Strani investitori koji su proteklih godina dobili izda\u0161ne subvencije srpske dr\u017eave u pandemijskom su periodu bili “imuni” na restriktivne mjere suzbijanja pandemije, uklju\u010duju\u0107i i policijske satove. Dobijali su pomo\u0107 iako su otpu\u0161tali radnike, a one koje su zadr\u017eali tjerali su na rad u krajnje riskantnim uvjetima.<\/p>\n\n\n\n
Dok se mnoge zemlje \u0161irom sveta jo\u0161 uvek oporavljaju od posledica globalne finansijske krize izazvane finansijskim spekulacijama na ameri\u010dkom tr\u017ei\u0161tu nekretnina pre desetak godina, svet je pogodila nova globalna recesija koja \u0107e po mnogim procenama daleko nadma\u0161iti negativne efekte pro\u0161le krize. Na na\u0161u nesre\u0107u, ovoga puta, na naplatu su do\u0161li strukturalni problemi privrednog sektora koji najdirektnije uti\u010de na na\u0161 biolo\u0161ki opstanak \u2013 naravno govorimo o zdravstvenom sektoru. Potpuno ignorisanje mogu\u0107nosti nastanka epidemije na globalnom nivou i degradacija i razaranje zdravstvenih sistema na nacionalnim nivoima doveli su do stvaranja posledica nesagledivih razmera.<\/p>\n\n\n\n
Dugoro\u010dne ekonomske posledice ove krize bi\u0107e velike, pogotovo za one zemlje koje se nalaze na poluperiferiji kapitalisti\u010dkog sistema, u \u010diji evropski ogranak spada i Srbija. Osnovna zakonitost svake ekonomske krize je da ona uglavnom najvi\u0161e poga\u0111a najugro\u017eenije slojeve populacije. U koliko se Srbija nezavidnom polo\u017eaju nalazi najbolje ilustruje podatak da se po stopi rizika od siroma\u0161tva, koja iznosi \u010dak 24,3%, Srbija nalazi na samom dnu<\/a> evropske lestvice.<\/p>\n\n\n\n Menad\u017ement odre\u0111enog broja stranih fabrika u Srbiji, posebno na po\u010detku pandemije, svesno je dovodio \u017eivote svojih radnika u rizik oglu\u0161avaju\u0107i se o apele kriznog \u0161taba o obustavljanju proizvodnje tamo gde ona nije apsolutno neophodna. Neki radnici<\/a> danima su bili primorani da se voze u punim autobusima i rade bez odgovaraju\u0107e za\u0161titne opreme u fabri\u010dkim halama u smenama od vi\u0161e desetina ljudi. Dok su ih nadle\u017eni sa jedne strane molili da za\u0161tite sebe i svoje porodice i ostanu ku\u0107i, poslodavci su ih primoravali da rade u veoma rizi\u010dnim uslovima. Radnici u ovim dru\u0161tveno neodgovornim stranim fabrikama bili su prinu\u0111eni da rade, iako im poslodavci nisu nabavili adekvatne koli\u010dine za\u0161titnih sredstava poput maski i rukavica.<\/p>\n\n\n\n Politi\u010darima iz vladaju\u0107e stranke nije bilo te\u0161ko da na svakodnevnim konferencijama za novinare primete veliki broj “neodgovornih” i “nesavesnih” gra\u0111ana koji \u0161etaju gradskim parkovima i zelenim povr\u0161inama “nepo\u0161tuju\u0107i” njihove apele ograni\u010davanja kontakata, dok su se sa druge strane pravili slepi na postojanje velikog broja radnika koji su na dnevnom nivou rizikovali svoje \u017eivote rade\u0107i u zatvorenim halama na pola metra jedni od drugih bez osnovne za\u0161titne opreme. Na\u017ealost, za neke od ovih radnika, ovo \u0107e predstavljati tek po\u010detak njihovih novonastalih egzenstencijalnih problema.