{"id":3320,"date":"2014-11-13T07:30:17","date_gmt":"2014-11-13T06:30:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=3320"},"modified":"2021-02-25T11:05:56","modified_gmt":"2021-02-25T10:05:56","slug":"prinudnim-radom-do-socijalne-pomoci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=3320","title":{"rendered":"Prinudnim radom do socijalne pomo\u0107i"},"content":{"rendered":"

Nedostatak radnih mjesta u Srbiji stvara socijalni problem kojeg dr\u017eava formalno nastoji ubla\u017eiti osiguravanjem socijalne pomo\u0107i. No, prema najnovijoj uredbi koju je donijelo Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Republike Srbije, socijalnu pomo\u0107 bit \u0107e potrebno zaslu\u017eivati javnim radnim akcijama.<\/strong><\/p>\n

Redefinisanjem mogu\u0107nosti za zadr\u017eavanje prava na socijalnu pomo\u0107 akumuliraju se egzistencijalni rizici za one koji ne mogu da na\u0111u posao. Poslednji takav primer predstavlja izjava<\/a> ministra za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina u kojoj je saop\u0161tio da Vlada Srbije ne\u0107e smanjivati socijalna davanja, ali je donela uredbu koja propisuje da \u0107e socijalna pomo\u0107 morati da se \u201czaslu\u017ei\u201d. Time se osiroma\u0161enom stanovni\u0161tvu dodatno ote\u017eava pristup<\/a> nov\u010danoj socijalnoj pomo\u0107i.<\/p>\n

Naslanjaju\u0107i se na \u0161iroko rasprostranjen liberalni diskurs o lenjivcima koji parazitiraju na dr\u017eavi, ministar je antagonizirao primaoce socijalne pomo\u0107i i ostalo (osiroma\u0161eno) stanovni\u0161tvo izjavom da primaoci socijale nisu volontirali kada se zemlja branila od poplava \u2013 \u0161to je neosnovana i irelevantna tvrdnja, ali njen je cilj da stvori impresiju da oni koji primaju socijalnu pomo\u0107 ne doprinose dru\u0161tvu i da \u0107e zato sada socijalnu pomo\u0107 morati da \u201czarade\u201d.<\/p>\n

Tako\u0111e, time je dosada\u0161nje pravo na edukaciju i dru\u0161tveno-korisan rad pretvoreno u obavezu. Tip rada i edukacije te uslovi pod kojima se sprovode nisu precizirani uredbom, ve\u0107 zavise od \u201cdobre volje\u201d lokalne samouprave i centara za socijalni rad. Ako odbiju rad pod nametnutim uslovima, pomo\u0107 \u0107e najpre biti umanjena, a slede\u0107i put i ukinuta.<\/p>\n

Ovo nije nov izum, u Ni\u0161u je 2007. godine uvedena praksa da se socijalna pomo\u0107 odra\u0111uje, pa je za jednokratnu pomo\u0107 od 10.000 dinara potrebno odraditi 100 sati u nekoj bud\u017eetskoj ustanovi. U op\u0161tini Ada lokalna vlast polovinu \u201czara\u0111ene socijalne pomo\u0107i\u201d\u00a0ispla\u0107uje<\/a>, a polovina ide za ra\u010dune za komunalije korisnika.<\/p>\n

Kako smo do\u0161li dovde?<\/strong><\/p>\n

Uru\u0161avanje ekonomije devedesetih i strmoglavi pad BDP-a, najve\u0107i u centralnoj i jugoisto\u010dnoj Evropi, zna\u010dili su dramati\u010dno uru\u0161avanje \u017eivotnog standarda i socijalnih beneficija. Broj siroma\u0161nih pove\u0107an je devedesetih dva i po puta. Raste obim socijalne isklju\u010denosti i pove\u0107ava se jaz u mogu\u0107nostima unutar populacije.<\/p>\n

Tako\u0111e, va\u017eno je podvu\u0107i da privredni rast koji se \u010desto zaziva ne zna\u010di i pove\u0107anje zaposlenosti, \u0161to smo mogli videti u periodu 2001.-2008., kada je zaposlenost opadala. Kriza 2008. godine donela je novi pad BDP-a, pad poreskih prihoda, te drasti\u010dan pad realne stope rasta bruto zarada i zamrzavanje plata u javnom sektoru. Uvoz je u tom periodu prema\u0161ivao izvoz, javna potro\u0161nja finansirana je me\u0111unarodnim zajmovima i nepovratnom pomo\u0107i, a ne doma\u0107om privredom, jer je ista rasprodata i unaza\u0111ena. Ekonomija je dakle bila na staklenim nogama i pre krize, iako mo\u017eemo nai\u0107i na interpretacije da je period pre krize zapravo period \u201csna\u017enog privrednog rasta\u201d, koji je bio zasnovan na pove\u0107anju doma\u0107e tra\u017enje i stranih investicija. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

