Studentski pokreti diljem svijeta nailaze na gotovo identi\u010dne probleme koji se sa svakom generacijom moraju iznova rje\u0161avati. Brza izmjena kadrova na fakultetima, onemogu\u0107ava politi\u010dki kontinuitet, dok s druge strane uvjeti i kvaliteta studiranja izazivaju uvijek nova nezadovoljstva \u0161to svjedo\u010di o potrebi takvog organiziranja.<\/p>\n\n\n\n
“Znanje nije roba” krilatica je pod kojom se od 2006. godine razvijao studentski pokret u Srbiji, ali i u regionu. U pitanju je refleksna reakcija na promene koje je sa sobom donela takozvana tranzicija. Iako, za razliku od recimo industrijskog ili finansijskog sektora, ovde nismo svedo\u010dili direktnoj privatizaciji, univerziteti su do\u017eiveli jednu druga\u010diju vrstu preoblikovanja. Liberalizacija ekonomije zna\u010dila je i otvaranje prostora za formiranje privatnih visoko\u0161kolskih ustanova. Ali ni dr\u017eavni univerziteti nisu bili po\u0161te\u0111eni korenite promene u logici upravljanja i, na kraju krajeva, dru\u0161tvene funkcije koju bi ove institucije trebalo da imaju.<\/p>\n\n\n\n
Prestrojavanje u tr\u017ei\u0161ni re\u017eim zna\u010dilo je i nedovoljno sredstava koja dr\u017eava preusmerava iz bud\u017eeta u sektor obrazovanja. U tom kontekstu, najjednostavniji na\u010din dolaska do zarade bilo je uvo\u0111enje \u0161kolarina. U Srbiji je jo\u0161 1993. godine uvedena kategorija studenata koji pla\u0107aju svoje studije, a cena \u0161kolovanja na fakultetu drasti\u010dno raste od \u0161kolske 2000\/2001. godine. Time je na dr\u017eavnim univerzitetima ustoli\u010dena podela na one studente i studentkinje koji su finansirani iz javnog bud\u017eeta i one koji su prnu\u0111eni da pla\u0107aju \u0161kolarinu.<\/p>\n\n\n\n
Pla\u0107anje studija zaokru\u017euje odnos kupac-prodavac. Zna\u010dajan deo tro\u0161kova studija preba\u010den je na studentsku populaciju i njihove roditelje. Iako ne treba zanemariti druge aspekte obrazovnog sistema koji uti\u010du na klasnu reprodukciju, va\u017eno je naglasiti da su \u0161kolarine, uz sve ostale tro\u0161kove koje \u0161kolovanje na fakultetu podrazumeva, jedno od va\u017enijih ograni\u010denja koje siroma\u0161nije slojeve stanovni\u0161tva prakti\u010dno ostavljaju bez prilike da pristupe visokoobrazovnim institucijama, \u010dime su uskra\u0107eni i za jedan od mehanizama koji poma\u017ee dru\u0161tvenu pokretljivost. Rast tro\u0161kova studija izazvalo je veliko studentsko nezadovoljstvo koje je kulminiralo u blokadi fakulteta na Univerzitetu u Beogradu 2006. godine<\/p>\n\n\n\n
U prvom talasu studentskih protesta u Srbiji 2006. godine istaknut je zahtev za trenutnim smanjenjem \u0161kolarina za 50%, a potom i za utvr\u0111ivanjem jasnih kriterijuma za utvr\u0111ivanje njihove visine. Iz uprave Filozofskog fakulteta su isprva dolazili nemu\u0161ti argumenti da je visina \u0161kolarine manja od novca koji dr\u017eava upla\u0107uje po glavi studenta i studentkinja koji se finansiraju iz bud\u017eeta. Ipak, brzo je tada\u0161nji dekan, Aleksandar Kosti\u0107, izrekao ono \u0161to je ve\u0107 svima bilo jasno: nema smanjenja \u0161kolarina jer “svaka roba ko\u0161ta onoliko koliko je neko spreman da je plati”.<\/p>\n\n\n\n
Studenti su odgovorili da “ne pristaju na dru\u0161tvo u kome \u0107e se nejednakost reprodukovati tako \u0161to \u0107e kvalitetno obrazovanje biti dostupno samo privilegovanoj i bogatoj manjini”. Ba\u0161 kada je proglas sa ovim re\u010dima objavljen, tog 22. novembra 2006. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu otpo\u010dela je blokada koja je, po prvi put posle mnogo godina, kao centralne imala socijalne zahteve. “Ovaj protest je pokrenuo mnoga pitanja koja su godinama bila zanemarivana u univerzitetskoj sredini i najavljuje dolazak novih generacija koje \u0107e biti spremne da se uhvate u ko\u0161tac sa problemima ovog dru\u0161tva”, stajalo je u zaklju\u010dku proglasa.<\/p>\n\n\n\n
