Iako su u doba pandemije standardne ideolo\u0161ke podjele zamrle, \u010dim se situacija smiri \u010dekat \u0107e nas gdje smo ih ostavili. Zato treba unaprijed provjeriti \u0161to se krije iza Milanovi\u0107evog ikonoklasti\u010dkog “obra\u010duna” s bistama na Pantov\u010daku.<\/p>\n\n\n\n
Zajedno sa Kolindom Grabar-Kitarovi\u0107, sa Pantov\u010daka su iselili jo\u0161 i Franjo Tu\u0111man, Josip Juraj Strossmayer, Ante Star\u010devi\u0107, Stjepan Radi\u0107, Alojzije Stepinac i Ivan Ma\u017eurani\u0107. Novi predsednik Zoran Milanovi\u0107 na\u0161ao je solomonsko re\u0161enje za kontroverzu koja okupira hrvatsku javnost ta\u010dno pola decenije, od kada je Grabar-Kitarovi\u0107 odlu\u010dila da iz vile ukloni bistu Josipa Broza Tita. Umesto da vrati Tita, kao \u0161to su neki o\u010dekivali, on je prosto uklonio i sve ostale biste, izjaviv\u0161i da im je mesto u muzeju<\/a>. Milanovi\u0107ev akt stoga je bio, pre svega, odgovor na Kolindin pet godina ranije. <\/p>\n\n\n\n Iako\nje kontroverzu gradio i odr\u017eavao medijski senzacionalizam i \u017eelja\nza klikovima, pitanje nije ni malo bezazleno, jer se svodi na\npolitiku se\u0107anja. Politike se\u0107anja \u010desto imaju vrlo malo veze sa\nistorijom kao naukom o pro\u0161losti, ali su zato veoma bitne za\nvladaju\u0107e klase i njihovu ideolo\u0161ku legitimizaciju. Pitanje Titove\nbiste je itekako bitno, i to ne samo dokonom internet komentarijatu,\nnego i ljudima koji imaju politi\u010dku i ekonomsku vlast u dr\u017eavi.\nStoga bismo trebali, za po\u010detak, da se vratimo u 2015. godinu, i\nosvrnemo na rezon Kolinde Grabar-Kitarovi\u0107 i vladaju\u0107eg HDZ-a.<\/p>\n\n\n\n Obrazlo\u017eenje Grabar-Kitarovi\u0107 za uklanjanje biste bilo je lakonsko: “Tito je bio diktator”<\/a>. Izjava nije preterano kontroverzna, \u010dak ni u istori\u010darskim krugovima. Re\u010d “diktator”, dodu\u0161e, naj\u010de\u0161\u0107e predstavlja i vrednosni sud. “Diktatura” podrazumeva ne\u0161to lo\u0161e, suprotstavljeno “demokratiji”, a samim tim i “sistemu vrednosti” koji se navodno danas propagira. Uzimanje “diktature” zdravo za gotovo poma\u017ee uzimanju “demokratije” zdravo za gotovo, a time i legitimizaciji postoje\u0107eg kapitalisti\u010dkog sistema. Sre\u0107om po Grabar-Kitarovi\u0107, danas se uglavnom zaboravlja da je, u marksisti\u010dkoj teoriji, “demokratija” su\u0161tinski samo diktatura bur\u017eoazije, a da je njena suprotnost, diktatura proletarijata, u stvari sinonim za istinsku demokratiju, odnosno osvajanje politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i od strane naj\u0161irih slojeva stanovni\u0161tva. Fokusiranje na moralisti\u010dku dihotomiju demokratija-diktatura veoma je korisna za izbegavanje kriti\u010dkog preispitivanja savremenog dru\u0161tva i socio-ekonomskog sistema.<\/p>\n\n\n\n Poenta izjave o Titu kao diktatoru, dakle, apsolutno nema veze sa navodnom afirmacijom demokratskih vrednosti, a naro\u010dito ne sa kriti\u010dkim preispitivanjem jugoslovenskog socijalizma. Svrha takve i sli\u010dnih izjava upravo je suprotna: one slu\u017ee za gu\u0161enje kriti\u010dke debate i preispitivanja socijalizma, kao i za ideolo\u0161ko ograni\u010denje “demokratije” na postoje\u0107i kapitalisti\u010dki re\u017eim. Pored toga, slu\u017ee za osu\u0111ivanje svih ljudi koji se identifikuju sa levicom (makar i samo deklarativno, kao Milanovi\u0107) za “komunizam”. <\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to u kapitalisti\u010dkim zemljama danas prolazi kao “kritika” socijalizma svodi se na demonizaciju. Tako su, recimo, kada je Titova bista uklonjena sa Pantov\u010daka, desni\u010darski kolumnisti podse\u0107ali<\/a> da se tamo nalazila i slonova kljova koju je Titu poklonio Mobutu Sese Seko, diktator Demokratske Republike Kongo. Jedan diplomatski poklon, kao milioni drugih, tako slu\u017ei za navodno dokazivanje brutalnog karaktera Titovog re\u017eima, dok se ignori\u0161e \u010dinjenica da su Mobutua postavile, i odr\u017eavale na vlasti, “demokratske” kapitalisti\u010dke zemlje, u prvim redovima SAD, Francuska i Belgija, a da je Tito mnogo prisnije odnose imao sa