ki odbor, sve ove godine koja je imala svoju korona pauzu. Tamo gde nije bilo odbora da se raspusti, razre\u0161ivani su du\u017enosti dosada\u0161nji poverenici. Tako\u0111e, deo \u010dlanstva je isklju\u010den zbog oponiranja politici bojkota parlamentarnih izbora, a u tom delu na\u0161la se i Gordana \u010comi\u0107, politi\u010darka koja je od devedesetih obavljala neke od najvi\u0161ih funkcija u stranci i dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n
Neverovatno je delovala non\u0161alancija najvi\u0161ih rukovodstava DS prema do\u017eivljaju pitanja partijske discipline. Uprkos tome \u0161to je raspu\u0161teno toliko odbora, \u0161to je uticalo i na odliv \u010dlanstva ne samo iz tih mesta, retko je bilo jasno koji su razlozi za tako drasti\u010dne rezove. Osim u slu\u010daju isklju\u010denja onih koji su odlu\u010dili da iza\u0111u na izbore bez odobrenja stranke, u ve\u0107ini drugih slu\u010dajeva su razlozi bili opravdavani formalno-pravnim re\u010dnikom, a u odre\u0111enom broju slu\u010dajeva, \u010dak ni time. Uostalom, Zoran Lutovac je raspustio i Statutarnu komisiju sastavljenu od pravnika.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u svojim protivnicima, Lutovac je ozna\u010den kao \u0110ilasov \u010dovek. Biv\u0161i gradona\u010delnik Beograda, biv\u0161i predsednik DS i omiljeni arhineprijatelj Vu\u010di\u0107evih ljudi Dragan \u0110ilas je, ispostavilo se to 2015. godine za vreme predsednikovanja Dragana \u0160utanovca, otkupio dug Demokratske stranke \u010diji je ra\u010dun bio blokiran zbog duga kredita u Vojvo\u0111anskoj banci, koji je ka\u017eu nastao dok je Tadi\u0107 rukovodio strankom. Kasnije, po formiranju Saveza za Srbiju postaje jasno da DS ni u konglomeratu tih organizacija nije u prvom redu po uticaju, po vidljivosti, ni po snazi. U Savezu za Srbiju tri najaktivnije organizacije bile su \u0110ilasova SSP, Jeremi\u0107eva Narodna stranka i Dveri koje je oli\u010davao Bo\u0161ko Obradovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Razvoj situacije sa Savezom za Srbiju samo je u\u010dvrstio u uverenju kriti\u010dare da je Lutovac \u0110ilasova marioneta na mestu predsednika stranke. U tom smislu, poku\u0161aj objedinjavanja delova Demokratske stranke koji sada funkcioni\u0161u kao posebne organizacije a koji su potpisali Lutovac, Tadi\u0107 i Zelenovi\u0107, biv\u0161i gradona\u010delnik \u0160apca, deluje kao jo\u0161 jedan poku\u0161aj kratkog daha da se obrne proces raspada. Taj poku\u0161aj niko ne pominje otkako su oni zvani\u010dno potpisali na\u010delna dokumenta. Sa druge strane, Le\u010di\u0107, kome su ovih dana pored profesije glumac<\/em> po kojoj se proslavio, uz potpis dodavali i ono demokrata<\/em> u javnosti je bio znatno poznatiji od Lutovca pre nego \u0161to je potonji izabran za predsednika. Le\u010di\u0107eva politi\u010dka karijera otpo\u010dela je 1991. godine kada je vodio proteste koji su kasnije nazvani “pli\u0161anom revolucijom”, a koji su usledili posle devetomartovskih demonstracija. On je vodio skupove koji su odr\u017eavani kod Terazijske \u010desme i to mu je u godinama koje su usledile bio veliki politi\u010dki i moralni kapital. Tokom devedesetih je govorio na mnogim antimilo\u0161evi\u0107evskim mitinzima, bio aktivni u\u010desnik petooktobarskih doga\u0111aja i taj anga\u017eman mu je doneo mesto ministra kulture u \u0110in\u0111i\u0107evoj vladi.<\/p>\n\n\n\n Po odlasku \u010cedomira Jovanovi\u0107a iz DS, odlazi i Le\u010di\u0107 koji poma\u017ee u formiranju Liberalno-demokratske partije koju ubrzo napu\u0161ta sa mesta \u010dlana predsedni\u0161tva da bi osnovao pokret Moja Srbija koja na izborima ne uspeva da pre\u0111e cenzus, ali onda kolektivno pristupa tada\u0161njoj Demohri\u0161\u0107anskoj stranci. Posle smrti osniva\u010da te partije Vladana Bati\u0107a, za predsednika biva izabran upravo Le\u010di\u0107 uz osporavanja pre svega k\u0107erke pokojnog Bati\u0107a. Demohri\u0161\u0107anska stranka ubrzo nestaje sa politi\u010dke mape Srbije. Branislav Le\u010di\u0107 je bio njen poslednji sporni predsednik, a u DS se vratio 2014. godine. Ima onih kojito smatraju lo\u0161im predskazanjem za DS.