Mo\u017eda i najzanimljivije reakcije na poraz Mila \u0110ukanovi\u0107a na crnogorskim izborima su one srpskih gra\u0111anskih krugova. Oni su, valjda o\u010darani euroatlantskim kursom kao takvim, toliko oplakivali taj poraz da su zaboravili na sve sli\u010dnosti izme\u0111u vlasti Aleksandra Vu\u010di\u0107a protiv koje se tako zdu\u0161no bore i \u0110ukanovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Ju\u010de je, u sredu 23. septembra, odr\u017eana ina\u010de neizvesna konstitutivna sednica Skup\u0161tine Crne Gore, na kojoj je za predsednika Skup\u0161tine izabran<\/a> Aleksa Be\u010di\u0107, vo\u0111a jedne od tri opozicione kolone. Sednica, odnosno njen ishod, bila je neizvesna jer su joj prethodile trzavice izme\u0111u crnogorskih opozicionih grupacija oko podele izbornog plena i odluke o mandataru za sastav nove vlade. Izborom Be\u010di\u0107a na ovo mesto definitivno je oformljena i nova skup\u0161tinska ve\u0107ina, koja po prvi put posle 30 godina ne uklju\u010duje do nedavno vladaju\u0107u Demokratsku partiju socijalista (DPS) Mila \u0110ukanovi\u0107a. Neizvesnosti, pak, ne manjka: s obzirom da je nova skup\u0161tinska ve\u0107ina \u0161arenolika, sasvim je otvoreno pitanje koliko \u0107e potrajati i \u0161ta \u0107e biti (prvi) kamen spoticanja.<\/p>\n\n\n\n Ipak, nema spora da je u pitanju istorijski momenat, naro\u010dito za mla\u0111e gra\u0111ane Crne Gore kojima je Milo na vlasti \u2013 kao predsednik vlade ili \u0161ef dr\u017eave \u2013 skoro pa \u010ditav \u017eivot. Ako zvu\u010di pomalo monarhijski, to je zato \u0161to je situacija bila monarhijska ili, bar, bonapartisti\u010dka. Trenutak je, dodu\u0161e, podjednako bitan i za starije stanovni\u0161tvo, s obzirom da je DPS naslednica Saveza komunista Crne Gore (SKCG). Za njenog prvog predsednika davne 1992. godine izabran je Momir Bulatovi\u0107, dotada\u0161nji predsednik Centralnog komiteta SKCG i predsednik Predsedni\u0161tva CG. Tranzicija je, kao i u mnogim biv\u0161im socijalisti\u010dkim zemljama, izvr\u0161ena relativno glatko i mirno, a neizabrani partijski rukovodioci profilisali su se kao vode\u0107i politi\u010dari u novoj, izbornoj situaciji. Milo \u0110ukanovi\u0107 je u vreme ove politi\u010dke transformacije bio predsednik Vlade Crne Gore, da bi 1994. postao potpredsednik DPS, a 1998. i predsednik dr\u017eave, nakon \u0161to je porazio svog mentora Bulatovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Reakcije na poraz neprikosnovenog, tridesetogodi\u0161njeg vladara Crne Gore mnogostruke su i jo\u0161 se ne sti\u0161avaju. Od izjava Marka Mila\u010di\u0107a, lidera opozicione-vladaju\u0107e Prave Crne Gore, da je na izborima “pobedio Vasilije Ostro\u0161ki” 1<\/a><\/sup> , \u010demu se jo\u0161 pre njega obradovao<\/a> i Matija Be\u0107kovi\u0107, ocvali korifej srpskog nacionalizma, preko automobilskih sirena i pevanja \u010dak i u toploj beogradskoj no\u0107i tog 30. avgusta, ali i sumorne, te\u0161ke ti\u0161ine u izbornom \u0161tabu DPS-a kakvu znaju samo veliki gubitnici, pa sve do apokalipti\u010dnih predvi\u0111anja “gra\u0111anskih krugova” da \u0107e na vlast u Crnoj Gori do\u0107i \u010detnici, mitropolit Amfilohije, Rusi ili ve\u0107a neka \u010detvrta zadribanda, a da \u0107e sama zemlja skliznuti pravo u devedesete.