Platformski rad jedan je od novijih oblika prekarnog rada koji je posebno obavijen mitovima o fleksibilnosti, slobodi i drugim navodnim prednostima koje se \u010desto pripisuju nestandardnim zaposlenjima. O srazu takvih predod\u017ebi i stvarnosti rada preko platformi u Srbiji pi\u0161e Aleksandra Savanovi\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Rad preko platformi je u poslednjih desetak godina postao zna\u010dajan globalni fenomen, koji je u Evropi najzastupljeniji u zemljama njenog istoka i jugo-istoka. Prema razli\u010ditim podacima, Ukrajina, Srbija, Rumunija i Severna Makedonija nalaze se u samom svetskom vrhu po broju platformskih radnika, i\/ili platformskih radnika u odnosu prema broju stanovnika. 1<\/a><\/sup> Ne deluje kao slu\u010dajnost da se upravo ove zemlje nalaze na dnu evropske lestvice zemalja sa najve\u0107om nejednako\u0161\u0107u i najni\u017eim medijanom prihoda. 2<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n Razvoj tzv. Web-a 2.0 tokom poslednje dve decenije obele\u017een je usponom internet kompanija \u010diji je biznis model centriran oko platforme koja, kao posrednik, \u201cparazitira\u201d na direktnoj interakciji izme\u0111u svojih krajnjih korisnika, a koji, samim u\u010de\u0161\u0107em u platformi, proizvode njen sadr\u017eaj \u2013 bilo da su u pitanju podaci, interakcije, transakcije ili materijalne razmene. Platforme obezbe\u0111uju infrastrukturu na kojoj se ove interakcije odvijaju, i prema tome u smislu biznis modela ne predstavljaju novinu, ve\u0107 se mogu uporediti sa tradicionalnim tr\u017enicama, koje od korisnika napla\u0107uju rentu. Razlika je naravno u tome \u0161to je infrastruktura platforme digitalna, komunikacija momentalna, raspon robe\/usluga umnogostru\u010den, a obuhvat globalan. Platforme za iznajmljivanje radne snage naj\u010de\u0161\u0107e se dele na mobilne radne platforme (rad na zahtev) kod kojih je proces posredovanja i administracije digitalan, ali se sama usluga obavlja fizi\u010dki i podrazumeva direktnu interakciju, kao \u0161to su Uber, odnosno njegov pandan u Srbiji CarGo, ili Deliveroo odnosno Glovo, Wolt, i online radne platforme (masovni rad), kod kojih se i usluga isporu\u010duje digitalno, i koje prema tome u vezu mogu da dovedu prakti\u010dno bezgrani\u010dan broj korisnika, radnika i klijenata na globolnom nivou (UpWork, Freelencers, Bibo itd.). <\/p>\n\n\n\n Platforme omogu\u0107avaju pristup globalnom tr\u017ei\u0161tu rada, odnosno takozvanom anga\u017emanu <\/em>(radnom anga\u017emanu bez zasnivanja radnog odnosa)i prihodima izvan nacionalnih granica, a bez fizi\u010dkog emigriranja, \u0161to je posebno zna\u010dajno u sredinama sa visokom nezaposleno\u0161\u0107u i niskim primanjima, kao \u0161to su to zemlje Jugoisto\u010dne Evrope. Prvo istra\u017eivanje<\/a> o platformskim radnicima\/cama u Srbiji potvr\u0111uje ovu pretpostavku: tri glavna motiva za rad na platformama su pristup poslovima koji su bolje pla\u0107eni, izvor dodatnog novca i nemogu\u0107nost mladih da prona\u0111u posao u offline svetu. Platforme se \u010desto povezuju i sa vi\u0161im prihodima, me\u0111utim isto istra\u017eivanje opovrgava ovu pretpostavku: iako manji procenat radnika zaista ima prihode zna\u010dajno vi\u0161e od prose\u010dne zarade, za veliku ve\u0107inu to nije slu\u010daj. \u0160ta vi\u0161e, nejednakosti u smislu prihoda na platformama su jo\u0161 sna\u017enije nego \u0161to je to slu\u010daj u tradicionalnoj ekonomiji: 20% onih sa najvi\u0161im prihodima zara\u0111uje 18 puta vi\u0161e od 20% sa najni\u017eim prihodima. 