Rad od ku\u0107e prijeti da postane “nova normalnost” za nezanemariv broj radnika. Iako se smatra da je rije\u010d o privilegiranom sloju radni\u010dke klase, novi oblici nadzora, prebacivanje tro\u0161ka fiksnog kapitala na same radnike u obliku skupljih re\u017eija i oskudni kapaciteti organizacije tih radnika s obzirom na izolirane prostore rada, sugeriraju pone\u0161to druk\u010diju budu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n
Pre krupnih promena koje je izazvala pandemija virusa COVID-19 \u2013 \u010diji se zna\u010daj ogleda i u tome \u0161to sa njom mora, izgleda, po\u010deti svaki osvrt \u2013 rad od ku\u0107e bio je ambivalentna privilegija malog broja nemanuelnih radnika, uglavnom koncentrisanih u visokotehnolo\u0161kim delatnostima, i to onih \u010diji se rad mo\u017ee obaviti preko interneta, sa osloncem na “znanje”. U slu\u010daju zaposlenih u firmama sa fizi\u010dkom lokacijom, \u0161efovi su na to \u010desto gledali sa podozrenjem kao na jo\u0161 jedan na\u010din da se lenstvuje ili izbegne nadzor; u slu\u010daju frilensera ili “radnika na daljinu” nisu imali drugog izbora. Delovala je i tradicija po inerciji \u2013 na radno mesto se mora<\/em> i\u0107i jer tome i slu\u017ei \u2013 a nemali je i broj onih kojima je odlazak na posao ujedno bio i bekstvo od ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima Eurostata<\/a>, u 2018. godini je u Evropskoj uniji udeo radno sposobnog stanovni\u0161tva koji uglavnom ili \u010desto radi od ku\u0107e iznosio 5,2% i, tokom prethodne decenije, bio je konstantan, za razliku od onih koji od ku\u0107e rade ponekad, \u010dije se u\u010de\u0161\u0107e popelo sa 5,8% u 2008. na 8,3% u 2018. godini. Od zemalja \u010dlanica EU, vode\u0107a je bila Holandija sa \u010ditavih 14% onih koji uglavnom rade od ku\u0107e, tik ispod nje bili su Finska (13,3%), Luksemburg (11%) i Austrija (10%), dok su na dnu liste Bugarska i Rumunija sa 0,3% i 0,4% redovnih “radnika od ku\u0107e”. Prisutna je i rodna i starosna dimenzija: ne\u0161to vi\u0161e radno aktivnih \u017eena redovno radi od ku\u0107e u odnosu na mu\u0161karce (5,5% prema 5%), a stopa rada od ku\u0107e raste srazmerno godinama. Me\u0111utim, treba imati na umu da u ove brojke ulaze i “samozaposleni”, te da je stopa redovnog rada od ku\u0107e kod zaposlenih<\/em> bila izrazito niska \u2013 svega 3%!<\/p>\n\n\n\n U SAD je situacija bila ne\u0161to druga\u010dija \u2013 prema izve\u0161taju<\/a> saveznog Biroa za statistiku rada iz septembra 2019, oko 7% ameri\u010dkih radnika imalo je mogu\u0107nost redovnog rada od ku\u0107e, i to su uglavnom bili menad\u017eeri i drugi nemanuelni radnici. Klasno-dohodovna podela o\u010dekivano je izra\u017eena: u prvom kvartilu (25%) najpla\u0107enijih zanimanja, 19% zaposlenih moglo je ra\u010dunati na ovu opciju, dok je u najni\u017eem taj broj iznosio tek 1%. Svakako, uzrok ove nejednakosti je i u tome \u0161to se, kao \u0161to smo i imali prilike da vidimo tokom primene socijalnog distanciranja, mnogi slabo pla\u0107eni, manuelni poslovi ne mogu obavljati od ku\u0107e, a obavlja ih “tradicionalna” radni\u010dka klasa. Oni su tokom pandemije bili i najugro\u017eeniji iz epidemiolo\u0161kog ugla, bilo da se radi o Amazonu<\/a> ili o ju\u017enokorejskoj Juri<\/a> u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n Koronavirus je ova kretanja, kao i mnoga druga, dodatno zao\u0161trio i ubrzao, a neka okrenuo naglava\u010dke \u2013 prema poslednjim informacijama<\/a>, Microsoft i Amazon \u0107e svojim zaposlenima omogu\u0107iti rad od ku\u0107e \u010dak do oktobra ukoliko im posao ne zahteva fizi\u010dko prisustvo u kancelariji, a sli\u010dne odluke donelo je jo\u0161 firmi<\/a>. Najzanimljivije stvari se, po pravilu, ipak doga\u0111aju ispod povr\u0161ine i mimo udarnih naslova. Prema anketi<\/a> koju je krajem marta sproveo ameri\u010dki Gartner me\u0111u 317 finansijskih direktora i drugih menad\u017eera, \u010dak 74% ispitanika o\u010dekuje da \u0107e bar 5% zaposlenih po\u010deti trajno da radi od ku\u0107e, dok skoro polovina misli da \u0107e to biti slu\u010daj sa \u010detvrtinom zaposlenih. U Nema\u010dkoj, zbog epidemiolo\u0161kih