{"id":33222,"date":"2020-06-17T07:00:00","date_gmt":"2020-06-17T06:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=33222"},"modified":"2020-06-18T09:58:59","modified_gmt":"2020-06-18T08:58:59","slug":"konzervativni-komsiluk","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=33222","title":{"rendered":"Konzervativni kom\u0161iluk"},"content":{"rendered":"\n

Nedavno provedeno istra\u017eivanje vrijednosnih orijentacija srednjo\u0161kolaca u Srbiji ukazuje na to da su, unato\u010d pobolj\u0161anju u posljednjih osam godina, konzervativni, \u0161tovi\u0161e ksenofobni i homofobni stavovi prili\u010dno ra\u0161ireni me\u0111u mladima. Autorica istra\u017eivanja Marija Radoman za Bilten povezuje takvo stanje s ispadima ekstremne desnice u Srbiji i njihovim toleriranjem od strane vlasti, poput maltretiranja manjinskih skupina i migranata kroz organizaciju Levijatan koja se kandidira na parlamentarnim izborima.<\/p>\n\n\n\n

Rezultati istra\u017eivanja vrednosnih orijentacija srednjo\u0161kolaca u Srbiji 1<\/a><\/sup> pokazuju da su generacije ro\u0111ene nakon petooktobarskih promena (2000.) i dalje sklone nekim od stereotipa koje se odnose na etni\u010dke manjine, migrante i LGBT osobe, kao i da zna\u010dajan procenat ima negativne stavove prema abortusu. U uporedbi s prethodnim istra\u017eivanjem srednjo\u0161kolaca iz 2011. ra\u0111enim na sli\u010dnom upitniku, promene postoje, u smislu toga da stavovi mladih danas pokazuju ne\u0161to manji stepen tradicionalizma (na skalama patrijarhalnosti, homofobije, odnosa prema abortusu i stavova prema Romima). Kada se radi o polo\u017eaju \u017eena, na skali patrijarhalnosti, srednjo\u0161kolci ne pokazuju izra\u017een tradicionalizam (46,7% se mo\u017ee svrstati u kategoriju nepatrijarhalnih, 39,6% su umereno patrijarhalni dok je 8,1% patrijarhalno). Ipak, procenti za pojedine iskaze ne djeluju optimisti\u010dno. Iskaz \u017dene treba vi\u0161e da ra\u0111aju da bi mi opstali kao nacija podr\u017eava 38% ispitanika\/ca (33% se ne sla\u017ee, a 28% je neodlu\u010dno). Tako\u0111e, vi\u0161e od tre\u0107ine srednjo\u0161kolaca (35,6%) podr\u017eava iskaz: U porodici mu\u0161karac ipak treba da ima glavnu re\u010d, koji ukazuje na opstajanje \u201eprivatnog patrijarhata\u201c i odnosi se na hijerarhiju unutar partnerskog odnosa.<\/p>\n\n\n\n

Poznato je da ekonomska situacija, poput smanjenih socijalnih davanja i pove\u0107ane prekarnosti u sferi rada, stavljanjem ogromnog pritiska na pojedince mo\u017ee da poja\u010da ovakve stavove. Reagovanje dr\u017eave je u tom smeru predvidivo \u2013 umesto da se pove\u0107aju izdvajanja iz bud\u017eeta, radi se na razvijanju \u201cpropagande\u201d \u2013 kroz konzervativne kampanje za pove\u0107anje nataliteta. U tom smislu, posebno su zna\u010dajni podaci iz istra\u017eivanja da skoro 30% ispitanih podr\u017eava stavove: Ako dozvolimo abortus, propada nam i nacija (27%); Zala\u017eem se za potpunu zabranu abortusa (30%), dok skoro 46% srednjo\u0161kolaca podr\u017eava stav Abortus je greh. Na ovo verovatno ima uticaja to \u0161to su srednjo\u0161kolci iz ovog uzorka bili izlo\u017eeni konzervativnim stavovima o abortusu i \u017eenskim reproduktivnim pravima u okviru veronauke. Ovaj predmet je uveden u osnovne i srednje \u0161kole u Srbiji 2001. godine, a procena je da je 2011. vi\u0161e od polovine roditelja biralo veronauku kao obavezni izborni predmet za svoje dete.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107a distanca spram LGBT osoba<\/h2>\n\n\n\n