3<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n Budu\u0107i da podrazumeva nestablinost i neizvesnost zaposlenja i prihoda, neadekvatna primanja, kao i nizak nivo kontrole nad procesom rada, rad na platformama ima izrazito prekaran karakter. \u0160ta vi\u0161e, kao tzv. radnici za sopstveni ra\u010dun (freelenseri, samozaposleni bez zaposlenih), platformski radnici su isklju\u010deni iz prava koja proisti\u010du iz radnog odnosa (radno vreme, pla\u0107eno bolovanje\/godi\u0161nji odmor, osiguranje u slu\u010daju povrede na radu, kolektivno pregovaranje i predstavljanje, minimalna zarada itd.) ali neretko i iz sistema socijalne za\u0161tite.<\/p>\n\n\n\n Jedna od klju\u010dnih tema u vezi sa digitalnim radom tako je i pitanje da li je platforma poslodavac. Dok platforme sebe predstavljaju kao proste posrednike, brojni sudski procesi i legislativne inicijative tvrde da one vr\u0161e funkcije poslodavca. Platforme propisuju ko i na koji na\u010din mo\u017ee biti anga\u017eovan, uspostavljaju procedure za izvr\u0161avanje posla, i pravila rada na platformi. Ovo naro\u010dito va\u017ei za mobilne platforme koje pored pomenutog odre\u0111uju visinu cene rada i vr\u0161e kontrolu radnika.<\/p>\n\n\n\n Prema izve\u0161taju Svetske banke iz 2015.<\/a> udeo platformskih radnika u ukupnoj radnoj snazi u Srbiji iznosi \u010ditavih 2,6%, \u0161to je svrstava na 2. mesto u svetu (posle Filipina). Druga istra\u017eivanja<\/a> navode da se Srbija nalazi na 1. mestu po rasprostranjenosti digitalnog rada mereno po glavi stanovnika: 3,52 platformskih radnika na 1.000 stanovnika. Gigmetar<\/a> Centra za istra\u017eivanje javnih politika procenjuje da je u decembru 2019. godine, samo na platformi UpWork, radilo 64,3 radnika na 100.000 stanovnika.<\/p>\n\n\n\n Uprkos broju me\u0111utim, ovi radnici\/ce ve\u0107inom ostaju \u201cnevidljivi\u201d sistemu. U odnosu na \u0161iru grupu radnika za sopstveni ra\u010dun, od kojih u Srbiji oko polovine (46,6%) posluje neformalno (ARS 2017, 2018, 2019), platformski radnici\/ce su u jo\u0161 nepovoljnijem polo\u017eaju. Prema podacima iz anketnog istra\u017eivanja Gig ekonomija u Srbiji<\/a> o radnicima na online platformama, gotovo dve tre\u0107ine njih se nalazi u skrivenoj zaposlenosti \u2013 nezaposlenih je 19%, neaktivnih 27%, 23% imaju drugo zaposlenje u offline svetu, a 29%, odnosno 2% \u010dine preduzetnici i firme. Dok preduzetnici i oni sa drugim zaposlenjem imaju pristup socijalnim pravima, ostali su u zna\u010dajno lo\u0161ijem polo\u017eaju: 20% nema pristup ni jednom vidu socijalne za\u0161tite, a 26% ima pristup zdravstvenom osiguranju (po osnovu nezaposlenosti, preko supru\u017enika\/roditelja), ali ne i penzijsko-invalidskom i osiguranju u slu\u010daju nezaposlenosti.<\/p>\n\n\n\n Intervjui sa Wolt dostavlja\u010dima koje je sprovela Ma\u0161ina<\/a> oslikavaju prekarni polo\u017eaj radnika mobilnih platformi: oni su anga\u017eovani ili preko sopstvene preduzetni\u010dke radnje, ili preko firme sa kojom Wolt ima ugovor ili preko studentske zadruge. Neretko se me\u0111utim anga\u017eman dogovora bez ugovora, dok posredni\u010dka firma (posrednik za posrednika!) svoju uslugu napla\u0107uje u visini od 20%. Ovi radnici moraju samostalno da odr\u017eavaju sredstva za rad (kola, bicikl, motor), a za pristup klijentima pla\u0107aju dvostruku rentu \u2013 posredni\u010dkoj firmi i platformi.