Milo\u0161 Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107, jedan od u\u010desnika ove blokade, ka\u017ee da je jo\u0161 te, 2006. godine, bilo jasno da su ti protesti druga\u010diji u odnosu na one iz 1996. i 1997. “kada je artikulacija studentskog nezadovoljstva i\u0161la u smeru borbe za slobodne izbore i druga gra\u0111anska prava koja je re\u017eim Slobodana Milo\u0161evi\u0107a zaista gu\u0161io”. Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107 dodaje i kako su “studentski protesti iz 2006. bili socijalno orijentisani. Mi nismo imali podr\u0161ku nekih mainstream opozicionih aktera jer smo se protivili komercijalizaciji obrazovanja, \u0161to nije bila agenda niti jedne od tada postoje\u0107ih politi\u010dkih partija”.<\/p>\n\n\n\n
I zaista, tada je delovalo da je na pomolu ra\u0111anje jednog novog pokreta koji \u0107e se \u0161iriti i graditi oko zahteva koji se suprotstavljaju komercijalizaciji i komodifikaciji visokog obrazovanja. Nekoliko velikih blokada i protesta, sa visokim organizacionim i politi\u010dkim potencijalom, odigralo se u godinama koje dolaze, ali je studentski pokret danas, naizgled, ostao bez neophodnog zamajca. S jedne strane, studenti i studentkinje nisu uspeli da formiraju organizacionu infrastrukturu koja bi omogu\u0107ila reprodukciju kadrova i samog pokreta.<\/p>\n\n\n\n
“Danas se slobodno mo\u017ee re\u0107i da su studentski protesti od pre petnaestak godina bili jedna od prvih i retkih artikulacija borbe za javno dobro, protiv sveop\u0161te privatizacije koja je tada bila u punom zamahu. Na\u017ealost, nismo uspeli da izgradimo trajan socijalni pokret, ali te borbe jesu bile deo za\u010detka onoga \u0161to danas mo\u017eemo gledati kao po\u010detak bru\u0161enja politi\u010dke levice u Srbiji”, zaklju\u010duje Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Reprodukcija organizacione infrastrukture i dalja proizvodnja kadrova u okviru studentske populacije ostaje zagonetka i za nove generacije. Aleksa Petkovi\u0107, student master studija na Fakultetu politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu koji je u\u010destvovao u poku\u0161aju formiranja nove studentske organizacije pod nazivom “Istup”, prime\u0107uje da je studentska populacija poput proto\u010dnog bojlera \u0161to ote\u017eava rad na dugoro\u010dnijem organizovanju.<\/p>\n\n\n\n
“Glavni problem kod studentskog organizovanja je to \u0161to studiranje brzo pro\u0111e. Novi studenti u\u010de kako da se sna\u0111u na fakultetu, a kada to nau\u010de ve\u0107 su blizu kraja studija. Starijim studentima, koji su nezadovoljni uslovima studiranja lak\u0161e je da \u0161to pre zavr\u0161e fakultet, nego da poku\u0161aju ne\u0161to da promene i usput se zamere nekim profesorima ili upravi. Mi smo poku\u0161ali da napravimo levu studentsku organizaciju koja bi kriti\u010dki analizirala proces studiranja i dru\u0161tveni kontekst u kojem se nalazimo, ali smo kao i svi pali na testu \u2019druge generacije\u2019, odnosno, nismo uspeli da obezbedimo reprodukciju organizacije”, konstatuje Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ote\u017eavaju\u0107u okolnost predstavljaju i tr\u017ei\u0161ne tendencije koje obavljaju funkciju klasne filtracije, pa