{"id":34091,"date":"2020-08-24T07:38:00","date_gmt":"2020-08-24T06:38:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=34091"},"modified":"2020-08-26T08:24:45","modified_gmt":"2020-08-26T07:24:45","slug":"ekoloska-funkcija-plavih-zastavica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=34091","title":{"rendered":"Ekolo\u0161ka funkcija plavih zastavica"},"content":{"rendered":"\n

Tridesetak pla\u017ea i marina na crnogorskom primorju i ove godine je obele\u017eeno plavim zastavicama. One signaliziraju da su zakupci pla\u017ea posve\u0107eni bezbednosti, dostupnosti, o\u010duvanju \u017eivotne sredine i edukaciji gostiju. Upitno je, me\u0111utim, u kojoj meri plave zastavice ozbiljno uti\u010du na promovisanje zelenih politika, a koliko su simptom za to da nacionalne i me\u0111unarodne strategije o\u010duvanja okoli\u0161a odavno zaslu\u017euju crveni karton.<\/p>\n\n\n\n

Plava zastavica je jedna od najpoznatijih i najpopularnijih eko-etiketa na svetu, koja promovi\u0161e odr\u017eivost u sektoru turizma. Od kada je 1987. u Francuskoj Fondacija za ekolo\u0161ku edukaciju (FEE), inicirala Blue flag<\/a> program, on se pro\u0161irio na 46 zemalja i preko 4600 lokacija \u0161irom planete. Sam FEE je od strane UNESCO-a prepoznat kao “lider u oblasti Ekolo\u0161ke edukacije i Edukacije za odr\u017eivi razvoj”.<\/p>\n\n\n\n

Program je zami\u0161ljen tako da se informisanjem svetskih putnika (aktera ve\u0107e dru\u0161tvene mo\u0107i) doprinosi kvalitativnoj promeni turisti\u010dkih aktivnosti i delatnosti ugostitelja u korist za\u0161tite prirode. Time bi se radilo na privla\u010denju ve\u0107eg broja osve\u0161\u0107enih turista na lokacije obele\u017eene plavim zastavicama \u0161to bi trebalo da pomogne umanjivanju neravnopravnosti, nezaposlenosti i opasnosti po zdravlje lokalnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Koordinatori programa nagla\u0161avaju da su aktivnosti Plave zastavice uskla\u0111ene<\/a> sa Ciljevima odr\u017eivog razvoja UN-a za period od 2015.-2030.godine koji se odnose na borbu protiv siroma\u0161tva, gladi, bolesti, straha i nasilja, i na unapre\u0111enje obrazovanja, zdravstvene i socijalne za\u0161tite, higijene, bezbednosti, odr\u017eivih stani\u0161ta i energije.<\/p>\n\n\n\n

Pored rasprostranjenosti i na\u010delne usagla\u0161enosti sa strategijama UN i UNESCO-a, program Plava zastavica<\/a> zasniva svoj autoritet na strogosti kriterijuma za sticanje statusa relevantno sertifikovane turisti\u010dke lokacije, koji se odnose na kvalitet morske vode, usluge i bezbednost na pla\u017eama, standarde iz oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine, te obrazovanje i informisanje javnosti o ekolo\u0161kim vrednostima mora i obale.<\/p>\n\n\n\n

Upe\u010datljiv je i sastav me\u0111unarodnog \u017eirija u Kopenhagenu, u koji ulaze Svetska turisti\u010dka organizacija (WTO), mati\u010dna Fondacija za ekolo\u0161ku edukaciju (FEE), Me\u0111unarodna spasila\u010dka organizacija (ILS), Program za za\u0161titu \u017eivotne sredine UN-a, Me\u0111unarodne Asocijacije marina (ICOMIA) i druge relevantne organizacije.<\/p>\n\n\n\n

Doma\u0107i partneri nabrojanih organizacija su zakupci pla\u017ea i marina, te nacionalne organizacije i preduze\u0107a koja upravljaju morskim dobrom. U Crnoj Gori, koja je programu pristupila 2003. godine, lokacije kandiduje Nacionalna komisija<\/a> u \u010diji sastav ulaze predstavnici Ministarstva odr\u017eivog razvoja i turizma, Javnog preduze\u0107a Morsko dobro, Crvenog krsta Crne Gore, Lu\u010dke uprave, Lu\u010dke kapetanije i ekolo\u0161kih nevladinih organizacija; najva\u017enija me\u0111u potonjima je NVO EKOM, Nacionalni operater za CG.<\/p>\n\n\n\n

