{"id":33889,"date":"2020-07-20T08:30:12","date_gmt":"2020-07-20T07:30:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=33889"},"modified":"2020-07-22T09:28:52","modified_gmt":"2020-07-22T08:28:52","slug":"zasto-bi-svi-najradije-zaboravili-goli-otok","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=33889","title":{"rendered":"Za\u0161to bi svi radije zaboravili Goli otok?"},"content":{"rendered":"\n

Goli otok je naizgled savr\u0161eno op\u0161te mesto za konstruisanje se\u0107anja na “u\u017ease komunisti\u010dkog totalitarizma”. Ovo ostrvo postalo je deo popularne kulture i kolokvijalnog jezika jo\u0161 u Jugoslaviji. Pored toga, najbli\u017ei je jugoslovenski ekvivalent ozlogla\u0161enom gulagu i jedino prepoznatljivo univerzalno strati\u0161te jugoslovenskog socijalizma. Problem, me\u0111utim, le\u017ei upravo u toj univerzalnosti, jer je ona univerzalnost komunisti\u010dkog internacionalizma.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Dragan Miler-Ozren ubijen je na Golom otoku 27. februara 1951. godine. Potomak stare osje\u010dke gra\u0111anske porodice \u010ca\u010dinovi\u0107, Ozren, arhitekta po obrazovanju, govorio je osam jezika, svirao klavir, a \u0161kolovao se u Nadbiskupskoj gimnaziji u Travniku i na presti\u017enoj Visokoj tehni\u010dkoj \u0161koli u Pragu. Dru\u017eio se sa \u010dehoslova\u010dkim avangardistima, sa Andreom Bretonom, \u0110er\u0111om Luka\u010dem i Desankom Maksimovi\u0107. U svakom pogledu, Dragan Ozren bio je idealna “gra\u0111anska” \u017ertva jugoslovenskog komunizma, savr\u0161en za moralisti\u010dke osude sistema koji dana\u0161nji vlastodr\u0161ci krive za trideset godina sopstvenih proma\u0161aja. Postoji samo jedan problem \u2013 Dragan Ozren bio je komunista. 1<\/a><\/sup> I to komunista koji je 1948. godine ponosno stao na stranu Staljina.<\/p>\n\n\n\n

Goli otok je najpoznatije i najuniverzalnije strati\u0161te Titovog re\u017eima. Naravno, nije jedino, ali neka druga strati\u0161ta je najbolje ignorisati, ili barem negirati njihov univerzalni karakter. Iz svima jasnih razloga, radije bismo se se\u0107ali Bleiburga kao mesta “hrvatskog stradanja” nego mesta gde su, u isto vreme, nestali bez traga Rafael Boban i otac Matije Be\u0107kovi\u0107a<\/a>. Goli otok tako u se\u0107anju ostaje jedino mesto gde su od jugoslovenskog “totalitarizma<\/a>” stradali i Hrvati i Srbi i Crnogorci i Slovenci, pa \u010dak i, recimo, Ma\u0111ari i Italijani i Albanci. Kao takav, trebao bi biti idealan za trijumfalizam hegemonskih ideologija koje su se nametnule nakon 1991. godine \u2013 ako ne nacionalisti\u010dke, onda svakako liberalne.<\/p>\n\n\n\n

Poku\u0161aja je, naravno, bilo, ali svedeni su na svega nekoliko nevladinih organizacija, me\u0111u kojima prednja\u010de Udruga Goli otok “Ante Zemljar” i Documenta \u2013 Centar za suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u, koje i organizuju komemoracije<\/a> 9. jula, na dan kada su, 1949. godine, prvi zatvorenici stigli na Goli otok. Pored toga, poslednjih godina, HDZ-ove vlade zaklju\u010dile su da je Goli otok prikladno mesto za obele\u017eavanje 23. avgusta \u2013 Evropskog dana se\u0107anja na \u017ertve totalitarnih i autoritarnih re\u017eima. Na komemoracijama obi\u010dno prisustvuju najvi\u0161i dr\u017eavni zvani\u010dnici, poput predsednika Sabora Gordana Jandrokovi\u0107a<\/a> ili sveprisutnog Vladimira \u0160eksa. Jednog naro\u010dito bizarnog 23. avgusta za golooto\u010dke \u017ertve, ogromnom ve\u0107inom komuniste i ateiste, odr\u017eana je \u010dak i katoli\u010dka misa<\/a>. Pored toga, na komemoracijama 23. avgusta u Hrvatskoj te\u0161ko je ne primetiti odsustvo jednog od dva “totalitarizma”.<\/p>\n\n\n\n