je na univerzitetima sve manje onih studenata i studentkinja kojima su tro\u0161kovi studija glavna briga. Dodatni aspekt koji je va\u017eno pomenuti jeste \u010dinjenica da je studentski pokret uglavnom ostajao usamljen u svojim zahtevima, a da su profesori eventualno, tu i tamo, pru\u017eali deklarativnu i moralnu podr\u0161ku. Iako su i sami \u010desto bili kriti\u010dni spram reformi sistema visokog obrazovanja, profesori nisu agilnije podr\u017eali svoje koleginice i kolege. Studenti tako ostaju skrajnuti, prakti\u010dno izme\u0161teni iz akademske zajednice. Njihova uloga je od aktvinih u\u010desnika transformisana u puke konzumente, primaoce informacija koji vrlo mali, ako i ikakav uticaj na univerzitetske procese.<\/p>\n\n\n\n
Andrea Jovanovi\u0107, filozofkinja i u\u010desnica blokade Filozofskog fakulteta u 2011. godini sugeri\u0161e kako je “jedan od aspekata studentskih blokada o kojem se ne govori dovoljno svakako osvajanje akademskog prostora u jednom drugom, ne-fizi\u010dkom smislu”. Ona dodaje kako se u njihovoj generaciji “radilo o otvaranju mogu\u0107nosti da se studenti\/kinje i svi ostali u\u010desnici\/e blokada obrazuju i bave onim teorijskim pravcima koji nedostaju u zvani\u010dnim fakultetskim kurikulima: tokom blokade Filozofskog, fakultet je postao mesto na kojem smo se mogli baviti psihoanalizom, poststrukturalizmom, marksizmom i brojnim drugim teorijskim pravcima.<\/p>\n\n\n\n
S jedne strane, uronjeni u politi\u010dku praksu, u direktnom sukobu sa tada (i sada) dominantnim politikama visokog obrazovanja, shvatili smo da nam fali teorijski aparat da sebi objasnimo \u0161ta (nam) se de\u0161avalo, kao i da pitanje visokog obrazovanja pove\u017eemo sa ostalim dru\u0161tvenim procesima. Dakle, radilo se o pomalo paradoksalnoj situaciji \u2013 tek sa blokadom zvani\u010dnih predavanja, mi smo samoorganizovano po\u010deli da izu\u010davamo teorije koje su nam pre toga bile gotovo zabranjene ili barem retko dostupne”, isti\u010de Jovanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Nova generacija organizovanja pokrenuta je u kontekstu najave iseljavanja studenata i studentkinja iz “Studentskog grada” zbog Univerzijade koja je trebalo da bude odr\u017eana ovog leta u Beogradu. “Studentski grad” trebalo je da bude ispra\u017enjen tokom juna i jula \u0161to je dovelo do mobilizacije redovnih korisnika i korisnica ovog studentskog doma. “Po\u010deli smo da organizujemo studentski pokret u izrazito apoliti\u010dnoj i pasivnoj sredini poku\u0161avaju\u0107i da obrazlo\u017eimo da je spre\u010davanje iseljavanja studenata iz domova usled Univerzijade razuman i neophodan zahtev”, obja\u0161njava Mina Milo\u0161evi\u0107, aktivistkinja inicijative “Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada”.<\/p>\n\n\n\n
Otkazivanje Univerzijade usled pandemije COVID-19 nije zna\u010dilo i kraj problemima studenata i studentkinja. Po\u010detkom jula je Aleksandar Vu\u010di\u0107 najavio da \u0107e jedna od mera borbe protiv koronavirusa biti zatvaranje svih studentskih domova u Beogradu na \u0161ta je odgovoreno masovnim protestom.<\/p>\n\n\n\n