<\/p>\n\n\n\n Ovako to formuli\u0161e Aleksej Ki\u0161juhas u svojoj kolumni<\/a> u listu Danas: “\u010cemu se radujemo? Nacionalisti\u010dkoj kontrarevoluciji uz da\u0161ak verskog fundamentalizma? Profilisanju Crne Gore kao srpske dr\u017eave? Povratku na politi\u010dka pode\u0161avanja iz 1990-ih? Litija\u0161kom bu\u0111enju mitolo\u0161ke i monokulturne Crne Gore, nasuprot onoj realisti\u010dkoj i multikulturnoj? Srpskoj Sparti nasuprot kosmopolitskoj Atini\u2026 Politi\u010dkom pravoslavlju, po ugledu na politi\u010dki islam Al Kaide? Pravoslavnoj republici ili d\u017eamahiriji na Balkanu?” \u0160to se \u0110ukanovi\u0107a ti\u010de, on je Crnu Goru “uzdigao na vi\u0161i civilizacijski nivo”. Andrej Nikolaidis, ina\u010de potpisnik Deklaracije o regionalnoj solidarnosti koju su inicirale Socijaldemokratska unija (sada Partija radikalne levice) u Srbiji, Radni\u010dka fronta i Nova ljevica iz Hrvatske i slovena\u010dka Levica, Milu \u0110ukanovi\u0107u odre\u0111uje<\/a> budu\u0107e istorijsko mesto “istinskog a nepriznatog oca evroatlantske Srbije”. Pavle Radi\u0107, redovni kolumnista Autonomije, Crnoj Gori \u017eeli<\/a> “laku no\u0107”, jer “nad nju ponovo pada mrkla no\u0107 sli\u010dna onoj iz devedesetih”.<\/p>\n\n\n\n Nenad \u010canak, nekoliko dana pre izbora, predvi\u0111a<\/a> stra\u0161ne incidente jo\u0161 u prvoj posleizbornoj no\u0107i, isti\u010du\u0107i Crnu Goru Mila \u0110ukanovi\u0107a kao “svetionik prozapadne i proevropske misli” (!). Dve nedelje kasnije, Dinko Gruhonji\u0107 za Autonomiju pi\u0161e<\/a>: “Ovo sa Crnom Gorom nije sme\u0161no. A opasno i te kako jeste. Uostalom, pogledajte samo te \u010detni\u010dke vojvode koji su odmah po\u010deli sa zlostavljanjem Bo\u0161njaka po Crnoj Gori, o\u0161tre\u0107i kame koje im je u amanet ostavio kolja\u010d Pavle \u0110uri\u0161i\u0107”.<\/p>\n\n\n\n Nije sporno da je najve\u0107i deo crnogorske opozicije zaista ne samo tvrdo nacionalisti\u010dki opredeljen, ve\u0107 je i pod jakim uticajem Srpske pravoslavne crkve. Uostalom, dan pre konstituisanja Skup\u0161tine Crne Gore, opozicioni lideri su i\u0161li pod manastir Ostrog na sastanak sa mitropolitom Amfilohijem Radovi\u0107em i episkopom budimljansko-nik\u0161i\u0107kim Joanikijem, iz \u010dega je sasvim jasno ko je, u engleskom politi\u010dkom \u017eargonu, kingmaker<\/em>. Joanikije je maltene, kako javljaju mediji<\/a>, Milana Kne\u017eevi\u0107a, jednog od lidera opozicije, izbacio sa sastanka. Pevalo se u izbornoj no\u0107i i “Nema Mila, nema Tita, vladika se o\u0111e pita”, na ulicama je bilo znatno vi\u0161e srpskih trobojki nego crnogorskih zlatnih orlova, a me\u0111u liderima opozicije ima i onih koji bi tutorstvo NATO pakta rado zamenili tutorstvom Kremlja. Nema sumnje ni da zvani\u010dni Beograd ima pretenzije na Crnu Goru, kao \u0161to ima pretenzije i na Republiku Srpsku.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, me\u0111uetni\u010dkog i me\u0111uverskog nasilja posle izbora nije bilo. \u010cak i incident u Pljevljima, kada su napadnute prostorije Islamske zajednice i ostavljena poruka “Pole\u0107ela crna tica, Pljevlja bi\u0107e Srebrenica”, nai\u0161ao je ne samo na osudu Mitropolije crnogorsko-primorske (ne \u0161to je njoj ne\u0161to naro\u010dito stalo do pljevaljskih muslimana, no \u0161to zna kakve bi mogle biti posledice nedelanja), ve\u0107 i najavu “narodnih patrola” koje \u0107e organizovati pljevaljski Srbi kako bi za\u0161titili kom\u0161ije muslimane od “provokacija DPS”. Pogrdni grafiti “Selite se Turci” u tom mestu prekre\u010deni su od strane lokalnih Srba.