Suo\u010deni s nesvakida\u0161njim razmerama krize izazvane pandemijom COVID-19 i svesni dubokih ekonomskih, socijalnih i politi\u010dkih posledica koje \u0107e zahvatiti na\u0161a dru\u0161tva, Socijaldemokratska Unija (Srbija), Radni\u010dka fronta (Hrvatska), Nova ljevica (Hrvatska) i Levica (Slovenija) donose Deklaraciju o regionalnoj solidarnosti objavljenu u petak, 17. jula 2020. Ona je nastala usled trenutne situacije prouzrokovane pandemijom, kao odgovor na te\u0161ke socijalne, ekonomske i politi\u010dke posledice koje tek o\u010dekuju dru\u0161tva u regionu. U tom kontekstu, Deklaracija donosi jasne smernice za budu\u0107u regionalnu solidarnost me\u0111u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, kao i za aktivno delovanje progresivnih dru\u0161tvenih i politi\u010dkih snaga. Poziv je primarno upu\u0107en pojedinkama i pojedincima iz svih delova nekada\u0161nje Jugoslavije koji se prepoznaju u klju\u010dnim principima na kojima se temelji Deklaracija o regionalnoj solidarnosti. “Me\u0111u inicijalnim potpisnicima i potpisnicama nalaze se li\u010dnosti iz podru\u010dja politi\u010dkog i dru\u0161tvenog \u017eivota, knji\u017eevnosti, kulture, nauke i sporta koji su svojim delovanjem i uverenjima potvrdili da slede i promovi\u0161u navedena na\u010dela”, isti\u010du inicjiatori.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjih trideset godina su za najve\u0107i deo stanovni\u0161tva dr\u017eava nastalih nakon raspada Jugoslavije bile obele\u017eene nacionalisti\u010dkim sukobima, masovnim stradanjem, sveop\u0161tim osiroma\u0161enjem, privatizacijama dru\u0161tvenih i javnih dobara, merama \u0161tednje kao i me\u0111usobnim neprijateljstvima i konkurencijom. Uvo\u0111enje kapitalisti\u010dkih odnosa donelo je deindustrijalizaciju, produbljivanje klasne nejednakosti, emigraciju i depopulaciju. Na udaru neoliberalnih politika na\u0161lo se i javno zdravstvo, \u0161to je rezultovalo uru\u0161avanjem standarda zdravstvene za\u0161tite i infrastrukture, pove\u0107anjem li\u010dnih tro\u0161kova le\u010denja, povi\u0161enim brojem fatalnih ishoda i, kona\u010dno, masovnom emigracijom zdravstvenih radnica i radnika.
Iako ve\u0107 tri decenije nismo deo istog dr\u017eavnog okvira, na\u0161a dru\u0161tva dele veliki broj socijalnih i ekonomskih problema. Pandemija COVID-19, kao i mere za njeno suzbijanje, samo ubrzavaju ve\u0107 postoje\u0107e procese. Pandemija \u0107e se okon\u010dati, ali na\u0161a dru\u0161tva vi\u0161e ne\u0107e biti ista. Globalna ekonomska depresija pred nas postavlja dva izbora: ili \u0107emo pasivno posmatrati dodatno srozavanje \u017eivotnog standarda i radnih uslova te zavisnost od doma\u0107ih tajkuna i stranog kapitala zainteresovanog isklju\u010divo za izvla\u010denje profita; ili \u0107emo se aktivno boriti za osnovne potrebe najve\u0107eg broja ljudi. Ta borba nije mogu\u0107a bez zajedni\u010dkih napora i regionalne solidarnosti. <\/p>\n\n\n\n
Regionalna solidarnost koju zastupamo zasniva se na:<\/p>\n\n\n\n
– socijalnoj pravdi i jednakosti
– rodnoj i seksualnoj ravnopravnost
– nacionalnoj i etni\u010dkoj ravnopravnosti
– o\u010duvanju zajedni\u010dke \u017eivotne sredine i njenih resursa
– antifa\u0161izmu
– saradnji i miru
– empatiji i me\u0111usobnoj pomo\u0107i<\/p>\n\n\n\n
Vo\u0111eni ovim principima, mi, potpisnici ove Deklaracije obavezujemo se da \u0107emo se, unutar na\u0161ih dru\u0161tava, kao i regionalno, boriti
protiv:<\/p>\n\n\n\n
– uni\u0161tavanja i zanemarivanja javnih i zajedni\u010dkih dobara te kr\u0161enja sveop\u0161teg dru\u0161tvenog interesa
– privatizacije, marginalizacije i komercijalizacije zdravstva, \u0161kolstva, visokog obrazovanja i nau\u010dnih istra\u017eivanja
– rasprodaje prirodnih resursa, strate\u0161ke infrastrukture, saobra\u0107ajne mre\u017ee, energetskog sektora, urbanog javnog prostora i poljoprivrednog zemlji\u0161ta