Kriza i zavisnost od stranog kapitala posebno su pogodili preduze\u0107a privatnog sektora i doveli do pove\u0107anja nezaposlenosti. Vlada je 2009. godine potpisala aran\u017eman sa MMF-om koji je u zamenu za 4 milijarde dolara zahtevao sprovo\u0111enje strukturnih reformi u vidu smanjenja javne potro\u0161nje, a samim tim i razine socijalne za\u0161tite. U takvoj situaciji na udaru su se najvi\u0161e na\u0161le \u017eene, mladi, starije osobe, osobe sa invaliditetom, oni sa ni\u017eim obrazovanjem, Romi i interno raseljena lica, kao posebno ranjive kategorije kojima preti dugoro\u010dna nezaposlenost.<\/p>\n

Ko izvla\u010di \u201cdeblji kraj\u201d?<\/strong><\/p>\n

Kada nezaposleno lice predvodi doma\u0107instvo, takvo doma\u0107instvo se suo\u010dava sa ve\u0107im rizikom od siroma\u0161tva. Siroma\u0161tvu su posebno izlo\u017eeni<\/a> stanovnici vangradskih podru\u010dja, vi\u0161e\u010dlana doma\u0107instva sa izdr\u017eavanim i neaktivnim licima i oni sa niskim obrazovanjem. U ovakvom srbijanskom kontekstu socijalnu pomo\u0107 prima 267.289 gra\u0111ana, odnosno 106.019 porodica. Nosilac porodice mo\u017ee da prima<\/a> 7780 dinara mese\u010dno, drugi \u010dlanovi doma\u0107instva stariji od 18 godina oko 3800 dinara, a mla\u0111i 2337 dinara , \u0161to je nedovoljno ako se ima u vidu da prose\u010dna potro\u0161a\u010dka korpa iznosi oko 66.000 dinara, a minimalna potro\u0161a\u010dka korpa oko 34.000 dinara (Poslednji dostupni<\/a> podaci su za avgust 2014. godine).<\/p>\n

Kao da tako nizak iznos socijalne pomo\u0107i i strogi kriterijumi za sticanje prava na nju nisu dovoljno problemati\u010dni, Vlada donosi uredbu kojom ugro\u017eava temeljna ljudska prava i to pod izgovorom socijalnog uklju\u010divanja. Da razjasnimo, \u201csocijalno uklju\u010divanje defini\u0161e<\/a> se kao proces koji omogu\u0107ava da oni koji su u riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti dobiju mogu\u0107nost i sredstva koja su potrebna za puno u\u010de\u0161\u0107e u ekonomskom, dru\u0161tvenom i kulturnom \u017eivotu i postizanju \u017eivotnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u dru\u0161tvu u kojem \u017eive. Socijalna uklju\u010denost osigurava ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u dono\u0161enju odluka \u0161to uti\u010de na njihove \u017eivote i ostvarenje osnovnih prava\u201d.<\/p>\n

Nasuprot tome, sporna uredba ne obezbe\u0111uje dovoljno sredstava za \u017eivot siroma\u0161nih, njihovo u\u010de\u0161\u0107e u ekonomskom \u017eivotu sprovodi kroz i vi\u0161e nego potpla\u0107eni rad, a posebno im ne ostavlja prostor da se pitaju i u\u010destvuju u dono\u0161enju odluka. To je u suprotnosti sa jednim od proklamovanih prioriteta na planu ja\u010danja sistema socijalne za\u0161tite u okviru sporazuma<\/a>\u00a0\u201cProgram dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju 2013-2017. godine\u201d, koji je Srbija potpisala 2013. godine sa Me\u0111unarodnom organizacijom rada. Elementi ove uredbe se kose i sa me\u0111unarodnim<\/a> konvencijama o ljudskim pravima, kao \u0161to su \u201cEvropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda\u201d, \u201cMe\u0111unarodni<\/a> pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima\u201d, \u201cRevidirana<\/a> evropska socijalna povelja\u201d, a jo\u0161 va\u017enije i sa Ustavom Republike Srbije (Na osnovu toga pokrenuta je inicijativa<\/a> za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe<\/a> o merama socijalne uklju\u010denosti korisnika nov\u010dane socijalne pomo\u0107i), kao i sa Zakonom o socijalnoj za\u0161titi, Zakonom o radu i ka\u017enjiva je na osnovu Krivi\u010dnog zakonika Republike Srbije. \u010cesto u medijima mo\u017eemo \u010duti da se odre\u0111ene mere sprovode kako bismo se usaglasili sa Evropom, no vlasti nisu postigle zna\u010dajnije rezultate na planu smanja siroma\u0161tva, \u0161to je jedan od proklamovanih ciljeva EU.<\/p>\n