<\/p>\n\n\n\n Mnogi radnici stranih firmi, koje su u ne tako dalekoj pro\u0161losti dobijali pozama\u0161ne dr\u017eavne subvencije za otvaranja fabri\u010dkih pogona u Srbiji, poslati su na prinudne odmore. Ali u nekim slu\u010dajevima ni to nije moglo pro\u0107i bez kr\u0161enja odre\u0111enih radni\u010dkih prava. Tako je npr. u vranjskom Geoksu, kako prenose Ju\u017ene vest<\/a>i na po\u010detku pandemije doneta odluka da zaposlene radnice koje moraju da \u010duvaju decu mogu odsustvovati sa posla tri meseca, ali uz jednu malu za\u010dkoljicu \u2013 to odsustvo bi bilo nepla\u0107eno. Podse\u0107anja radi, italijanska firma koja se bavi proizvodnjom obu\u0107e, Geoks, dobila je dr\u017eavne subvencije<\/a> u iznosu od 11,25 miliona evra za izgradnju pogona u Vranju 2016. godine,<\/p>\n\n\n\n Ipak, nesumnjivi pobednik u kategoriji kr\u0161enja bazi\u010dnih radnih prava je do sada ve\u0107 u javnosti ozlogla\u0161ena korejska kompanija Jura. Korporacija Jura bavi se manuelnom proizvodnjom kablova i ona je kao projekat nekada\u0161njeg ministra privrede Mla\u0111ana Dinki\u0107a, otpo\u010dela svoje poslovanje u Srbiji 2010. godine, a svoje investiranje nastavila je i u vreme naprednja\u010dke vlasti. Jura je u tom periodu izgradila 4 fabri\u010dka pogona u tri grada – Ra\u010di, Ni\u0161u i Leskovcu i za te investicije dobila subvencije u iznosu od oko 26 miliona evra, uklju\u010duju\u0107i i besplatno ustupanje zemlji\u0161ta u Leskovcu.<\/p>\n\n\n\n Radnici razli\u010ditih pogona Jure upravo su bili prvi koji su \u0161trajkom upozorenja od pola sata izrazili svoje nezadovoljstvo<\/a> neadekvatnim uslovima rada svega nekoliko dana nakon progla\u0161enja vanrednog stanja. \u0160tajk je prekinut nakon \u0161to im je menad\u017ement podelio maske i druga neophodna sredstva za\u0161tite. Me\u0111utim, od tada situacija tek po\u010dinje da se komplikuje. Ve\u0107 sutradan radnici su se ponovo obratili medijima \u017eale\u0107i se na nedovoljne koli\u010dine za\u0161titnih sredstava, a Jura je sa intenziviranjem pandemije krenula da redukuje proizvodnju po nekim pogonima. Ubrzo su potvr\u0111eni i prvi slu\u010dajevi zara\u017eenih radnika u leskova\u010dkom pogonu, ali uprkos tome i nakon samo nedelju dana pauze, kompanija je prvo pozivala svoje radnike<\/a> iz ni\u0161kog pogona da se vrate na posao, a nedugo zatim i one iz leskova\u010dkog, iako se prethodno dogovorila da \u0107e u velikoj meri redukovati rad sa gradskim kriznim \u0161tabom u istom gradu zbog prisustva virusa me\u0111u radnicima.<\/p>\n\n\n\n Cela situacija kulminirala je \u0161trajkom radnika ispred ni\u0161kog i leskova\u010dkog pogona, koji su odbili da se vrate na svoja radna mesta. Ni\u0161ki pogon Jure je tek 10. aprila izdao saop\u0161tenje<\/a> u kojem tvrde da \u0107e “po\u0161tovati mere epidemiologa” i da “niko ne\u0107e biti u obavezi da radi ako to ne \u017eeli”. Ali zato postoji nagrada za one su spremni da igraju Jurin “ruski rulet”. Nov\u010dani bonus<\/a> po radnom danu prvobitno je iznosio 500 dinara, da bi se ubrzo popeo na 1.000, a za one prave zavisnike od adrenalina koji se odlu\u010de da rade 10 dana u kontinuitetu sti\u017ee premija u iznosu od 3.000 dinara. Da vas je neko bez pru\u017eanja dodatnih informacija oko konteksta, pitao da li je realnije da se ovakav scenario desio za vreme pandemije kuge u XIV. veku ili pandemije koronavirusa 2020. godine \u0161ta biste odgovorili? Jura nam je ovakvim delovanjem pokazala samo jo\u0161 jedan u moru primera kapitalisti\u010dke besprizorne profitonosne pohlepe u svom punom sjaju.