Uz stroge mjere za suzbijanje \u0161irenja korona virusa, srpska vlada donijela je paket olak\u0161avaju\u0107ih mjera koje se odnose na stanovanje. Me\u0111utim, niz onih koji tim mjerama nisu obuhva\u0107eni je dug: stanovnici neformalnih naselja poput Roma, migranti, podstanari, oni koji nemaju uvjete za ku\u0107no lije\u010denje, oni koji \u017eive pod prijetnjom nasilja u obitelji. Mre\u017ee i organizacije za me\u0111usobnu pomo\u0107 i solidarnost su na sebe preuzele ono \u0161to je dr\u017eava odbila napraviti kako bi sprije\u010dila kolaps tijekom karantene. <\/p>\n\n\n\n
Stanovanje je tokom Covid-19 krize do\u0161lo u fokus na na\u010din bez presedana u istoriji \u0161irom sveta. U perifernoj Srbiji stanovanje je postalo klju\u010dna infrastruktura za reprodukciju militarizovanog karantina, u uslovima uru\u0161enog zdravstvenog sistema i drugih oblika civilne za\u0161tite. Instrukcija \u201costanite kod ku\u0107e\u201d ogolila je stambene nepravde koje su nastale kao posledica restitucije, finansijalizacije stanovanja, rezidualizacije socijalnog stanovanja, dru\u0161tvene nebrige za one bez krova nad glavom, kao i intenziviranja rodno zasnovanog nasilja i rasizma spram Roma i migranata. Oni koji \u017eive u kolektivnim centrima, ali i u neformalnim, nesigurnim, nebezbednim i nezdravim uslovima na\u0161li su se hiper-izlo\u017eeni rizicima ne samo od zaraze ve\u0107 i od daljeg osiroma\u0161enja, ali i nasilja upravlja\u010da karantinom. <\/p>\n\n\n\n
Nakon inicijalnog podsmevanja virusu od strane zvani\u010dnika, u Srbiji je 15. marta uvedeno vanredno stanje kao odgovor na progla\u0161enu Covid-19 pandemiju. Vlada Srbije, na \u010delu sa predsednikom Aleksandrom Vu\u010di\u0107em kao glavnim upravlja\u010dem pandemijskim karantinom, donela je i sugerisala je nekoliko selektivnih olak\u0161avaju\u0107ih mera koje su se direktno odnosile na stanovanje. Donete i sugerisane mere odnosile su se na one koji imaju formalizovani odnos sa bankama u vidu stambenih kredita i javnim izvr\u0161iteljima koji \u010desto u Srbiji dugove napla\u0107uju prodajom jedinog doma. <\/p>\n\n\n\n
Moratorijum na zadu\u017eenja u bankama uveden je u vidu pauze na pla\u0107anje rata u trajanju od tri meseca koje je omogu\u0107ila Narodna Banka Srbije<\/a>. Mera zamrzavanja rate sprovodi se automatski. Naime svi oni koji nisu obavestili banku da to ne \u017eele automatski su pristali na odlaganje pla\u0107anja rate. Iako se na po\u010detku \u010dinilo da zatezne kamate ne\u0107e biti, ubrzo se pokazalo da ova pauza nije besplatna. Iako zatezna kamata nije pravi pojam, ona se napla\u0107uje ukoliko postoji ka\u0161njenje u otplati duga, kamata postoji i nije zanemarljiva. Prema primeru ra\u010dunice Narodne banke Srbije onaj \u010dija je mese\u010dna rata 284.02 evra pla\u0107a\u0107e uve\u0107anu ratu od 287.84 evra. Nakon zahteva<\/a> Zdru\u017eene akcije Krov nad glavom koji je bio upu\u0107en Komori javnih izvr\u0161itelja da tokom trajanja pandemije zaustave sva zakazana i nenajavljena iseljenja, Ministarstvo pravde je izradilo preporuku<\/a> za rad javnih izvr\u0161itelja tokom pandemije. Iako uzro\u010dno-posledi\u010dna veza izme\u0111u ova dva \u010dina nije jo\u0161 uvek jasna, Komora javnih izvr\u0161itelja donela je odluku da tokom trajanja epidemija korona virusa obustavi iseljenja. Simptomati\u010dan za ovu situaciju jeste tip dokumenta koji je Ministarstvo donelo u situaciji vanrednog stanja i neophodnosti krova nad glavom kako bi se omogu\u0107ilo funkcionisanje zemlje u karantinu. U pitanju nije zahtev ili naredba, ve\u0107 preporuka koja odluku ostavlja profitom vo\u0111enim institucijama koje zastupa Komora.