<\/p>\n\n\n\n Platformski radnici svoj status mogu formalizovati na jedan od dva na\u010dina: registrovanjem preduzetni\u010dke radnje (ili firme) i poslovanjem u formi fizi\u010dkog lica, odnosno prijavljivanjem svakog prihoda Poreskoj upravi i pla\u0107anjem nameta (poreza i doprinosa) na njega. Imaju\u0107i to u vidu, \u010dak i kada formalizuju svoj status, platformski radnici nemaju pristup pravima koja proizilaze iz radnog odnosa, pa \u010dak ni nekima iz domena socijalnih prava. Kada posluju kao fizi\u010dka lica, platformski radnici su u statusu izjedna\u010deni sa radno-anga\u017eovanim licima, ali namete moraju da prijavljuju i pla\u0107aju samostalno, za \u0161ta je u slu\u010daju radno-anga\u017eovanih lica odgovoran naru\u010dilac posla. Tako\u0111e, pristup zdravstvenom osiguranju je zna\u010dajno ograni\u010den jer se na njega sa po\u010detkom i krajem svakog anga\u017emana, mora iznova prijavljivati i odjavljivati. Radnice u ovom statusu tako\u0111e nemaju pristup trudni\u010dkom i porodiljskom odsustvu, odnosno nadoknadi, kao ni osiguranju u slu\u010daju nezaposlenosti. Ovakav status u kona\u010dnici jedino omogu\u0107ava da se platformski rad uvrsti u obra\u010dun za penzijsko-invalidsko osiguranje. Imaju\u0107i u vidu i da platformski radnici \u010desto primaju izuzetno niske pojedina\u010dne sume, ne \u010dudi \u0161to je ovakva vrsta poslovanja nepostoje\u0107a. Kao preduzetnici\/ce, platformski radnici imaju pristup penzijsko-invalidskom, zdravstvenom i pod odre\u0111enim uslovima osiguranju za slu\u010daj nezaposlenosti. Preduzetnice imaju ograni\u010den pristup trudni\u010dkom i porodiljskom osiguranju: na\u010delno mogu da ga ostvare ali pod izuzetno lo\u0161ijim uslovima nego zaposlene radnice (npr. za vreme primanja nadokande nemaju socijalne za\u0161tite, ne smeju da ostvaruju prihod, itd.)<\/p>\n\n\n\n Gore pomenuti uslovi i na\u010din rada na platformama, polo\u017eaj ovih radnika, kao i razlozi koje oni sami navode za svoj anga\u017eman, ukazuju da velika ve\u0107ina digitalnih radnika na platformama radi zato \u0161to nema drugi izbor. Sam broj ovih radnika, odnosno pitanje unapre\u0111enja njihovog polo\u017eaja trebalo bi, ali nije, da bude visoko na agendi regionalnih \u201cdonosioca odluka\u201d. Najzna\u010dajnija prepreka regulisanju platformi svakako je \u010dinjenica da su one u najve\u0107em broju registrovane izvan granica zemlje u kojoj posluju, pa se tako nalaze i izvan njene pravne jurisdikcije. To me\u0111utim ne bi trebalo da bude razlog da se ne radi na iznala\u017eenju re\u0161enja koja samim radnicima obezbe\u0111uju pristup barem socijalnim pravima, kao i da se na razli\u010ditim nadnacionalnim nivoima ne razmatraju mogu\u0107nosti regulisanja samih platformi. Na\u017ealost, te\u0161ko da se ovakvi potezi mogu o\u010dekivati od politi\u010dkih elita (u Srbiji) koje decenijama predano rade na ostvarivanju neoliberalne vizije krajnje deregulacije tr\u017ei\u0161ta rada.<\/p>\n\n\n\n Za mobilne platforme, koje su zbog fizi\u010dke prirode svojih usluga ograni\u010dene na nacionalne okvire, kolektivno organizovanje platformskih radnika mo\u017ee biti jedan od u\u010dinkovitih pristupa. Iako formalno na to nemaju pravo, ni kao neformalni radnici ni kao preduzetnici, jer im platforma lako mo\u017ee dati \u201cotkaz\u201d (zabraniti pristup) zbog ove aktivnosti, ovi radnici mogu poku\u0161ati da kolektivno istupaju, kako prema platformi tako i prema dr\u017eavi, i pregovaraju o ceni rada, kao i na\u010dinima za pobolj\u0161anje statusa. Rudimentarne oblike ovakvih inicijativa za sada mo\u017eemo da prepoznamo u Zahtevima<\/a> Glovo voza\u010da koji su se organizovali protiv smanjenje cene rada. Jo\u0161 jedan na\u010din organizacije mogao bi biti ukidanje posrednika, odnosno osnivanje platformskih zadruga<\/a> samih dostavlja\u010da u kojim bi platforma (softver i pravno lice) bila u zadru\u017enom vlasni\u0161tvu njenih dostavlja\u010da.