Srbija nije do\u010dekala koronavirus spremna. Umjesto toga, “stru\u010dnjaci” koji bi narodu trebale ulijevati povjerenje, virus su shvatile kao vic. Po\u010detna lako\u0107a ignoriranja problema pretvara se u ozbiljne i tmurne projekcije po dru\u0161tvo i ekonomiju.<\/p>\n\n\n\n
Da se Srbija danas nalazi u ekonomskoj situaciji koja je znatno povoljnija nego u mnogim drugim zemljama sveta uverava nas predsjednik dr\u017eave Aleksandar Vu\u010di\u0107 jednako kako je to i ne tako davne 2008. godine \u010dinio<\/a> tada\u0161nji potpredsednik vlade Bo\u017eidar \u0110eli\u0107. Kriza je tu, pred vratima. I, pritom, ostavimo po strani permanentnu krizu i nesigurnost koju ose\u0107a stanovni\u0161tvo Srbije. Ovde je re\u010d o mnogo dubljoj ekonomskoj i pre svega socijalnoj krizi. Da ne treba mnogo brinuti uveravaju nas danas, gotovo identi\u010dno kako su to \u010dinili i pre dvanaest godina. Akteri su dodu\u0161e ne\u0161to druga\u010diji, ali re\u010denice koje izgovaraju su neverovatno sli\u010dne. “Srbija se u ovakvoj poziciji na\u0161la zahvaljuju\u0107i opreznoj i strogoj monetarnoj kao i odmerenoj generalnoj politici na\u0161e zemlje, koja ne proizvodi konflikte, ve\u0107 stabilnost,” obrazlagao je \u0110eli\u0107 te 2008. godine. Iste re\u010di je pre nekoliko dana ponovio<\/a> i Vu\u010di\u0107 uveravaju\u0107i nas da Srbiju ove 2020. o\u010dekuje “dva do tri puta manji pad nego 2008. i 2009. godine”. Kontekst, dodu\u0161e, nije isti. Aktuelna kriza je prouzrokovana ne\u010dim \u0161to se ne mo\u017ee izravno podvesti pod unutra\u0161nje kontradikcije kapitalisti\u010dkog sistema. Sa druge strane, posledice pandemije koronavirusa nemogu\u0107e je sagledati bez uzimanja u obzir svih onih mera koje su prethodnih godina i decenija sprovo\u0111ene u skladu sa duhom kapitalizma \u2013 privatizacija i deregulacija ekonomije. \u010clan Kriznog \u0161taba Vlade Republike Srbije za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Predrag Kon, izjavio je<\/a> 15. marta, dana kada je progla\u0161eno vanredno stanje, da epidemija normalno traje \u0161est do osam nedelja. “Na\u0161 je cilj da traje \u010detiri meseca, a da bude potpuno razvu\u010dena i da spasemo \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e \u017eivota. To je su\u0161tina.”<\/p>\n\n\n\n Nije ba\u0161 lako utvrditi u kojoj smo sada nedelji. Zvani\u010dno, prvi slu\u010daj koronavirusa u Srbiji registrovan je 6. marta. Ipak, nedavno je Darija Kisi\u0107 Tepav\u010devi\u0107, zamenica direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi\u0107 Batut”, izjavila<\/a> da je prvi slu\u010daj zaraze registrovan jo\u0161 1. marta. To je u javnosti unelo sumnju<\/a> da su nadle\u017ene institucije pre\u0107utale prve registrovane slu\u010dajeve obolelih. Razlog za ovaj gest moglo bi biti raspisivanje izbora koje se desilo 4. marta i prikupljanje potpisa za kandidaturu. Vladaju\u0107a Srpska narodna stranka ekspresno je sakupila neophodne potpise i predala ih Republi\u010dkoj izbornoj komisiji ve\u0107 5. marta. Narodnog dana ministar zdravlja Zlatibor Lon\u010dar izjavio je da je otkriven prvi slu\u010daj oboljevanja od koronavirusa u Srbiji. <\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda je poklapanje ovih datuma potpuna slu\u010dajnost. Mo\u017eda je i zamenica direktorke Instituta “Batut” zaista napravila lapsus, kako se pravdala<\/a> ve\u0107 narednog dana. Ali te\u0161ko je ne biti podozriv u celokupnom kontekstu u kojem se vlast krajnje neozbiljno i neodgovorno pona\u0161ala progla\u0161avaju\u0107i virus “najsme\u0161nijim virusom u istoriji \u010dove\u010danstva” i preporu\u010duju\u0107i krajem februara, na zvani\u010dnoj konferenciji za medije u Predsedni\u0161tvu Srbije, da se u Italiju slobodno mo\u017ee i\u0107i u \u0161oping jer slede “veliki popusti po\u0161to niko \u017eivi ne\u0107e sada da do\u0111e u Italiju”. Za ovu izjavu javnost se najvi\u0161e obru\u0161ila na osobu koja ju je izgovorila<\/a>, pulmologa Branimira Nestorovi\u0107a. Ali