<\/p>\n\n\n\n Nije stvar u tome da u Crnoj Gori vlada me\u0111uetni\u010dka harmonija, ali su stvari mnogo slo\u017eenije nego \u0161to se \u010dini u zloslutnim predvi\u0111anjima srpskih gra\u0111anskih krugova. Pre svega, tesna izborna pobeda ina\u010de raznorodne koalicije ne\u0107e omogu\u0107iti apsolutnu prevlast bilo koje opcije i osujeti\u0107e potencijalne cezaristi\u010dke ambicije. Drugo, \u0110ukanovi\u0107 do isteka predsedni\u010dkog mandata ima jo\u0161 tri godine i, ukoliko se ne povu\u010de i raspi\u0161e vanredne predsedni\u010dke izbore, mnogo je izglednija kohabitacija opozicije i DPS od provale \u010detni\u010dkih hordi. Tre\u0107e, \u010dlanstvo Crne Gore u NATO i njen “proevropski kurs” su tvrde materijalne \u010dinjenice koje \u0107e verovatno onemogu\u0107iti bilo kakve dugotrajne spoljnopoliti\u010dke zaokrete. Ono \u0161to mo\u017ee da se desi je zao\u0161travanje politi\u010dkih, verskih i ukupnih dru\u0161tvenih sukoba u Crnoj Gori ukoliko pobeda opozicije zaista otvori vrata sna\u017enijem ruskom uticaju. Naposletku, nije samo verska kriza u Crnoj Gori dovela do poraza DPS, ve\u0107 i propast turisti\u010dke sezone, upitno rukovo\u0111enje pandemijom \u2013 Crna Gora se sad, po tim parametrima, kotira najgore u regionu \u2013 akumulirane afere i op\u0161ta nedodirljivost vladaju\u0107e klase okupljene oko \u0110ukanovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Gvo\u017e\u0111e je u Crnoj Gori jo\u0161 vru\u0107e, pa nema mnogo smisla predvi\u0111ati u \u0161ta \u0107e biti iskovano. Upadljivije je krajnje licemerje gra\u0111anskih intelektualaca, koji su spremni da za\u017emure na \u0110ukanovi\u0107ev tridesetogodi\u0161nji politi\u010dki \u2013 pa i ekonomski \u2013 kriminal, a sve u ime “evroatlantskog puta”. Dakle, kako je to navodno rekao ameri\u010dki predsednik Ruzvelt za jednog latinoameri\u010dkog diktatora: mo\u017eda je ku\u010dkin sin, ali je <\/em>na\u0161 ku\u010dkin sin<\/em>. Nema veze \u0161to je OCCRP, u \u010dijem sastavu ina\u010de rade neki od najboljih istra\u017eiva\u010dkih medija, \u0110ukanovi\u0107a jo\u0161 2015. proglasio<\/a> za li\u010dnost godine u oblasti organizovanog kriminala i korupcije. Nema veze \u0161to je i crnogorsku privatizaciju pratilo boga\u0107enje \u0110ukanovi\u0107evog naju\u017eeg kruga, pa i njega samog. Nema veze ni to \u0161to je crnogorska obala prodata pod ko zna kojim uslovima mutnim ruskim biznismenima, azerbejd\u017eanskim firmama pod upravom tamo\u0161nje vlasti i bliskoisto\u010dnim \u0161eicima. Valjda nema veze ni to \u0161to tabloidi bliski doju\u010dera\u0161njim vlastima vode istu kampanju bla\u0107enja \u0110ukanovi\u0107evih politi\u010dkih protivnika kakvu ovde isti ti gra\u0111anski intelektualci trpe od strane doma\u0107ih dr\u017eavnih tabloida, ili \u0161to se policija, u vi\u0161e navrata ove godine, nasilno obra\u010dunavala sa \u0110ukanovi\u0107evim politi\u010dkim neistomi\u0161ljenicima. Nema veze ni to \u0161to vest<\/a> o zapleni pola tone kokaina na brodu crnogorskog dr\u017eavnog brodarskog preduze\u0107a prolazi kao razglednica s letovanja. I na kraju, nema veze ni to \u0161to je \u0110ukanovi\u0107ev re\u017eim Crnu Goru uveo u kinesku kreditnu zamku<\/a>, pritom uni\u0161tavaju\u0107i neke od najlep\u0161ih prirodnih predela u zemlji. Trideset godina<\/em> vlasti \u2013 \u0161ta je to, ako je “ku\u010dkin sin na\u0161”?