Podaci pokazuju i to da danas srednjo\u0161kolci iskazuju manji stepen \u201eanti-romizma\u201c \u2013 stav da Romi treba da budu potpuno ravnopravni u dru\u0161tvu podr\u017eava 71% ispitanika\/ca. Me\u0111utim, pojedini odgovori ukazuju na opstajanje etni\u010dke i socijalne distance, pa tako stav Romi ne\u0107e da rade, vi\u0161e vole da prosja\u010de podr\u017eava \u010dak 36% uzorka, a sli\u010dnu tvrdnju Romi ne\u0107e da rade, i to je razlog njihove nezaposlenosti podr\u017eava 38% ispitanih. Ovakvi stavovi imaju veze sa populisti\u010dkim diskursom o Romima \u010diji se ekonomski polo\u017eaj pravda esencijalisti\u010dkim ukazivanjem na osobine ugro\u017eene grupe.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, stavovi prema LGBT osobama se pokazuju kao \u201enajekstremniji\u201c u ovom istra\u017eivanju, pa tako ove iskaze podr\u017eava zna\u010dajan procenat: Smatram da je seks izme\u0111u osoba istog pola ne\u0161to neprirodno (62,5%), Mislim da su bolesni (44,9%), Zaslu\u017euju batine (24,7%), Suvi\u0161e su napadni (36,3%). Ovakvi rezultati potvr\u0111uju standardne stereotipe koji postoje prema LGBT osobama, kao i spremnost na nasilje, ali zabrinjava \u010dinjenica da se ti stavovi nisu mnogo promenili u odnosu na period od pre 8 godina.<\/p>\n\n\n\n

Podaci ukazuju na dve stvari \u2013 sa jedne strane postoji izvesno \u201epobolj\u0161anje\u201c u periodu 2011. \u2013 2019., u smislu pove\u0107anja tolerancije, ali, sa druge strane, ako se ti podaci ne posmatraju u longitudinalnoj perspektivi ve\u0107 samo za 2019. godinu, mo\u017eemo re\u0107i da oni pokazuju izra\u017een tradicionalizam (uzev\u0161i u obzir da su formulacije pojedinih pitanja dosta ekstremni iskazi). Istra\u017eivanje tako\u0111e pokazuje da na skali socijalne distance mladi ispoljavaju najve\u0107u distancu prema LGBT osobama, a zatim prema drugim nacionalnostima (Albanci, migranti, Romi). Sli\u010dne podatke daje i istra\u017eivanje mladih iz 2015. godine, gde oni pokazuju najve\u0107u distancu u odnosu na LGBT osobe.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Umjesto zatvora, u parlament<\/h2>\n\n\n\n

