{"id":327,"date":"2014-04-08T07:00:54","date_gmt":"2014-04-08T06:00:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=327"},"modified":"2014-04-08T10:24:09","modified_gmt":"2014-04-08T09:24:09","slug":"srpski-ping-pong-sa-skolarinama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=327","title":{"rendered":"Problemi dr\u017eave i univerziteta lome se preko le\u0111a studenata"},"content":{"rendered":"

Trinaest fakulteta Univerziteta u Beogradu odlu\u010dilo je povisiti iznose \u0161kolarina za narednu akademsku godinu. Razlozi kojima su tu odluku legitimirali variraju. Me\u0111utim, politi\u010dko-ekonomski okvir unutar kojeg se razlozi kre\u0107u ukazuje na glavna proturje\u010dja politike visokog obrazovanja. Me\u0111u kojima financijska autonomija fakulteta predstavlja klju\u010dnu prepreku uspostavljanju solidarnosti me\u0111u najugro\u017eenijima.<\/strong><\/p>\n

Sredinom februara teku\u0107e godine, na sednici Senata Univerziteta u Beogradu najavljeno je da ta institucija planira da u novoj \u0161kolskoj godini upi\u0161e 26.300 studenata\/kinja na sva tri nivoa studija, od \u010dega 14.680 bruco\u0161a\/kinja. Usvojen je predlog da 9.547 mesta bude finansirano iz dr\u017eavnog bud\u017eeta, a preostalih 5.133 rezervisano za samofinansiraju\u0107e bruco\u0161e\/kinje. U tom pogledu, stvari se nisu bitno promenile u odnosu na prethodnu \u0161kolsku godinu. Me\u0111utim, 13 fakulteta\u00a0najavilo je i pove\u0107anje \u0161kolarina<\/a> za (u proseku) 10-15% u novoj \u0161kolskoj godini. Me\u0111u tim fakultetima na\u0161li su se oni \u010dije se \u0161kolarine godinama nisu menjale i koji va\u017ee za manje \u201cpopularne\u201d i manje skupe fakultete (poput Ma\u0161inskog, Rudarsko-geolo\u0161kog, Fizi\u010dkog, Biolo\u0161kog, Hemijskog i Fakulteta za fizi\u010dku hemiju), ali i veoma popularni fakulteti, \u010dije \u0161kolarine na godi\u0161njem nivou ve\u0107 iznose dve i po prose\u010dne (neto) plate ispla\u0107ene u februaru 2014. godine 1<\/a><\/sup> (poput Fakulteta organizacionih nauka, Matemati\u010dkog, U\u010diteljskog, Farmaceutskog, Pravnog, Bogoslovskog i Fakulteta politi\u010dkih nauka).<\/p>\n

Razlozi kojima su fakulteti obrazlo\u017eili ove odluke variraju od fakulteta do fakulteta. Neki govore o tome da je uzrok za pove\u0107anje \u0161kolarina bila odluka vlade o uvo\u0111enju tzv. solidarnog poreza u januaru ove godine. Solidarni porez oporezuje plate u javnom sektoru koje iznose preko 60.000RSD u odnosu od 20%, a one od preko 100.000RSD u odnosu od 25%. Ovim porezom najvi\u0161e su pogo\u0111eni zdravstveni i prosvetni radnici. Radi se o tome da na nekim fakultetima, pored novca koji se iz bud\u017eeta prima u vidu plate, profesori\/ke ostvaruju dodatnu dobit na konto razli\u010ditih dodatnih delatnosti koje se finansiraju iz \u0161kolarina. Usled ovog poreza, neki fakulteti odlu\u010dili su da bi to smanjenje plata moglo da se nadoknadi pove\u0107anjem \u0161kolarina kojima bi se uve\u0107ala ostala dodatna primanja.<\/p>\n

