{"id":3227,"date":"2014-11-06T08:00:25","date_gmt":"2014-11-06T07:00:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=3227"},"modified":"2021-02-25T11:05:58","modified_gmt":"2021-02-25T10:05:58","slug":"rebalans-budzeta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=3227","title":{"rendered":"Rebalans bud\u017eeta u Srbiji: ekonomski okvir i politi\u010dki odgovori"},"content":{"rendered":"

Kako prihodovna strana bud\u017eeta nije rasla o\u010dekivanom dinamikom srpska je vlada bila prisiljena na njegov rebalans. U gotovo ve\u0107 poslovi\u010dnoj maniri kriznih politika na periferiji izglasane su nove mjere \u0161tednje, a najavljene su i nove privatizacije. Javljaju se i prvi znakovi radni\u010dkog otpora takvim politikama, no zasad se radi o parceliziranim borbama koje ne dovode u pitanje ideolo\u0161ki okvir unutar kojeg se mjere \u0161tednje provode.<\/strong><\/p>\n

Nakon du\u017eeg odlaganja Narodna skup\u0161tina Republike Srbije izglasala je u nedelju 26. oktobra\u00a0rebalans bud\u017eeta<\/a> za 2014. godinu. Nova ra\u010dunica uslovljena je, izme\u0111u ostalog, o\u010dekivanjem da \u0107e bruto doma\u0107i proizvod umesto planiranog porasta od 1% na kraju teku\u0107e godine zapravo opasti za 1%. Glavne izmene u dr\u017eavnom prora\u010dunu 1<\/a><\/sup>\u00a0ti\u010du se i prihodovne i rashodovne strane \u2013 projekcija planiranih prihoda smanjena je sa 930 milijardi dinara na 897 milijardi, a planirani rashodi \u0107e biti pove\u0107ani sa 1.112 milijardi na 1.122 milijarde dinara (aktuelni kurs srpske valute se kre\u0107e oko 119 dinara za 1 evro).\u00a0Gde su najve\u0107e promene?<\/p>\n

Na prihodovnoj strani bud\u017eeta vi\u0161e je nego o\u010digledan pad u naplati poreskih prihoda. Naime, naplata akciza i poreza na dodatu vrednost bi\u0107e manja za celih 48,4 milijarde dinara od prvobitno planirane. Umanjena je i naplata poreza na dohodak gra\u0111ana za vi\u0161e od \u010detiri milijarde, dok je dobit Narodne banke Srbije sa projektovanih tri milijarde svedena na nula dinara.\u00a0Sa druge strane pove\u0107ana je naplata poreza na dobit za ne\u0161to manje od osam milijardi dinara, iako ostaje pitanje za\u0161to je definicija ovog poreza promenjena sa poreza na dobit preduze\u0107a<\/i> u porez na dobit pravnih lica<\/i>, \u0161to je po definiciji \u0161ira kategorija. Tako\u0111e, dobit od javnih preduze\u0107a bi\u0107e ve\u0107a \u2013 umesto planiranih tri milijarde, u bud\u017eet \u0107e se kroz dividende sliti 7,6 milijarde dinara.<\/p>\n

Sa rashodovne strane dr\u017eavnog bud\u017eeta rashodi za zaposlene, koji uklju\u010duju plate i doprinose, bi\u0107e umanjeni za osam milijardi dinara. Pove\u0107anje izdataka \u0107e se odigrati na polju subvencija koje \u0107e se sa prvobitne 81 milijarde dinara pove\u0107ati na ne\u0161to manje od 94 milijarde dinara. Najve\u0107a promena predvi\u0111ena je u subvencionisanju privrede \u2013 umesto predvi\u0111enih osam milijardi za privredu \u0107e se iz dr\u017eavne kase izdvojiti 17 milijardi dinara. Veliki deo ovog novca usmeren je ka javnim preduze\u0107ima Srbijagas, Resavica, Skijali\u0161ta Srbije, ali i preduze\u0107ima poput Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a<\/a> u Beogradu ili ka projektu \u201cBeograd na vodi<\/a>\u201d. Dr\u017eava \u0107e 10 milijardi dinara izdvojiti i na pla\u0107anje nov\u010danih kazni<\/a> i naplata \u0161tete tamo gde nije ostvarila obaveze na koje se ugovorom obavezala.<\/p>\n