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, ni ovde se Jurini skandali ne zavr\u0161avaju. Naime, 23. aprila Inspekcija rada je kona\u010dno odlu\u010dila da izvr\u0161i kontrolu ovih pogona, u okviru koje je prema pisanju Ju\u017enih vesti<\/a> zatekla \u010detiri puta ve\u0107i broj radnika nego \u0161to je prema epidemiolo\u0161kim merama bilo dozvoljeno. Dan kasnije, inspektori su ponovo posetili istu firmu i zatekli sli\u010dan broj radnika! Prema svedo\u010denju zaposlenih, menad\u017ement se ovoga puta odlu\u010dio za metod skrivanja radnika po toaletima i po\u017earnim stepenicama gde su kasnije otkriveni od strane inspektora<\/a>. Pritom, u celom tom haosu, Ministarstvo rada se zvani\u010dno oglasilo<\/a> kako propusta u ovim pogonima nije bilo, dok je gradona\u010delnik Leskovca ( koji je ina\u010de kadar SNS-a ) sam izjavio da se mere nisu po\u0161tovale u potpunosti.<\/p>\n\n\n\n Ministarstvo rada je nekoliko dana kasnije priznalo<\/a> da je propusta ipak bilo, ali da su oni u nadle\u017enosti sanitarne inspekcije, a ne Ministarstva. Zanimljivo je da je korporacija Jura pre nekoliko godina donacijom i to kako iz kompanije tvrde “bez skrivenih namera” poklonila<\/a> dva putni\u010dka automobila marke Kia ba\u0161 Ministarstvu rada, u okviru \u010dije nadle\u017enosti se naravno nalazi i Inspektorat za rad.<\/p>\n\n\n\n Zvani\u010dnici Vlade puni su samopouzdanja i re\u010di hvale na sopstveni ra\u010dun kada ve\u0107 mesec dana govore o programu ekonomskih mera \u010dija je namena ubla\u017eavanje negativnih ekonomskih posledica pandemije. Ovaj set mera pun je razli\u010ditih vrsta nedostataka, ali jedan od najve\u0107ih problema je svakako postojanje velikog broja ljudi koje ove mere ne\u0107e obuhvatiti. Naime, u Srbiji postoji veliki broj radnika koji rade “na crno”, koji su zaposleni na “lizing” preko agencija za zapo\u0161ljavanje ili koji rade na osnovu ugovora o privremeno\/povremenim poslovima i na odre\u0111eno. Prema poslednjoj proceni<\/a> Eurostata broj privremeno zaposlenih u Srbiji (ugovori o PP poslovima i na odre\u0111eno) iznosi \u010dak 458 hiljada ljudi, dok je prema poslednjoj ura\u0111enoj Anketi o radnoj snazi<\/a> koju sprovodi RZS broj neformalno zaposlenih ljudi 518 hiljada.<\/p>\n\n\n\n Treba napomenuti da nisu svi zaposleni na odre\u0111eno npr. u istoj meri ugro\u017eeni, kao \u0161to ni me\u0111u onima koji su zaposleni za stalno nisu svi podjednako za\u0161ti\u0107eni. Ipak, podatak da je u Srbiji zbir radnika koji rade na neformalnim poslovima i zaposlenih na ograni\u010den vremenski period po prirodi ugovora skoro milion ljudi govori mnogo toga o stanju na tr\u017ei\u0161tu rada i stanju doma\u0107e privrede. I pored toga, Vlada i Ministarstvo finansija nisu imali dovoljno sluha za probleme ovih ljudi, pa su najranjiviji me\u0111u njima ostali van institucionalnog okvira ovih paketa mera. Ekonomski program favorizuje ve\u0107e i bolje stoje\u0107e firme u odnosu na sitne preduzetnike i mala preduze\u0107a. Da bi ste se uop\u0161te kvalifikovali za bilo koji vid ekonomske pomo\u0107i uslov je da niste otpustili vi\u0161e od 10% zaposlenih od po\u010detka vanrednog stanja do datuma stupanja mera na snagu.