<\/p>\n\n\n\n Pre svega, za prethodnih osam godina od gubitka vlasti, DS je problem o\u010dito videla u li\u010dnostima i dala se u potragu za li\u010dno\u0161\u0107u koja bi svojom politi\u010dkom figurom vratila DS u vrh srpske politi\u010dke scene. Ono \u0161to oni nisu \u017eeleli, a mo\u017eda ni mogli da shvate jeste njihovo mesto zauzela politika SNS, odnosno da oni nisu ostali bez adekvatnih kadrova, ve\u0107 bez adekvatmne politike. Sa jedne strane, ve\u0107i deo inicijalnih glasa\u010da SNS podr\u017eava tu partiju zato \u0161to je vidi kao politiku diskontinuiteta u odnosu na period od 2000-2012. godine. Sa druge strane, zapadne zemlje pre svega prihvatile su SNS kao kontinuitet ba\u0161 te politike. Ono \u0161to gra\u0111anisti nazivaju “me\u0111unarodnom zajednicom” u Vu\u010di\u0107u ne vidi Milo\u0161evi\u0107a uprkos kritikama pojedinih poslani\u010dkih grupa ili poslanika. Nema sankcija, nema pritiska, nema izolacije. Kapital u sada\u0161njim vlastima vidi doslednog i dostojnog partnera, bar za sada. To \u0107e se, nesumnjivo promeniti jednog dana, ali to za dana\u0161nju Demokratsku stranku nije nikakva uteha.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107i deo politi\u010dkog bi\u0107a Srbije je poslednjih godina pokazao \u0161ta misli u paroli \u2013 da ovi odu, a da se ovi ne vrate<\/em>. To je pre nekoliko godina trebalo da postane jasno akterima jalove politike koja se bavi praznim apstraktnim pitanjima slobode \u0161tampe i parolama dok kapital divlja po Srbiji i okolnim zemljama. Nosioci takvih politika, izme\u0111u ostalog, nisu uspeli da prepoznaju trenutak kada sebe treba da prestanu da do\u017eivljavaju kao uslov za postojanje demokratije, jer demokratija je vladavina naj\u0161irih masa, a naj\u0161ire mase se ne okupljaju po beogradskim salonima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Demokratska stranka u Srbiji vi\u0161e ne predstavlja iole relevantnu politi\u010dku snagu, ali zato njena vizija demokracije dominira u opozicijskim krugovima. Upravo zato i nova, a i vjerojatno posljednja epizoda raskola u stranci, prili\u010dno farsi\u010dna, plasti\u010dno oslikava politi\u010dke domete te vizije demokracije. U subotu, 26. septembra, deo \u010dlanstva Demokratske stranke (DS) birao je predsednika stranke. Na […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":34646,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[902,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-34643","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-demokracija","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34643","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34643"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34643\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34645,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34643\/revisions\/34645"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34646"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34643"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34643"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34643"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=34643"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=34643"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=34643"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=34643"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Za\u0161to niko ne pla\u010de za Demokratskom strankom?<\/h2>\n\n\n\n