Ovi se rezultati na\u017ealost potvr\u0111uju i u realnosti. Tako je mogu\u0107e da se po\u010detkom marta desio protest oko 200 srednjo\u0161kolaca u Leskovcu protiv navodno najavljene Parade ponosa u tom gradu (\u0161to su LGBT organizacije demantovale). Na snimku protesta te grupe, \u010duli su se povici “Peder ovde ne\u0107e \u0161etati” i “Ubij pedera”, a tokom samog doga\u0111aja fizi\u010dki su napadnuti novinari. Mediji su objavili da je protest podr\u017eao pripadnik desni\u010darske politi\u010dke partije “Dveri” u tom gradu, koja je ina\u010de poznata po svojoj antimigrantskoj kampanji. Verovatno ne treba da nas iznena\u0111uje ni porast desni\u010darskih organizacija i partija u zemlji, naro\u010dito sada, kada se zahuktava predizborna trka. Jedna od kampanja desnice jeste delovanje pokreta “Levijatan”, poznatog od pre nekoliko godina, kada se pojavio kao udru\u017eenje koje se bori protiv zlostavljanja \u017eivotinja. U ovom slu\u010daju, prava \u017eivotinja su samo “cover”, \u0161to mo\u017eda jo\u0161 uvek uspeva kao promotivna taktika kod onog dela javnosti koje ne \u010dita pa\u017eljivo politi\u010dki bekgraund te grupe. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, vrlo brzo “Levijatan” od za\u0161tite \u017eivotinja prelazi na malo druga\u010diji vid aktivizma \u2013 pozivaju na lin\u010d prema pojedinim Albancima, njihovi \u010dlanovi upadaju u romska naselja, maltretiraju\u0107i ljude raznim pretnjama i \u010dine\u0107i vi\u0161e krivi\u010dnih dela, a obilaze i migrantske kampove gde zastra\u0161uju osobe koje se ve\u0107 ose\u0107aju vi\u0161estruko ugro\u017eeno u Srbiji 2<\/a><\/sup>. Njihov scenario uvek uklju\u010duje i snimanje antiromskih i antimigrantskih akcija, promovi\u0161u\u0107i svoju agendu preko YT i dru\u0161tvenih mre\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

Incidenti su eskalirali kada je objavljen jedan takav snimak \u010dlana Levijatana koji upada automobilom u Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu i uzvikuje razli\u010dite ksenofobne izjave: “Ne \u017eelim muslimansku dr\u017eavu (\u2026) Kazna \u0107e da bude velika, sigurno (\u2026) Ne \u017eelim da moja vojska i moji ljudi \u010duvaju migrante. Ne \u017eelim da pravoslavlje dam muslimanima i ne\u0107u ga dati”. Ceo ovaj incident je potvrdio i vo\u0111a pokreta Levijatan, Pavle Bihali, dok su mediji objavili da je napada\u010d u migrantskom kampu ujedno i kadar vladaju\u0107e Srpske napredne stranke. Napada\u010du je trenutno sud odredio pritvor, ali mogu\u0107e je da \u0107e do\u0107i i do relativizacije celog slu\u010daja, kako navode iz inicijative A11.<\/p>\n\n\n\n

Umivanje prorasisti\u010dkog i profa\u0161isti\u010dkog<\/h2>\n\n\n\n

Levijatan svoje putovanje od \u010dinjenja vi\u0161e krivi\u010dnih dela, preko ispada koji se slobodno mogu karakterisati kao promocija rasizma 3<\/a><\/sup>, zavr\u0161ava ni manje ni vi\u0161e nego kao partija koja se kandiduje na parlamentarnim i lokalnim izborima.<\/p>\n\n\n\n

S obzirom da se desni\u010darski incidenti uvek razvodnjavaju i relativizuju, treba ukazati da je podr\u0161ku Levijatanu pru\u017eio i Goran Davidovi\u0107 Firer, vo\u0111a neonacisti\u010dkog Nacionalnog stroja, zabranjene organizacije u Srbiji \u010diji je program delom bio baziran na klasi\u010dnoj ideologiji nacizma. Sve u svemu, put razvoja Levijatana od ekstremno desni\u010darskog pokreta do politi\u010dke partije nije usamljen slu\u010daj u Srbiji 4<\/a><\/sup>, niti je to jedina stranka trenutno u Srbiji koja ima antimigrantsku propagandu. Legitimizacija i “umivanje” ekstremnog, rasisti\u010dkog i profa\u0161isti\u010dkog de\u0161ava se upravo uklju\u010divanjem u izbornu trku, \u010dime se \u0161alje poruka da organizacija izlazi iz domena kr\u0161enje zakona i prelazi u legitimnu glasa\u010dku opciju. Ne treba zaboraviti da sada\u0161nje delovanje i normalizacija ekstremne desnice vrlo odgovara vlasti \u2013 re\u017eimska ksenofobija prema Romima i migrantima, kao i sprovo\u0111enje neoliberalnih politika, uskoro ne\u0107e delovati kao problem.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de vrednosnih orijentacija koje zastupaju mladi, va\u017eno je ista\u0107i da su one i pod uticajem onoga \u0161to se de\u0161ava globalno, da na njih ne uti\u010de samo unutra\u0161nji kontekst, pa u tom smislu nije lako predvi\u0111ati u kom smeru \u0107e i\u0107i njihovo budu\u0107e formiranje i da li \u0107e na njih mo\u017eda imati zna\u010dajniji uticaj neki globalni socijalni i ekolo\u0161ki pokreti. Nadajmo se da ho\u0107e.<\/p>\n