<\/p>\n\n\n\n Tako dolazimo do situacije prema kojoj bi se neki frizeri ili automehani\u010dari koji imaju do devet zaposlenih otpu\u0161tanjem samo jednog radnika automatski diskvalifikovali iz paketa pomo\u0107i, dok bi velika firma sa ne\u0161to vi\u0161e od hiljadu radnika otpu\u0161tanjem sto radnika i dalje imala pravo da se prijavi za iste mere. Samo nekoliko dana nakon prezentovanja mera Vlade, nema\u010dka kompanija u Subotici, Norma Grupa, otpustila je 100 radnika<\/a> koji su imali ugovore na odre\u0111eno. Da se prilikom dono\u0161enja odluke o otkazima verovatno vodilo ra\u010duna o brojevima i granici od 10% govori nam podatak da je ova fabrika 2018. godina zaposlila<\/a> svog jubilarnog hiljaditog zaposlenog.<\/p>\n\n\n\n Ali, daleko od toga da je ova nema\u010dka firma usamljena na listi stranih firmi koji su masovno otpu\u0161tali radnike za vreme pandemije. Ha\u010dinson, francuska fabrika koja se bavi proizvodnjom creva za vodu i benzin, otpustila je<\/a> izme\u0111u 80 i 300 radnika (broj zavisi od toga da li pitate radnike Ha\u010dinsona ili gradona\u010delnika Rume). Ova fabrika primila je dr\u017eavne subvencije za izgradnju prvog od dva proizvodna pogona, a imala je koristi<\/a> i od izgradnje infrastrukture koju su finansirale dr\u017eava i lokalna samouprava u vrednosti od preko milion evra.<\/p>\n\n\n\n Fabrika kablova za automobilsku industriju, PKC iz Smedereva, u dva talasa otpustila je oko 350 radnika. U prvom talasu otkaze su dobili 150 radnika na odre\u0111eno, da bi posle toga jo\u0161 200 radnika<\/a> na neodre\u0111eno bilo otpu\u0161teno. Dobar deo ovih radnika u PKC-u je zaposleno preko agencije Trenkvalder, \u0161to zna\u010di da se oni u zvani\u010dnoj evidenciji ne vode kao direktni zaposleni od strane PKC-a. Zbog toga, \u010dak i da je hipoteti\u010dki otpustio 10% na ovaj na\u010din, PKC bi se i dalje mogao kvalifikovati za ekonomske mere pomo\u0107i Vlade. Ina\u010de, PKC je do sada dobio<\/a> skoro 14 miliona evra kroz program subvencionisanja dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n Kao rezultat procesa likvidacije \u010dak tri kooperantske firme koje rade za italijansku kompaniju Olimpias u Ni\u0161u, koja je ina\u010de ekskluzivni dobavlja\u010d \u010duvene italijanske kompanije Beneton, izme\u0111u 500 i 700 radnika preko no\u0107i je ostalo bez posla<\/a>. Ova multionacionalna italijanska kompanija tako\u0111e spada u red onih stranih firmi koji su dobile izda\u0161ne dr\u017eavne subvencije. U slu\u010daju Benetona, do 2015. godine ova kompanija dobila je 10,5 miliona evra subvencija na ime svog dolaska u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n Ovakvo katastrofalno stanje na tr\u017ei\u0161tu rada u Srbiji posledica je decenijskog derogiranja i degradacije radni\u010dkih prava pre svega kroz “fleksibilizaciju” Zakona o radu, ali i dominantne ekonomske politike privla\u010denja stranih direktnih investicija maltene po svaku cenu. Trenutna situacija razlikuje se samo po tome \u0161to su ovi problemi sada ne\u0161to vidiljiviji nego obi\u010dno kao posledica ekonomske krize koja po pravilu dugogodi\u0161nje strukturne probleme privrede gura u prvi plan.