Re\u010deno kladioni\u010darskim \u017eargonom, pred svijetom je troznak: suverenizam i autarkija, jo\u0161 ekstremniji tr\u017ei\u0161ni odnosi ili internacionalna solidarnost. Mo\u017eete se kladiti, ali \u0161to je puno va\u017enije, mo\u017eete i morate i igrati.<\/p>\n\n\n\n
Epidemije i pandemije, ba\u0161 kao i druge nepogode velikih razmera, obelodanjuju neprijatne istine o dru\u0161tvima i zajednicama u kojima \u017eivimo, i to ba\u0161 one koje ina\u010de prikrivamo i potiskujemo ready made<\/em> ideolo\u0161kim narativima (npr. o li\u010dnoj odgovornosti, ili neminovnosti ekonomskih i politi\u010dkih modela i odluka, ili ljudskoj prirodi). Tako je i aktuelna pandemija virusa COVID-19 naglava\u010dke okrenula neke od tih narativa: najrazvijenija zemlja na svetu se sa njom mu\u010di vi\u0161e nego mnoge dr\u017eave Tre\u0107eg sveta, mase prekarnih i slabo pla\u0107enih radnika pokazuju se kao ki\u010dma sveta koja mo\u017ee da ga zaustavi za treptaj oka, a \u010duvena ljudska priroda ispostavlja se ne\u0161to slo\u017eenijom, ponekad \u010dak i plemenitijom. <\/p>\n\n\n\n U epidemijskom dru\u0161tvenom limbu, sa slabljenjem automatizovanih i tr\u017ei\u0161no posredovanih socijalnih interakcija na povr\u0161inu su isplivali primeri autenti\u010dne ljudske dejstvenosti: od bujanja inicijativa za solidarnost i pomo\u0107 drugima, pa i po cenu sopstvenog zdravlja i stanja na ra\u010dunu, do slu\u010dajeva<\/a> ljudi koji namerno prenose virus drugima ili kamenovanja autobusa<\/a> sa evakuisanima iz Vuhana u Ukrajini (uostalom, ima li \u0161ta ljudskije od \u017eelje da se drugome na\u0161kodi bez povoda?). Nema u tome ni\u010deg neobi\u010dnog: dru\u0161tvene odnose neumoljivo progoni horror vacui<\/em>, \u010dak i vi\u0161e nego prirodni svet. U istom trenutku nazire se i mogu\u0107nost istinske ljudske zajednice: susedi koje uglavnom smatramo nu\u017enim zlom postaju ljudi koji dele na\u0161e strahove, nadanja i \u017eelje. U momentu pisanja ovog teksta, na prozore jednog ina\u010de pasivnog beogradskog kraja iza\u0161le su desetine ljudi da aplauzom podr\u017ee zdravstvene radnike u borbi sa epidemijom. Iza ina\u010de nemih, osvetljenih kvadrata pojavljuju se \u017eivi ljudi.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ispostavilo se da odjednom, nekako, mo\u017ee sve: mo\u017ee manje da se leti i putuje, mnogi sastanci ipak mogu biti i samo mejlovi, mo\u017ee i kontrola cena, mo\u017ee da se radi i manje i sporije a ponekad i od ku\u0107e, a po svemu sude\u0107i mo\u017ee i nacionalizacija ili barem rekvizicija bolni\u010dkih kapaciteta za op\u0161tedru\u0161tvene potrebe – to \u0107e re\u0107i, mo\u017ee i distribucija prema potrebama, a ne samo prema plate\u017enoj mo\u0107i. U SAD, vladaju\u0107i republikanci \u010dak predla\u017eu<\/a> i kratkoro\u010dne nov\u010dane transfere doma\u0107instvima za vreme epidemije, zala\u017eu\u0107i se tako za ne\u0161to \u0161to su ceo svoj politi\u010dki vek osu\u0111ivali kao napad na ameri\u010dki na\u010din \u017eivota. Sve je ovo do sada prokazivano ili kao retrogradno i neefikasno ili kao ne\u0161to \u0161to \u0107e \u201cugroziti