Predrasude eko-etiketiranja<\/h2>\n\n\n\n

Plava zastavica se, dakle, reklamira kao program velikog geografskog obima, \u0161irokog spektra pozitivnih ekolo\u0161kih i ekonomskih uticaja na lokalnu sredinu, koji se razvija u saradnji sa najve\u0107im me\u0111unarodnim autoritetima u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine i ljudskih prava.<\/p>\n\n\n\n

Ostvarenje tako ambiciozno zacrtanih ciljeva ovog eko-etiketiranja, je, ipak, uveliko ograni\u010deno samim konceptom programa, a zatim i njegovim politi\u010dko-ekonomskim, institucionalnim i prakti\u010dnim kontekstom. Najupadljivija ograni\u010denja programa nagove\u0161tena su ve\u0107 u njegovom opisu. Sajt Blue flag<\/a> donosi tekst da pla\u017ea, marina ili morski turoperater ozna\u010deni Plavom zastavicom nisu samo mesta koja zajednici ulivaju ose\u0107aj ponosa i privla\u010de turiste, ve\u0107 i lokacije na kojima se promovi\u0161e ekologija i korisnici osve\u0161\u0107uju o zna\u010daju \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n

Ovakva defanzivna formulacija je dobra ilustracija za to da se suprotnosti aktivnosti na intenziviranju me\u0111unarodnog turizma i o\u010duvanju \u017eivotne sredine te\u0161ko mire i u jeziku, a kamoli u praksi. <\/p>\n\n\n\n

Intenziviranje turisti\u010dke delatnosti, naime, ima dokazano destruktivne dugoro\u010dne efekte i lokalno i globalno. Transport turista zna\u010dajno doprinosi emisiji \u0161tetnih gasova; posetioci kolonizuju kako prirodna stani\u0161ta tako i naseljene sredine, remete\u0107i dotada\u0161nje aktivnosti i deluju\u0107i invazivno na ekosisteme i lokalne zajednice.<\/p>\n\n\n\n

Komparativnoj atraktivnosti turizma u odnosu na druge delatnosti doprinelo je i zamiranje (primarnog i) sekundarnog sektora u odnosu na tercijarni, koje mnoge regione na svetu (uklju\u010duju\u0107i i na\u0161) obele\u017eava od kraja sedamdesetih, a klju\u010dno i “beg” industrijske proizvodnje u Kinu, u kontekstu kojih su turizam i ugostiteljstvo za mnoge regione postali klju\u010dni oslonac nacionalne privrede, odnosno slamka spasa. U temeljno deindustrijalizovanoj Crnoj Gori je po zvani\u010dnim podacima iz ove delatnosti do teku\u0107e godine dolazilo \u010dak 25% BDP-a.<\/p>\n\n\n\n

Zanemarivanje i nerazumevanje prirode se mo\u017ee ilustrovati i skora\u0161njim aktivnostima partnera u Nacionalnoj komisiji za plave zastavice, Javnog preduze\u0107a (JP) za upravljanje morskim dobrom. JP Morsko dobro je, naime, krajem jula “prihranilo” osamnaest morskih pla\u017ea sitnim \u0161ljunkom iz Mora\u010de, \u0161to je izazvalo talas osuda. Ogor\u010deni gra\u0111ani su doveli u pitanje upodobljavanje stenovitih obala CG pretpostavljenim o\u010dekivanjima stranih turista i zakupaca peskom i \u0161ljunkom sa udaljene lokacije, neuklopivog i potencijalno invazivnog mineralnog sastava, kojim je \u017eivi svet priobalja na tim mestima \u017eiv sahranjen, te kojim \u0107e struje dugoro\u010dno zamu\u0107ivati more.
Resorno ministarstvo, bi, sve u svemu, komotno moglo da promeni ime u Ministarstvo neodr\u017eivog razvoja i turizma, a i JP Morsko dobro se dokazalo kao akter sumnjive dobrote kad je za\u0161tita prirode i javnog interesa u pitanju. U okolnostima slabe institucionalne, univerzalne za\u0161tite javnog dobra njegov opstanak je prepu\u0161ten delatnostima civilnog sektora, koje su po definiciji partikularne, kratkotrajne i nedostatne na nacionalnom nivou, makar koliko im bilo zale\u0111e na me\u0111unarodnoj “sceni”.<\/p>\n\n\n\n