da se razumemo, u ovako ozbiljnim situacijama kakvoj svedo\u010dimo danas, potrebno je oti\u0107i korak dalje od upiranja prstom u pojedina\u010dne \u0161arlatane i pa\u017enju fokusirati isklju\u010divo na instituciju koja je dala legitimitet \u0161arlatanstvu. U ovom slu\u010daju to je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vu\u010di\u0107, koji za Nestorovi\u0107a i dalje tvrdi da je genije. Uvek je, a posebno danas kada je ceo svet u panici i kada nije do kraja jasno kako \u0107e se kriza okon\u010dati, bitno u \u010dijim rukama se nalaze poluge mo\u0107i. Dakle, da li smo u \u010detvrtoj ili petoj nedelji epidemije manje je va\u017eno. Bitnije je \u0161ta \u0107e se sve de\u0161avati narednih meseci, ali i onda kada epidemija bude potpuno obuzdana. Jer postaje sve jasnije da \u0107e se i mnogo bogatija dru\u0161tva od Srbije te\u0161ko nositi sa ekonomskim i socijalnim posledicama trenutnog stanja. “Tr\u017ei\u0161ta danas ne postoje, ovo je kriza nepostojanja tr\u017ei\u0161ta”, izjavio je Marko \u010cade\u017e, predsednik Privredne komore Srbije. Celo dru\u0161tvo prakti\u010dno stoji. Navikli su nas da sve merimo kroz bud\u017eetske deficite i suficite, rast i pad bruto doma\u0107eg proizvoda, kamatne stope i procente berzanskih fluktuacija. E pa, stvari su na tom planu sada katastrofalne. Dodu\u0161e, za razliku od britanskih i ameri\u010dkih konzervativaca, ovi doma\u0107i i dalje ne govore o tome da je zarad ekonomskih aktivnosti nu\u017eno \u017ertvovati ljudske \u017eivote. Opet, kriza je tek na po\u010detku, a skora\u0161nja istorija slikovito govori o tome da je i ovde, a ne samo na tom “trulom Zapadu”, profit bitniji od ljudi. Istorija nas u\u010di i tome da se proklamovano<\/a> “kriza je na\u0161a \u0161ansa” mora uzeti sa zrnom soli. Uostalom, da li je ikome nezamislivo da se Vu\u010di\u0107evo “volim vas penzioneri<\/a>” preko no\u0107i okrene u zagovaranje savremenog lapota? Ba\u0161 kao \u0161to se “najsme\u0161niji virus” pretvorio u kataklizmi\u010dnu pojavu zbog koje se uvodi policijski \u010das, i predsednikova briga o penzionerima lako se od ljubavi da preto\u010diti u epidemijsku \u0161tednju na \u010dijem \u0107e se udaru na\u0107i \u017eivoti najstarijih. U tom duhu treba razumeti i Vu\u010di\u0107evu \u0161ekspirovsku dvojbu: “ho\u0107ete pravdu ili \u017eivote?” U velikom intervjuu koji je dao za televiziju Prva<\/a> mogli smo da \u010dujemo ovo pitanje koje nas stavlja pred te\u017eak izbor. Ali ne dajte se zavarati. Da iskrena briga vlasti o penzionerima zaista postoji ne bi im prethodnih godina smanjivali penzije dekretom. Uostalom, da je briga o \u017eivotima ljudi iskrena odavno bi se posvetila pa\u017enja siroma\u0161nima, smislili na\u010dini i sprovodile politike koje bi omogu\u0107ile da ona \u010detvrtina populacije, koja svakodnevno poku\u0161ava da pre\u017eivi u siroma\u0161tvu, nekako ispliva. \u010cetvrtina populacije \u017eivi mese\u010dno sa manje od 120 evra i o njima se retko pri\u010da. Vlast prakti\u010dno nikada. Da se ne brine mnogo o ljudima govori i stanje u zdravstvu. Ostavimo ovom prilikom po strani pitanje desetkovane farmaceutske industrije. Srbija se nalazi na samom za\u010delju<\/a> evropskih zemalja kada se pogleda broj zdravstvenih radnika i radnica po glavi stanovnika. Dok se bud\u017eetska sredstva namenjena Republi\u010dkom fondu za zdravstveno osiguranje tek tako preusmeravaju<\/a> u druge sektore, optere\u0107enje na medicinsko osoblje konstantno raste, ba\u0161 kao i broj lekara i lekarki na birou za nezaposlene. Oni koji su uspeli da do\u0111u do zaposlenja u javnom zdravstvu rade za plate<\/a> koje se kre\u0107u u rasponu od 250 evra za tehni\u010dko osoblje, pa do 850 evra za lekare i lekarke specijaliste i primarijuse. To je stanje koje najavljeno pove\u0107anje zarada od 10 posto ne\u0107e dramati\u010dno popraviti.