<\/p>\n\n\n\n Oni \u010diji odnos sa dr\u017eavom ili profitnim institucijama, poput banaka i izvr\u0161iteljskih kancelarija, nije formalizovan, ostali su neobuhva\u0107eni merama, koje za cilj imaju olak\u0161avanje \u017eivota i osiguranje krova nad glavom tokom karantina. U Srbiji postoji najmanje 583 neformalna romska naselja koja su u fokus interesovanja dr\u017eave dolazila u prethodnih trideset godina uglavnom kada bi se na\u0161la na putu profitabilnog “razvoja” Srbije. U takvim situacijama primenom nasilja dr\u017eava je iseljavala takva naselja naj\u010de\u0161\u0107e bez adekvatnog re\u0161enja za stanare. Ve\u0107ina neformalnih naselja nije priklju\u010dena na vodovodnu, kanalizacionu niti mre\u017eu za snabdevanje elektri\u010dnom energijom. Mnogi stanari neformalnih naselja u re\u017eimu karantina nisu u mogu\u0107nosti da rade i da obezbe\u0111uju hranu i sredstva za odr\u017eavanje li\u010dne higijene za svoje porodice. U re\u017eimu karantina na\u0161i domovi postali su i u\u010dionice za na\u0161u decu. U neformalnim naseljima mnogi nisu u mogu\u0107nosti da \u0161koluju svoju decu kod ku\u0107e. Romi iz neformalnih naselja se pla\u0161e virusa<\/a>, ali i da im ne padne krov, da ne umru od gladi i nema\u0161tine i da im deca ne zaostanu u obrazovanju.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, oni bez krova nad glavom<\/a>, koji uglavnom \u017eive od uli\u010dnog rada ili pro\u0161nje, sve manje zara\u0111uju na taj na\u010din zbog mera fizi\u010dkog distanciranja i policijskog \u010dasa. Pored toga, mnogi nemaju mogu\u0107nost da napune svoje mobilne telefone jer su ugostiteljski objekti u kojima su to mogli da obavljaju zatvoreni. Li\u010dnu higijenu tako\u0111e ote\u017eano obavljaju zbog skra\u0107enog radnog vremena javnih WCa. Stanari neformalnih naselja i oni bez krova nad glavom u re\u017eimu karantina se tretiraju kao mogu\u0107i prenosioci zaraze i potencijalna opasnost za zdravlje ve\u0107inskog stanovni\u0161tva Srbije. Za razliku od Slova\u010dke, na primer, gde su romska naselja stavljena pod prismotru policije, u Srbiji je bezbednosni rizik procenjen kao minimalan. Kako je izjavio \u010dlan kriznog \u0161taba za borbu protiv korona virusa, epidemiolog Predrag Kon<\/a>, besku\u0107nici nisu opasnost jer svakako \u017eive na ulici izolovani od drugih, a Romi i tako nemaju higijenske navike pa je malo verovatno da \u0107e ih promeniti tokom pandemije. Na takav na\u010din Kon je opravdao ne\u010dinjenje povodom alarmantne situacije u romskim naseljima i kriti\u010dnu situaciju me\u0111u onima bez krova nad glavom. Romima dakle ne vredi ni sapun ni voda jer je prema njegovom mi\u0161ljenju u pitanju nekultura a ne nema\u0161tina i sistematsko rasisti\u010dko zanemarivanje. Paralelno se sirotinja u javnim narativima u Srbiji posmatra kao deo stanovni\u0161tva koji tokom pandemije nema \u0161ta da izgubi osim sopstvenog \u017eivota. Prema re\u010dima u medijima veoma prisutnog doktora Branimira Nestorovi\u0107a<\/a>, za razliku od sirotinje koja mo\u017ee da izgubi samo \u017eivot, bogati ljudi u Srbiji mogu da izgube novac. Ovakve izjave popularnih kreatora javnog mnjenja ukazuju da je u Srbiji \u017eivot sirotinje postao apsolutno bezvredan.<\/p>\n\n\n\n Poseban problem u Srbiji predstavljaju brojni nezdravi domovi<\/a>. Usled novog na\u010dina funkcionisanja zdravstvenih ustanova u re\u017eimu karantina, mnogi pacijenti se \u0161alju na ku\u0107no le\u010denje. Ku\u0107no le\u010denje podrazumeva odre\u0111eni higijenski nivo prostora u kome se boravi a koji zna\u010dajan broj ljudi u Srbiji nema. Ku\u0107no le\u010denje za te\u017ee pacijente tako\u0111e podrazumeva i postojanje osobe koja \u0107e preuzeti negu o oboleloj osobi. Postojanje takve osobe se danas uzima zdravo za gotovo. Na ovaj problem ukazale su aktivistkinje Krova nad glavom kada su u sobi\u010dku nepodobnom za \u017eivot ljudskog bi\u0107a zatekle \u010doveka od 72 godine sa inficiranim ranama od opekotina, koji je poslat na ku\u0107no le\u010denje.