Smisao samo u kozmetici<\/h2>\n\n\n\n

Eko-etiketiranje (eco-labeling) nesumnjivo ima sve tipske mane zamisli i poduhvata koji se uklapaju u okvire postoje\u0107e strukture i dinamike aktera, istovremeno poku\u0161avaju\u0107i da ubla\u017ee negativne posledice njihovog delovanja. I plava zastavica se tako mo\u017ee kritikovati na liniji uobi\u010dajene kritike civilnog dru\u0161tva (fragmentacije sektora, privatizacije odgovornosti, te kozmeti\u010dkih mera): kao slaba\u0161an poku\u0161aj da se destruktivni akteri na neki na\u010din podmite, umilostive i osveste o tome da bi bilo zgodno da dobrovoljno prave manju \u0161tetu. Ne\u0161to poput motivisanja bogatih za davanje u dobrotvorne svrhe, sme\u0161tenog u tipi\u010dno neokolonijalni kontekst. Kao \u0161to pi\u0161e u ve\u0107 citiranom snishodljivom opisu, “Pla\u017ea, marina ili morski turoperater ozna\u010deni Plavom zastavicom nisu samo mesta koja zajednici ulivaju ose\u0107aj ponosa i privla\u010de turiste”, kao da bez plavih zastavica oktroisanih sa supranacionalnog nivoa me\u0161tani ne bi imali na \u0161to biti ponosni.<\/p>\n\n\n\n

Akademska istra\u017eivanja pritom pokazuju da plave zastavice zapravo i ne uti\u010du na odluke turista da posete odre\u0111enu lokaciju. U informati\u010dkoj eri podaci o zna\u010denju i (pri\u017eeljkivanom) zna\u010daju zastavica jednostavno ne privla\u010de dovoljno pa\u017enje u krugovima putnika.<\/p>\n\n\n\n

Na\u017ealost, Blue flag koncept ne posti\u017ee mnogo ni kao alat za za\u0161titu prirode. Literatura svedo\u010di o tome da prilago\u0111avanje kriterijumima za dobijanje ove eko-etikete ne zahteva od javnih preduze\u0107a ni ugostitelja da o\u010duvaju morfolo\u0161ke karakteristike pla\u017ea (\u010dak naprotiv \u2013 kandiduju se mesta morfolo\u0161ki izmenjena u korist dostupnosti) \u0161to zna\u010dajno ograni\u010dava i sam potencijal pozitivnog uticaja Blue flag programa na \u017eivotnu sredinu. Nejasno je i kako ta\u010dno zakupci \u0161tite mikro ekosisteme pojedina\u010dnih lokacija koje bi pripadale jednom povezanom ekosistemu \u010dak i da nisu na rubu mora koje je u neprekidnom strujanju.<\/p>\n\n\n\n

Sve to ove godine u okolnostima kompletne propasti turisti\u010dke sezone u CG, tokom koje su, uprkos svemu, sa najmanje ometanja radila gradili\u0161ta, cela stvar dobija jo\u0161 apsurdniji ton. Uglavnom, koliko god se njegovi tvorci i promoteri ambiciozno predstavljali kao nezaobilazan akter u oblasti ekologije (pa \u010dak i zdravstva, ekonomije i socijalne za\u0161tite), te\u0161ko se mo\u017ee osporiti da je realni domet programa Plave zastavice da bude pomo\u0107no sredstvo u promociji i sprovo\u0111enju za\u0161tite \u017eivotne sredine. U pitanju je komplementarni alat, a ne zamena za sveobuhvatnije i obavezuju\u0107e instrumente za\u0161tite iza kojih bi morao stati autoritet tipa dr\u017eavnog \u2013 institucija koja ima realnu mo\u0107, ingerencije i sredstva da aktere prisili na o\u010duvanje stani\u0161ta, kakvima ne raspola\u017eu ni UN ni UNESCO, a jo\u0161 manje FEE.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tridesetak pla\u017ea i marina na crnogorskom primorju i ove godine je obele\u017eeno plavim zastavicama. One signaliziraju da su zakupci pla\u017ea posve\u0107eni bezbednosti, dostupnosti, o\u010duvanju \u017eivotne sredine i edukaciji gostiju. Upitno je, me\u0111utim, u kojoj meri plave zastavice ozbiljno uti\u010du na promovisanje zelenih politika, a koliko su simptom za to da nacionalne i me\u0111unarodne strategije o\u010duvanja […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":34093,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[334,228,611,1035,1036,94],"theme":[458],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-34091","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekologija","tag-ekonomija","tag-more","tag-plava-zastava","tag-plave-zastavice","tag-turizam","theme-drustvo","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34091","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34091"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34091\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":34110,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34091\/revisions\/34110"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/34093"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34091"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34091"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34091"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=34091"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=34091"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=34091"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=34091"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}