  1. Treba napomenuti da uzorak koji je obra\u0111en (866 ispitanika\/ca), ne predstavlja nacionalno reprezentativan uzorak, ve\u0107 je uzorak prigodan i daje nam podatke iz pet ve\u0107ih gradova u Srbiji (Beograd, Novi Pazar, Ni\u0161, Kragujevac i Novi Sad) a obuhvata mlade izme\u0111u 17 i 18 godina.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Za vreme pandemije korona virusa u Srbiji, migranti su bili izlo\u017eeni posebnom autoritarnom re\u017eimu – kako navode mediji, oni su odlukom vlade bili zatvoreni 24h dnevno u kampovima \u010diji su kapaciteti bili prebukirani sa jako lo\u0161im uslovima. Neke nevladine organizacije takav oblik ograni\u010davanja kretanja su ocenile kao li\u0161avanje slobode<\/a>. Antimigrantska histerija raste i na dru\u0161tvenim mre\u017eama, pa se tako mno\u017ee facebook grupe i stranice STOP naseljavanju migranata, sa nacionalisti\u010dkim parolama, govorom mr\u017enje, fabrikovanjem navodnih migrantskih napada na srpske \u017eene i devoj\u010dice, i informacijama o tajnim agendama o naseljavanju Srbije sa milion migranata (“najezda” migranata).[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Da li mo\u017eemo Levijatan okarakterisati kroz termine fa\u0161izma ili rasizma, zavisi kako odre\u0111ujemo ovu vrstu ideologije koja se promovi\u0161e u savremenom dru\u0161tvu i zavisi od toga koje grupe targetira. O tome da fa\u0161izam i rasizam menjaju svoj oblik i formu prilago\u0111avaju\u0107i se datom kontekstu pisali su mnogi autori. Pa tako, umesto “klasi\u010dnog”, radi se o novom ili prilago\u0111enom obliku rasizma, koji se ne temelji na biologiji, ve\u0107 na kulturnim razlikama izme\u0111u etni\u010dkih ili verskih grupa. Svakako da je u javnom prostoru takav diskurs prihvatljiviji.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Primeri od ranije su “Srpski sabor Dveri” i “Patriotizam u parlament \u2013 1389 \u2013 Mi\u0161a Vaci\u0107”.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Nedavno provedeno istra\u017eivanje vrijednosnih orijentacija srednjo\u0161kolaca u Srbiji ukazuje na to da su, unato\u010d pobolj\u0161anju u posljednjih osam godina, konzervativni, \u0161tovi\u0161e ksenofobni i homofobni stavovi prili\u010dno ra\u0161ireni me\u0111u mladima. Autorica istra\u017eivanja Marija Radoman za Bilten povezuje takvo stanje s ispadima ekstremne desnice u Srbiji i njihovim toleriranjem od strane vlasti, poput maltretiranja manjinskih skupina i […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":33228,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[275,957],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[122],"class_list":["post-33222","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekstremna-desnica","tag-politicki-stavovi","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33222","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=33222"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33222\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":33235,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/33222\/revisions\/33235"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/33228"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=33222"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=33222"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=33222"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=33222"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=33222"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=33222"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=33222"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}