<\/p>\n\n\n\n Potpuno ignorisanje vesti o katastrofalnim radnim uslovima u Juri ili o masovnim otpu\u0161tanjima \u0161irom zemlje od strane mejnstrim medija, kao i vlasti uop\u0161te ne \u010dudi. Zapravo, \u0107utanje vlasti u kontekstu ovih problema predstavlja va\u017ean \u0161raf u politici privla\u010denja stranih investicija. Na ovaj na\u010din, vlasti u Srbiji \u0161alju poruku svim ostalim potencijalnim investitorima da do\u0111u u Srbiju jer eto i u uslovima pandemije nisu poklekli u svojoj religioznoj servilnosti prema stranom krupnom kapitalu. Ako ni u ovim uslovima nije do\u0161lo do potpune za\u0161tite osnovnih radni\u010dkih prava koje su garantovani ve\u0107 dovoljno derogiranim zakonima, \u0161ta se tek mo\u017ee o\u010dekivati u normalnim okolnostima?<\/p>\n\n\n\n Prethodnih nedelja imali smo prilike da vidimo urnebesne, ali istovremeno i jako tu\u017ene protestne parole u SAD-u prema kojima se mere socijalnog distanciranja izjedna\u010davaju sa socijalizmom. Odgovaraju\u0107i na pitanja novinara o protestima radnika Jure zbog neadekvatnih uslova rada i izlo\u017eenosti virusu u fabrikama koje su ve\u0107 imale potvr\u0111ene pozitivne slu\u010daje zaraze na koronavirus, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 podsetio je da je re\u010d o privatnoj kompaniji i rekao je<\/a> da “Oni koji misle da \u0107e socijalizam da se vrati to se ne\u0107e dogoditi nikada i ja da ih la\u017eem ne\u0107u\u201d. Ima tu neke simboli\u010dne sli\u010dnosti izme\u0111u pomenutih parola u SAD-u i politike predsednika Srbije. Kao \u0161to su za radikalne desni\u010dare u Americi mere socijalnog distanciranja nekakva socijalisti\u010dka revolucija, tako je i sve vi\u0161e od minimalne zarade i svakodnevnog rada u prekarnim uslovima opasnim po \u017eivot odnosno koncept nekakvih radni\u010dkih prava za vladaju\u0107u politi\u010dku garnituru u Srbiji \u2013 neka vrsta socijalizma.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Strani investitori koji su proteklih godina dobili izda\u0161ne subvencije srpske dr\u017eave u pandemijskom su periodu bili “imuni” na restriktivne mjere suzbijanja pandemije, uklju\u010duju\u0107i i policijske satove. Dobijali su pomo\u0107 iako su otpu\u0161tali radnike, a one koje su zadr\u017eali tjerali su na rad u krajnje riskantnim uvjetima. Dok se mnoge zemlje \u0161irom sveta jo\u0161 uvek oporavljaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":32628,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[228,668],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[906],"class_list":["post-32624","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekonomija","tag-radnicka-prava","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32624","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=32624"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32624\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32629,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32624\/revisions\/32629"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/32628"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=32624"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=32624"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=32624"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=32624"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=32624"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=32624"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=32624"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Pare ili \u017eivot<\/h2>\n\n\n\n
Ekonomske mere i masovna otpu\u0161tanja<\/h2>\n\n\n\n
Trka do dna<\/h2>\n\n\n\n