Crna Gora je posljednja evropska zemlja zahva\u0107ena koronavirusom. Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv zaraznih bolesti zahvaljuju\u0107i tome pravovremeno je usvojilo strategiju ograni\u010davaju\u0107ih mjera, a sada je pitanje koje \u0107e posljedice epidemije biti na zemlju ovisnu o turizmu i kako \u0107e to ekonomija podnijeti.
<\/p>\n\n\n\n
Dok statisti\u010dki podaci o dosada\u0161njim posledicama epidemije po javno zdravlje u Crnoj Gori ne spadaju u najdramati\u010dnije, ekonomske prognoze ozbiljno zabrinjavaju. Kako pokazuju najnovije procene<\/a>, ona \u0107e se u stanje iz januara 2020. najboljem slu\u010daju vratiti kroz tri godine. A u tom stanju privreda je ve\u0107 bila zavisna od turizma i direktnih stranih investicija, temeljno korumpirana i zadu\u017eena do gu\u0161e. Na granici siroma\u0161tva je izme\u0111u \u010detvrtine (Monstat) i polovine stanovni\u0161tva (po proceni Banke hrane<\/a>), a oko stotinu hiljada<\/a> gra\u0111ana prima neku vrstu socijalne i humanitarne pomo\u0107i. Svako deseto doma\u0107instvo unajmljuje stambeni prostor, svaki \u0161esti (odnosno svaki \u010detvrti mladi<\/a>) Crnogorac je zvani\u010dno nezaposlen, dok \u010ditave dve tre\u0107ine stanovni\u0161tva ne bi bilo u stanju da podnese neo\u010dekivani finansijski tro\u0161ak. Na udaru se ve\u0107 krajem marta na\u0161lo oko 30 hiljada zaposlenih u delatnostima u kojima je zbog koronavirusa zabranjen rad. Slede\u0107i udar, pretpostavlja se, pada na izme\u0111u 30-40 hiljada zaposlenih na crno, pa na privremeno i povremeno anga\u017eovane. Turizam, koji donosi \u010ditavu \u010detvrtinu BDP-a, mogao bi opasti i za 90 posto u odnosu na pro\u0161lu godinu. Zato su humanitarne organizacije, sindikati i aktivisti od po\u010detka krize zahtevali od Vlade hitne mere podr\u0161ke gra\u0111anima i malim preduze\u0107ima. Tra\u017eena je direktna finansijska pomo\u0107 za ugro\u017eene, barem kvartalno odlaganje naplate komunalija, struje i rata kredita za gra\u0111ane i preduze\u0107a, ukidanje PDV-a na osnovne prehrambene i higijenske proizvode, te moratorijum na izvr\u0161enja i delo\u017eacije. U istom dahu je predlagano da se novac za finansiranje tra\u017eenih mera preusmeri iz spornih bud\u017eetskih davanja: sume “sklonjene na stranu” za revitalizaciju nacionalne avio-kompanije, novca koji se sliva u d\u017eepove povla\u0161\u0107enih proizvo\u0111a\u010da struje, te plata i bonusa funkcionera. Na finansiranje “ubica reka” pro\u0161le je godine oti\u0161lo \u010dak 12 miliona evra, a za Montenegro Airlines je nedavno za revitalizaciju-pred-privatizaciju namenjeno 150 miliona. Skup\u0161tina je ovaj miraz odobrila samo dan nakon dono\u0161enja Zakona o vjeroispovesti, dok su se mediji zanimali protestima. Bud\u017eet, pritom, konstantno krvari neopravdano visoke plate i bonuse za javne du\u017enosnike. U aktuelnoj situaciji gra\u0111ane dodatno razjaruje to \u0161to se u zdravstvo decenijama nedovoljno ulagalo, dok broj birokrata konstantno raste. Za trideset godina nije izgra\u0111ena ni jedna nova bolnica<\/a>, a odliv zdravstvenih radnika u bogatije zemlje je u poslednje vreme bio toliko upadljiv da su pojedini funkcioneri najavljivali populisti\u010dke i neprihvatljive mere njegovog zaustavljanja, poput nametanja lekarima vi\u0161egodi\u0161nje zabrane iseljavanja. Nije sporno da bi vladaju\u0107a elita mogla da se odrekne dela prijavljenih primanja makar u svrhe politi\u010dkog marketinga, ako ve\u0107 ne i iz iskrene solidarnosti (kao \u0161to su to ve\u0107 u\u010dinili pojedini povla\u0161\u0107eni investitori): za mnoge gra\u0111ane CG bi u narednim mesecima ono \u0161to je savremenim velmo\u017eama vi\u0161ak zna\u010dilo razliku izme\u0111u \u017eivota i smrti. Me\u0111utim, sume neophodne za stabilizaciju ekonomije su mnogo ve\u0107e, i mere se stotinama miliona, pa i milijardama evra. Sva predvi\u0111anja upu\u0107uju na globalnu recesiju ve\u0107u od one iz 2008. godine, dok su mehanizmi kojima je kriza tada ubla\u017eena \u0161to nedostupni, \u0161to nedostatni. Kako pi\u0161e Milo\u0161 Vukovi\u0107<\/a>, Crna Gora ne\u0107e mo\u0107i da se osloni na fiskalne mehanizme koje je u me\u0111uvremenu koristila: “Tu prvenstveno mislim na mehanizam javnog duga (2006. iznosio oko 30 posto BDP-a), koji je u najve\u0107oj