<\/p>\n\n\n\n Pored nagomilavanja problema sa kojima se\nsuo\u010davaju stanari neformalnih i nezdravih domova, re\u017eim karantina nepovoljno\nuti\u010de na sve one koji u svojim domovima \u017eive pod konstantnom pretnjom nasilja\nod strane \u010dlanova porodice. Usled zatvaranja porodica u sopstvene domove, \u0161irom\nsveta je zabele\u017een drasti\u010dan porast nasilja nad \u017eenama i decom, kao i nasilja\nnad kvir i trans osobama. U Srbiji dodatno situaciju komplikuje uvo\u0111enje\npolicijskog \u010dasa (najdu\u017ea neprestana zabrana kretanja trajala je 82 sata),\ntokom koga \u017ertve nasilja nisu u mogu\u0107nosti da napuste dom i zatra\u017ee pomo\u0107 pod\npretnjom ogromnih nov\u010danih kazni. Opasnost koju donosi \u017eivot u nebezbednim\ndomovima nije bila na agendi upravlja\u010da karantinom.<\/p>\n\n\n\n Olak\u0161avaju\u0107im merama nisu bili obuhva\u0107eni\nni oni koji \u017eive pod kirijom, iznajmljuju\u0107i stanove na neregulisanom tr\u017ei\u0161tu\nnekretnina za najam u Srbiji. Mnogi me\u0111u njima, koji su zbog pandemije ostali\nbez posla, sada moraju da biraju da li \u0107e da plate kiriju ili da kupe hranu.\nOvi su ljudi tako\u0111e prepu\u0161teni samima sebi i li\u010dnim inicijativama i dogovorima\nsa gazdama. Koliko je njih ostalo bez doma ili koliko njih \u0107e ostati odmah\nnakon pandemije verovatno nikada ne\u0107emo saznati.<\/p>\n\n\n\n U najgorem polo\u017eaju nalaze se migranti koji su u Srbiji prepoznati kao najve\u0107a bezbednosna pretnja po zdravlje. Prema statisti\u010dkim podacima, na dan 6. aprila 2020. u sme\u0161tajnim kapacitetima kampova u Srbiji koji iznose 5.520 kreveta bilo je sme\u0161teno 8.894 ljudi. Nakon po\u010detka pandemije, policija je ispraznila sve samoorganizovane skvotove a njihov parametar danas \u010duva vojska i policija. Ve\u0107ina ljudi je odvedena u ve\u0107 prenaseljene sme\u0161tajne kapacitete. Upravlja\u010di karantinom iskoristili su pandemiju kako bi uveli maksimalne mere spram migranata i tra\u017eitelja azila, o kojima su mesec dana pre progla\u0161enja pandemije ve\u0107 kru\u017eile glasine me\u0111u migrantima i aktivistima, pretvaranjem svih sme\u0161tajnih kapaciteta u zatvore<\/a>. Od 16. marta centre za azil i prihvatne centre obezbe\u0111uju naoru\u017eani pripadnici Ministarstva odbrane radi spre\u010davanja korona virusa me\u0111u migrantskom populacijom<\/a>. Kr\u0161enje ove naredbe sa sobom povla\u010di ka\u017enjavanje za dva krivi\u010dna dela, nepostupanje po zdravstvenim propisima i preno\u0161enje zarazne bolesti. Vojska je tako\u0111e ovla\u0161\u0107ena da upotrebi vatreno oru\u017eje ako to procena situacije nalo\u017ei.<\/p>\n\n\n\n U vreme hipereksploatacije prostora doma<\/a> \u2013 koji se u karantinu pretvorio u bolni\u010dku sobu, radno mesto, u\u010dionicu, ali i zatvor \u2013 spre\u010davanju kolapsa u karantinu, pored zdravstvenih radnika, delimi\u010dno su doprinele i stare i nove mre\u017ee i organizacije za me\u0111usobnu pomo\u0107 i solidarnost. Takve mre\u017ee i organizacije su se mahom koncentrisale na distribuciju hrane i higijenskih sredstava za najugro\u017eenije ali i vr\u0161enje pritiska na upravlja\u010de karantinom da odre\u0111ene mere prilagodi potrebama pojedinih grupa. Paralelno sa uspostavljanjem i promenama unutar re\u017eima karantina po\u010dele su da se javljaju razli\u010dite grupe na dru\u0161tvenim mre\u017eama usmerene na solidarnost i me\u0111usobnu pomo\u0107. Takve grupe su organizovane kako bi se me\u0111usobno koordinisale osobe koje nude i tra\u017ee pomo\u0107, kako