\u0160ta sve ovo zna\u010di?<\/strong><\/p>\n

Ispostavilo se da su prve akcije<\/a> crkveno korisan rad, jer su primaoci socijalne pomo\u0107i u Kosovskoj Mitrovici anga\u017eovani na sre\u0111ivanju crkvenog dvori\u0161ta! Stanovnici Kikinde dobili su poziv lokalne samouprave da se oni ili \u010dlanovi njihove porodice uklju\u010de u akcije dru\u0161tveno korisnog rada i ponesu svoj alat, jer su dobili sredstva iz op\u0161tinskog Fonda solidarnosti. U suprotnom gube pravo<\/a> na novac za lekove i drva za ogrev.<\/p>\n

Sprovo\u0111enjem ovakve politike dr\u017eava dobija novi rezervoar vi\u0161e nego jeftine radne snage, jer je ovaj prinudni rad za socijalnu pomo\u0107 rad ispod minimalne plate, za koji se ne upla\u0107uju doprinosi. Umesto da se radi na realnom o\u017eivljavanju privrede, pokretanju industrijske proizvodnje i stvaranju novih radnih mesta, neoliberalna politika radi na daljem uru\u0161avanju standarda i perspektiva stanovni\u0161tva, pa je tako mogu\u0107nost zapo\u0161ljavanja dodatno ograni\u010dena zabranom zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru do 2016. godine, a najni\u017ei slojevi prinu\u0111eni su na novi eksploatacioni re\u017eim, zaodenut u pri\u010du o dru\u0161tveno-korisnom radu.<\/p>\n

Vlasti su svesne fragmentacije ovog sloja dru\u0161tva i odsustva kapaciteta koji bi im omogu\u0107ili da se organizuju i pobune protiv ovakve politike. Pored toga, vlast primaoce socijalne pomo\u0107i u medijima predstavlja kao lenjivce, \u010dime se na idejnom planu pravi otklon od solidarisanja ostalih dru\u0161tvenih slojeva sa siroma\u0161nijima. Me\u0111utim, postoji sloj stanovni\u0161tva koji je u jo\u0161 nezavidnijem polo\u017eaju, a to su prete\u017eno Romi, besku\u0107nici i ilegalni imigranti koji ni nemaju dokumenta i samim tim ni pristup socijalnoj pomo\u0107i te zavise od kapaciteta nevladinih organizacija koje im sporadi\u010dno ubla\u017eavaju neizvesnu svakodnevicu.<\/p>\n

Ukoliko primaoci socijalne pomo\u0107i ne budu ispunjavali poslove dodelene putem centara za socijalni rad i oni se mogu priklju\u010diti ovoj otpisanoj grupi stanovni\u0161tva. Krajnje je vreme da shvatimo kako nevladine organizacije nemaju kapaciteta da re\u0161e probleme svih ugro\u017eenih sugra\u0111ana i da je dr\u017eava ta koja mora da razvija politike u pravcu blagostanja gra\u0111ana. Ukoliko izostane organizovani otpor merama \u0161tednje, privatizaciji javih dobara, uru\u0161avanju javnih usluga, diskriminaciji i eksploataciji, sve vi\u0161e ljudi \u0107e imati potrebu za socijalnom pomo\u0107i, a ona \u0107e sve manje biti dostupna. O normalnim radnim mestima da ni ne govorimo.<\/p>\n

  1. Dokument programa dostojanstvenog rada za republiku Srbiju 2013.-2017.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Redefinisanjem mogu\u0107nosti za zadr\u017eavanje prava na socijalnu pomo\u0107 akumuliraju se egzistencijalni rizici za one koji ne mogu da na\u0111u posao. Poslednji takav primer predstavlja izjava ministra za rad…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3334,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[110,161],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[188],"class_list":["post-3320","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-drzava","tag-ljudska-prava","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3320","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3320"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3320\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36806,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3320\/revisions\/36806"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3334"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3320"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3320"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3320"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=3320"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=3320"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=3320"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=3320"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}