<\/p>\n\n\n\n Simptomati\u010dno je da se pobeda opozicije u Crnoj Gori progla\u0161ava znamenjem “nacionalisti\u010dke kontrarevolucije” (Ki\u0161juhas), a da se u isto vreme ne uvi\u0111a, na primer, da se aktuelne demonstracije protiv Aleksandra Luka\u0161enka u Belorusiji odvijaju pod zastavama koje su svojevremeno bile i obele\u017eja kvislin\u0161ke uprave Belorusije za vreme Drugog svetskog rata. Jesu li zbog toga u\u010desnici tih demonstracija fa\u0161isti i nacisti? Neki sigurno jesu, ve\u0107ina sigurno nije. Mar\u0161iraju li u Minsku fa\u0161isti\u010dke horde<\/em>? Jesu li, prema tome, svi bira\u010di crnogorske opozicije ljuti \u010detnici, velikosrbi i ruski agenti? Je li zaista u pitanju horda<\/em>?<\/p>\n\n\n\n Od licemerja ovih javnih delatnika upe\u010datljivija je samo njihova kratkovidost: “zapadnougodni put” Crne Gore dugoro\u010dno je najvi\u0161e ugrozio sam \u0110ukanovi\u0107 svojim bonapartizmom i mafija\u0161kim pristupom politici, a vezivanje legitimiteta ovog evropskog projekta za \u0110ukanovi\u0107ev re\u017eim i njegovu posve li\u010dnu vlast siguran je put u suprotnom smeru. U \u0110ukanovi\u0107evom slu\u010daju, korupcija, klijentelizam i zloupotreba vlasti su prosto ve\u010dna \u010dinjenica balkanske politike i \u0161ta se tu mo\u017ee. Eto, re\u0161eno!<\/p>\n\n\n\n Pravi sagovornik ovog dela inteligencije nije i ne mo\u017ee, prema tome, biti onaj kome je zaista stalo do slobode, jednakosti i, ako ho\u0107ete, demokratije. To po\u010dasno mesto zauze\u0107e pre Ri\u010dard Grenel, Trampov specijalni izaslanik za pregovore Kosova i Srbije, koji je po\u010detkom meseca izjavio<\/a> da ga u \u010ditavoj stvari najvi\u0161e zanimaju “[mladi] ljudi koji \u017eele karijeru, dobar posao i veze sa Zapadom”. A cena? Prava sitnica!<\/p>\n Mo\u017eda i najzanimljivije reakcije na poraz Mila \u0110ukanovi\u0107a na crnogorskim izborima su one srpskih gra\u0111anskih krugova. Oni su, valjda o\u010darani euroatlantskim kursom kao takvim, toliko oplakivali taj poraz da su zaboravili na sve sli\u010dnosti izme\u0111u vlasti Aleksandra Vu\u010di\u0107a protiv koje se tako zdu\u0161no bore i \u0110ukanovi\u0107a. Ju\u010de je, u sredu 23. septembra, odr\u017eana ina\u010de neizvesna […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":34558,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[751],"theme":[456],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-34555","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-crna-gora","theme-politika","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34555","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34555"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34555\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34560,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34555\/revisions\/34560"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34558"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34555"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34555"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34555"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=34555"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=34555"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=34555"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=34555"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ocrtane slike pakla<\/h2>\n\n\n\n
Manevarski prostor<\/h2>\n\n\n\n
Mit o europskom kursu<\/h2>\n\n\n\n