Takvo obrazlo\u017eenje do\u0161lo je s Pravnog fakulteta, gde tvrde da usled solidarnog poreza, fakultet ostaje bez sredstava za izdavanje besplatnih ud\u017ebenika samofinansiraju\u0107im studentima\/kinjama, pa tra\u017ee pove\u0107anje kako bi se ta razlika nadomestila. Ne pote\u017ee se pitanje o tome \u0161ta uop\u0161te zna\u010di da su ti ud\u017ebenici \u201cbesplatni\u201d, ukoliko studenti\/kinje pla\u0107aju ve\u0107u \u0161kolarinu. Drugi fakulteti tvrde da pove\u0107anje \u0161kolarina nema nikakve veze sa nadome\u0161\u0107ivanjem smanjenih plata zaposlenih, ve\u0107 je nu\u017eno usled pove\u0107anih tro\u0161kova. Neki fakulteti, poput Ma\u0161inskog, obrazla\u017eu da preko 10 godina nisu uve\u0107avali \u0161kolarine i da se njihova realna vrednost za to vreme promenila.<\/p>\n

S druge strane, preporuka dr\u017eave i Ministarstva prosvete je da \u0161kolarine treba da ostanu iste. Navodno svesni lo\u0161eg stanja u privredi zemlje i malih primanja ve\u0107ine stanovnika, dr\u017eavnici su poru\u010dili fakultetima da ne di\u017eu \u0161kolarine i da oni tu odluku ne\u0107e podr\u017eati. Me\u0111utim, autonomija fakulteta za koju su se studenti\/kinje devedesetih godina u Beogradu borili podrazumeva i autonomiju istih pri odlu\u010divanju o visini \u0161kolarina. Dr\u017eavi su navodno ruke vezane i njena mo\u0107 ne ide dalje od ovih formalnih \u201cpreporuka\u201d i deklarativnog neslaganja. Ona (samostalno) izdvaja odre\u0111ena (uglavnom nedovoljna) sredstva iz bud\u017eeta, a fakultetima je ostavljena \u201cautonomija\u201d da se dalje ekonomski sami snalaze.<\/p>\n

Pomalo je apsurdno gledati poku\u0161aje zvani\u010dnih predstavnika studenata\/kinja iz studentskih parlamenata kako danima \u201cprete\u201d fakultetima da \u0107e povu\u0107i odlu\u010dne poteze kako bi spre\u010dili novo podizanje \u0161kolarina: njihov glas u telima odlu\u010divanja je nebitan, a pretnje su isprazne. Radi se o tome da i fakulteti i studentski predstavnici kucaju na pogre\u0161na vrata.<\/p>\n

Pored onih koji koriste svoju popularnost i visoku potra\u017enju kako bi opravdali svoj zahtev za daljim podizanjem ionako visoke cene studija, mora se priznati da zahtevi odre\u0111enih fakulteta jesu razumni iz perspektive nemogu\u0107nosti dobijanja dodatnih sredstava za rad iz bud\u017eeta. Stanje na njihovim ra\u010dunima je ve\u0107 godinama u deficitu, \u0161to bitno uti\u010de i na kvalitet studija i znanja koje studenti\/kinje sti\u010du. Usled preniskih dr\u017eavnih izdavanja za visoko \u0161kolstvo 2<\/a><\/sup> , mnogi od njih ne uspevaju pokriti ni osnovne tro\u0161kove \u2013 poput struje i vode.<\/p>\n

Lo\u0161e stanje u obrazovnom sistemu Srbije, a posebno u visokom \u0161kolstvu, posledica je pogre\u0161no vo\u0111ene dr\u017eavne politike u poslednjih petnaestak godina. Usvajanjem Bolonjske deklaracije u Srbiji 2005. godine visoko \u0161kolstvo se poku\u0161alo uskladiti sa \u201csvetskim i evropskim standardima\u201d, \u0161to je trebalo pozitivno da se odrazi na kvalitet obrazovanja, ali i smanji nisku prolaznost na fakultetima. Tvrdilo se da je tr\u017ei\u0161tu rada hitno potrebna (brzo \u201c\u0161tancovana\u201d) visokokvalifikovana radna snaga i da bi obrazovanje trebalo da se uskladi sa potrebama privrede. \u010citava logika obrazovnog sistema godinama je menjana, a njen finalni oblik mo\u017eemo najbolje videti u dokumentu Strategije razvoja obrazovanja<\/a>.<\/p>\n