“Tek je najava iseljavanja studenata zbog koronavirusa, uz sve nelogi\u010dnosti i surovosti koje su ga pratile, pokazala studentima prirodu odnosa Studentskog centra i Ministarstva prosvete prema nama. Ove godine na\u0161li smo se u vrlo defanzivnoj poziciji. Trebalo je vremena da stvorimo svest da je studentski dom dru\u0161tveno dobro i ne\u0161to \u0161to pripada studentima dok u njemu \u017eive, da objasnimo njegovu presudnu ulogu u omogu\u0107avanju siroma\u0161nijim delovima stanovni\u0161tva da studiraju”, isti\u010de Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Studentski protest koji je promptno pokrenut nakon objave Vu\u010di\u0107a doveo je veliki broj ljudi ispred zgrade Skup\u0161tine Srbije. “Studentski protest 2. jula doneo je studentima malu pobedu \u2013 ostali smo u domu i izborili se za ovogodi\u0161nje bud\u017eetske cene. Dakle, ono \u0161to se do ju\u010de podrazumevalo da imamo, odjednom je pobeda za koju smo morali da se izborimo svim snagama. Me\u0111utim, ovogodi\u0161nja organizovanja i ovaj protest pokazali su nam na\u0161u mo\u0107 \u2013 zajedno, solidarni, s jasnim zahtevima i istrajni mo\u017eemo ostvariti i mnogo ve\u0107e pobede”, optimisti\u010dna je Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Dodaje i da se u ovom duhu organizuje nova borba protiv iseljavanja studenata i studentkinja zbog organizacije Univerzijade 2021. godine, za uvo\u0111enje dodatnog ispitnog roka i smanjenje \u0161kolarine za 30%.<\/p>\n\n\n\n
Izazovi sa kojima se studentska populacija susre\u0107e ve\u0107 dve decenije jako su sli\u010dni. Glavno pitanje je kako uspostaviti infrastrukturu koja \u0107e omogu\u0107iti kontinuitet organizovanja i pomo\u0107i transfer znanja i iskustva iz generacije u generaciju kako se ne bi uvek kretalo od nule. Povrh toga, va\u017eno je i da se uspostavi kontinuitet pokreta koji \u0107e se uhvatiti uko\u0161tac sa temeljnim problemima visokog obrazovanja. “Nadamo se da \u0107e ovaj trenutni pokret dovesti do promene svesti o normalnosti podele na \u2019samofinansiranje\u2019 i \u2019bud\u017eet\u2019 i da \u0107emo u nekom trenutku uspeti da ukinemo \u0161kolarinu jer znanje nije roba”, zaklju\u010duje Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Nau\u010dna saradnica na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Milena Repaji\u0107, ka\u017ee da “danas \u017eanjemo ono \u0161to je u oblasti visokog obrazovanja posejano ulaskom privatnog sektora devedesetih, a onda i uvo\u0111enjem Bolonjske reforme ranih dvehiljaditih, i na \u0161ta su studenti upozoravali na svim blokadama Filozofskog fakulteta”.<\/p>\n\n\n\n
“Osim \u0161to je kvalitet obrazovanja opao u trci ka dnu sa privatnim fakultetima, na skoro svim dr\u017eavnim univerzitetima iz godine u godinu drasti\u010dno opada i broj upisanih studenata. Me\u0111utim, va\u017ena nuspojava komercijalizacije obrazovanja je depolitizacija studenata i studentkinja i akademskih radnica i radnika. I jedni i drugi su kao hr\u010dci na to\u010dku prinu\u0111eni da jure bodove, prvi da ne bi pla\u0107ali astronomske \u0161kolarine, drugi da bi zadr\u017eali svoje prekarne poslove i opstali u izrazito klijentelisti\u010dkoj mre\u017ei akademske zajednice. I uz sve to i jedni i drugi svakodnevno tra\u017ee prilike da pobegnu iz zemlje”, zaklju\u010duje Repaji\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. navodi da je “zemlji potreban veoma promi\u0161ljen, organizovan i kvalitetan razvoj sistema obrazovanja jer je to jedan od klju\u010dnih uslova za razvoj Republike Srbije ka dru\u0161tvu zasnovanom na znanju sposobnom da obezbedi dobru zaposlenost stanovni\u0161tva”. Fokus Strategije je na razvoju “preduzetni\u010dkog univerziteta” koji bi trebalo da bude “nukleus nove industrije zasnovane na znanju”. Te\u0161ko da mo\u017eemo govoriti o tome da su visoko\u0161kolske ustanove uspele da omogu\u0107e razvoj dru\u0161tva. Ekonomska politika Vlade Republike Srbije zasniva se na privla\u010denju direktnih stranih investicija koje zahtevaju niskokvalifikovanu ili nekvalifikovanu radnu snagu. U takvom kontekstu, “preduzetni\u010dki univerzitet” je ostao upu\u0107en na sebe i zaglavljen u vorteksu profitne logike, po kojoj je jedino nu\u017eno privu\u0107i \u0161to vi\u0161e projektnog finansiranja, i me\u0111usobne konkurencije pojedina\u010dnih univerziteta, fakulteta, ali i nastavnog i nau\u010dnog kadra.<\/p>\n\n\n\n