mjeri apsorbovao \u0161okove koji je kriza iz 2007. proizvela. Prema dostupnim zvani\u010dnim makroekonomskim podacima, Crna Gora se u me\u0111uvremenu intenzivno zadu\u017eivala (javni dug sa garancijama na kraju 2019. iznosio je oko 85 posto BDP) kako bi finansirala ogromnu teku\u0107u dr\u017eavnu potro\u0161nju, ali i mahom proma\u0161ene i neproduktivne investicije.” Fidelity consulting je zato ve\u0107 predlagao da se od poverilaca zatra\u017ee otpis i reprogram duga<\/a>, \u010dime bi se u bud\u017eetu oslobodilo oko pola milijarde evra. Uz kreditore sa “Zapada”, sudbina Crne Gore u tom \u0107e pogledu najvi\u0161e zavisiti od dobre volje Kine. Pored D\u017eibutija, Maldiva, Laosa, Mongolije, Tad\u017eikistana, Kirgistana i Pakistana, Crna Gora naime, spada u osam zemalja najizlo\u017eenijih negativnim posledicama kreditnih sporazuma sa Kinom. Godine 2014. ona je sklopila ugovor vredan milijardu dolara (odnosno 20 posto BDP-a) za izgradnju deonice auto-puta koja bi spojila luku Bar sa Srbijom, a u okviru kineskog strate\u0161kog projekta Pojas i put. <\/p>\n\n\n\n Nevladine organizacije ukazuju na to da su odredbe ugovora netransparente, da je nedopustivo to \u0161to je za ugovor nadle\u017ean kineski arbitra\u017eni sud, te da nije poznato \u0161ta bi sve kineski partneri \u2013 dr\u017eavna Exim banka i dr\u017eavna korporacija China Road and Bridge Corporation \u2013 mogli da dobiju na upravu kao kolateral u slu\u010daju nemogu\u0107nosti Crne Gore, kao neravnopravnog partnera, da ispo\u0161tuje svoje ugovorne obaveze. Doma\u0107i i strani stru\u010dnjaci tvrde<\/a> i da \u0107e auto-put biti nerentabilan<\/a>, da su studije na osnovu kojih je odobren \u0161telovane i da je CG ve\u0107 uhva\u0107ena u kreditnu zamku zbog koje joj preti bankrot. Unija je zasad Crnoj Gori obe\u0107ala 53 miliona evra iz fonda za hitnu pomo\u0107<\/a> zemljama Zapadnog Balkana. No, dalja strategija EU, razjedinjene razli\u010ditim strategijama i interesima u suo\u010davanju sa aktuelnom krizom, ostaje neizvesna. Situacija se, pritom, menja iz \u010dasa u \u010das \u2013 MMF je tokom zaklju\u010divanja ovog teksta promenio procenu projektovanog pada BDP Crne Gore sa doju\u010dera\u0161njih 2.5 na 9 posto. To u efektu zna\u010di da \u0107e ekonomija Crne Gore u 2020. prihodovati 430 miliona evra manje od o\u010dekivanog: onih pola milijarde evra koji bi se mogli spasti otpisivanjem javnog duga, odnosno ne\u0161to vi\u0161e od sume od 300 miliona u koju je Fidelity consulting uklopio svoj predlog<\/a> hitnih ekonomskih mera. <\/p>\n\n\n\n Vlada je u me\u0111uvremenu objavila dva znatno manja, zvani\u010dna paketa ekonomskih mera, koje su na dru\u0161tvenim mre\u017eama nazvane “flasterom na otvorenu ranu\u201c. Ni ocene nezavisnih analiti\u010dara nisu prema njima bile mnogo bla\u017ee. Prvi paket mera, odnosno kreditna linija IRF-a, je najvi\u0161e novca namenio preduze\u0107ima anga\u017eovanim na kapitalnim projektima. Fidelity consulting<\/a> je zato velike kompanije nazvao “najve\u0107im dobitnicima” mera, koji \u0107e “‘usisati’ ogromna, vi\u0161emilionska sredstva koje je bilo neophodno rasporediti na mikro, mala i srednja preduze\u0107a\u201c. Drugim paketom<\/a> dr\u017eava je na sebe preuzela da pokrije 70 posto minimalne zarade onih koji izgube posao, licima u karantinu, novim zaposlenima, i zaposlenima u zabranjenim i ugro\u017eenim delatnostima u aprilu i maju, pritom ne pomenuv\u0161i mart. Odre\u0111ena je i jednokratna nov\u010danu pomo\u0107 za formalno nezaposlene, u iznosu od zanemarljivih 50\u20ac. Najsiroma\u0161niji, najugro\u017eeniji i najmanja preduze\u0107a (kojih je najvi\u0161e) su u oba paketa propali kroz rupe u ad-hoc ispletenoj za\u0161titnoj mre\u017ei. Pla\u0107anje kredita je samo privremeno odlo\u017eeno, izvr\u0161enja nisu u potpunosti stopirana. U me\u0111uvremenu narasta nepoverenje u institucije, a treniranje strogo\u0107e se zao\u0161trava. Uveden je policijski \u010das; u javnom prostoru se, iako nije vanredno stanje, smete na\u0107i isklju\u010divo sami, a zabranjene su i rekreativne aktivnosti. Privedeno je nekoliko stotina gra\u0111ana. Nepoverenju i ozloje\u0111enosti doprinosi to \u0161to su od po\u010detka epidemije u javnost nekoliko puta “cureli” zvani\u010dni spiskovi ljudi u izolaciji i zara\u017eenih