Prema to dokumentu, univerziteti u Srbiji treba da usvoje model \u201cpreduzetni\u010dkog univerziteta\u201d, studenti\/kinje se posmatraju istovremeno i kao kupci i kao preduzetnici, a znanje koje sti\u010du postaje roba kojom ula\u017eu u svoj \u201cljudski kapital\u201d, koji \u0107e im se, po pretpostavci, isplatiti jednom kada se zaposle. \u0160kolarine i njihov rast su neminovna posledica ovakve politike visokog \u0161kolstva, a dr\u017eavni fakulteti postaju poluprivatne ekonomske jedinice, koje se na svom specifi\u010dno regulisanom tr\u017ei\u0161tu i me\u0111usobno moraju nadmetati u ponudi \u201cznanja\u201d kako bi ostvarile \u0161to ve\u0107i profit. Potrebno je napomenuti da ovaj \u201ctrend\u201d nije specifi\u010dan samo za Srbiju: gotovo identi\u010dni procesi obuhvataju \u010ditav region, a poslednji primer toga vidimo na sada aktualnom poku\u0161aju usvajanja novog Zakona o visokom \u0161kolstvu u Sloveniji, kojim se po prvi put u istoriji ove zemlje uvode \u0161kolarine na redovnom studiju na svim nivoima (do sada su postojale samo na vanrednom studiju i tre\u0107em nivou).<\/p>\n

S druge strane, privreda u Srbiji je razarana poslednjih 25 godina: privatizacija dr\u017eavnih preduze\u0107a je gotovo do kraja sprovedena, a u tom procesu procenjuje se da je vi\u0161e od 800.000 ljudi ostalo bez posla. U situaciji potpune deindustrijalizacije i neoliberalnih re\u0161enja oko kojih vlada politi\u010dki konsenzus, postavlja se pitanje koje je mesto visokog \u0161kolstva kao dru\u0161tvenog resursa? Ukoliko uzmemo u obzir i \u010dinjenicu da je nezaposlenost me\u0111u mladima u Srbiji pre\u0161la 50%, \u010ditava slika preduzetni\u010dkog univerziteta postaje besmislena: po\u0161to ne zapo\u0161ljava obrazovanje, nego privreda, ni \u201cproduzetnizacija\u201d obrazovanja ne mo\u017ee dovesti do ve\u0107eg zapo\u0161ljavanja. Uskla\u0111ivanje obrazovanja sa privredom danas deluje kao jedan regresivni projekat, s obzirom da su otkazi svakodnevnica te privrede, a zapo\u0161ljavanje (u nekom malom broju) sledi samo onda kada se stvore uslovi za \u201cpovoljnu investicionu klimu\u201d, \u0161to \u0107e re\u0107i \u2013 \u0161to ni\u017ea cena radne snage na prvom mestu.<\/p>\n

