Ma\u0161inerija SNS-a je svoje na izborima “odradila”, ali “zakazala” je po\u017eeljna oporba koja nije uspjela prije\u0107i ni smanjeni cenzus na 3%. Otud i djelomi\u010dno kiseli osmijesi Aleksandra Vu\u010di\u0107a i poltrona nakon objave rezultata izbora.<\/p>\n\n\n\n
Na nedavno odr\u017eanim izborima u Srbiji unapred je bilo poznato ko \u0107e biti pobednik. Jedna od najbrojnijih partija u Evropi, Srpska napredna stranka (SNS), sa svojih preko 700.000 \u010dlanova i izuzetno popularnim liderom, Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, \u010dvrsto dr\u017ei gotovo sve poluge mo\u0107i u svojim rukama. Po\u010dev od materijalnog ucenjivanja ljudi, preko jake medijske kontrole do veza sa krupnim kapitalom, SNS je uspeo da izgradi jednu do najuspe\u0161nijih partijskih ma\u0161inerija u Evropi. Dr\u017eava, ekonomija i medijski sektor su instrumentalizovani u korist jedne partije i u takvoj situaciji nema ravnopravnog politi\u010dkog takmi\u010denja. Znalo se da na ovim izborima SNS-u ne mo\u017ee biti ravnog.<\/p>\n\n\n\n
Zbog toga su izbore bojkotovale najve\u0107e opozicione opcije, pa je bilo unapred poznato i da \u0107e drugom mestu zavr\u0161iti Socijalisti\u010dka partija Srbije (SPS), do sada manji koalicioni partner SNS-a. Na najva\u017enije pitanja svakih izbora znao se odgovor \u2013 oko pobednika nije bilo dileme. Zato je u prvom planu ovih izbora bila izlaznost i broj opozicionih opcija koje \u0107e u\u0107i u novi parlament.<\/p>\n\n\n\n
S obzirom na to da je najve\u0107i deo opozicije najavio bojkot jo\u0161 tokom 2019. vlast je mogla da pripremi taktiku kako se ne bi desilo da u parlament u\u0111u samo stranke koje su deo aktuelne Vlade. To je slika koju je vladaju\u0107a partija \u017eelela da izbegne i zato je po\u010detkom februara, uo\u010di prvobitno planiranih aprilskih izbora, spustila visinu izbornog cenzusa<\/a> sa 5% na 3%. Zaista, da nije smanjen cenzus, u parlament bi u\u0161li samo SNS i SPS.<\/p>\n\n\n\n Namera sa smanjenjem cenzusa bila je da se kreira parlament po Vu\u010di\u0107evoj<\/a> meri u kojem bi SNS bio ugodno pozicioniran u centru, izme\u0111u ekstremnijih desni\u010dara sa jedne strane i proevropskih gra\u0111anskih opcija sa druge. Delovalo je da je na taj na\u010din elegantno re\u0161en problem mogu\u0107eg nedostatka opozicije i demokratskog legitimiteta u novom sazivu Narodne skup\u0161tine. Idealna situacija za naprednjake bi bila da u Skup\u0161tini bude opcija koje bi formalno onemogu\u0107ila stvaranje dvotre\u0107inske ve\u0107ine, potrebne za izmenu ustava i re\u0161avanja goru\u0107e teme Kosova, ali uz dovoljno ubedljivu pobedu sa kojom bi ponovo demonstrirali svoju mo\u0107.