U kapitalizmu kategorija javnog dobra uzima vrlo su\u017eenu definiciju. U pitanju su dobra koja, u trenutku kori\u0161\u0107enja, ostaju na raspolaganju i drugim korisnicima, a u samom procesu konzumacije ne mogu se potro\u0161iti. Vazduh je jedan primer. Saobra\u0107ajni znak je drugi. Uli\u010dna rasveta tre\u0107i. Sve \u0161to prevazilazi ovu \u0161turu definiciju kapitalizam ima tendenciju da prepu\u0161ta tr\u017ei\u0161noj regulaciji. Takav je slu\u010daj i sa visokim obrazovanjem. Dr\u017eavni univerziteti nisu privatizovani, ali su danas prinu\u0111eni da funkcioni\u0161u u skladu sa tr\u017ei\u0161nom logikom. Mo\u017eda je i prikladnije re\u0107i \u2013 posluju u skladu sa tr\u017ei\u0161nom logikom. To u praksi zna\u010di da ekonomska isplativost figurira kao centralni princip. Proizvodni proces, odnosno, organizacija rada menja se u skladu sa ovim principom. Uprave fakulteta sada moraju da poka\u017eu svoje “menad\u017eerske” sposobnosti, moraju se prikazati kao “isplativi”, a ne kao isklju\u010divi “tro\u0161ak” za javni bud\u017eet. U toj igri se, naravno, bolje snalaze tehni\u010dki fakulteti \u010diji kapaciteti za istra\u017eivanje i razvoj mogu na\u0107i brzu primenu u privredi. Manje profitabilne delatnosti, poput niza dru\u0161tvenih nauka, nemaju mnogo \u0161ansi u ovoj trci. \u0160ansa za korenitu promenu u sistemu visokog obrazovanja svakako ostaju studenti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Studentski pokreti diljem svijeta nailaze na gotovo identi\u010dne probleme koji se sa svakom generacijom moraju iznova rje\u0161avati. Brza izmjena kadrova na fakultetima, onemogu\u0107ava politi\u010dki kontinuitet, dok s druge strane uvjeti i kvaliteta studiranja izazivaju uvijek nova nezadovoljstva \u0161to svjedo\u010di o potrebi takvog organiziranja. “Znanje nije roba” krilatica je pod kojom se od 2006. godine razvijao […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":34106,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1029,1030,794,509,468,1034,517,1032,1026],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-34097","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-besplatno-obrazovanje","tag-besplatno-skolstvo","tag-blokada","tag-prosvjedi","tag-protesti","tag-skolarine","tag-studenti","tag-studentski-prosvjedi","tag-visoko-obrazovanje","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34097","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34097"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34097\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34108,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34097\/revisions\/34108"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34106"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34097"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34097"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34097"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=34097"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=34097"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=34097"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=34097"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}