Prethodnih godina, paralelno sa uvo\u0111enjem ovih izmena u \u0161kolstvu, retko kada se dizao glas \u201cprotiv\u201d od strane zaposlenih u tom sektoru. Profesori\/ke, nau\u010dni radnici\/ce i saradnici\/ce su \u0107utke gledali na uvo\u0111enje \u0161kolarina, sve manja izdvajanja iz bud\u017eeta, izmene obrazovnih programa i smanjenje kvaliteta. Onda kada je dr\u017eava zatezala, studenti\/kinje su bili ti koji su iz svojih d\u017eepova i\/ili d\u017eepova svojih roditelja morali da nadomeste minuse na ra\u010dunu. \u010cak i danas, kada se ta ista politika putem solidarnog poreza direktno okrenula i protiv njih, prosvetni radnici\/ce jo\u0161 uvek prenose namete na studentsko telo i ne odazivaju se na pozive na solidarnost u retkim situacijama kada neki studentski protesti buknu. Ovo bi trebalo razumeti kao jo\u0161 jednu posledicu pomenute finansijske autonomije fakulteta, kojom se materijalni interesi studenata\/kinja i profesora\/ki antagonizuju.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, sude\u0107i po dostupnim informacijama, pomenutih 13 fakulteta na Beogradskom Univerzitetu jo\u0161 uvek ne odustaju od svoje namere. I dok s jedne strane imamo bogate fakultete \u010diji su ra\u010duni iz godine u godinu u suficitu, a \u010dija popularnost raste s obzirom na presti\u017ene sektore za koje obu\u010davaju, s druge strane imamo uglavnom prirodnja\u010dke fakultete, \u010diji najbolji studenti\/kinje u generaciji odlaze u inostranstvo, a oni koji nemaju tu sre\u0107u, zavr\u0161avaju (u najboljem slu\u010daju) kao radnici\/ce na trafikama sa diplomama ma\u0161inskih in\u017eenjera. Zanimljivo je pomenuti i poslednje od komentara zaposlenih na ovim manje skupim fakultetima. \u010cini se da si upravo oni najspremniji da, u slu\u010daju da do\u0111e do velikog pritiska, odustanu od zahteva za vi\u0161im \u0161kolarinama. No ne treba imati iluzije \u2013 promena mi\u0161ljenja desi\u0107e se samo ukoliko shvate da \u0107e im popularnost usled toga jo\u0161 vi\u0161e pasti, i da \u0107e taj potez doneti sa sobom gore stanje od onoga u kojem se nalaze sada. Ostaje veoma neizvesno da li \u0107e se neki od fakulteta koji su zaista u problemu okrenuti ka pravom uzro\u010dniku istog, tj. poku\u0161ati da izvr\u0161i pritisak na dr\u017eavu. To bi tako\u0111e mogao da bude i presedan u pogledu saradnje izme\u0111u studenata\/kinja i profesora\/ki, no, iz ove perspektive, deluje da tako ne\u0161to jo\u0161 uvek nije na vidiku.<\/p>\n

Ono \u0161to ostaje jasno je da se obrazovni sektor ne mo\u017ee posmatrati izolovano i da do promene na bolje ne\u0107e do\u0107i bez potpunog okretanja smera i logike makroekonomske politike u Srbiji. Sve dok je njena glavna ekonomsko-politi\u010dka strategija privla\u010denje investicija i \u201cagresivno ja\u010danje privatnog sektora<\/a>\u201d, studentsko telo i ne mo\u017ee da o\u010dekuje vi\u0161e od toga da bude nisko pla\u0107ena visokokvalifikovana radna snaga.<\/p>\n

  1. Prose\u010dna neto plata<\/a> po glavi stanovnika u Srbiji, za mesec januar iznosila je 37.966RSD (oko 330\u20ac), a za februar 44.057RSD (oko 380\u20ac).[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. U planu bud\u017eeta Republike Srbije za 2014. godinu, taj procenat iznosi ne\u0161to vi\u0161e od 3%, \u0161to je me\u0111u najni\u017eim izdavanjima u regionu.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Sredinom februara teku\u0107e godine, na sednici Senata Univerziteta u Beogradu najavljeno je da ta institucija planira da u novoj \u0161kolskoj godini…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":330,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[63],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[53],"class_list":["post-327","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-obrazovanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/327","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=327"}],"version-history":[{"count":29,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/327\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":360,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/327\/revisions\/360"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/330"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=327"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=327"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=327"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=327"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=327"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=327"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=327"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}