ekonomiju\u201d, a samim tim i kvalitet ljudskih \u017eivota. Pa ipak, stvari stoje sasvim suprotno. Kapitalizam na osnovici slobodnog tr\u017ei\u0161ta i podre\u0111ene mu dr\u017eave – kako druga\u010dije nazvati spremnost ameri\u010dkog FED-a da niotkuda upumpa u privredu<\/a> vi\u0161e od bilijun <\/em>dolara – lepo funkcioni\u0161e dok mu je sve po meri, ali je o\u010digledno nepripremljen za vanredne doga\u0111aje poput teku\u0107e pandemije. Kako je to potvrdio vode\u0107i ameri\u010dki imunolog Entoni Fau\u010di (Anthony Fauci), ameri\u010dki zdravstveni sistem strukturno nije postavljen tako da mo\u017ee da se izbori sa doga\u0111ajima ovih razmera, dok vlasti, po sopstvenom priznanju, ne \u017eele da remete odnos izme\u0111u zdravstvenih osiguranika i osiguravaju\u0107ih dru\u0161tava.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, obja\u0161njenje za neadekvatan odgovor na pandemiju i potencijalno katastrofalne ekonomske posledice ne mo\u017ee se prona\u0107i u tome. Mnoge, uglavnom azijske zemlje koja su uspele da obuzdaju \u0161irenje zaraze ili da njime bar bolje upravljaju – Kina, Ju\u017ena Koreja, Singapur – tako\u0111e su kapitalisti\u010dke sa manje ili vi\u0161e slobodnim tr\u017ei\u0161tem i manjom ili ve\u0107om podre\u0111eno\u0161\u0107u javne vlasti imperativima kapitala. Koronavirus nas, kao i klimatske promene, tera da o dru\u0161tvenim pitanjima kona\u010dno razmi\u0161ljamo kao o istinski globalnim problemima. Raskorak izme\u0111u globalizovane privrede i trgovine, \u010destih putovanja i sve te\u0161njeg povezivanja dru\u0161tava i njihovih \u010dlanova s jedne strane, i, sa druge, zdravstvenih sistema koji su ne samo ostali nacionalni, ve\u0107 su i na tom nacionalnom nivou sistematski razgra\u0111ivani – e da bi i tu za\u017eiveo \u201cjust in time\u201d model na bazi privatne inicijative – pokazao je da se ovakvi izazovi mogu savladati jedino koordinisanim delovanjem na svetskom nivou. Da nije ostavljeno jednom Aleksandru Vu\u010di\u0107u da na konferenciju za \u0161tampu dovodi budalu od epidemiologa<\/a> koja \u0107e da COVID-19 proglasi \u201cnajsme\u0161nijim virusom u istoriji \u010dove\u010danstva\u201d, mo\u017eda se sad u Srbiji ne bi uvodio policijski \u010das i ne bi se optu\u017eivali penzioneri da su neodgovorni. Isto va\u017ei i za SAD, \u010diji je predsednik isprva o koronavirusu govorio kao o jo\u0161 jednoj \u201cprevari Demokrata\u201d. No, \u010dak i da je odgovor nacionalnih dr\u017eava bio okretniji i bolji, te\u0161ko bi se mogla prikriti potreba za globalnom zdravstvenom infrastrukturom koja bi mogla da podr\u017ei sve globalniji na\u010din \u017eivota rastu\u0107eg broja ljudi. Uputstvo o redovnom pranju ruku i ve\u0107oj higijeni deluju cini\u010dno ako se uzme u obzir podatak<\/a> da nekih 80 miliona ljudi u Indiji nema pristup \u010distoj vodi.