<\/p>\n\n\n\n Kako onda mo\u017ee zvu\u010dati aktuelni poziv koji je upu\u0107en<\/a> medicinskim radnicama i radnicima u inostranstvu da se privremeno vrate i volontiraju? Reklo bi se \u2013 krajnje neprimereno. Pritom, ovaj poziv stoji u potpunoj koliziji sa predsednikovim i premijerkinim konstantnim napadima na ljude koji su se usled krize vratili u Srbiju, a koji su optu\u017eeni da su doneli virus u Srbiju i do\u0161li da se besplatno le\u010de. Ove re\u010di su prethodnih dana tako lako izgovarane kao da ne postoji ni trunka svesti o eventualnim posledicama po sigurnost tih ljudi. Da stvar bude gora Vu\u010di\u0107 je u vi\u0161e navrata podvla\u010dio kako mu je \u017eao \u0161to je ispo\u0161tovao Ustav i omogu\u0107io dr\u017eavljanima Srbije da se vrate u zemlju. I sada se, opet i naprasno, menja plo\u010da. Sada je u redu da se vrate ljudi iz inostranstva. Ali medicinski radnici i radnice nisu oti\u0161li iz zemlje tek tako. Godine mera \u0161tednje i zabrane zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru onemogu\u0107ili su im da na\u0111u posao u Srbiji. Sa daljine oni odgovaraju<\/a> da je poziv za povratkom provokacija i licemerje, da im dr\u017eava nije pru\u017eila mogu\u0107nost da se zaposle, ali se i pitaju za\u0161to se kona\u010dno ne zaposle svi oni kadrovi koji su ostali u zemlji i \u010dekaju na birou za nezaposlene, kao i one njihove kolege i koleginice koje volontiraju ili rade sa privremenim ugovorima. A njih ima, i to ne malo. Samo u evidenciji ni\u0161ke filijale Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje nalazi se<\/a> 434 lekara i lekarki. I dok se vlast godinama unazad hvali ekonomskim preporodom Srbije ovo je u stvari slika pravog stanja. Pri tom, najavljeno je da \u0107e zdravstvenim radnicama i radnicima biti smanjene<\/a> plate ukoliko su u samoizolaciji zbog mogu\u0107nosti da su oboleli od korone. Krajnje podsticajno. <\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, Vu\u010di\u0107 i ministar finansija Sini\u0161a Mali najavljuju i da \u0107e privatni sektor biti obilato podr\u017ean od strane dr\u017eave. Paket ekonomskih mera koji je kona\u010dno obznanjen narodu ukupno \u0107e obuhvatiti 5,1 milijardu evra. Kako je Mali rekao, ovaj iznos je u visini polovine godi\u0161njeg dr\u017eavnog bud\u017eeta ili oko 11 posto BDP-a. Radnice i radnici mikro, malih i srednjih preduze\u0107a bi\u0107e podr\u017eani sa tri minimalne plate, odnosno sa 250 evra mese\u010dno. Ovaj vid podr\u0161ke bi\u0107e upu\u0107en onim preduze\u0107ima koja nisu otpustila vi\u0161e od 10 posto svojih zaposlenih. Za\u0161to podr\u0161ka nije upu\u0107ena i onim radnicima i radnicama koji su ve\u0107 otpu\u0161teni, nije obrazlo\u017eeno. Ako je ra\u010dunica ministra ta\u010dna ovaj novac le\u0107i \u0107e na ra\u010dune oko 900.000 ljudi. Tako\u0111e, pla\u0107anje poreza i doprinosa, kao i poreza na dobit, odla\u017ee se do januara naredne godine. <\/p>\n\n\n\n Nekoliko dana pre nego \u0161to je progla\u0161eno vanredno stanje Tomislav Momirovi\u0107, govore\u0107i<\/a> ispred udru\u017eenja hotelijera, rekao je da su prvi radnici ve\u0107 otpu\u0161teni. Tek tako. I dok na gra\u0111ane svakodnevno sa televizora vi\u010de, Vu\u010di\u0107 tek tu i tamo blago zamoli<\/a> vlasnike privatnih firmi da ne otpu\u0161taju zaposlene. Nedavno je i izgovorio da dr\u017eava “ne mo\u017ee privatniku da ka\u017ee da ne otpu\u0161ta ili da ne smanjuje plate.” Ministar finansija je tako\u0111e bio izri\u010dit da dr\u017eava ne mo\u017ee da uti\u010de na privatnike i da je njihova zakonska mogu\u0107nost da otpuste radnike i radnice ili da im za vreme prekida rada smanje plate. Opet, dr\u017eava \u0107e preuzeti na sebe isplatu polovine minimalne zarade onih ljudi koji rade u velikim preduze\u0107ima koja su sada obustavila svoju proizvodnju i poslali radnice i radnike ku\u0107ama.
<\/p>\n\n\n\nPravda ili \u017eivoti?
<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nZdravstvo na za\u010delju<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nPrvi radnici ve\u0107 otpu\u0161teni<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n