herojem antikolonijalne borbe Patriceom Lumumbom, kog je Mobutu brutalno ubio. <\/p>\n\n\n\n Tako falsifikovanja istorije i izvla\u010denja iz konteksta postaju “kritika” socijalizma. Oni koji istaknu o\u010diglednu apsurdnost takvog pristupa pro\u0161losti i sami bivaju optu\u017eeni da su komunisti, \u0161to automatski poni\u0161tava sve \u0161to su rekli. Takvim potezima se gu\u0161i svaka ozbiljna kritika “realsocijalisti\u010dkih” zemalja. To je zato \u0161to ozbiljne kritike dolaze sa leva i ne kritikuju samo socijalisti\u010dke projekte 20. veka, nego i kapitalizam. Takve kritike podse\u0107aju da je druga\u010diji svet mogu\u0107 i da distopija koju \u017eivimo \u2013 distopija siroma\u0161nih penzionera, ljudi koje izbacuju iz svojih domova na ulice, ljudi koji ne mogu da plate ra\u010dune, kojima ovrha pojede pola plate i o\u010dajnika na koje na granici puca hrvatska policija \u2013 nije najbolje \u0161to \u010dove\u010danstvo mo\u017ee.<\/p>\n\n\n\n U me\u0111uvremenu, od levice, \u010dak i deklarativne, se o\u010dekuje ritualno posipanje pepelom. To je naro\u010dito slu\u010daj sa SDP-om, iako je njihova navodna privr\u017eenost Titu i socijalizmu, u najboljem slu\u010daju, \u010disto folklorna. Njima se redovno u\u010ditava “ideolo\u0161ko naslje\u0111e titoizma<\/a>\u201c i “komunisti\u010dka ba\u0161tina<\/a>\u201c. Istovremeno, od svih postoje\u0107ih (i uglavnom marginalnih) politi\u010dkih opcija levo od socijaldemokratije, kriti\u010dko preispitivanje socijalizma traje ceo vek, ali se zgodno ignori\u0161e. Osim \u0160uvarovog SRP-a, ne postoji ni jedna politi\u010dka opcija na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije koja bi se mogla nazvati “titoisti\u010dkom”. Levica na prostoru biv\u0161e Jugoslavije ima sopstvene kritike socijalisti\u010dkih re\u017eima, od onih koje prosto ukazuju na ogromne klasne razlike i neoliberalne mere \u0161tednje u poznom socijalizmu<\/a> do onih koje dovode u pitanje sam “socijalisti\u010dki” karakter Titovog i drugih re\u017eima<\/a>. Jasno je za\u0161to je desnici politi\u010dki korisno izbegavati takve kritike i fokusirati se na banalnosti poput Mobutuovih kljova. <\/p>\n\n\n\n U takvoj atmosferi, u kojoj je kritika komunizma ugu\u0161ena njegovom demonizacijom, SDP ima ograni\u010denu mogu\u0107nost manevrisanja. Milanovi\u0107 bitku za Tita ne mo\u017ee da dobije. To je u redu, jer on sa Titom nema nikakve veze, koliko god ga kao takvog \u017eigosali. Milanovi\u0107ev SDP daleko je i od socijaldemokratije, a kamoli od komunizma. Odsustvo srbofobije kao znak “levi\u010darstva” govori vi\u0161e o desni\u010darenju hrvatske politi\u010dke scene nego o navodno levim politikama SDP-a. <\/p>\n\n\n\n Potez Zorana Milanovi\u0107a sa uklanjanjem svih bisti iz predsedni\u010dke rezidencije izraz je \u010distog politi\u010dkog liberalizma, koji ovakvim “neideolo\u0161kim” potezima poku\u0161ava da odr\u017ei status quo. Mra\u010dna strana takvih poteza, i ono \u0161to se njima ne re\u0161ava, i \u0161to liberalizam sam ne ume da re\u0161i, jeste pitanje klasne strukture dru\u0161tva. Uprkos nekim maglovitim obe\u0107anjima o preraspodeli bogatstva<\/a>, SDP nema nikakav jasan politi\u010dki program<\/a> kojim bi to ostvario, a njihov dosada\u0161nji bilans u vladama upu\u0107uje na sve, samo ne na leve politike<\/a>. “Jednakost” Hrvata, Srba, Roma i drugih gra\u0111ana i gra\u0111anki Hrvatske, koju je Milanovi\u0107 trijumfalno obe\u0107ao nakon izbora, za sad ostaje na tome da su Hrvati, Srbi i Romi jednako siroma\u0161ni. A oni koji nisu gra\u0111ani, njih \u010deka metak, ili makar maltretiranje na granici. U tome se sla\u017eu i SDP i HDZ i njihovi pokrovitelji iz EU<\/a>.<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju, uklanjanje svih bisti je naizgled brilijantno re\u0161enje za uspostavljanje SDP kao dosledne stranke “levog centra”, koliko god on bio bli\u017ei centru nego levici. Me\u0111utim, iluzorno je o\u010dekivati da \u0107e napadi na SDP kao komunisti\u010dku partiju ovim prestati. Na kraju krajeva, takvi napadi nisu jedinstveni za Hrvatsku, nego se de\u0161avaju svugde, i uvek sa istim ciljem. U Britaniji se tek sad postepeno zavr\u0161ava propagandna kampanja<\/a> koja je jednog simpati\u010dnog matorog socijaldemokratu pretvorila u krvo\u017eednog maoistu koji ho\u0107e da seje smrt po Severnoj Irskoj. Svrha te kampanje nikad nije bila briga za \u201edemokratiju\u201c nego uni\u0161tenje poku\u0161aja skretanja britanske Laburisti\u010dke partije u levo i gu\u0161enje politi\u010dkih alternativa.