Socijalizmi u mno\u017eini<\/h2>\n\n\n\n

Uprkos tome, prakti\u010dni poku\u0161aji memorijalizacije Golog otoka ostali su poprili\u010dno traljavi. Ne postoji ni spomen obele\u017eje, a kamoli muzej, gde bi ljudi mogli da se informi\u0161u o tome \u0161ta se na Golom otoku de\u0161avalo. \u0160to je i korisno, jer Goli otok, ispod fasade nasilja, krije svu kompleksnost socijalisti\u010dkih re\u017eima dvadesetog veka. Memorijalni muzej, koji recimo predla\u017ee Martin Previ\u0161i\u0107<\/a>, autor monografije o Golom otoku, svakako ne bi mogao a da se ne dotakne teme ko su bile \u017ertve logora i kako su se tu na\u0161le. A kroz biografije Golooto\u010dana nu\u017eno se postavljaju neka veoma bitna pitanja: kako je, nakon pu\u0161tanja iz logora, Mirko Markovi\u0107 ostao jedan od najuglednijih jugoslovenskih nau\u010dnika i postao pionir kibernetike u Jugoslaviji? Kako je Alfred Pal nakon pu\u0161tanja sa Golog otoka imao uspe\u0161nu slikarsku karijeru? Sa druge strane, \u017deni Lebl, zato\u010dena zbog poprili\u010dno bezazlenog politi\u010dkog vica, po pu\u0161tanju iz zatvora ne mo\u017ee da na\u0111e posao, te mora da emigrira u Izrael. To su protivre\u010dnosti jugoslovenskog socijalizma koje povr\u0161ne pri\u010de o “totalitarizmu” ne mogu adekvatno objasniti.<\/p>\n\n\n\n

Fenomen Golog otoka ne mo\u017ee se objasniti ni isklju\u010divo faktorima poput tradicionalne crnogorske privr\u017eenosti Rusiji, koja je svakako igrala ulogu za odre\u0111en broj logora\u0161a koji su se opredelili za Rezoluciju Informbiroa (Crnogorci su bili proporcionalno najzastupljenija etni\u010dka grupa u logoru). Ideolo\u0161ki faktori su za mnoge bili poprili\u010dno bitni. Kako insistirati na “nametnutom” ili “stranom” karakteru komunisti\u010dkog re\u017eima, \u010dak i onog u prvim godinama posle rata, ako tokom \u0161ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih i dalje imamo Golooto\u010dane poput Vlade Dap\u010devi\u0107a, politi\u010dki organizovane komuniste koji se javno pozivaju na Staljina i osu\u0111uju kurs kojim je Tito krenuo 1948. godine? Onda se ve\u0107 mora pri\u010dati i o socijalizmima u mno\u017eini, i o veoma ozbiljnim razlikama u re\u017eimima koji ne samo da nisu imali unutra\u0161nju monolitnost, nego su se \u010desto me\u0111usobno veoma razlikovali u interpretacijama marksizma i praksama koje su smatrali nu\u017enim za izgradnju i uspeh socijalizma te stvaranje budu\u0107eg besklasnog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da o Golom otoku tako raspr\u0161uje i mit o SSSR-u, gra\u0111en jo\u0161 u Jugoslaviji, kao o svojevrsnoj orijentalnoj despotiji koja se odr\u017eava na vlasti isklju\u010divo terorom. Za\u0161to su onda me\u0111u ibeovcima bili ljudi koji su proveli dobar deo svog \u017eivota u SSSR-u, poput Dragotina Gustin\u010di\u010da, Mite Despotovi\u0107a, Branislave Markovi\u0107 ili veterana Oktobarske revolucije Nikole Kova\u010devi\u0107a \u2013 \u010cudnovskog? Svi ti ljudi nisu se na\u0161li na Golom otoku zbog paranoje nekog udba\u0161kog \u010dinovnika, nego zbog iskrene vere u Staljina. Zar im nije bilo jasno da je Jugoslavija “bolja”? Za\u0161to nisu bili u\u017easnuti onim \u0161to su videli u Sovjetskom Savezu? Da li se mo\u017eemo suo\u010diti sa time da su, \u010dak i u vremenu Staljinovog terora, sovjetski model industrijalizacije i pobeda nad fa\u0161izmom predstavljali uzor i inspiraciju za stotine miliona ljudi? Ako znamo ko je bio na Golom otoku, to je \u010dinjenica koju je te\u0161ko ignorisati.<\/p>\n\n\n\n