lica, a vlast \u010dak i podsticala stanovni\u0161tvo da \u0161pijunira i nadle\u017enima prijavljuje nedisciplinovane kom\u0161ije. Ovih dana se spekuli\u0161e o pravom zna\u010denju najnovijeg gafa: zvani\u010dnici su, naime, medicinsku opremu nedavno pristiglu iz Kine najpre predstavili kao donaciju, da bi se maske iz kontingenta na\u0161le u prodaji. Sumnji\u010dava javnost se sada pita da li vlasti profitiraju na donaciji, ili su se zaleteli da kineskog partnera po\u0161to-poto predstave kao prijateljski nastrojenog. Ovako, u okolnostima kada ljudi ve\u0107 gladuju, strah se uvla\u010di u kosti, a dr\u017eava ne nudi konkretna i brza re\u0161enja, aktuelne stroge mere mnogima deluju kao vi\u0161e od nu\u017ene medicinske preventive. Tom dojmu doprinosi i \u010dinjenica da je izbijanje epidemije koronavirusa u Crnoj Gori prekinulo vi\u0161emese\u010dne antivladine proteste. Protestne litije u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske delom su odra\u017eavale sukob kompradorskih elita, ali su istovremeno bile i izraz (ili barem ventil) proklju\u010dalog o\u010dajanja velikog procenta stanovni\u0161tva, od simboli\u010dke do materijalne sfere, i obrnuto. (Tuma\u010diti ih kao isklju\u010divi odraz delovanja svedenog broja aktera \u2013 bilo lokalnih, regionalnih, ili me\u0111unarodnih \u2013 a oduzeti im kontingentnost i ne uva\u017eiti podlogu od autenti\u010dnog bunta bilo je u najmanju ruku nezahvalno.) Svima je jasno da je u periodu dok su li\u010dne aspiracije mahom svedene na izbegavanje asistirane respiracije referentni sistem najpodlo\u017eniji promenama. Nepodno\u0161ljivo nezadovoljstvo, siroma\u0161tvo i nepoverenje \u0107e u Crnoj Gori, kao i drugde, samo rasti. Pitanje svih pitanja je da li \u0107e neodr\u017eivost doju\u010dera\u0161njih ekonomsko-politi\u010dkih konfiguracija dovesti do njihove korenite promene, ili do njihove transformacije ka otvorenim autokratijama. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crna Gora je posljednja evropska zemlja zahva\u0107ena koronavirusom. Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv zaraznih bolesti zahvaljuju\u0107i tome pravovremeno je usvojilo strategiju ograni\u010davaju\u0107ih mjera, a sada je pitanje koje \u0107e posljedice epidemije biti na zemlju ovisnu o turizmu i kako \u0107e to ekonomija podnijeti. Dok statisti\u010dki podaci o dosada\u0161njim posledicama epidemije po javno zdravlje u […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":32216,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[859,883,858,884,435],"theme":[458],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-32196","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-covid-19","tag-epidemija","tag-korona-virus","tag-pandemija","tag-zdravstvo","theme-drustvo","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32196","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=32196"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32196\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32211,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32196\/revisions\/32211"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/32216"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=32196"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=32196"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=32196"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=32196"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=32196"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=32196"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=32196"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n\n\n\n
Ako kriza potraje do jula bez posla \u0107e ostati 15 hiljada ljudi, zahvati li i letnju sezonu \u2013 jo\u0161 toliko. Po crnom scenariju, ako bi recesija potrajala 12 meseci, posao bi izgubilo 44 hiljade radnika, \u010dime bi se broj nezaposlenih popeo na vrtoglavih 80.000. Drugim re\u010dima, zvani\u010dna stopa nezaposlenosti od 16.2 posto mogla bi se udvostru\u010diti.
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nSume sklonjene “na stranu”
<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nFlaster na otvorenu ranu<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nNepovjerenje u vladu<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n