mera, osam miliona ljudi<\/a> \u2013 \u010detvrtina nema\u010dke radne snage \u2013 radi od ku\u0107e, \u0161to je dvostruko vi\u0161e nego pre pandemije, kada je njihov udeo iznosio oko 12%, zbog \u010dega je Hubertus Hajl, ministar za rad i socijalna pitanja, pozvao na zakonsko regulisanje prava na rad od ku\u0107e. Stotine hiljada radnika \u0161irom sveta, kojima je do sada saop\u0161tavano da se njihovi poslovi moraju obavljati van doma a koji ne pripadaju menad\u017eerskom kadru, odjednom je otkrilo da to mo\u017eda i nije slu\u010daj i razumno je o\u010dekivati da ih ne\u0107e biti toliko jednostavno vratiti na posao svih pet ili \u0161est dana nedeljno. Sve je vi\u0161e onih koji pozivaju da se rad od ku\u0107e na neki na\u010din institucionalizuje i da se zaposlenima dozvoli da kombinuju rad iz firme sa radom od ku\u0107e, navode\u0107i niz prednosti pored onih zdravstvenih: od izbegavanja zakr\u010denog gradskog prevoza, preko smanjenja zaga\u0111enja i saobra\u0107ajnih gu\u017evi, do ve\u0107eg stupnja autonomije zaposlenih, lak\u0161e brige o porodici i lak\u0161eg zapo\u0161ljavanja osoba sa invaliditetom.<\/p>\n\n\n\n Ali ne lezi vra\u017ee \u2013 bi\u0107e da prednosti za zaposlene ipak nisu glavni pokreta\u010d mogu\u0107eg pomeranja ka zastupljenijem radu od ku\u0107e. Nema sumnje da je jedan od motiva u\u0161teda na tro\u0161kovima fiksnog kapitala (zakup prostora, elektri\u010dna energija, kancelarijska oprema, osiguranje i mere za\u0161tite na radu i tome sli\u010dno), \u010dime \u0107e se, s jedne strane, poku\u0161ati preduprediti o\u010dekivani pad profitabilnosti (koji, prema mi\u0161ljenju nekih ekonomista<\/a>, zapravo tinja ve\u0107 decenijama u razvijenim kapitalisti\u010dkim privredama) a, sa druge, osloboditi novac za servisiranje dugova ili novo zadu\u017eivanje u neizbe\u017enoj nadolaze\u0107oj recesiji. Drugim re\u010dima, ne samo \u0161to \u0107e kapital gledati da se nekih tro\u0161kova oslobodi, ve\u0107 \u0107e poku\u0161ati da deo njih prebaci na rad \u2013 zaposleni koji rade od ku\u0107e te\u0161ko da \u0107e dobiti naknadu za vi\u0161e utro\u0161ene struje, reorganizaciju svog prostora, tro\u0161kove br\u017eeg interneta (neophodnog ukoliko se desi masovniji prelaz na rad od ku\u0107e), pripremu hrane koja je mo\u017eda prethodno bila pokrivena od strane firme, tro\u0161kove prevoza koji se koristi i za privatne potrebe i tome sli\u010dno. Svakako, u\u0161tede ostvarene usled rada od ku\u0107e bi\u0107e dovoljne da pokriju neke od ovih stavki, ali to i dalje ne zna\u010di da se ne odvija jedan vid preraspodele. Sa druge strane, treba odnekud pokriti i tro\u0161kove uvo\u0111enja novih sistema nadzora nad radom i produktivno\u0161\u0107u zaposlenih.<\/p>\n\n\n\n To je ujedno i glavno pitanje \u2013 \u0161ta mogu da o\u010dekuju radnici koji \u0107e raditi od ku\u0107e? Na prvom mestu, invazivne sisteme nadzora i kontrole<\/a> u svojim domovima, \u010dije \u0107e uvo\u0111enje mo\u0107i da odbiju kao i sve drugo: po cenu svojih primanja, dakle, te\u0161ko. Ukoliko obavezne aplikacije za pra\u0107enje kontakata u ime borbe protiv novog talasa pandemije za\u017eive (a sva je prilika da ho\u0107e) do\u0107i \u0107e do normalizacije opse\u017enog nadzora nad biolo\u0161kim i fiziolo\u0161kim aktivnostima ljudi \u2013 pa za\u0161to onda ne i nad digitalnim? Drugo, brisanje o\u0161trih granica izme\u0111u prostora za dokolicu i prostora za (otu\u0111eni) rad. Dom postaje kancelarija, ali i kancelarija postaje dom. Jedna od posledica toga bi\u0107e i efektivno du\u017ee radno vreme i mogu\u0107nost “cimanja” zaposlenih i van radnog vremena, s obzirom da ne postoji mogu\u0107nost “ostavljanja” posla u kancelariji. Jasna granica izme\u0111u dokolice i rada \u2013 izme\u0111u doma i radnog mesta \u2013 \u010desto je poslednja linija “gerilske”, svakodnevne odbrane od totalnog preuzimanja vremena i \u017eivota radnika od strane totalizuju\u0107eg kapitala. Tre\u0107e, dalju privatizaciju svoje egzistencije i, ponekad, guranje u pravu usamljenost<\/a>, a s tim i dalju atomizaciju, gde \u010dak ne postoji ni kolektiv \u017eivih, opipljivih ljudi s kojima se mo\u017ee olajavati