<\/p>\n\n\n\n Koliko epidemije obelodanjuju neprijatne istine o ljudskim zajednicama, toliko predstavljaju i priliku za (re)afirmaciju odre\u0111enih politi\u010dkih i strate\u0161kih opredeljenja. Na povr\u0161inskom nivou, o\u010digledno je da Kina iz ove krize izlazi kao kandidat za slede\u0107u svetsku supersilu. Za takav status nije dovoljna samo ekonomska, politi\u010dka ili vojna prevlast. Snimci kineskih lekara<\/a> u Vuhanu koji sa osmehom, pobedni\u010dki skidaju za\u0161titne maske, dok se zaraza u ostatku sveta tek razgoreva, upu\u0107uju na to da je Kina na putu ubrzanog sticanja simboli\u010dkog legitimiteta i mek\u0161eg tipa prevlasti. U svetu za koji je ideja trajnog progresa konstitutivna, supersila mo\u017ee biti samo ona sila koja preuzima \u0161tafetu takvog progresa. Posle nedostatnog odgovora ameri\u010dkih i ve\u0107ine evropskih vlasti na pandemiju, ko mo\u017ee okriviti onoga koji bi se pod kineskom senkom ipak ose\u0107ao bezbednije? Ni Italija, na kraju krajeva, nije zatra\u017eila pomo\u0107 od SAD, ve\u0107 od Kine.<\/p>\n\n\n\n Na ne\u0161to temeljnijem nivou, trenutna kriza zao\u0161tri\u0107e sukobe izme\u0111u tzv. suverenista i onih koji smatraju da povratak na \u201csvet nacija\u201d nije put napred. Naznake tog zao\u0161travanja mogle su se videti u Orbanovoj izjavi<\/a> da su \u201cstranci doneli koronavirus\u201d, ali i Vu\u010di\u0107evoj opaski<\/a> da \u201cevropska solidarnost ne postoji\u201d i da je \u201cbajka na papiru\u201d. Ne treba smetnuti s uma da je goru\u0107e politi\u010dko pitanje pre pojave koronavirusa (ponovo) bilo pitanje izbeglica ante portas<\/em>, i da je pitanje vremena kada \u0107e ekstremna desnica direktnije i jasnije dovoditi u vezu izbegli\u010dke kolone i teku\u0107u pandemiju. Ksenofobija, zatvaranje u uske nacionalne okvire i zagovaranje autarhije lako mogu postati odlike dru\u0161tava u budu\u0107nosti, \u0161to bi samo dodalo ulje na vatru ionako raspaljenu destruktivnim tendencijama klimatskih promena. Takav pravac zavisi od toga da li \u0107e i na koji na\u010din<\/em> kapital uspeti da se oporavi od sad ve\u0107 izvesne recesije koja sledi posle vi\u0161ednevnog pada berzanskih indeksa i zaustavljanja velikih delova privrede u narednih nekoliko meseci. <\/p>\n\n\n\n Mo\u017ee se sagledati i jedna autoritarnija budu\u0107nost, utemeljena na konvergenciji nekoliko faktora: galopiraju\u0107im klimatskim promenama, sve izra\u017eenijim i obimnijim migracijama iz siroma\u0161nih delova sveta i raspadom posleratnog svetskog poretka. \u0160tavi\u0161e, neke zemlje – poput Izraela<\/a> i Singapura<\/a>, a svakako i Kine – ve\u0107 primenjuju oprobane metode digitalne kontrole i prismotre u borbi protiv pandemije. Ko mo\u017ee garantovati da \u0107e se takve metode napustiti kad pro\u0111e njen vrhunac, tim pre \u0161to \u0107e, prema nekim modelima<\/a>, mere socijalnog distanciranja i izolacije morati da se sprovode jo\u0161 bar osamnaest meseci<\/em>, dok se u potpunosti ne razvije vakcina i dostigne se odgovaraju\u0107i nivo kolektivnog imuniteta (ukoliko je takvo ne\u0161to i mogu\u0107e u slu\u010daju COVID-19). \u0160tavi\u0161e, koja \u0107e to politi\u010dka sila primorati<\/em> vlasti na povla\u010denje, tim pre ako u narednih mnogo meseci budemo bili primorani na periodi\u010dno distanciranje i samoizolaciju?<\/p>\n\n\n\nOdjednom je sva\u0161ta mogu\u0107e<\/h2>\n\n\n\n
Odgovori su vrlo blizu<\/h2>\n\n\n\n