<\/p>\n\n\n\n Odluka opozicionog Pokreta slobodnih gra\u0111ana (PSG) Sergeja Trifunovi\u0107a da ipak iza\u0111e na izbore, nakon ukidanja vanrednog stanja, takav je scenario samo u\u010dinila verovatnijim. Iako su prvobitno bili deo opozicije koja bojkotuje izbore, nakon ukidanja vanrednog stanja procenili su da je pravi trenutak za parlamentarno takmi\u010denje. Sa druge strane, \u0160e\u0161eljevi radikali bi trebalo da odigraju ulogu ekstremno desne opozicije, uz mogu\u0107i ulazak jo\u0161 po kojih desni\u010dara. Delovalo je da \u0107e Vu\u010di\u0107 ponovo preigrati sve na politi\u010dkoj sceni Srbije i da \u0107e dan nakon izbora imati po sebe savr\u0161enu situaciju. Ipak, rezultati od nedelje uve\u010de su mnoge iznenadili. Ovoga puta Vu\u010di\u0107 nije uspeo u svojim namerama.<\/p>\n\n\n\n Srpska napredna stranka osvojila<\/a> je neverovatnih 61,59%, odnosno vi\u0161e od dva miliona glasova, dok je uz njih jedino Socijalisti\u010dka partija Srbije uspela da ostvari dvocifreni rezultat od 10,37%. 1<\/a><\/sup> Jedina ve\u0107inska lista, van vladaju\u0107e koalicije, koja je uspela da presko\u010di cenzus je lista umereno desnog Srpskog politi\u010dkog saveza (SPAS), biv\u0161eg vaterpoliste Aleksandra \u0160api\u0107a sa 3,64%. Uz njih su u parlament u\u0161le jo\u0161 samo partije nacionalnih manjina \u2013 Savez vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara, Samo pravo Muamera Zukorli\u0107a, SDA Sand\u017eaka i Albanska demokratska alternativa, za koje va\u017ei prirodni prag.<\/p>\n\n\n\n Od dvadeset jedne kandidovane liste<\/a> samo su tri ve\u0107inske i \u010detiri manjinske uspele da u\u0111u u parlament, a \u010dak deset kandidovanih lista osvojilo manje od jednog procenta glasova. SNS je dobio 189 mandata, a SPS 32, tako da svega 12 poslanika SPAS-a koji nisu preterano kriti\u010dni spram vladaju\u0107e koalicije ne daju na ozbiljnosti novom sazivu parlamenta. Ostalih 17 mandata bi\u0107e raspore\u0111eno nacionalnim manjinama. Ostaje otvoreno pitanje nastavka saradnje SNS-a i SPS-a, a ulazak u Vladu nije isklju\u010dio<\/a> ni Aleksandar \u0160api\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111anske liste koje su iza\u0161le na izbore su pretrpele debakl. PGS Sergeja Trifunovi\u0107a dobio je poverenje svega 1,52% bira\u010da, iako su istra\u017eivanja predvi\u0111ala relativno siguran ulazak u parlament. Nedavno formirana Ujedinjena demokratska Srbija osvojila je svega 0,93%, a ni\u0161ta bolje nisu pro\u0161le liste biv\u0161eg premijera Zorana \u017divkovi\u0107a i pokreta 1 od 5 miliona. Radikali su tako\u0111e daleko od cenzusa sa svega 2,08% glasova. Za \u0160api\u0107a se, ipak, ne mo\u017ee re\u0107i da je toliko ekstreman, tako da iz ugla vladaju\u0107e partije taktika smanjenja cenzusa i nije ba\u0161 urodila plodom. Iznena\u0111uju\u0107e, najbli\u017ee su ulasku u parlament bili su Pokret obnove Kraljevine Srbije sa 2,68% osvojenih glasova i odnedavno prili\u010dno konzervativni Suverenisti Sa\u0161e Radulovi\u0107a sa 2,23%.<\/p>\n\n\n\n Ispada da gotovo da ne\u0107e postojati parlamentarna opozicija u novom sazivu Narodne skup\u0161tine, \u0161to mo\u017ee objasniti prili\u010dno kisele osmehe naprednja\u010dkog vrha na prvoj postizbornoj konferenciji za novinare.