bi se ta pomo\u0107 na najbezbedniji na\u010din ostvarila, ali i kako bi se \u010dlanovi ovih grupa me\u0111usobno informisali o na\u010dinu pre\u017eivljavanja u karantinu. Jedna od takvih grupa je Pomo\u0107 sugra\u0111anima u karantinu Srbija<\/a>. U ovoj grupi,<\/a> pored navedenog, ljudi poklanjaju i lekove i garderobu, nude savete a tra\u017ee se i volonterke i volonteri za deljenje humanitarne pomo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Zdru\u017eena akcija Krov nad glavom<\/a> je veoma brzo nakon uspostavljanja karantina i privremenog obustavljanja izvr\u0161enja promenila fokus svog rada sa spre\u010davanje iseljavanja na pomo\u0107 najugro\u017eenijim i od dr\u017eave zaboravljenim stanarima karantina. U okviru akcije “Niko gladan, niko \u017eedan, niko bez krova” organizacija je prikupila vi\u0161e od milion dinara i obezbedila hranu i sredstva za higijenu za vi\u0161e od 900 ljudi u Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Ovu akciju finansirali su uglavnom sami gra\u0111ani li\u010dnim donacijama. Na po\u010detku je pomo\u0107 bila dostavljana porodicama koja su ranije sara\u0111ivale sa organizacijom u odbrani svojih domova, ali su ubrzo pozivi po\u010deli da sti\u017eu i sa drugih strana, od onih koji se bore da pre\u017eive u karantinu. U Krovu paralelno funkcioni\u0161e i tim za solidarnu pomo\u0107 onima bez krova nad glavom u vidu higijenskih sredstava i toplog obroka. Ovu akciju Zdru\u017eene akcije prate svakodnevni izve\u0161taji o na\u010dinu na koji su donacije distribuirane ali i organizovani pritisci na dr\u017eavu da olak\u0161a \u017eivot u karantinu onima koji se bore da pre\u017eive dan. Zdru\u017eena akcija je tako zahtevala od dr\u017eave i nadle\u017enih firmi i institucija da sku\u0107i sve one koji nemaju krov nad glavom, da im se obezbedi lekarska nega, kao i da uklju\u010de struju svima kojima je snabdevanje strujom uskra\u0107eno. Organizacija je tako\u0111e formulisala zahtev za uvo\u0111enjem tre\u0107eg kriznog \u0161taba, kriznog \u0161taba za socijalna pitanja, pored postoje\u0107a dva \u0161taba: za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19 i otklanjanje nastalih i spre\u010davanje mogu\u0107ih \u0161tetnih posledica bolesti po privredu.<\/p>\n\n\n\n Tokom pandemije je u Beogradu po\u010dela da radi i Solidarna kuhinja<\/a>, koja je nastala spontano od grupe prijatelja, nakon \u0161to su saznali da mnogi u gradu sebi ne mogu da obezbede osnovne \u017eivotne namirnice. Najpre su po\u010deli da hranu distribuiraju samohranim majkama sa beogradske periferije, koje nisu bile u mogu\u0107nosti da zbog novonastale situacije napu\u0161taju svoje domove, a kasnije su hranu po\u010deli da distribuiraju i korisnicima socijalne pomo\u0107i. Pomo\u0107 najsiroma\u0161nijima distribuirale su i pojedine organizacije poput A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, koja je nakon neuspe\u0161nih poku\u0161aja da sa upraviteljima karantina dogovori hitno preduzimanje mera za za\u0161titu najugro\u017eenijih stanara neformalnih naselja taj zadatak preuzela na sebe. Paralelno, A11 je izdejstvovala pokretanje postupka Evropskog suda za ljudska prava<\/a> za izricanje privremene mere Srbiji zbog opasnosti od povrede prava na \u017eivot i zabrane ne\u010dove\u010dnog i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja prema Romima koji \u017eive u neformalnom naselju \u010cukari\u010dka \u0161uma u Beogradu. 18. aprila 2020. nekoliko \u017eenskih udru\u017eenja licenciranih za pru\u017eanje SOS usluge podnelo je predlog dopune Uredbe o zabrani kretanja za vreme policijskog \u010dasa u kome se tra\u017ei da se \u017eene, devojke i deca sa iskustvom porodi\u010dno\/partnerskog nasilja izuzmu iz ove mere<\/a> i da se ova mera zvani\u010dnim kanalima komunikacije prenese \u017ertvama.