Naravno, ono \u0161to najvi\u0161e zanima gra\u0111ane i gra\u0111anke Srbije jeste najavljeno i rebalansom ozvani\u010deno smanjenje plata i penzija koje je stupilo na snagu 1. novembra. Plate u javnom sektoru ve\u0107e od 25.000 dinara linearno su smanjene za 10%. Kada su penzije u pitanju formula za smanjenje je ne\u0161to kompleksnija. Iako je premijer ranije ove godine \u201cgarantovao<\/a>\u201d da \u0107e penzioneri\/ke biti poslednji u \u010dije \u0107e se nov\u010danike zadirati, naredni \u010dekovi<\/a> penzionera koji imaju primanja izme\u0111u 25.000 i 40.000 dinara bi\u0107e umanjeni za manje od 10%, dok \u0107e oni \u010dije penzije prelaze 40.000 dinara do\u010dekati smanjenje ve\u0107e od 10%.<\/p>\n

Da li opozicija nudi alternativu?<\/b><\/p>\n

Debatu oko rebalansa bud\u017eeta obele\u017eilo je me\u0111usobno prebacivanje loptice izme\u0111u vlasti i opozicije o tome ko je odgovoran za aktuelno stanje. Glavni uzrok problema lociran je uglavnom u korupciji i \u201ciracionalnom\u201d zapo\u0161ljavanju u javnom sektoru partijski podobnih ljudi. Diskusija se svodila na pitanje da li odr\u017eati subvencije za javna preduze\u0107a ili plate i penzije. Biv\u0161i ministar privrede Sa\u0161a Radulovi\u0107 na svom blogu<\/a> je izneo kritiku rebalansa bud\u017eeta, tvrde\u0107i da \u0107e smanjenje plata i penzija u drugom koraku dovesti do smanjenja bud\u017eetskih priliva jer \u0107e smanjiti kupovnu mo\u0107 gra\u0111ana i gra\u0111anki i samim tim umanjiti naplatu akciza i poreza na dodatu vrednost. To je nesumnjivo ta\u010dno. Ipak, alternativa koju predla\u017ee (izme\u0111u ostalog, otpu\u0161tanje 15% zaposlenih u javnom sektoru i ukidanje subvencija) nikako ne re\u0161ava ovaj problem, s obzirom na to da u perspektivi dovodi do porasta nezaposlenosti i pritiska na socijalna izdavanja dr\u017eave te smanjenja bud\u017eetskih prihoda. U pitanju je za\u010darani krug koji perpetuiraju i vlast i opozicija.<\/p>\n

Zapravo, vlast ide i korak dalje i za 2015. godinu najavljuje ukidanje subvencija i dalju privatizaciju javnih preduze\u0107a, kako onih u restrukturiranju<\/a>, tako i giganata poput Elektroprivrede<\/a> Srbije i Telekoma. Uvedeno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru oro\u010deno je na 2017. godinu, a ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, do vrhunca dovodi logiku \u0161tednje vr\u0161e\u0107i, na u najmanju ruku sumnjiv na\u010din, reviziju<\/a> invalidskih penzija i zao\u0161travaju\u0107i workfare<\/i> model po kojem svi ljudi koji primaju socijalnu pomo\u0107 moraju biti raspolo\u017eivi kao besplatna radna snaga bez ikakvih specifi\u010dnih za\u0161tita<\/a> koje u\u017eivaju radnice i radnici. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

\u201cReformama\u201d ovde nije kraj. O\u010dekuje se i dolazak delegacije<\/a> Me\u0111unarodnog monetarnog fonda koji je podr\u017eao aktivnosti vlasti u Srbiji i koji \u0107e zahtevati nastavak \u201cfiskalne konsolidacije\u201d odnosno nastavak mera \u0161tednje.\u00a0Aleksandar Vu\u010di\u0107 je najavio da \u0107e do kraja mandata aktuelne Vlade biti otpu\u0161teno<\/a> 100.000 radnika i radnica u javnom sektoru. Me\u0111utim, neki ministri barataju i ve\u0107im ciframa. Tako na primer, ministarka dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave Kori Udovi\u010dki smatra<\/a> da 160.000 radnika i radnica u javnim i komunalnim preduze\u0107ima i 25.000 zaposlenih u javnoj upravi predstavljaju \u201cvi\u0161ak\u201d. S obzirom da je uvedena zabrana zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru, ona tvrdi da \u0107e dobar deo ovog \u201cvi\u0161ka\u201d biti smanjen \u201cprirodnim odlivom\u201d, \u0161to je ipak u kontradikciji sa nedavno pove\u0107anom starosnom granicom za odlazak u penziju.<\/p>\n