<\/p>\n\n\n\n Milanovi\u0107 ne\u0107e mo\u0107i lako da iza\u0111e na kraj sa optu\u017ebama za “komunizam”. Sa jedne strane, SDP nije leva partija, tako da \u0107e se te\u0161ko usuditi da odgovara na kritike sa desna koje ga optu\u017euju za komunizam, makar one po\u010divale na teorijama zavere<\/a> ili nenau\u010dnoj teoriji o “totalitarizmima”. 1<\/a><\/sup> Odgovor na takve kritike bi samo potvrdio optu\u017ebe da je on “komunista”. Sa druge strane, njemu nije u interesu da pokrene ozbiljan kriti\u010dki dijalog o komunizmu, jer postoje\u0107e kritike komunisti\u010dke teorije i prakse u dvadesetom veku vode i u kriti\u010dko preispitivanje kapitalisti\u010dkog sistema u kojem bi on \u017eeleo da vlada. Zaglavljen izme\u0111u te dve nemogu\u0107nosti, on \u0107e ostati idealna vre\u0107a za udaranje desnice, koja \u0107e na njegovom nepostoje\u0107em komunizmu i dalje skupljati jeftine politi\u010dke poene. <\/p>\n\n\n\n Borbe protiv “komunisti\u010dke diktature” i “komunisti\u010dkog nasle\u0111a” uvek slu\u017ee ja\u010danju desnice i ja\u010danju antisocijalnih politika, a ne tobo\u017enjoj brizi za bolje dru\u0161tvo. Zato takvi napadi ne\u0107e prestati sve dok se demonizacija komunizma usa\u0111uje u glave ljudi kroz medije, javne ustanove i crkve. Dok \u017eivotni standard postaje sve lo\u0161iji, a nejednakost sve ve\u0107a, vladaju\u0107a klasa \u0107e iznova i iznova kriviti sistem koji ne postoji ve\u0107 trideset godina. “Zdravorazumski” pozivi i navodno centristi\u010dka re\u0161enja po kojima je “ljudima dosta partizana i usta\u0161a” nam ne govore ni\u0161ta, jer se o partizanima i usta\u0161ama nikada nije ni radilo. Uvek se radilo o katastrofalnom u\u010dinku poslednjih trideset godina kapitalizma, ne samo u biv\u0161oj Jugoslaviji, nego i \u0161ire. Svrha bisti, uklju\u010duju\u0107i i Titovu, jeste da sa te \u010dinjenice \u0161to vi\u0161e skrenu pa\u017enju.<\/p>\n Iako su u doba pandemije standardne ideolo\u0161ke podjele zamrle, \u010dim se situacija smiri \u010dekat \u0107e nas gdje smo ih ostavili. Zato treba unaprijed provjeriti \u0161to se krije iza Milanovi\u0107evog ikonoklasti\u010dkog “obra\u010duna” s bistama na Pantov\u010daku. Zajedno sa Kolindom Grabar-Kitarovi\u0107, sa Pantov\u010daka su iselili jo\u0161 i Franjo Tu\u0111man, Josip Juraj Strossmayer, Ante Star\u010devi\u0107, Stjepan Radi\u0107, Alojzije […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":31707,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[144],"theme":[456],"country":[38],"articleformat":[450],"coauthors":[782],"class_list":["post-31705","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-revizionizam","theme-politika","country-hrvatska","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31705","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=31705"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31705\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31709,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31705\/revisions\/31709"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/31707"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=31705"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=31705"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=31705"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=31705"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=31705"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=31705"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=31705"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\u0160ta zna\u010di “Tito je bio diktator”?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Milanovi\u0107ev\neskapizam<\/strong><\/h2>\n\n\n\n