<\/p>\n\n\n\n Karantin je na nezapam\u0107en na\u010din razotkrio\ntragi\u010dni neuspeh neoliberalnih stambenih politika, koje su potpuno skrajnule\nideju o stanovanju kao pravu za sve i uvele profitne prakse neosetljive na\nklasne, rasne i rodne razlike. U karantinu postoje\u0107e stambeno-socijalne\nnejednakosti ukazale su se u svoj svojoj nepravednosti, a uvedenim merama su\ndodatno produbljene, \u010dime su ugro\u017eeni \u017eivoti mnogih i otvoren je put za njihovu\ndalju prekarizaciju i osiroma\u0161enje. Kao odgovor na ovu situaciju, mnogi su se\nsamoorganizovali kako bi se me\u0111usobno povezali i redistribuirali ono \u0161to imaju\nu cilju spre\u010davanja katastrofe u karantinu. Rezultat ovih akcija je\nrazotkrivanje neuspeha dr\u017eave da se sa socijalnim problemima nosi na adekvatan\nna\u010din u vreme pandemije. Solidarna mobilizacija u vreme krize u\u010dinila je makar\nna kratko da siroma\u0161tvo postane zajedni\u010dki problem mo\u017eda ne svih nas, ali\njednog zna\u010dajnog dela stanovni\u0161tva koji su delili sa drugima i ono malo \u0161to\nimaju. Paralelno, kriza je pokazala veoma jasno i da je borba za stanovanje u\ndirektnoj vezi sa borbom protiv rodno zasnovanog nasilja, patrijarhata i\nrasizma. Pitanje koje ostaje jeste kako da sve ovo \u0161to smo nau\u010dili ponesemo sa\nsobom kada budemo napu\u0161tali karantin. Sa druge strane karantina \u010deka\u0107e nas\nrecesija. Mnogi \u0107e iz karantina iza\u0107i sa pove\u0107anim dugovima, potro\u0161enim\nu\u0161te\u0111evinama i novim mikro kreditima kojima \u0107e poku\u0161ati da kupe sigurnost, a\nkoje ne\u0107e mo\u0107i da plate. Nakon karantina privatno-javni izvr\u0161itelji \u0107e sve ve\u0107i\nbroj dugovanja napla\u0107ivati prodajom jedinog doma ako im ne stanemo na put. Iza\nvrata karantina \u010deka nas nova stambena kriza koja \u0107e se odraziti na sve. A vrlo\nje mali broj onih koji \u0107e od nje profitirati.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uz stroge mjere za suzbijanje \u0161irenja korona virusa, srpska vlada donijela je paket olak\u0161avaju\u0107ih mjera koje se odnose na stanovanje. Me\u0111utim, niz onih koji tim mjerama nisu obuhva\u0107eni je dug: stanovnici neformalnih naselja poput Roma, migranti, podstanari, oni koji nemaju uvjete za ku\u0107no lije\u010denje, oni koji \u017eive pod prijetnjom nasilja u obitelji. Mre\u017ee i organizacije […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":32409,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[858,786],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-32406","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-korona-virus","tag-stambena-politika","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32406","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=32406"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32406\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32415,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32406\/revisions\/32415"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/32409"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=32406"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=32406"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=32406"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=32406"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=32406"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=32406"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=32406"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Zapostavljeni\ni zatvoreni stanari karantina<\/h2>\n\n\n\n
Solidarnost s najugro\u017eenijim stanarima<\/h2>\n\n\n\n
Izlazak iz karantina<\/h2>\n\n\n\n