\u0160trajkom protiv \u0161tednje<\/b><\/p>\n

Prve reakcije na rezove stigle su od prosvetnih radnica i radnika koji su jo\u0161 pre izglasavanja rebalansa odr\u017eali \u0161trajk upozorenja. Prvog dana \u0161kolske godine na ulice su iza\u0161li<\/a> \u010dlanovi\/ce Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije zahtevaju\u0107i da se njihove plate izuzmu iz mera \u0161tednje. Narednom \u0161trajku upozorenja, 2. oktobra, priklju\u010dila su se jo\u0161 tri reprezentativna sindikata \u2013 Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti. Tre\u0107i \u0161trajk i protest odr\u017ean<\/a> je 22. oktobra kada se ispred Doma sindikata u Beogradu okupilo nekoliko hiljada prosvetara. Za 17. novembar najavljeno je otpo\u010dinjanje zakonskog \u0161trajka \u010dime \u0107e \u010dasovi sa 45 biti smanjeni na 30 minuta.<\/p>\n

Ministar prosvete Sr\u0111an Verbi\u0107 perfidno je napao sindikalce\/ke tvrde\u0107i da \u0161trajka\u010di nisu dobri uzori<\/a> za \u0111ake, dok ih je ministar finansija Du\u0161an Vujovi\u0107 \u201cp<\/a>osavetovao<\/a>\u201d da \u201cporazmisle koliko vremena rade i kako da dopunskim radom nadoknade smanjenje plata\u201d. Naravno, ministar finansija se ovom prilikom nije osvrnuo na ionako previsoku stopu nezaposlenosti koja ukazuje da je \u201cdopunski rad\u201d skoro pa fikcija.\u00a0Pored toga \u0161to novih radnih mesta manjka, pritisak na prosvetare da prona\u0111u dodatne izvore prihoda, u kontekstu nezaposlenosti koja prebacuje 22%, dru\u0161tveno je iracionalan i zao\u0161trava konkurenciju na tr\u017ei\u0161tu rada.\u00a0Podsetimo, prose\u010dna plata<\/a> u prosveti ni\u017ea je od prose\u010dne plate na nivou Srbije i iznosi oko 43.000 dinara, s tim da taj prosek u dobroj meri izvla\u010de plate zaposlenih u visokom obrazovanju, po\u0161to u srednjim i osnovnim \u0161kolama zarade ne prema\u0161uju 40.000 dinara, odnosno 336 evra.<\/p>\n

U \u0161trajk kre\u0107u i radnice i radnici u zdravstvu. Reprezentativni sindikati u zdravstvu i socijalnoj za\u0161titi predali su Vladi zahtev<\/a> da se u njihovom sektoru ne smanjuju plate i ju\u010der u\u0161li u jednodnevni \u0161trajk<\/a>. Isti zahtev imaju i sindikati<\/a> zaposlenih u komunalno-stambenoj i saobra\u0107ajnoj delatnosti, dok su penzioneri najavili<\/a> \u017ealbu Ustavnom sudu na odluku o smanjenju penzija.<\/p>\n

Optimizam pesimizma<\/b><\/p>\n

Artikulacija<\/a> zahteva uglavnom se kre\u0107e na liniji obrazlaganja sopstvene va\u017enosti za dru\u0161tvo ili odbijanja da se prihvati teret za lo\u0161e stanje u doma\u0107oj ekonomiji. Ipak, ovakva artikulacija ostavlja borbe izparcelisane, a impakt koji bi mogao postojati kada bi se \u010ditav javni sektor objedinio u borbi izostaje. Radnice i radnici kao da su prihvatili neminovnost \u0161tednje i prihvatili da teret krize treba da snosi javni sektor, dodu\u0161e ne ba\u0161 i njihov ogranak.<\/p>\n