– du\u017eni\u010dkog ropstva kako na\u0161ih zemalja tako i njihovih stanovnika
– izazivanja sukoba, me\u0111unacionalne mr\u017enje i ugro\u017eavanja dobrosusedskih odnosa
– militarizacije i naoru\u017eavanja
– diskriminacije na rodnoj, seksualnoj, etni\u010dkoj, rasnoj ili verskoj osnovi
– ksenofobije prema ljudima u pokretu, izbeglicama i migrantima
– zatvaranja granica i podizanja zidova i \u017eica
– istorijskog revizionizma i javne afirmacije pora\u017eenih fa\u0161isti\u010dkih i nacisti\u010dkih snaga i njihovih saradnika
– umanjivanja, relativizovanja i glorifikovanja dokazanih masovnih zlo\u010dina po\u010dinjenih nad civilnim stanovni\u0161tvom<\/p>\n\n\n\n
Uz otpor gore navedenim politikama i idejama, zalaga\u0107emo se
za:<\/p>\n\n\n\n
– me\u0111usobnu pomo\u0107 u slu\u010daju ekonomskih kriza, prirodnih katastrofa i vanrednih stanja ugro\u017eenosti stanovni\u0161tva
– obnovu i razvoj javnog zdravstva kao dru\u0161tvenog prioriteta koji podrazumeva da svaka osoba, bez obzira na dr\u017eavljanstvo, ima slobodan i – – besplatan pristup kvalitetnoj zdravstvenoj za\u0161titi
– obnovu privrednih i industrijskih resursa u javnom vlasni\u0161tvu nu\u017enih za dru\u0161tveni opstanak i napredak, od poljoprivrede, farmaceutskih i medicinskih pogona, rudarstva, stanogradnje, brodogradnje do digitalne tehnologije
– za\u0161titu prirodnih resursa i \u017eivotne sredine te ulaganje u obnovljive izvore energije u javnom vlasni\u0161tvu
– obnovu i unapre\u0111enje regionalne saobra\u0107ajne infrastrukture
– intenzivnu akademsku saradnju od univerzitetskih programa do nau\u010dnih istra\u017eivanja, udru\u017eivanje istra\u017eiva\u010dkih kapaciteta i razmenu kadrova
– radno zakonodavstvo i radne uslove koji \u0107e \u0161tititi radnice i radnike a ne profit
– dru\u0161tvenu, ekonomsku i politi\u010dku demokratizaciju kroz modele participacije i zajedni\u010dkog odlu\u010divanja
– zakonsku regulativu dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva kao i razvoj samoupravnih kooperativa
-slobodno kretanje, nastanjivanje, studiranje i zasnivanje radnog odnosa unutar zemalja regiona
– regionalnu saradnju po pitanju izbeglica i migranata, prava na azil i nastanjivanje
– sve slu\u017ebene i spontane inicijative povezivanja, saradnje, mira i me\u0111usobnog po\u0161tovanja me\u0111u dr\u017eavama nastalim nakon raspada Jugoslavije, kao i s njihovim susedima.<\/p>\n\n\n\n
Inicijatori Deklaracije o regionalnoj solidarnosti:
Socijaldemokratska unija, Srbija
Levica, Slovenija
Radni\u010dka fronta, Hrvatska
Nova ljevica, Hrvatska<\/p>\n\n\n\n
Do sada su Deklaraciju, me\u0111u ostalima, potpisali Boris Buden, Dubravka Ugre\u0161i\u0107, Branko Milanovi\u0107, Vedrana Rudan, Rajko Grli\u0107, Mira Furlan, Dino Mustafi\u0107, Renata Salecl, Viktor Ivan\u010di\u0107, Mitja Velikonja, Sre\u0107ko Horvat, Dragan Markovina, Olga Dimitrijevi\u0107, Antonije Pu\u0161i\u0107 – Rambo Amadeus, Maja Pelevi\u0107, Tanja \u0160ljivar, Vladimir Arsenijevi\u0107, Sa\u0161a Ili\u0107, Darko Cvijeti\u0107, Igor \u0160tiks, Filip Balunovi\u0107, Snje\u017eana Kordi\u0107, Todor Kulji\u0107, Semezdin Mehmedinovi\u0107, Asim Mujki\u0107, Ankica \u010cakardi\u0107, Nerzuk \u0106urak, Katerina Kolozova, Rumena Bu\u017earovska, Du\u0161ko Vujo\u0161evi\u0107, Ognjen Glavoni\u0107, Nenad Veli\u010dkovi\u0107, Dejan Jovi\u0107, Andrej Nikolaidis, Damir Arsenijevi\u0107, Mirk Komel, Jovo Baki\u0107, Marko \u0160eli\u0107 Mar\u010delo, Dobrica Veselinovi\u0107, D\u017eevad Prekazi, Dragomir Oluji\u0107 Oluja, Alpar Lo\u0161onc, Ivan Medenica, Una Hajdari, Ljiljana Burcar, Artan Sadiku, Bo\u017eo Koprivica, Lana Basta\u0161i\u0107, Sr\u0111an Dvornik, Zlatko Dizdarevi\u0107, Gal Kirn, \u0110okica Jovanovi\u0107, Mile Kekin, Ivana Kekin.
<\/p>\n\n\n\n