Ni nacionalisti ni liberali ne znaju \u0161ta bi<\/h2>\n\n\n\n

Ali, mo\u017eda su ti ljudi prosto bili zavedeni i naivni, ili su jednostavno anti-intelektualisti\u010dki nastrojeni demagozi? Mnogi ibeovci pobijaju i taj kli\u0161e. Ve\u0107 pomenuti Mirko Markovi\u0107 doktorirao je ekonomiju u SSSR-u pre rata (da, u Sovjetskom Savezu je ekonomija bila ozbiljna nauka) i dru\u017eio se s Hemingvejem. Radovan Zogovi\u0107 (koji nije bio na Golom otoku ali jeste bio pristalica SSSR-a) bio je jedan od najzna\u010dajnijih crnogorskih pesnika dvadesetog veka. Dragotin Gustin\u010di\u010d imao je tri fakultetske diplome, iz Be\u010da, Ciriha i \u017deneve, a potom je i doktorirao u Moskvi. Labud Kusovac bio je diplomirani pravnik sa Univerziteta u Lije\u017eu, a komunista je postao kao student u Be\u010du jo\u0161 1920. godine. Svi ovi ljudi svesno i informisano stali su uz Staljina i Sovjetski Savez. Pri\u010da o Golom otoku stoga ozbiljno dovodi u pitanje i politiku kolektivnog se\u0107anja prema takozvanoj prvoj zemlji socijalizma. Da bismo ih razumeli, moramo iza\u0107i iz okvira simplisti\u010dke hladnoratovske propagande, te sagledati i tada\u0161nje uspehe, a ne samo mane Sovjetskog Saveza, toliko korisne za dnevnopoliti\u010dku legitimaciju postoje\u0107eg re\u017eima, ali ne i za istorijsku nauku. Ne mo\u017eemo re\u0107i da su na Golom otoku prosto “jedni staljinisti druge staljiniste<\/a>” mu\u010dili, kao \u0161to je izjavio Bo\u017eo Kova\u010devi\u0107, hrvatski politi\u010dar koji je i sam sin golooto\u010dkog zatvorenika.<\/p>\n\n\n\n

Trideset godina kasnije, Goli otok ostaje jedna od velikih crnih mrlja u politici se\u0107anja biv\u0161ih jugoslovenskih dr\u017eava. Ni jedna od njih nije uspela da u se\u0107anje integrira najpoznatiji jugoslovenski ekvivalent gulaga. Za nacionaliste je on problem jer \u017ertve nisu dovoljno “etni\u010dki \u010diste”. Za liberale je problem jer je pozivanje na op\u0161ta mesta<\/a> kao \u0161to su “univerzalnost \u017ertve politi\u010dkog nasilja” neodr\u017eiva ve\u0107 u prvom potpitanju, makar ono do\u0161lo i od desni\u010dara koji \u0107e ista\u0107i da same \u017ertve Golog otoka nisu bili ljudi koji u principu odbijaju politi\u010dko nasilje.<\/p>\n\n\n\n

U dru\u0161tvima kojima je u interesu da istorijsko se\u0107anje na komunizam ostane na nivou malog D\u017eonija iz Teksasa 1952. godine koji zami\u0161lja kako je Sovjetski Savez stra\u0161an i zao, realnost Golog otoka bi nas naterala da i Jugoslaviju i druge socijalisti\u010dke dr\u017eave sagledamo u sasvim drugom svetlu. Taj logor nije samo crna mrlja na istoriji Titove Jugoslavije, nego i na savremenim simplisti\u010dkim i povr\u0161nim interpretacijama pro\u0161losti. Nije isklju\u010deno da bi, u slu\u010daju njegove ozbiljnije i profesionalnije memorijalizacije, neka ovda\u0161nja i savremena deca na \u0161kolskoj ekskurziji mogla, ne daj bo\u017ee, zaklju\u010diti da su ljudi zato\u010deni tamo iskreno verovali u ideju komunizma, i da ti ideja i nije bila tako lo\u0161a.<\/p>\n

  1. Detaljna biografija Dragana Ozrena dostupna je u knjizi njegove supruge “\u0414\u043b\u0438\u043d\u043d\u043e\u0435 \u043f\u0438\u0441\u044c\u043c\u043e, \u043d\u0435 \u0434\u043e\u0448\u0435\u0434\u0448\u0435\u0435 \u0434\u043e \u0430\u0434\u0440\u0435\u0441\u0430\u0442\u0430<\/a>” objavljenoj na srpskohrvatskom kao “Duga\u010dko pismo koje nije stiglo do primaoca” (Novi Sad: Izdava\u010dka knji\u017earnica Zorana Stojanovi\u0107a, 2011).[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Goli otok je naizgled savr\u0161eno op\u0161te mesto za konstruisanje se\u0107anja na “u\u017ease komunisti\u010dkog totalitarizma”. Ovo ostrvo postalo je deo popularne kulture i kolokvijalnog jezika jo\u0161 u Jugoslaviji. Pored toga, najbli\u017ei je jugoslovenski ekvivalent ozlogla\u0161enom gulagu i jedino prepoznatljivo univerzalno strati\u0161te jugoslovenskog socijalizma. Problem, me\u0111utim, le\u017ei upravo u toj univerzalnosti, jer je ona univerzalnost komunisti\u010dkog internacionalizma. […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":33892,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[1021,144],"theme":[458],"country":[38],"articleformat":[450],"coauthors":[782],"class_list":["post-33889","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ljetni-temat-politicki-mitovi","tag-revizionizam","theme-drustvo","country-hrvatska","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33889","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=33889"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33889\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":33899,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33889\/revisions\/33899"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/33892"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=33889"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=33889"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=33889"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=33889"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=33889"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=33889"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=33889"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}