<\/p>\n\n\n\n Mogu\u0107nosti su ograni\u010denije za radnike online platformi. Kolektivno istupanje je zna\u010dajno ote\u017eano zbog \u010dinjenice da je ovo tr\u017ei\u0161te globalno, kao i da se nacionalne ekonomije, a samim tim i adekvatne zarade, drasti\u010dno razlikuju. Organizacija na nacionalnom nivou iz istog razloga, lako mo\u017ee rezultirati povla\u010denjem \u201cklijenata\u201d sa tog tr\u017ei\u0161ta rada, ali i masovnim \u201cotkazima\u201d od strane platforme. Jedno od mogu\u0107ih pristupa su tzv. zadruge frilensera koje su sve prisutnije u zemljama Zapadne Evrope. Iako obuhvataju \u0161iru grupu radnika, zadruge frilensera mogle bi da unaprede status radnika online platformi. Njihova funkcija naj\u010de\u0161\u0107e je da rasterete radnika, preuzimaju\u0107i na sebe administrativne poslove i naplatu, kao i da radniku omogu\u0107e bolji pristup socijalnim pravima (npr. zadruga mo\u017ee zaposliti radnika koji je anga\u017eovan na platformi, pretvaraju\u0107i njegov prihod u formalnu zaradu).<\/p>\n\n\n\n Te\u0161ko je praviti pretpostavke o budu\u0107nosti platformskog rada i njegovoj rasprostranjenosti. Za sada, barem u pomenutim zemljama, postao je zna\u010dajan faktor. Zajedno sa drugim formama nestandardnih i prekarnih radnika, \u010diji je udeo u ukupnoj zaposlenosti u Srbije oko 30%, platformski radnici bi barem trebalo da se na\u0111u na radaru i u programima progresivnih dru\u0161tvenih pokreta. <\/p>\n Platformski rad jedan je od novijih oblika prekarnog rada koji je posebno obavijen mitovima o fleksibilnosti, slobodi i drugim navodnim prednostima koje se \u010desto pripisuju nestandardnim zaposlenjima. O srazu takvih predod\u017ebi i stvarnosti rada preko platformi u Srbiji pi\u0161e Aleksandra Savanovi\u0107. Rad preko platformi je u poslednjih desetak godina postao zna\u010dajan globalni fenomen, koji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":33984,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[865,864],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[1023],"class_list":["post-33977","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-platformski-rad","tag-prekarni-radnici","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33977","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=33977"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33977\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":33987,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33977\/revisions\/33987"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/33984"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=33977"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=33977"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=33977"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=33977"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=33977"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=33977"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=33977"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Platforme i rad na njima<\/h2>\n\n\n\n
Platformski rad u Srbiji<\/h2>\n\n\n\n
Mo\u017ee li druga\u010dije i kako?<\/h2>\n\n\n\n