Ako pristanemo na \u0161tednju, izlazak iz krize ne mo\u017eemo skoro o\u010dekivati. Pad BDP-a za ovu godinu delom je uslovljen poplavama koje su Srbiju zadesile tokom prole\u0107a. Ipak, zna\u010dajan udeo le\u017ei i u padu industrijske proizvodnje koja je za prvih devet meseci ove godine manja<\/a> 5,7% u odnosu na isti period prethodne godine.\u00a0U slu\u010daju da BDP i poraste naredne godine ili one tamo, situacija s bud\u017eetom \u0107e se stabilizovati jedino u slu\u010daju da se prodaju neka od profitabilnih preduze\u0107a u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. Jasno je da je stanje u kojem se bud\u017eet puni privatizacijama neodr\u017eiva. Usled potpune devastacije doma\u0107e privrede, na\u0161a ekonomija postala je zavisna<\/a> od direktnih stranih investicija kojih je sve manje. Da bi ih privukla na\u0161a Vlada dalje \u0107e raditi na sni\u017eavanju uslova rada i cene rada.<\/p>\n

Dalje, dr\u017eava ne nudi re\u0161enje za smanjenje potra\u017enje. Naime, na manji udeo poreza na dodatu vrednost i akciza u bud\u017eetu donekle je uticala i ni\u017ea stopa inflacije od prvobitno planirane. Ipak, te\u0161ko je otrgnuti se utisku da \u0107e dalje stezanje kai\u0161a dodatno izvr\u0161iti pritisak na agregatnu potra\u017enju pa samim tim dovesti do sve manje naplate ove dve stavke iz kojih se puni vi\u0161e od dve tre\u0107ine dr\u017eavne kase. Sa druge strane, \u010dak i ideolo\u0161ki proskribovan model po kojem bi se ve\u0107im dr\u017eavnim izdacima pove\u0107ala potra\u017enja tako\u0111e nije izvestan recept za uspeh, barem ne na du\u017ei rok. Skromni kapaciteti doma\u0107e privrede ne garantuju pozitivan rezultat ovakvih mera, pa je ve\u0107a \u0161ansa da bi one dovele do pove\u0107anog uvoza pa samim tim i do rasta spoljnotrgovinskog deficita. Dr\u017eava je privatizacijom i temeljnim uni\u0161tavanjem javnih preduze\u0107a izgubila efektivnu mo\u0107 za pokretanje ekonomije.<\/p>\n

Jedna od vesti koja se skoro mogla pro\u010ditati u lokalnim medijima govori da su Srbi najve\u0107i optimisti<\/a> u regionu. Pobolj\u0161anje ekonomske situacije u zemlji navodno o\u010dekuje 40% gra\u0111ana i gra\u0111anki Srbije, dok 33% o\u010dekuje pobolj\u0161anje li\u010dne finansijske situacije. Veliki optimizam lako se mo\u017ee pretvoriti u veliko razo\u010darenje.<\/p>\n

  1. Prva verzija\u00a0Zakona o bud\u017eetu<\/i><\/a> <\/i>Republike Srbije za 2014. godinu<\/i>, usvojena je krajem 13.12.2013. godine. Rebalans bud\u017eeta odre\u0111en je\u00a0Zakonom o izmenama i dopunama<\/a> Zakona o bud\u017eetu republike Srbije za 2014. godinu.<\/i>[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Javnost je ovim povodom uzburkala\u00a0vest iz Kikinde<\/a>\u00a0gde je op\u0161tinski Fond za solidarnost uputio poziv korisnicima socijalne pomo\u0107i na \u201cdru\u0161tveno koristan rad\u201d. \u201cU slu\u010daju neodazivanja ovom pozivu pozvanom licu ukida se pravo na pomo\u0107 iz Fonda u naredne dve godine. U slu\u010daju da pozvano lice nije u mogu\u0107nosti da do\u0111e, zamenjuju ga radno sposobni \u010dlanovi porodice\u201d, navodi se u pozivu, uz dodatak da je svako u obavezi da sa sobom ponese i sopstveni alat za rad.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Nakon du\u017eeg odlaganja Narodna skup\u0161tina Republike Srbije izglasala je u nedelju 26. oktobra rebalans bud\u017eeta za 2014. godinu. Nova ra\u010dunica uslovljena je…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":3246,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[105,33],"theme":[456,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-3227","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-javni-sektor","tag-protest","theme-politika","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3227","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3227"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3227\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36810,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3227\/revisions\/36810"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3246"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3227"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3227"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3227"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=3227"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=3227"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=3227"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=3227"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}