<\/p>\n\n\n\n Osim va\u017enosti privida partijskog pluralizma u Narodnoj skup\u0161tini, lomila su se koplja i oko izlaznosti i pitanja da li je vi\u0161e od polovine bira\u010da iza\u0161lo na izbore. Simboli\u010dki je bila va\u017ena cifra od 50%, a podatke nam je prva saop\u0161tila niko drugi do vladaju\u0107a partija. Naravno, rekli su da je bilo napeto, ali da su uspeli \u2013 50,2%. Kasnije je i Republi\u010dka izborna komisija (RIK) potvrdla da je izlaznost ne\u0161to iznad polovine.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, nevladine organizacija zadu\u017eene za pra\u0107enje izbora tvrde da o izlaznosti ve\u0107oj od 50% nema govora.<\/a> Uz to, iz CRTA-e (Centar za istra\u017eivanje, transparentnost i odgovornost) su rekli<\/a> da su ovo “bili najgori [izbori] od svih koje je CRTA posmatrala od 2016. godine”, i da je “zabele\u017eeno duplo vi\u0161e nepravilnosti i incidenata nego \u010detiri godine ranije”. Dodali su i da bi bez nepravilnosti izlaznost bila manja od 45%.<\/p>\n\n\n\n Uz sve navedeno, treba imati u vidu da je bira\u010dki spisak “sre\u0111en” po\u010detkom godine i da je umanjen<\/a> za 2%, odnosno za oko 140 hiljada ljudi, \u010dime se prostom matematikom pove\u0107ava izlaznost. Ipak, takvo a\u017eurno upravljanje bira\u010dkim spiskovima nije pomoglo, pa je zabele\u017eena rekordno niska izlaznost<\/a> na parlamentarnim izborima od uvo\u0111enja vi\u0161estrana\u010dja u Srbiji. Izlaznost je bila posebno niska u Beogradu, gde se svega 35% bira\u010da odlu\u010dilo da iza\u0111e na glasanje za novi saziv parlamenta, ali i u drugim ve\u0107im gradovima. Zanimljivo je i da je prvi \u010dovek RIK-a prilikom svakog saop\u0161tavanja izlaznosti tokom izbornog dana javno pozivao gra\u0111ane da u \u0161to ve\u0107em broju iza\u0111u na birali\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d je o prijavljenim nepravilnostima, nije bilo prevelikog iznena\u0111enja. Primenjene<\/a> su standardne metode osiguravanja izlaska na izbore \u2013 prime\u0107eno je puno paralelnih bira\u010dkih spiskova, pozivanje privatnih brojeva telefona, slikanja glasa\u010dkih listi\u0107a, \u010duvenih crnih d\u017eipova bez tablica i jo\u0161 \u010duvenijih “bugarskih vozova<\/a>“, te prili\u010dno dobro organizovan privatni prevoz za sve kojima je bio potreban.<\/p>\n\n\n\n Ipak, izgleda da je dobar deo ljudi svoju lojalnost SNS-u otkazao na samom bira\u010dkom mestu. Rekordnih (i iznad novog cenzusa) 4% neva\u017ee\u0107ih listi\u0107a je najverovatnije posledica velikog broja poni\u0161tenih listi\u0107a nakon obaveznog fotografisanja zaokru\u017eene liste sa li\u010dnom kartom.<\/p>\n\n\n\n No, ako se vratimo na veliki broj prijavljenih nepravilnosti, one na prvi pogled mogu delovati nelogi\u010dno. Za\u0161to bi neko ko zna da \u0107e ubedljivo pobediti imao potrebu i da regularnost samog izbornog dana dovede u pitanje? Izgleda da je naprednjacima bilo najva\u017enije da “namaknu” vi\u0161e od polovine iza\u0161lih i da su zbog toga na razli\u010dite na\u010dine “motivisali” deo ljudi da iza\u0111e na izbore.<\/p>\n\n\n\nNeprijatno velika ve\u0107ina<\/h2>\n\n\n\n
Spor oko izlaznosti i stare nepravilnosti<\/h2>\n\n\n\n
Postizborna konstelacija<\/h2>\n\n\n\n