firma ili organizovati za bolje uslove \u2013 kolege postaju avatari, nestvarni skupovi piksela koji postoje jedino u okvirima zvani\u010dnih, od firme sankcionisanih i nadziranih kanala komunikacije. Ako je fabrika sa mno\u0161tvom umornih, radom izobli\u010denih i buntovnih tela bila plodno tle za masovne akcije, privatni stan je plodno tle jedino za anomiju pasivizovanog, atomizovanog radnika. Ili za radnicu koja je izlo\u017eena jo\u0161 ve\u0107em zlostavljanju i porodi\u010dnom nasilju, \u010dega je porast ve\u0107 zabele\u017een<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Da se ne zavaravamo: \u010dak i uz sve mane i nedostatke, raditi od ku\u0107e u vreme globalne pandemije virusa je poprili\u010dna privilegija, i svakako je zdraviji, bezbedniji i bolji ishod od odlaska u fabrike, salone, restorane ili kancelarije bez za\u0161titne opreme i izlaganja sebe, ali i drugih, neposrednoj opasnosti. Problemi “radnika od ku\u0107e” i dalje \u0107e biti problemi srazmerno malog dela radne snage, dok \u0107e problemi “esencijalnih radnika” biti isti, ako ne i ve\u0107i. I nema\u010dkih 25% radnika koji rade od ku\u0107e i dalje ostaju samo to \u2013 \u010detvrtina ukupne radne snage. To, dodu\u0161e, i nije sporno \u2013 stvar je u tome \u0161to \u0107e kapital na ovom segmentu radne snage isprobati nove tehnike kontrole i nadzora i na\u010dine da se promeni konstitucija i kompozicija digitalne radni\u010dke klase, koja je u poslednje vreme po\u010dela da di\u017ee glavu<\/a>. Potreba za novim tehnikama supsumcije rada pod kapital \u2013 saobra\u017eavanja i pot\u010dinjavanja rada isklju\u010divo potrebama kapitala \u2013 odgovara\u0107e jagmi da se \u0161to vi\u0161e privrednih delatnosti prebaci u digitalni domen, kako bi se u budu\u0107nosti izbegli poreme\u0107aji krajnje analognog porekla. Dr\u017eavni aparati, obodreni novom-starom sposobno\u0161\u0107u da krupno interveni\u0161u u dru\u0161tvo, bi\u0107e na strani “inovatora” kao \u0161to su bili i do sada, bar u poku\u0161aju da se tro\u0161kove “nove normale” prebace na \u0161ire dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n Na strah i zatvorenost usled pandemije, pored sve ve\u0107eg straha od “stranaca” u liku migranata i zatvorenosti koja s tim ide, i strah hiljada “esencijalnih” radnika koje \u0107e dr\u017eave terati u \u017ervanj proizvodnje po cenu \u017eivota, do\u0107i \u0107e i ova nova vrsta zatvaranja. Otvoreno dru\u0161tvo \u2013 kako to gordo zvu\u010di!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rad od ku\u0107e prijeti da postane “nova normalnost” za nezanemariv broj radnika. Iako se smatra da je rije\u010d o privilegiranom sloju radni\u010dke klase, novi oblici nadzora, prebacivanje tro\u0161ka fiksnog kapitala na same radnike u obliku skupljih re\u017eija i oskudni kapaciteti organizacije tih radnika s obzirom na izolirane prostore rada, sugeriraju pone\u0161to druk\u010diju budu\u0107nost. Pre krupnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":32582,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[668],"theme":[455],"country":[459],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-32580","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-radnicka-prava","theme-rad","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32580","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=32580"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32580\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32581,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32580\/revisions\/32581"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/32582"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=32580"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=32580"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=32580"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=32580"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=32580"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=32580"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=32580"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Tro\u0161kovi nadzora<\/h2>\n\n\n\n
Atomizacija radnika<\/h2>\n\n\n\n